Непоновљиво: драгоцено наслеђе Хиландара у Београду - само до 19. јула!

Непоновљива је прилика да у Београду видите наслеђе из Хиландара које готово никада не напушта Свету Гору, а чак и тамо, у ризници српске царске лавре, многе од реликвија чувају се у посебним условима, далеко од очију јавности! Навешћемо само неке од њих, а сви посетиоци ће детаље сазнати на лицу места, у Галерији САНУ, у Кнез Михаиловој 35, али само до 19. јула 2026. када ће се светиње вратити "кући": Карејски типик Светог Саве који је написан за његову посницу у Кареји током лета 1199, затим, из исте године, игумански штап који је Свети Сава добио од византијског цара Алексија III Анђе­ла као симбол царске потврде самосталности новооснованог српског манастира на Светој Гори, па Савину Патерицу коју је добио у Лаври Светог Саве Освећеног у Јудеји током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, а онда и чувене и чудотворне иконе - Богородицу Тројеручицу, Млекопитатељницу, Одигитрију, Христа Пантократора и многе друге реликвије.

Ове светиње су у Београд донете захваљујући ангажовању Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и угледу који Српска Православна Црква има у пријатељској Грчкој и њеним најважнијим установама, уз благослов Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Свете царске српске лавре Хиландара, а у оквиру изложбене поставке „Свети Сава“, уприличене поводом 850. годишњице рођења хиландарског оснивача, првог архиепископа самосталне Српске Цркве и великог просветитеља српског народа, законодавца и дипломате. Аутори ове изузетне изложбе су викарни Епископ моравички проф. др Тихон Ракићевић, дописни члан САНУ проф. др Игор Борозан, и заменик управника Музеја СПЦ и уредник каталога изложбе др Миљана Матић, а изложба је организована у сарадњи Галерије САНУ и Музеја СПЦ како би српској јавности приказала живот, дело и наслеђе Светог Саве (око 1175–1235), једне од најзначајнијих личности српске историје која је оставила дубок и трајан траг у обликовању српског културног и духовног идентитета.

Извор: Радио Слово љубве