ДАНАШЊА ЗАЧАЛА

[Зоран]

Среда 30. по Духовдану - 30. 12. 2009.

Јев. 323 (10:1-18)

1. Јер Закон имајући само сјенку будућих добара, а не сами лик ствари, не може никада једним те истим жртвама, које се приносе стално сваке године, усавршити оне који приступају.

2. Иначе, зар оне не би престале да се приносе, пошто они који служе не би се више осјећали грјешним, будући једном за свагда очишћени?

3. Међутим, те жртве сваке године подсјећају на гријехе.

4. Јер није могуће да крв јунаца и јараца спере гријехе.

5. Зато улазећи у свијет говори: Жртву и принос ниси хтио, али си ми тијело припремио.

6. Свеспаљенице и жртве за гријехе нису ти биле угодне;

7. Тада рекох: Ево дођох, као што је у почетку Књиге писано за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

8. Говорећи претходно, да жртву и принос и свеспаљенице и жртве за гријехе ниси хтио нити су ти биле угодне, оне које се по закону приносе;

9. Потом рече: Ево идем да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво, да постави друго.

10. Том вољом смо освећени приношењем тијела Исуса Христа једном за свагда.

11. И сваки свештеник стоји свакодневно служећи и много пута приносећи исте жртве које никада не могу уништити гријехе;

12. А Он, принијевши једну жртву за гријехе, занавијек сједе с десне стране Бога,

13. Чекајући даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногу његових.

14. Јер је Он једним приносом учинио савршенима заувијек оне који се освећују

15. А свједочи нам и Дух Свети; јер пошто је напријед рекао:

16. Ово је Завјет који ћу им завјештати послије оних дана, говори Господ, дајући законе моје у срца њихова, и у мисли њихове написаћу их, каже:

17. И гријехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

18. А гдје је опроштење гријехова, ту нема више приноса за њих.

Мк. 36 (8:30-34)

30. И забрани им да ником не говоре о њему.

31. И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути.

32. И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити.

33. А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запријети Петру говорећи: Иди од мене, сатано: јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско.

34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им:  Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

[Зоран]

Четвртак 30. по Духовдану - 31. 12. 2009.

Јев. 326 (10:35-39; 11,1-7)

35. Не губите, дакле, поуздање своје, које доноси велику награду.

36. Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију, примите

оно што је обећано.

37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће

одоцнити.

38. А праведник ће од вјере живјети; ако ли одступи, неће бити по вољи

души мојој.

39. Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, него од оних који

вјерују на спасење душе.

1. А вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих.

2. Јер у њој стари примише добро свједочанство.

3. Вјером сазнајемо да су свјетови саздани ријечју Божијом, тако да је

видљиво постало из невидљивога.

4. Вјером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; њоме би посвједочен да је праведник, када сам Бог прихвати даре његове; кроз њу он и послије

смрти још говори.

5. Вјером Енох бјеше узнесен да не види смрти; и више се не нађе, јер га Бог узнесе, пошто прије његова узнесења бјеше му потврђено да је угодио Богу.

6. А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који прилази Богу, треба да вјерује да Бог постоји и да Он награђује оне који га траже.

7. Вјером Ноје би од Бога обавијештен о ономе што се још не види, и из

побожног страха сагради ковчег за спасење дома свога; њоме он осуди сав

свијет, и постаде насљедник праведности по вјери.

Мк. 39 (9:10-16)

10. И ову ријеч задржаше у себи, питајући један другог: Шта то значи

васкрснути из мртвих?

11. И упиташе га: Зашто говоре књижевници да најприје Илија треба да

дође?

12. А он одговарајући рече им: Када Илија прво дође, све ће уредити; и како

је написано за Сина Човјечијега да треба много да пострада и да унижен

буде?

13. Али вам кажем да је и Илија дошао, и учинише с њим шта хтједоше, као

што је писано за њега.

14. И дошавши ученицима својим, видје народ многи око њих и књижевнике

гдје расправљају с њима.

15. И одмах видјевши га, сав народ задиви се и притрчавши, поздрављаху га.

16. И упита књижевнике: Шта то расправљате с њима?

[Зоран]

Петак 30. по Духовдану - 01. јануар. 2010.

Јев. 327 (11:8,11-16)

8. Вјером Авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да

прими у насљедство, и пође не знајући куда иде.

11. Вјером и сама Сара прими моћ да зачне, и упркос дубокој старости она

роди; јер вјероваше Ономе који то обећа.

12. Зато се и родише потомци од једнога, и то престарјелога човјека,

мноштвом као звијезде небеске и као пијесак небројени на обали мора.

13. У вјери помријеше сви ови не дочекавши остварење обећања, али их

видјеше издалека, и поздравише, и признаше да су странци и пролазници на земљи.

14. Јер они који тако говоре показују да траже Отаџбину.

15. И да су мислили на ону из које су изишли, имали би времена да се врате;

16. Али сад желе бољу, то јест небеску. Зато се Бог не стиди њих да се

назива Бог њихов; јер им је припремио Град.

Мк. 41 (9:33-41)

33. И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их. Шта се препирасте

путем међу собом?

34. А они ћутаху; јер се путем препираху међу собом ко је највећи.

35. И пошто сједе дозва Дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први

нека буде посљедњи од свију и свима слуга.

36. И узевши дијете, метну га међу њих и загрливши га рече им:

37. Ко једно од овакве дјеце прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Онога који је мене послао.

38. Одговори му Јован говорећи: Учитељу, видјесмо једнога који не иде за

нама; а твојим именом изгони демоне; и забранисмо му, јер не иде за нама.

39. А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо

чинио и могао одмах зло говорити о мени.

40. Јер ко није против вас с вама је.

41. Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста

вам кажем: неће изгубити плату своју.

[Зоран]

Субота 30. по Духовдану - 02. јануар. 2010.

Еф. 228 (5:1-8 )

1. Угледајте се, дакле, на Бога као дјеца вољена.

2. И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатни мирис.

3. А блуд и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што и доликује светима;

4. Ни срамотне ни луде ријечи или шале, што год је непристојно, него радије захваљивање.

5. Јер знајте ово, да ниједан блудник, или нечист, или лакомац, који је идолопоклоник, нема насљеђа у Царству Христа и Бога.

6. Нико да вас не заварава празним ријечима; јер због тога долази гњев Божији на синове противљења.

7. Не будите, дакле, саучесници њихови.

8. Јер некада бијасте тама, а сада сте свјетлост у Господу: владајте се као дјеца свјетлости;

1.Сол. 270 (4: 13-17)

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.

14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.

15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.

16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;

17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Лк. 74 (14:1-11)

1. И догоди се да уђе у суботу у дом једног од старјешина фарисејских да једе хљеб; и они мотраху на њега.

2. И гле, бјеше пред њим неки човјек који имаше водену болест.

3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли допуштено у суботу лијечити? А они оћуташе.

4. И он га се дохвати, исцијели га и отпусти.

5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?

6. И не могоше му одговорити на то.

7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе;

9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и рекне ти: Подај мјесто овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш посљедње мјесто.

10. Него кад будеш позван, дошавши сједи на посљедње мјесто, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.

[Зоран]

Недеља 30. по Духовдану - 03. јануар. 2010.

Кол. 258 (3:12-16)

12. Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе,

доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост,

13. Подносећи један другога, и опраштајући један другоме ако ко има тужбу

на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви.

14. А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства.

15. И мир Божији нека влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једноме

тијелу, и будите захвални.

16. Ријеч Христова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и

уразумљујте себе: псалмима и славопојима и пјесмама духовним, у благодати

пјевајући Господу у срцима својим.

Лк. 91 (18:18-27)

18. И запита га неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да

наслиједим живот вјечни?

19. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.

20. Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи

лажно; поштуј оца својега и матер своју.

21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

22. А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш

и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

23. А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат.

24. А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије!

25. Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у

Царство Божије.

26. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти?

27. А он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће.

[Зоран]

Понедељак 31. по Духовдану - 04. јануар. 2010.

Јев. 329 (11:17-23, 27-31)

17. Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,

18. Коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме,

19. Јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.

20. Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.

21. Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.

22. Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.

23. Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.

27. Вјером он остави Египат, не побојавши се јарости цареве, јер се чврсто држаше Невидљивога, као да га види.

28. Вјером обави пасху и кропљење крвљу, да се онај који убијаше првенце не дотакне њих.

29. Вјером пријеђоше Црвено море као по суху; а када то покушаше Египћани, потопише се.

30. Вјером падоше зидови јерихонски, када се око њих обилазило седам дана.

31. Вјером Рава блудница не погибе с невјерницима, јер прими уходе с миром.

Мк. 42 (9:42-10,1)

42. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море.

43. И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке отићи у пакао, у огањ неугасиви,

44. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

45. И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, неголи с двије ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви,

46. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

47. И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени.

48. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

49. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

50. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом.

1. И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше.

[Зоран]

Уторак 31. по Духовдану - 05. јануар. 2010.

Јев. 333 (12:25-26, 13:22-25)

25. Гледајте да не одбаците Онога који говори. Јер, кад не избјегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са небеса,

26. Чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

22. Молим вас пак, браћо, примите ову ријеч утјехе, јер вам укратко и написах.

23. Знајте да је брат наш Тимотеј ослобођен, са којим ћу вас, ако ускоро дође, видјети.

24. Поздравите све старјешине своје и све свете. Поздрављају вас браћа из Италије.

25. Благодат са свима вама. Амин.

Мк. 43 (10:2-12)

2. И приступивши фарисеји, кушајући упиташе га: Може ли муж отпустити жену?

3. А он одговори и рече им: Шта вам заповједи Мојсеј?

4. А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти.

5. И одговарајући Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он заповијест ову.

6. А у почетку стварања Бог их је створио као мужа и жену.

7. Због тога ће оставити човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој,

8. И биће двоје једно тијело. Тако нису више двоје него једно тијело.

9. А што је Бог саставио човјек да не раставља.

10. И у кући опет запиташе га о томе ученици његови,

11. И рече им: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом.

12. И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу.

[Зоран]

На Литургији

БАДЊИ ДАН

Јев. 303 (1:1-12)

1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка,

2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио;

3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам взврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама,

4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они.

5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.

6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији.

7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним.

8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега.

9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.

10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих;

11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело,

12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.

Лк. 5 (2:1-20)

1. А у дане оне изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена.

2. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом.

3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град.

4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,

5. Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која бјеше трудна.

6. И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди.

7. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици.

8. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега.

9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим.

10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.

11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.

12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама.

13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи:

14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.

16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама.

17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете.

18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

19. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.

20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

[Зоран]

РОЂЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА

Гал. 209 (4:4-7)

4. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом,

5. Да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење.

6. А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче!

7. Тако ниси више роб, него син; ако ли си син, и насљедник си Божији кроз Христа.

Мт. 3 (2:1-12)

1. А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше:

2. Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.

3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим.

4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити.

5. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:

6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.

7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда.

8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним,

9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете.

10. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости.

11. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну.

12. И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.

[Зоран]

Сабор Пресвете Богородице

Јев. 306 (2:11-18)

11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи:

12. Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те величати.

13. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог.

14. А пошто та дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола,

15. И да избави оне који из страха од смрти цијелога живота бијаху кривци за своје робовање.

16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Авраамову.

17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа.

18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.

Мт. 4 (2:13-23)

13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.

14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.

15. И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.

16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.

17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:

18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.

19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту.

20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета.

21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.

22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.

23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

[Зоран]

У овим одломцима које сам навео за данас вероватно има пар (десетина) стихова више.

Извињавам се због тога, нисам био сигуран шта треба избацити па сам навео све.

Свети првомученик и архиђакон Стефан

Дап. 17 ()

8. А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу.

9. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном,

10. И не могаху противстати мудрости и духу којим говораше.

11. Тада подметнуше људе који рекоше: Чули смо га да говори хулне ријечи на Мојсеја и на Бога.

12. И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион,

13. Па изведоше лажне свједоке који говораху: Овај човјек не престаје да хули на ово свето мјесто и на Закон.

14. Јер смо га чули гдје говори: Овај Исус Назарећанин разориће ово мјесто и измијениће обичаје које нам предаде Мојсеј.

15. И погледавши на њега сви који сјеђаху у Синедриону, видјеше лице његово као лице анђела.

1. А првосвештеник рече: Је ли то тако?

2. А он рече: Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан.

3. И рече му: Изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти показати.

4. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан: и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите.

5. И не даде му насљедства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посјед њему и сјемену његову послије њега, док он још немаше дјетета.

6. А Бог рече овако: Сјеме твоје биће дошљаци у земљи туђој и поробиће га и злостављаће га четири стотине година.

7. И народу томе коме ће робовати ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће ми на овоме мјесту.

8. И даде му завјет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан: и Исак Јакова, и Јаков дванаест праотаца.

9. А праоци позавидјеше Јосифу и продадоше га у Египат; и Бог бијаше с њим,

10. И избави га од свију невоља његових, и даде му милост и премудрост пред Фараоном, царем египатским, и постави га поглаварем над Египтом и свим домом његовим.

11. А дође глад на сву земљу Египатску и Ханаанску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

12. А Јаков чувши да има пшенице у Египту, посла први пут оце наше.

13. И кад дођоше други пут, каза се Јосиф браћи својој, и род Јосифов постаде познат Фараону.

14. А Јосиф посла и дозва оца својега Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

15. И сиђе Јаков у Египат, и сконча, он и оци наши;

16. И пренесоше их у Сихем, и положише у гроб који купи Авраам за новце од синова Емора Сихемљанина.

17. И како се приближаваше вријеме обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се увећа и умножи у Египту.

18. Док не наста други цар над Египтом, који не знаше Јосифа.

19. Овај поступи лукаво са родом нашим, злостављаше оце наше да бацају дјецу своју да не остају у животу.

20. У то вријеме се роди Мојсеј и бјеше мио Богу, и би три мјесеца гајен у дому оца својега.

21. А када је био избачен, узе га кћи Фараонова и одгаји га себи за сина.

22. И научи се Мојсеј свој мудрости египатској, и бјеше силан у ријечима и у дјелима.

23. А кад му се навршаваше четрдесета година, дође му на срце да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

24. И видјевши некога гдје му се чини неправда, узе га у одбрану и освети угњетаваног, убивши Египћанина.

25. А мишљаше он да браћа његова разумију да им Бог његовом руком даје спасење; али они не разумјеше.

26. А сутрадан појави се међу њима док су се тукли и стаде их мирити говорећи: Људи, ви сте браћа. зашто чините неправду један другоме?

27. А онај што чињаше неправду ближњему одгурну га рекавши: Ко тебе постави за старјешину и судију над нама?

28. Или хоћеш и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?

29. А Мојсеј побјеже због ове ријечи, и поста дошљак у земљи Мадијамској, гдје роди два сина.

30. И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске Анђео Господњи у пламену огњеном у купини.

31. А када Мојсеј видје, дивљаше се виђењу. Када пак он приступи да размотри, би глас Господњи њему:

32. Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсеј се уплаши и не смијаше да погледа.

33. А Господ му рече: Изуј обућу са ногу својих, јер је мјесто на коме стојиш света земља.

34. Гледајући видјех муку народа мојега који је у Египту, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим; и сад ходи да те пошаљем у Египат.

35. Овога Мојсеја, којега се одрекоше говорећи: Ко тебе постави за старјешину и судију? - тога Бог посла за старјешину и избавитеља руком Анђела који му се јави у купини.

36. Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи Египатској и у Црвеном мору и у пустињи четрдесет година.

37. Ово је Мојсеј који рече синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из браће ваше, као мене: њега послушајте.

38. Ово је онај што бјеше у цркви у пустињи са Анђелом, који му је говорио на гори Синајској, и са оцима нашим: који прими ријечи живе, да их нама даде;

39. Којега не хтједоше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим према Египту,

40. Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер са овим Мојсејем, који нас је извео из земље Египатске, не знамо шта му се догоди.

41. И у дане оне начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се дјелима руку својих.

42. А Бог се окрену од њих и предаде их да служе војсци небеској, као што је писано у књизи Пророка: Еда што заклано и жртве принесосте ми за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?

43. И прихватисте чадор Молохов, и звијезду бога вашег Ремфана, кипове које начинисте да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона.

44. Оци наши имаху шатор свједочанства у пустињи, као што заповједи Онај што говори Мојсеју да га начини по обрасцу који бјеше видио;

45. Њега и наслиједивши оци наши унесоше са Исусом Навином при заузимању земље незнабожаца, које прогна Бог испред лица отаца наших; све до дана Давидових,

46. Који нађе благодат пред Богом и мољаше да нађе стан Богу Јаковљеву.

47. А Соломон му сазида дом.

48. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк:

49. Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је мјесто за почивање моје?

50. Није ли рука моја створила све ово?

51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви.

52. Којега од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којега сада ви издајници и убице постадосте,

53. Ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.

54. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега.

55. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу,

56. И рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Богу.

57. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега,

58. Па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А свједоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла,

59. И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој!

60. Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им гријех овај! И ово рекавши, усну.

1. А Савле одобраваше његово убиство. А у тај дан постаде велико гоњење на Јерусалимску цркву, и сви се расијаше по крајевима јудејским и самаријским, осим апостола.

2. А људи побожни сахранише Стефана и учинише над њим велики плач.

3. А Савле је пустошио Цркву, улазећи у куће и силом одвлачећи људе и жене предаваше их у тамницу.

4. Међутим, они што се расијаше пролажаху и проповиједаху ријеч.

Мт. 87 ()

33. Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.

34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.

35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.

36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.

38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.

39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.

40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?

41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.

42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.

43. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.

[Зоран]

Недеља по Рођењу Христовом 10.01.2010.

Гал. 200 (1:11-19)

11. А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;

12. Нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.

13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је.

14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.

15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом,

16. Да објави Сина својега у мени, да га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,

17. Нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.

18. А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана.

19. А другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

Мт. 4 (2:1-23)

13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.

14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.

15. И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.

16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.

17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:

18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.

19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту.

20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета.

21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.

22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.

23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

[Зоран]

Понедељак 32. по Духовдану - 11. јануар. 2010.

Јак. 53 (2:14-26)

14. Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?

15. Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни,

16. И рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист?

17. Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи.

18. Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих.

19. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте.

20. Али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва?

21. Авраам, отац наш, не оправда ли се дјелима кад принесе Исака сина својега на жртвеник?

22. Видиш ли како је вјера садјејствовала дјелима његовим, и кроз дјела усавршила се вјера?

23. И испуни се Писмо које говори: Авраам повјерова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божији назва се.

24. Видите ли, дакле, да се дјелима оправдава човјек, а не само вјером?

25. А слично и Рава блудница не оправда ли се дјелима када прими уходе, и изведе их другим путем?

26. Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без дјела мртва.

Мк. 48 (10:46-52)

46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи.

47. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме!

48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме!

49. И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу.

51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам.

52. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.

[Зоран]

Уторак 32. по Духовдану - 12. јануар. 2010.

Јак. 54 (3:1-10)

1. Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,

2. Јер сви много гријешимо. Ако неко у ријечи не гријеши, тај је савршен човјек, моћан је зауздати и све тијело.

3. Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо.

4. Ето и лађе, иако су велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља.

5. Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ствари запали!

6. И језик је ватра, свијет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тијело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла.

7. Јер сваки род звјериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему,

8. А језик нико од људи не може укротити; то немирно зло, пуно отрова смртоноснога.

9. Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију.

10. Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.

Мк. 50 (11:11-23)

11. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом.

12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава.

14. И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови.

15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове.

16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.

17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку.

18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој.

19. И кад би увече, изиђе изван града.

20. А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена.

21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се.

22. И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога.

23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.

[Зоран]

Среда 32. по Духовдану - 13. јануар. 2010.

Јак. 55 (3:11-4:6)

11. Зар може из истог извора тећи слатко и горко?

12. Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слану и слатку воду.

13. Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дјела своја у мудрој кротости.

14. Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине.

15. Ово није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска.

16. Јер гдје је завист и свађа, ондје је неслога и свака зла ствар.

17. А мудрост која је одозго, прво је чиста, потом мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемјерна.

18. А плод правде у миру сије се онима који мир граде.

1. Откуда ратови и борбе међу вама? Не отуда ли, од сладострашћа ваших, која се боре у вашим удима?

2. Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

3. Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите.

4. Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свијету непријатељство према Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје.

5. Или мислите да Писмо узалуд говори: Са суревњивошћу чезне за духом, којега усели у нас?

6. А даје већу благодат; стога каже: Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.

Мк. 51 (11:23-26)

23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.

24. Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам.

25. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрјешења ваша.

26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрјешења ваша.