Медицина, али природна

[ego]

Sebastian Knajp – Sebastian Kneipp

Dr Josef H. Kaiser

* * *

Sebastian Kneipp je rođen 17. svibnja 1821. u Stephansriedu, seocetu od nekoliko kuća u blizini Ottobeurena u Bavarskoj, SR Njemačka. Otac mu je bio siromašni tkalac. Rosina, majka Sebastiana Kneippa, bila je nekoliko godina starija od njegova oca Ksavera Kneippa, za kojega se udala kao udovica i dovela mu svoje dvije djevojčice iz prvog braka. U braku sa Ksaverom rodila je još dvije djevojčice, jednu prije Sebastiana, drugu poslije njega. Sedmeročlana obitelj je živjela vrlo oskudno i njegova majka je uvijek bila zlovoljna i puna gorčine.

Sebastian je već kao jedanaestogodišnji dječak morao pomagati ocu na razboju. U tom životu punom bijede činilo se da je beznadna njegova želja da postane svećenik. Da bi ostvario svoje želje, nije mu preostalo drugo nego da već od osamnaeste godine »zaista vrijedno radi, štedi i ni krajcera ne potroši«. Ušteđevinu je čuvao u potkrovlju, izatkao posteljinu, dao da se naprave nosači za krevet, kovčeg i sve ono što je studentu potrebno.

Kad je imao dvadeset godina, majka mu je umrla od tuberkuloze. Već je odlučio da ode od kuće kad navrši dvadeset i prvu godinu, ali baš na rođendan ga je zadesila nova nesreća. Izgorjela je njihova obiteljska kuća, a plamen je među ostalim progutao i njegovu ušteđevinu i svu opremu. Ostala mu je samo grubo tkana košulja koju je imao na sebi i hlače od cviliha. To je bilo sve. Ali u njemu je još živjela stara želja.

Nakon dugotrajnog i mukotrpnog nastojanja Sebastian je pronašao dobrotvora, dra Merklea iz Gronenbacha. Tako je napravio prilično velik korak k ispunjenju svoje želje za zvanjem Ali, naišle su prepreke još veće od dotadašnjih: siromaštvo i neprijateljstvo okoline. U ljeto 1845. godine njegov je kašalj pokazao da ima tuberkulozu pluća: »Iako sam odranije bio navikao na mnogo naporniji fizički rad, na najbolju seosku hranu i dobar zrak te se mnogo kretao i zimi i ljeti, sada sam se svakim tjednom osjećao sve umornijim i utučenijim. Izgubio sam tek i san te stigao tako daleko da sam u trećem razredu gimnazije morao polovinu vremena provoditi u postelji.« Na molbu njegova dobrotvora prof, dra Merklea pregledao ga je vojni liječnik i liječnik za siromašne i utvrdio da su mu oboljela oba plućna krila. Očito je Kneipp i ranije od toga bolovao, a bolest se sada vratila. Sto puta ga je u godini dana posjetio taj liječnik koji je uz to pozvao i bataljonskog liječnika na suradnju, ali sve je bilo uzalud. Kneipp je toliko oslabio da je na kraju školske godine morao ostati u Dillingenu jer nije mogao pješice u Stephansried, a željeznice nije bilo.

Odmor mu je iz dana u dan vraćao snagu. Svu svoju volju upotrijebio je da napregne sve svoje snage, izdržao je i u jesen 1848, u dvadeset i sedmoj godini, položio ispit zrelosti Ali je tako oslabio da mu je prof. Merkle morao donijeti svjedodžbu u sobu. Dao mu je i novac za vlak od Donauwortha do mjesta Buchloe, odakle je trebalo da ga otac kolima preveze do kuće ili da ide pješice. Njegov dobrotvor nije bio siguran da će Sebastiana vidjeti u Dillingenu na pripremama za studij filozofije.

Sebastian je želio otići u Munchen gdje bi ispite iz filozofije mogao prije položiti nego u Dillingenu. S obzirom na njegove godine bilo mu je važno dobro iskoristiti vrijeme. Međutim, liječnik i dr Merkle upozoravali su ga na to da klima u glavnom gradu Bavarske nije zdrava. Ali Kneipp je u proljeće 1849. godine ponovo izrazio svoju želju i oni su tada pristali.

Kao student, u Munchenu nije osjećao bolove. Ali nakon nekoliko predavanja jedva da je što zapamtio od onoga što je slušao. Bio je toliko slab.

Njegovo zdravstveno stanje je osciliralo. Kašljao je s krvavim ispljuvkom i bio slabiji nego ikada. Ponekad je odlazio na predavanja, a ponekad čučao u svojoj sobi, satrven i ustrašen. Jednoga dana je dokolicu na koju je bio osuđen iskoristio za to da s još nekim studentima posjeti dvorsku knjižnicu. Čitanje ga je zamaralo i želio se samo malo razvedriti. Nije znao što bi kad se već našao ondje, pa mu je ponuđen katalog da ga prelista. Tako je nabasao na knjižicu dra med. Johanna Siegmttnda Habna, liječnika u Schweidnitzu, koja je prvi put objavljena 1737. godine: »Čudesna ljekovita moć svježe vode na čovjekovo tijelo, primijenjena izvana i iznutra, potvrđena je iskustvom«. U rukama je držao poboljšano i prošireno izdanje koje je 1831. godine pripremio prof. Oertel iz Ansbacha na trošak »Velike hidropatične zajednice«.

