Државно - црквени односи Русије и Ватикана

[Оља]

Посета председника Русије Ватикану

17.02.2011

Председник Русије Дмитриј Медведев данас је био у званичној посети Ватикану, где се састао са папом римским Бенедиктом 16. Поглавар католичке цркве истакао је важност овог догађаја и изразио наду да ће такви сусрети постати традиционални.

Дмитриј Медведев и Бенедикт 16. око пола сата провели су у папској библиотеци. Затим је извршена размена поклона. Председник Русије поклонио је поглавару Католичке цркве последњи том православне енциклопедије који је издат. Осим тога, Медведев је поклонио понтифику издање поводом 80-годишњице од рођења Бориса Јељцина, преписку првог председника Русије са страним председницима премијерима и Светом столицом, као и панораму Московског Кремља у техници емајла. Са воје стране папа римски поклонио је руском председнику невелики пано у камну са сликом цркве Светог Петра.

Ово је прва званична посета Дмитрија Медведева Ватикану. Руски председник се већ састајао са Бенедиктом 16. у децембру 2009. године. Резултат овог сусрета било је успостављање пуноправних дипломатских односа између земаља и отварање пријатељских амбасада.

Препород односа међу земљама десио се у време перестројке, крајем 1989. године, када се генерални секретара ЦК КПСС Михаил Горбачов састао са Јованом Павлом Другим. Истина, политички дијалог који је добро стартовао није имао динамични наставак. Узроци тога, по мишљењу религиозних и политичких експерата, налазе се у заоштравању православно-католичких неслагања. Средином 90-их година Апостолска курија је изјавила претензије на канонске земље РПЦ у Украјини и Белорусији, Естонији, водила је агресивну мисионарску пропагандну делатност и пропагирала религиозни екуменизам. Све то је ометало сарадњу са Московском патријаршијом.

Данас, када су се међуконфесионалне страсти умириле, питање о наставку дипломатских односа између Русије и Ватикана је поново постало актуално. Истина, реч је пре не о политичкој сарадњи, сматра први секретара амбасаде Свете столице у Русији монсињор Висавалдас Кулбокас.

Свету столицу данас више брину проблеми који се тичу морала, уређења живота. И по многима од њих постоји међусобно разумевање и заједнички интереси како од стране Русије, тако и од стране Ватикана.

Експерти су уверни да ће актуална званична посета председника Русије Ватикану служити не само јачању међудржавних односа, већ и да ће подићи ниво међуконфесионалног дијалога цркава. Без обзира на то што се међурелигиозна сарадња сада налази на високом нивоу, ипак проблеми још постоје. А од тога како ће се и када они разрешити, зависи да ли ће доћи до сусрета два црквена поглавара који дуго очекује читав свет. Без обзира на т што је о састанку још рано говорити, сваке године он постаје све реалнији. Уврен сам да ће данас дијалог на државном нивоу ојачати и међуцрквено разумевање, закључио је монсињор Висвалдас Кулбокас.

[Владан]

два председника о својим државама, ништа ново... мада морам признати занимљиве поклоне СВ Столици је донио г. Медведев prstgore

[мирођија]

  Oвакви сусрети су пожељни и знак су међусобног уважавања. klinac

[marko_13]

Шта значи отварање "пријатељских амбасада"?! Нисам чуо да постоје непријатељске амбасаде, јер је амбасада видљив знак односа на највишем нивоу између две земље.

[Зоран]

У Руској Цркви се очекује нови ниво дијалога с Ватиканом

22.02.2011, 13:26

Фото: РИА Новости

Руска Православна Црква (РПЦ) и Света столица излазе на нови ниво дијалога, сматра се у Московској патријаршији. Ових дана је Римски папа Бенедикт XVI одредио новог изасланика Ватикана у Русији – надбискупа Ивана Јурковича. С овим постављењем посматрачи не повезују само велике наде за решавање многих проблама међу конфесијама, већ и приближавање датума историјског сурета поглавара двеју Цркава.

Русија је стратешки важна земља за Свету столицу. Јер, на њеној огромној територији живи преко милион и по католика. Свима њима је потребна стална брига, истакао је у интервјуу за радио компанију „Глас Русије“ представник амбасаде Ватикана у Русији монсињор Висвалдас Куљбокас.

У удаљеним регионима Русије, на пример у Сибиру и на Далеком Истоку врло је важно да католици осећају присуство своје цркве и своје вере. И због тога су потребни стални контакти и путовања нунција амбасаде по регионима, како верници у њему не би видели само представника Свете столице, већ и пастира, блиског сваком вернику

Доктор канонског права и полиглота надбискуп Иван Јуркович, Словенац по националности најбоље одговара за Русију, каже представник амбасаде Ватикана. Он зна руски језик, познаје обичаје и традицију земље и руску духовност. 1990-их година Јуркович је заступао Свету столицу у Русији. Од 2004. године био је главни нунције, прво у Белорусији, а затим у Украјини. Након постављења надбискупа Јурковича за новог изасланика Свете столице у Московској патријаршији су се појавиле најоптимистичније прогнозе за развој даљих односа између конфесија. Ово је у интервјуу за радио компанију „Глас Русије“ рекао представник оделења за спољне црквене везе Московске патријаршије ђакон Алексеј Дикарев.

Искуство служења надбискупа у Украјини, у којој је настала сложена црквена ситуација, помоћи ће нам да разрешимо много проблема, између осталог и питање међусобних односа католика и православаца у Украјини. Као што је познато, овај проблем представља једну од главних препрека за сусрет између Римског папе и поглавара Руске Православне Цркве. Веома се надамо да ће Јурковичево искуство помоћи да се превладају несугласице.

И у РПЦ и у Ватикану се констатује да је у последњој деценији дијалог између конфесија постао врло ефикасан. Католици и православци данас се залажу за тесно партнерство у борби за очување хришћанских вредности у свету. Јачању овакве позитивне комуникације у многоме је допринео претходни нунције у Русији, надбискуп Антонио Менини, каже представник Московске патријаршије.

Управо у његово време је дошло до значајног побољшавања односа између РПЦ и Ватикана, како у самој Русији, тако и на међународној сцени. Монсињор Менини је учинио много тога како би сарадња Цркава постала плодна и обострано корисна. У његово време је дошло до побољшања односа између Русије и Свете столице. У децембру 2009. године у току прве посете председника Русије Дмитрија Медведева Ватикану постигнут је споразум о размени амбасада.

Време ће показати да ли ће нови представник Ватикана успети да освоји исту такву наклоност Руске Православне Цркве. Међутим, већ је сад јасно да је Московска патријаршија заинтересована за побољшање и јачање веза између конфесија. И ко зна, можда ће се у блиској будућности напокон одржати историјски сусрет поглавара две водеће светске Цркве.

Извор: Глас Русије

[Оља]

[Оља]

Москва, 16 марта 2011 года.

Святейший Патриарх Московский и всея Руси Кирилл в своей рабочей резиденции в Чистом переулке принял председателя Папского совета по содействию христианскому единству кардинала Курта Коха.

[Semberac]

Шта значи отварање "пријатељских амбасада"?! Нисам чуо да постоје непријатељске амбасаде, јер је амбасада видљив знак односа на највишем нивоу између две земље.

Па зависи брате мој...

Ево у Београду имамо непријатељску амбасаду Америке...да је пријатељска неби горела 2008 gringrin

[Оља]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7184.msg383907.html#msg383907

[Оља]

Шта значи отварање "пријатељских амбасада"?! Нисам чуо да постоје непријатељске амбасаде, јер је амбасада видљив знак односа на највишем нивоу између две земље.

Па зависи брате мој...

Ево у Београду имамо непријатељску амбасаду Америке...да је пријатељска неби горела 2008 gringrin

Semberac, ovde se govoi o Ruskoj Patrijaršiji, ne spamuj.

[Јаков.]

preuzeto sa ... http://www.sv-jelisaveta.org.rs/holidays_alone.php?ArticleId=%20634

OVU ZADUŽBINU OSNOVAO JE I REGISTROVAO ŽIVICA TUCIĆ (svi ga znamo)

Zadužbina Sv.Jelisavete Fjodorovne, Beograd, SCG

VIA-verska informativna agencija, vesti i analize iz sveta religije

-----------------------------

Pravoslavlje i rimokatoličanstvo ne treba da se medjusobno odnose kao protivnici, već kao saveznici. Konfrontaciju treba da zameni saradnja. „Ministar inostranih poslova“ Moskovske patrijaršije, arhiepiskop volokolamski Ilarion Alfejev (42),  više puta je ponovio ove reči poslednjih nedelja.

U autorskom članku u verskom dodatku jednog moskovskog dnevnika, arhiepiskop ovih dana iznosi svoje vidjenje kako je došlo do „velike šizme“, raskola izmedju hrišćanskog Istoka i Zapada 1054. godine.

Carigradski patrijarh Mihail Kerularije (1043 – 1058) otpočeo je konflikt time što je zabranio bogosluženja u svim latinskim  hramovima i manastirima u Carigradu jer se u njima na evharistiju (pri pričešću) koristi beskvasni hleb. Na to je papa Lav Deveti poslao izaslanika, legata,  kardinala Humberta.  Kako je papa umro, dok kardinal još nije ni stigao na odredište, time je i njegova misija zapravo bila okončana. Anatema koju je kardinal tokom svog boravka u Carigradu izrekao patrijarhu i njegovom okruženju (ne i crkvi), „nije imala kanonsku snagu“, jer je umro onaj ko ga je poslao, konstatuje arhiepiskop Alfejev.  Uzvratna anatema patrijarha odnosi se na kardinala a ne šire. „Sa formalne tačke gledišta“, ovo ne bi moralo da vodi prekidu odnosa izmedju dve crkve.

Izmedju dve crkve postojale su protivrečnosti i raznoglasja i prethodnih vekova.  Kasnije, krstaško pljačkanje Carigrada 1204. konačno je učvrstilo podelu.

Razlike izmedju dva hrišćanska sveta imaju bogoslovski, kulturološki i politički karakter. Zapad se oslonio na latinsku kulturu, slabo je poznavao grčki jezik i bogoslovlje, držao  se  teologije  blaženog Avgustina, usvojio i učenje o ishodjenju Duha Svetoga i od Sina (Filioque). U eklisiologiji prodro je duh rimskog prava, gledišta  Avgustina o borbi „dva grada“, nebedkog i zemaljskog. Rimski episkop (papa) zahtevao je da bude prvi u hrišćanstvu po vlasti, „vikar Hristov“, da ima vlast nad drugim patrijarsima (tada još četiri)  i nad vladarima.

Dijalog izmedju dve crkve bio je moguć nakon reformi Drugog vatikanskog sabora (1962- 1965), one su izmenile odnos Rima prema drugim crkvama. Pravoslavlje je prvi put posle mnogo vekova priznato da ima  ispravno apostolsko prejemstvo (jerarhiju) i svete tajne, „što je neophodno za spasenje“. Predstavnici Moskovske patrijaršije prisustvovali su svim zasedanjima Vatikanskog koncila.

„Dubok simboličan akt“ predstavlja anuliranje anatema izmedju dveju crkava, sprovedeno od pape Pavla Šestog i carigradskog patrijarha Atinagore 7. decembra  1965.

Rimska crkva je izmedju 1054. i 1965. uvela dve dogme – o neporočnom začeću Bogorodice i o nepogrešivosti pape u učenju (ex catedra), neprihvatljive za pravoslavlje.

Bogoslovski dijalog dveju crkava počinje 1979. osnovanjem zajedničke komisije, u kojoj su predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava. Do sada je održan veći broj zasedanja. U tri maha bilo je reči i o unijatskom delovanju Rima prema Istoku. Unija (prisajedinjenje Rimu)  je obostrano  osudjena kao metod i kao model jedinstva.

Dolazak kardinala Jozefa Racingera na rimski tron, kao papa Venedikt Šesnaesti,  2005. godine, predstavljao  je značajan korak u poboljšanju odnosa dveju crkava. Novi papa je „poznati bogoslov i privrženik crkvene tradicije“. To je omogućilo da bogoslovska komisija, posle prekida, nastavi svoj rad (Beograd, Ravena). Ne treba se nadati da približavanje neće  potrajati dugo, kako bi se „iza sebe ostavilo teško nasledje“. Komisija će raditi „mnogo godina“.

Katoličanstvo i pravoslavlje imaju podosta zajedničkog, posebno u socijalnoj i etičkoj problematici, pitanje sekualrizacije, koja prema religiji dobija „agresivne forme“. Evropa se fanatično odriče hrišćanskog nasledja, ona zapada u duboku demografsku krizu, ugrožava svoj opstanak. „Potrebno je da pravoslavni i katolici zajedno stanu u zaštitu tradicionalnih hrišćanskih vrednosti u Evropi koja rizikuje da ugrozi svoj mnogovekovni hrišćanski identitet“, konstatuje arhiepiskop Ilarion.

O neophodnosti „zajedničkog delovanja“ govorio je i blaženopočivši patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije Drugi, podseća Ilarion. Isto čini i novoizabrani patrijarh Kiril. Saradnja se može odvijati i na ravni medjunarodnih organizacija kao što su Savet Evrope, organi Evropske unije i OEBS.

Kako dve crkve da deluju kao „jedna struktura“ pred svetom? To je moguće. Metafora da hrišćanstvo treba da diše kao dva plućna krila, istočno i zapadno, potiče od ruskog poete i mislioca Vjačeslava Ivanova. Evropi je danas neophodnije nego ikada da diše preko dva krila – pravoslavnog i katoličkog, radi zaštite tradicionalnog hrišćanstva i duhovnog zdravlja  čovečanstva, smatra arhiepiskop volokolamski Ilarion, zadužen za spoljne poslove Moskovske patrijaršije.

[Оља]

Пошто иста оваква тема постоји, биће спојене.

[Оља]

Руска ускршња традиција у музејима Ватикана

14.04.2011

Папа Римски Бенедикт 16. и Патријарх Московски и све Русије Кирил благословили су иницијативу руског културно-историјског фонда Веза времена. Захваљујући тој иницијативи 14. априла у музејима Ватикана свечано се отвара уметничка изложба Фаберже. Свети ликови. У церемонији учествује министар културе РФ Александар Авдејев.

140 драгоцених предмета чувене руске фирме Фаберже, између осталог 9 ускршњих јаја, направљених за царску породицу, велика колекција руских православних икона и драгоцених оквира – све то је изложено у једној од најспрестижнијих музејских сала Ватикана – Сали Рафаела. Никада раније ни једна колекција из Русије, ни државна, ни приватна, није представљена у Ватикану, изјавио је шеф управе фонда Веза времена Владимир Воронченко.

Ова изложба је прва у читавој историји односа између Русије  и Ватикана, говори Владимир Воронченко. Зато је она врло значајна не само за наш фонд, већ и за руску културу у целини. Она је важна са наше тачке гледишта и за односе између две хришћанске цркве. Ови односи почињу да се побољшавају, и ми се надамо да ће изложба бити један од оних каменова темељаца који ће помоћи пријатељским односима између православне и католичке цркве. Основа изложбе ће бити стваралаштво Карла Фабержеа. По свом значају у квалитету то је једна од најбољих изложби мајстора које су организоване у свету.

И не чуди, јер у Ватикан фонд Веза времена довезао је велику приватну колекцију Фабержеа коју је руски бизнисмен Виктор Векселберг купио 2004. године за 90 милиона долара. Фонд је и био основан ради музејског приказивања уметничких раритета у читавом свету. Још до званичног отварања изложбе у Ватикану папа се састао са власником колекције Фаберже Виктором Векселбергом и захвалио му на том важном културном подухвату.

Што се тиче експоната изложбе, прокоментарисао их је главни руски стручњак за стваралаштво Фабержеа Татјана Мунтјан. Она је између осталог експерт фонда Свеза времена. Татјана Мунтјан наводи овакве цифре: за руски царски дом фирма Фаберже је израдила 50 великих ускршњих јаја, од којих се до данас сачувало 42. Девет од њих, подсећа експерт, налазе се у колекцији Виктора Векселберга. Царска ускршња јаја су овековечила важне моменте у животу царске породице и читаве Руске империје: крунисање, рођење наследника, јубилеји, догађаји Првог светског рата. Али нису само чланови царске породице поклањали на Ускрс драгоцена јана, говори Татјана Мунтјан.

Фирма Фаберже имала је велики успех код широких слојева становништва. И сваки купац који је долазио у продавницу Фабержеа, био је уверен да је мало ускршње јаје привезак, које је коштало неколико рубаља, било изведено исто тако брижљиво као и царска јаја. У фонду Веза времена налази се јединствена колекција ових малих јаја привезака, који су имали велики значај у руском православном животу. Постојала је предивна традиција – девојчицама су од рођења поклањали мала драгоцена јаја. И правили су их од злата, платине, покривали емајлом, правили од полудрагог камења. Једне године су поклањали зелено јаје. Друге плаво, розе. Тако је у току живота жена сакупљала читаву огрлицу.И на Ускрс оне су стављале управо такав ускрши накит. Ова мала ускршња ремек-дела нису била само накит. То је било породично сећање на светли, омиљени празник урскрса. И у емиграцији, у изгнању, православни су чували такве огрлице као сећање на руске традиције.

Предтавници католичке и православне цркве сматрају симбиличним чињеницу што се изложба Фаберже. Свети ликови отворена у Ватикану уочи Ускрса, који ове године католици и православни обележавају истог дана – 24. априла. У Ватикану у празничне дане очекује се огроман број посетилаца поводом канонизације преминулог Папе римског Јована Павла Другог. Захваљујући том стицају околности изложбу из Русије има све шансе да види велики број људи са читаве планете.

Глас Русије

[Дејан]

Mitropolit Ilarion Alfejev, šef ruske crkvene diplomatije izjavio je da veruje da će se susret poglavara pravoslavne i katoličke crkve „pre ili kasnije ostvariti”, prenosi danas Verska informativna agencija (VIA).

Ilarion je protekle nedelje boravio u Vatikanu, koji posećuje jednom godišnje donoseći posebnu poruku patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila.

„Verujem da će se pre ili kasnije ostvariti ovaj susret. Još nismo u stanju da govorimo o datumu, mestu i protokolu, za nas je najvažniji sadržaj susreta. Čim se složimo o sadržaju, o tačkama o kojima se još ne slažemo, ili imamo različita mišljenja, susret će biti upriličen”, rekao je Ilaron.

„U svakom slučaju moramo ga dobro pripremiti i zbog toga ne smemo žuriti”, dodao je mitropolit.

Između Moskovske patrijaršije i Vatikana dolazi do „dramatičnog poboljšanja odnosa”, smatraju kako ruski, tako i italijanski izvori, navodi VIA.

U papskoj letnjoj rezidenciji Kastel Gandolfo, mitropolit Ilarion je u četvrtak razgovarao sa poglavarom Katoličke crkve papom Benediktom šesnaestim, i predao mu kopiju ikone svetog Benedikta Nursijskog, rad Andreja Rubljova.

Razmotren je „širok krug pitanja”, saopštila je ruska strana.

U svojoj izjavi vatikanskim medijima mitropolit je reka: „Sveti otac je čovek vere i svaki put kada se susretnemo ohrabren sam njegovim duhom i njegovom predanošću životu Crkve u celom svetu. Iznenađen sam njegovim vrlo dobrim poznavanjem pravoslavne tradicije i njegovoj predanosti dijalogu između pravoslavaca i katolika”.

Ilarion je istakao da se papa u Nemačkoj, gde je boravio prošle nedelje susreo sa „predstavnicima pravoslavnih crkava i govorio o dijalogu dveju crkava”.

Italijanska agencija Ansa prenela je povodom posete Ilariona da ruski crkveni zvaničnik želi dalje da razvija dobre veze između katoličke i pravoslavne crkve.

Pred posetu mitropolita Vatikanu, patrijarh Kiril primio je u Moskvi kardinala Jozefa Tomka, zamolivši ga da papi prenese „izraze uvažavanja i bratske ljubavi”.

Mitropolit Ilarion se u Vatikanu susreo sa više zvaničnika.

Sa mitropolitom je u Rim doputovao i Moskovski sinodalni hor. Na koncertu duhovne muzike Rahmanjinova i Verdija, uz mitropolita je bila supruga predsednika Dmitrija Medvedeva, Svetlana.

IZVOR

[Оља]

ПРЕДСТАВНИК МОСКОВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ У ПОСЕТИ ИТАЛИЈИ

МОСКВА, 1. октобра – Високопреосвећени митрополит Волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, сусрео се у четвртак 29. септембра са папом Бенедиктом XVI у његовој љетњој резиденцији у Кастел Гандолфу.

У разговору је обухваћен широк спектар питања која се тичу односа Московске Патријаршије и Римокатоличке Цркве.

У знак сјећања на сусрет, митрополит је домаћину поклонио икону преподобног Бенедикта Нурсијског и монографију икона преподобног Андреја Рубљова.

Истог дана, митрополит Иларион је разговарао и са кардиналом Ђанфранком Равасијем, предсједником Папског савјета за културу, а претходног дана, у сриједу 28. септембра, представник Московске Патријаршије је у Риму одржао радни састанак са предсједником Папског савјета за унапређење хришћанског јединства, кардиналом Куртом Кохом. У разговору је разматрана перспектива сарадње на заштити хришћана и превазилажењу христијанофобије, а говорено је и о резултатима рада Мјешовите богословске комисије, као и контактима у области образовања.

Своју посјету Италији митрополит Иларион ће окончати учествовањем у концерту руске духовне музике, који ће бити одржан у оквиру „Године руске културе и руског језика“ у Италији.

Концерт ће бити одржан у петак у базилици Санта Марија де ла Грације у Милану, а изводиће се музика Сергеја Рахмањинова, Ђузепе Вердија и митрополита Илариона.■

Извор: Радио Светигора