Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске „Синај“ издала је збирку пјесама Песма Осмом дану из пера Епископа бијељинског и зворничко-тузланског Г. Г. Фотија. У збирци се налази 136 пјесама, у којима се ријечима слика благослов и тежина човјекове егзистенције од славословља Ономе Који Јесте до промишљања о болестима и страстима којима смо подложни, од стихова о оцима који нас учише до поука епархиотима који су жедни виђења Бога на лицу човјека, од муке због временских неприлика у којима страда љетина до радости због папагаја и голубова који нас окружују, од подсјећања на студентске дане до сјећања на долазеће Царство.
ПЕСМА НОВОМ ДАНУ
Благодаримо Ти Господе неба и земље,
што си нама недостојнима
даровао и овај нови дан,
као икону Осмога дана,
у којем светлост уминути неће.
Благодаримо Ти Господе,
што си нас и овога дана из гроба ноћи,
васкрсао у светлост Твоју,
како би наши путеви благословени били
и Теби Богу нашему мили.
Благодаримо Ти Господе,
што си са нама у векове, иако те и ми
као Лука и Клеопа не препознајемо,
али нам Ти у ломљењу Хлеба
просветли духовне очи,
да угледамо Тебе светлост неприступну.
Амин.
Насловну страну књиге чини цртеж сестринства Манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, а на којем је представљен аутор ове збирке пјесама поред гроба Старца Пајсија у Манастиру Суроти у Грчкој. Књига је издата у 1.500 примјерака. Предговор је написао Епископ крушевачки Г. Г. Давид. Поговор је дјело Љиљане Давидовић. Предговор Епископа Давида доносимо у цјелости.
Наше делање на Земљи стално нас уверава да ми ништа не можемо учинити ваљано док у све не унесемо и свој поетски етос. Све оно важно што ми чинимо, тешко је саопштиво, те смо принуђени да у помоћ призивамо надахнуће. Управо оно прожима наш етос поезијом, и увек подиже наше стајање до степена живота, не спуштајући га никако до лествица смрти. Зато смо сви ми, као деца Божија, жива, и животом управљана песничка бића, која пре свега певају за живот. Наравно да су око нас и бића одметнута од песме, неопредељена за живот, па и самој смрти наклоњена, али ми треба да певамо и за њих само; и то под условом да је наша песма истинита.
Песма по себи везана је за Првог поету и Протоса песме. Зар онда не би требало да она по правилу буде окренута радости, светлости и светости?! Одговор мора бити потврдан. Из заметка песме треба да происходи и само цветање човечије личности, способне да пева. Та датост се дакле уноси у песму у мери поистовећења са прототипом песме. И опет, ради постигнућа сврхе: искуства и циља певања за Протоса и пред Њим. Наравно, увек у Његовој Заједници и за заједницу са Њим. А када се оно сушто више не може описивати, ни анализирати песмом, њом пак могу блажити и ублажавати наша стања. И то слободно и распевано пред Протосом песме, пред Богом Самим, без тескобе и сувишнога обазирања да ћеш поремети сами њен етос. Зато је увек најважније то што бива пред Животодавцем и што о животу сведочи као о Његовом дару.
Ова збирка песама Песма Осмом дану је још једна од ређих распеваних, светлећих и крепећих нас књига, и она нам долази од стране преосвећеног епископа бијељинског и зворничко-тузланског господина Фотија. Имајући у виду његов досадашљи издавачки књижевни опус, кажимо отворено да је тај опус једно замашно списатељско и књижевно-издавачко остварење и наслеђе у нашој помесној Цркви! Наслеђе заокружено, и првенствено црквено. Оно ће зато пастирски успешно увек обогаћивати духовну децу, којој је само и намењено.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах