ДАНАШЊА ЗАЧАЛА

[Зоран]

Уторак 28. по Духовдану - 15. 12. 2009.

2.Тим. 297 (3:16-4:4)

16. Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитавање у праведности,

17. Да буде савршен Божији човјек, припремљен за свако добро дјело.

1. Ја те, дакле, заклињем пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и Царством својим:

2. Проповиједај ријеч, настој у вријеме и невријеме, покарај, запријети, утјеши, са сваком стрпљивошћу и поуком.

3. Јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима;

4. И одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама.

Лк. 98 (19:45-48 )

45. И ушавши у храм, стаде изгонити оне што продаваху у њему и куповаху,

46. Говорећи им: Написано је: Дом мој, дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.

47. И учаше сваки дан у храму. А првосвештеници и књижевници и народни прваци гледаху да га погубе.

48. И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ бјеше прионуо уз њега слушајући га.

[Зоран]

Среда 28. по Духовдану - 16. 12. 2009.

2.Тим. 299 (4:9-22)

9. Постарај се да ми дођеш брзо.

10. Јер ме Димас остави, завољевши садашњи вијек, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене.

11. Марка узми и доведи са собом, јер ми је погодан за службу.

12. А Тихика послах у Ефес.

13. Када дођеш, донеси ми огртач што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, особито оне од пергамента.

14. Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по дјелима његовим.

15. Њега се и ти чувај; јер се веома противио нашим ријечима.

16. При мојој првој одбрани нико не оста са мном, него ме сви оставише. Нека им се не урачуна!

17. Али Господ би са мном и оснажи ме, да се кроз мене рашири проповијед и да чују сви незнабошци; и бих избављен из уста лавових.

18. И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у вијекове вијекова. Амин.

19. Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом.

20. Ераст оста у Коринту, а Трофима оставих у Милиту болесна.

21. Постарај се да дођеш прије зиме. Поздравља те Евул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва.

22. Господ Исус Христос нека је са духом твојим. Благодат с вама. Амин.

Лк. 99 (20:1-8)

1. И догоди се једнога од оних дана док је он учио народ у храму и проповиједао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старјешинама.

2. И рекоше му говорећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт?

3. А он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:

4. Крштење Јованово - да ли бјеше с неба или од људи?

5. А они помислише у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му. дакле, не вјеровасте?

6. Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је увјерен да је Јован пророк.

7. И одговорише да не знају откуда.

8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

[Зоран]

Четвртак 28. по Духовдану - 17. 12. 2009.

Тит. 300 (1:5-2:1)

5. Зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старјешине, као што ти ја заповједих:

6. Ако је ко без мане, једне жене муж, и има дјецу вјерујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна.

7. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не пијаница, не убојица, не лихвар;

8. Него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив;

9. Који се чврсто држи истините ријечи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе.

10. Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања,

11. Којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка.

12. Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли звјерови, прождрљивци лијени.

13. Свједочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вјери,

14. Да не слушају јудејске бајке, ни заповијести људи који презиру истину.

15. Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест.

16. Говоре да знају Бога. а тјелима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело.

1. А ти говори што приличи здравом учењу.

Лк. 100 (20:9-18)

9. А народу поче казивати причу ову: Човјек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже вријеме.

10. И у своје вријеме посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку.

11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку.

12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истјераше.

13. Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидјети кад виде њега.

14. А виноградари видјевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је насљедник; ходите да га убијемо да нама остане насљедство.

15. И истјераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда?

16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог!

17. А он погледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла?

18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

[Зоран]

Петак 28. по Духовдану - 18. 12. 2009.

Тит. 0409_feel (1:15-2:10)

15. Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест.

16. Говоре да знају Бога. а тјелима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело.

1. А ти говори што приличи здравом учењу.

2. Старци да буду трезвени, скромни, мудри, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу.

3. Старице такође да се држе како доликује светима: да не клеветају, да много не робују вину, да уче добру,

4. Да уразумљују младе жене: да воле мужеве, да воле дјецу,

5. Да буду разборите, чедне, кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на ријеч Божију.

6. Тако и младиће савјетуј да буду честити.

7. У свему покажи себе за углед у добрим дјелима: у учењу исправност, честитост, чистоту,

8. Ријеч здраву, беспријекорну, да се посрами противник немајући ништа лоше рећи за нас.

9. Робови да буду послушни својим господарима, да им буду угодни у свему, да не противрјече,

10. Да не краду, него да показују потпуну вјерност у свему, да би науку Спаситеља нашег Бога красили у свему.

Лк. 101 (20:19-26)

19. И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза.

20. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у ријечи, те да би га предали начелству и власти намјесниковој.

