Jump to content

Како је то било у историји Цркве


Препоручена порука

Ово је тема о којој се бар у православном свету мало говори, а још мање говори о стварним чињеницама и догађајима који су се некад збивали или се још збивају, а не би се баш могли представити идеалним. Заинтригирао ме је један чланак на википедији који каже:

http://en.wikipedia.org/wiki/Arab_Orthodox

The Greek Orthodox Church of Jerusalem has traditionally been run by Greek-speaking Orthodox Christians from Greece or Constantinople (Istanbul). In the 20th century many of those who made up the Brotherhood of the Holy Sepulchre were not only Greeks but Greeks from Samos Island. Patriarchs Damianos I and Timotheos I were accused of "flooding the Patriarchate with Samiotes."[citation needed] The local Arabs and their local clergy (who were married, unlike the Greeks in the Brotherhood who refused admittance to any married men), began to rebel and their cause dovetailed with Arab nationalism.

In 1909, Arab Orthodox Christians formally petitioned the Ottoman highest authority demanding more Arab inclusion in the upper ranks of the Patriarchate. Eventually, several Arab Christian Orthodox conferences were held to promote this cause:

У 1909.г Арапски Православни Хришћани су званично молили највеће Отоманске ауторитете захтјевајући више арапске укључености у веће рангове Патријаршије. Напослијетку, неколико арапско православних конференција је одржано да би се промовисало ово питање.

Јавило ми се неколико питања и недоумица:

Ајд што се Јерусалимска Патријаршија зове "Грчка" ради неких историјских разлога јер је била вековима под Византијском територијом, али на основу којег права већ вековима поглаварство Патријаршије и више ауторитете чине Грци?

Због чега је ово овако, иако је Византијско царство пропало још пре 5 векова? Данас већину верника Јерусалимске Патријаршије чине православни Арапи, и ко то спречава и по ком критеријум да православни Арапи не могу бити Патријарси? У чему је проблем питам се? Да ли нема монаха међу Арапским народом, или је ипак у питању грчки национализам и мисао о супериорности, богомданости па с тога следи и некакво достојанство да владаш над другим, а све то лепо умотано обладне црквењаштва.

Вјероватно је ситуација иста и у Антиохијској Патријаршији која се такођер зове "Грчка", иако јој већину верника чине Арапи.

Зна ли неко нешто више о овоме?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...