21. И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:

22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?

23. А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате?

24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.

25. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу.

26. И не могоше га ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше.

[Зоран]

Субота 28. по Духовдану - 19. 12. 2009.

Свети Николај Чудотворац

Еф. 218 (1:16-23)

16. Не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама:

17. Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате,

18. И просвијетљене очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива његова, и какво је богатство славе насљеђа његова у светима,

19. И каква је неизмјерна величина силе његове на нама који вјерујемо по дјејству силне моћи његове,

20. Коју учини у Христу васкрсавши га из мртвих, и посади себи с десне стране на небесима,

21. Изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и изнад свакога имена што се може назвати, не само у овоме вијеку, него и у будућем;

22. И све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви,

23. Која је тијело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему.

Лк. 67 (12:32-40)

32. Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство.

33. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, гдје се лопов не приближава, нити мољац квари.

34. Јер гдје је благо ваше ондје ће бити и срце ваше.

35. Нека буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене.

36. А ви слични људима који чекају господара својега, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе.

37. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.

38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође,и нађе их тако, благо слугама оним.

39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопају кућу.

40. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човјечији,

[Зоран]

Недеља 28. по Духовдану - 20. 12. 2009.

Кол. 250 (1:12-18)

12. Захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удио у насљедству светих у свјетлости;

13. Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави своје,

14. У коме имамо искупљење, опроштење гријехова;

15. Који је икона Бога невидљивога, Прворођени прије сваке твари,

16. Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били пријестоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано.

17. И Он је прије свега, и све у њему постоји.

18. И Он је глава тијела, Цркве, који је почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први.

Лк. 76 (14:16-24)

16. А он му рече: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.

17. И у вријеме вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.

18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.

19. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

20. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

21. И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе.

22. И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.

23. И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом.

24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

[Зоран]

Понедељак 29. по Духовдану - 21. 12. 2009.

Јев. 308 (3:5-11,17-19)

5. Мојсеј пак бјеше вјеран у свему дому његову као слуга, за свједочанство онога што је имало да се каже,

6. Док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо.

7. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете,

8. Немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи,

9. Гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја четрдесет година.

10. Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих;

11. Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој.

17. А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, чије кости остадоше у пустињи?

18. Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бијаху непокорни?

19. И видимо да не могоше ући због невјеровања.

Лк. 102 (20:27-44)

27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га,

28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему.

29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;

30. И узе други жену, и он умрије без дјеце;

31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше.

32. А послије свију умрије и жена.

33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.

34. И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају;

35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;

36. Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.

37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.

38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.

39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао.

40. И не смједоше више ништа да га питају. А он им рече:

41. Како говоре да је Христос син Давидов?

42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране,

43. Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.

44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?

[Зоран]

Уторак 29. по Духовдану - 22. 12. 2009.

Јев. 310 (4:1-13)

1. Бојимо се, дакле, да неко од вас, док још важи обећање за улазак у починак његов, не помисли да је одоцнио.

2. Јер и нама је јављена радосна вијест као и онима; али њима не би од користи ријеч коју чуше, пошто они који је чуше не прихватише је са вјером.

3. А ми који повјеровасмо улазимо у починак, као што је рекао: Зато се заклех у гњеву својему да они неће ући у починак мој, мада дјела Божија бијаху завршена од постанка свијета.

4. Јер рече негдје за седми дан овако: И почину Бог у дан седми од свих дјела својих.

5. А овдје опет: Неће ући у починак мој.

6. Па пошто неки имају да уђу у њега, а они којима је најприје јављена радосна вијест не уђоше због непокорности,

7. То опет одреди један дан, „Данас", говорећи преко Давида, послије толикога времена, као што рече: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша.

8. Јер да је њих Исус Навин увео у починак, не би се послије тога говорило о неком другом дану.

9. Према томе, народу Божијем тек предстоји починак.

10. Јер ко је ушао у одмор његов и сам је починуо од дјела својих, као и Бог од својих.

11. Постарајмо се, дакле, да уђемо у тај починак, да не би ко пао по истом примјеру непокорности.

12. Јер је ријеч Божија жива и дјелотворна, оштрија од свакога двосјеклога мача, и продире све до раздиобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намјере и помисли срца.

13. И нема твари сакривене пред њим, него је све обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати.

Лк. 106 (21:12-19)

12. А прије свега овога дигнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у синагоге и тамнице: водиће вас пред цареве и намјеснике због имена мојега.

13. А то ће вам се догодити за свједочанство.

14. Ставите, дакле, у срца своја, да не смишљате унапријед како ћете одговарати;

15. Јер ја ћу вам дати рјечитост и мудрост којој се неће моћи супротставити или одговорити сви ваши противници.

16. А предаваће вас и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и побиће неке од вас.

17. И сви ће вас омрзнути због имена мојега.

18. Ни длака с главе ваше неће пропасти.

19. Трпљењем својим спасавајте душе своје.

[Зоран]

Среда 29. по Духовдану - 23. 12. 2009.

Јев. 312 (5:11-6:8)

11. О томе бисмо имали говорити много, али тешко је објаснити, јер сте постали немарни за слушање.

12. Јер ви који би по годинама требало да сте учитељи, опет треба да се учите почетним основама ријечи божијих; и такви постадосте да вам треба млијеко, а не јака храна.

13. Јер који год се храни млијеком, неискусан је у знању праведности, јер је дијете.

14. А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извјежбана за разликовање и добра и зла.

1. Зато, оставивши почетничку науку о Христу, похитајмо ка савршенству; и немојмо изнова постављати темељ покајања од мртвих дјела, и вјере у Бога,

2. И науке о крштавањима, и о полагању руку, и о васкрсењу мртвих, и о суду вјечноме.

3. И ово ћемо учинити, ако Бог допусти.

4. Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога,

5. И окусили добру ријеч Божију, и силе будућега вијека,

6. Па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже Сина Божијега.

7. Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога;

8. А која рађа трње и коров, не ваља и није далеко од проклетства, а њезин је крај: у ватру!

Лк. 104 (21:5-7,10-11,20-24)

5. И кад неки говораху за храм да је украшен лијепим камењем и завјетним поклонима, рече:

6. Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.

7. И запиташе га говорећи: Учитељу, када ће то бити? И који је знак када ће се то догодити?

10. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;

11. И земљотреси велики биће по мјестима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба.

20. А када видите да је војска опколила Јерусалим, онда знајте да се приближило опустошење његово.

21. Тада, који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у самоме граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град;

22. Јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано.

23. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. Јер ће бити невоља велика на земљи, и гњев на народу овоме.

24. И пашће од оштрице мача, и биће одведени у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не испуне времена незнабожаца.

[Зоран]

Четвртак 29. по Духовдану - 24. 12. 2009.

Јев. 315 (7:1-6)

1. Јер тај Мелхиседек, цар Салимски, свештеник Бога вишњега, који срете Авраама кад се враћаше послије пораза царева, и благослови га;

2. Коме Авраам даде и десетак од свега, он је по значењу свога имена прво цар правде, а потом је и цар Салимски, то јест, цар мира,

3. Без оца, без матере, без родослова, нити му дани имају почетка нити му живот има свршетка, а као сличан Сину Божијему остаје свештеник без престанка.

4. Но погледајте колико је велик овај, коме је и сам патријарх Авраам дао десетак од пробранога плијена.

5. И док синови Левијеви примајући свештенство имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, иако су произишли из бедара Авраамових,

6. Дотле овај који није од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и њега, који је имао обећање, благословио је.

Лк. 107 (21:28-33)

28. А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше.

29. И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета:

30. Кад видите да већ потјерају пупољке, сами знате да је већ близу љето.

31. Тако и ви кад видите да се ово збива, знајте да је близу Царство Божије.

32. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

33. Небо и земља ће проћи, а ријечи моје неће проћи.

[Зоран]

Петак 29. по Духовдану - 25. 12. 2009.

Јев. 317 (7:18-25)

18. Укида се, дакле, пређашња заповијест због њене немоћи и некорисности

19. Јер Закон ништа није довео до савршенства, а уводи се боља нада кроз коју се приближујемо Богу.

20. Уколико не бјеше без заклетве,

21. Јер они без заклетве посташе свештеници, а Овај са заклетвом Онога који му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову

22. Утолико Исус поста јемац бољега Завјета.

23. И оних свештеника било је много, јер их је смрт спречавала да остају,

24. А Овај, пошто остаје вавијек, има непролазно свештенство.

25. Зато и може потпуно и за увијек спасти оне који кроз њега долазе Богу, пошто свагда живи па може посредовати за њих.

Лк. 108 (21:37-22:8)

37. А бијаше он дању у храму и учаше, а ноћу излажаше и борављаше на гори званој Маслинска.

38. И сав народ хиташе јутром њему у храм да га слуша.

1. Приближаваше се пак празник бесквасних хљебова звани Пасха.

2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.

3. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице.

4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати.

5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца.

6. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа.

7. А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње.

8. И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо.

[Зоран]

Субота 29. по Духовдану - 26. 12. 2009.

Еф. 220 (2:11-13)

11. Зато памтите да ви, који сте некада по тијелу незнабошци били, називани необрезање од оних који су се звали тјелесно обрезање руком вршено,

12. Да бијасте у оно вријеме без Христа, отуђени од заједнице Израиљеве и страни у завјетима обећања, наде немајући, и без Бога на свијету.

13. А сад у Христу Исусу, ви који сте некад били далеко, постадосте близу крвљу Христовом.

1. Сол. 270 (4:13-17)

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули,

да не бисте туговали као они који немају наде.

14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су

уснули у Исусу довести с Њим.

15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о

доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.

16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом,

сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;

17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на

облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Лк. 72 (13:18-29)

18. А он говораше: Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити?

19. Слично је зрну горушичном, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим.

20. Опет рече: Са чиме ћу упоредити Царство Божије?

21. Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све.

22. И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим.

23. Рече му пак неко: Господе, Је ли мало оних који се спасавају? А он им рече:

24. Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.

25. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.

26. Тада ћете почети да говорите: Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си.

27. А он ће рећи: Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду!

28. Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истјеране.

29. И доћи ће од истока и запада и од сјевера и југа и сјешће за трпезу у Царству Божијем.

[Зоран]

Недеља 29. по Духовдану - 27. 12. 2009.

Кол. 257 (3:4-11)

4. А када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави.

5. Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство,

6. Због којих долази гњев Божији на синове противљења,

7. У којима и ви негда ходисте, када живљасте у њима.

8. А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својих.

9. Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим,

10. И обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао,

11. Гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.

Лк. 85 (17:12-19)

12. И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека,

13. И подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас!

14. И видјевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише.

15. А један од њих, видјевши да је излијечен, врати се славећи Бога из свега гласа.

16. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај бјеше Самарјанин.

17. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица?

18. Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?

19. И рече му: Устани и иди; вјера твоја спасла те је.

[Зоран]

Понедељак 30. по Духовдану - 28. 12. 2009.

Јев. 319 (8:7-13)

7. Јер да је први завјет био без мане, не би се тражило мјесто за други.

8. Јер корећи њих говори: Ево иду дани, говори Господ, и учинићу са домом Израиљевим и са домом Јудиним Завјет нови,

9. Не онакав завјет који учиних са оцима њиховим у дан кад их узех за руку да их изведем из земље Египатске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ.

10. Јер ово је Завјет који ћу завјетовати дому Израиљеву послије оних дана, говори Господ: Ставићу законе моје у мисли њихове и написаћу их на срцима њиховим, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

11. И нико неће учити ближњега свога, и нико брата свога, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати, од малога до великога.

12. Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу више спомињати гријехе њихове и безакоња њихова.

13. А кад вели Завјет нови, први је учинио застарјелим; а оно што застаријева и стари, близу је ишчезнућа.

Мк. 33 (8:11-21)

11. И изиђоше фарисеји. и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.

12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме.

13. И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну.

14. И заборавише ученици његови узети хљебове. И немаху са собом у лађи до један хљеб.

15. И опомињаше их говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.

16. И размишљаху, један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.

17. И разумјевши Исус рече им: Зашто мислите да је то што хљеба немате? Зар још не схватате нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?

18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли,

19. Кад оних пет хљебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте? Рекоше му: дванаест.

20. А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте? А они рекоше: седам.

21. И рече им: Како не разумијете?

[Зоран]

Уторак 30. по Духовдану - 29. 12. 2009.

Јев. 321 (9:8-10, 15-23)

8. Овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле год прва скинија стоји;

9. Која је праслика за садашње вријеме, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савјест онога који служи,

10. А прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде тјелесне до времена обнове.

15. И зато је Он посредник Новога Завјета, да послије његове смрти за искупљење од преступа у првоме завјету, призвани приме обећано вјечно насљедство.

16. Јер гдје је завјештање мора да буде и смрт завјештача,

17. Јер је завјештање пуноважно тек послије смрти, пошто никада не важи док је завјештач у животу.

18. Јер ни први завјет није установљен без крви.

19. Тако, када је Мојсеј објавио све заповијести Закона свему народу, онда узе крви од јунаца и јараца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ,

20. Говорећи: Ово је крв завјета који вама одреди Бог.

21. А тако и скинију и све сасуде богослужбене покропи крвљу.

22. И по Закону готово све се чисти крвљу и без пролијевања крви не бива опроштење.

23. Требало је, дакле, да се слике небеских ствари овако очисте, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. 

Мк. 34 (8:22-26)

22. И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.

23. И узевши за руку слијепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што.

24. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће.

25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцијели се, и видје све јасно.

26. И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.