Ta knjižica je potakla Sebastiana Kneippa da na sebi iskuša »moć vode«, i njegovo zdravstveno stanje počelo se polako poboljšavati. I u sljedećem semestru u Dillingenu imao je knjižicu i njome se »koristio«. Kako, ne znamo. »Smijali su mi se kad bih pripovijedao o svojim tihim satima i primjeni knjižice i nitko mi nije dao sredstava da nastavim pokus.« A onda je jednoga zimskog dana trčao tri četrvrt sata do Dunava, svukao se i za nekoliko sekundi skočio u hladne valove, onako mokar se obukao jer nije ponio ručnik, i tako otrčao natrag u svoj stan gdje je stigao sav oznojen. To mu je očito vrlo prijalo. »Nakon toga sam tri puta na tjedan zimi išao do Dunava (bez obzira na stupanj hladnoće) i kupao se do polovice tijela po tri do četiri sekunde na 12-18°C.« To znači da su kratke polukupelji u vodi hladnoj kao led bile njegovi prvi pokusi. Kako su djelovali?

Dolazio bi umoran do Dunava, a svaki put se vraćao okrijepljen. Zato je došao do zaključka: »Ako za mene ima neki lijek, nakon svega što sam iskušao pa mi ništa nije pomagalo, onda je to voda.« Postao je sposobniji za umni rad, popravio mu se tek i mogao je redovito pohađati predavanja.

Obje naredne godine, od jeseni 1850. do jeseni 1852, studirao je u Miinchenu, na Georgianumu. Ondje nije morao plaćati pa nije imao nikakvih briga. Njegovo zdravlje se na dobroj i obilnoj hrani poboljšalo. Općenito, okolina je bila takva da se psihički dobro osjećao, ali i dalje se kradom liječio vodom. Naime, noću se iskradao iz kuće kroz prozor u prizemlju. Zatim se na ribnjaku polijevao vodom iz zaljevače. To je bio početak knajpovskih polijevanja koja je kasnije označio kao svoje najvažnije otkriće. Ona su mu pomogla da se sve bolje osjećao i bio sve sposobniji za rad. Na temeljitim liječničkim pregledima od kojih je zavisilo hoće li biti posvećen za svećenika, pokazalo se da je potpuno zdrav.

Sebastian Kneipp je u kolovozu 1852. godine u augsburškoj katedrali posvećen za svećenika. Iz tog vremena sačuvan je njegov prvi kratki recept. Dao ga je djevojci Kolumbi Haab koja je očito oboljela od neke žutice, često povezane s psihičkim tegobama (čemer, tuga, utučenost). Vrijedi napomenuti da je uz kvašenje vodom preporučio i hladne polukupelji u sobi, u trajanju od dvije do tri minute. Uz to je pacijentkinja morala više puta tjedno stavljati obloge. Kneipp je u liječenju naznačio jedan od prvih uvjeta za primjenu hladne kure: »Kad ulazimo u vodu, tijelo mora biti potpuno toplo.« Isto tako vrijedi spomenuti i rečenicu: »Sok od rotkve ujutro i uvečer«. Tako je Kneipp već na početku kure uzimao u obzir liječenje biljem.

Nakon prve prijave zbog prekršaja pravila da ne smije liječiti, uslijedile su druge. Neobično je samo to da ga nisu napali apotekari i liječnici kad se borio protiv kolere u Boosu. Dok je bio kapelan u Boosu, harala je kolera u mjestu. Kneipp je svojim postupcima spasio četrdeset i dva oboljela od kolere. Tom prilikom je prvi put primijenio vruće obloge umočene u vodu s octom i vruće mlijeko sa slatkim anisom. Zbog tih uspjeha nazvan je »kapelan protiv kolere«.

U Sv. Juraju u Augsburgu bio je samo pola godine kapelan. U svibnju 1855. godine je – vjerojatno zato što nije bio po volji biskupu — poslan za ispovjednika dominikanki u Worishofen. Tu se nije zadovoljio sitnim radom pastira duše u samostanu. Ubrzo je u svoje ruke uzeo samostansko poljoprivredno gospodarstvo i uveo brojna poboljšanja. A glavna briga su mu bila siročad. Sve je činio za njihovo psihičko i fizičko dobro. Čim se to pročulo, broj djece kojoj je bila potrebna pomoć znatno je porastao. Uz to se u okolici samostana pročulo kako se ispovjednik ne razumije samo u svoj posao i poljoprivredu nego i u liječenje. Nije dugo potrajalo, a na njegova vrata počeli su kucati siromašni ljudi, koji su tražili pomoć za svoje fizičke tegobe.

Iako je u vezi s tim doživljavao neugodna iskustva, Kneipp je opet pokazao onu svoju nekadašnju spremnost da pomaže ljudima u nevolji. »Tko je sam nekada iskusio nevolju, može razumjeti i nevolju svoga bližnjega. Nisu svi oboljeli jednako nesretni. Jer ima sredstava i mogućnosti za liječenje, zna da njegove tegobe nisu dugotrajne. U prvim godinama sam i sam vidio na stotine i tisuće takvih bolesnika, ali sam ih odbijao. Najviše naše sućuti potrebno je siromašku, jadnom i napuštenom, o kojem ne brinu liječnici, koji nema lijekova ni drugih sredstava za liječenje. Primao sam takve nevoljnike i uvijek sam pomagao toj sirotinji kojoj je svatko okrenuo leđa. Mislim da bi mi bilo teško i učinilo bi mi se nesavjesnim i nezahvalnim zalupiti vratima pred takvim napuštenim bićem i odbiti mu onaj izvor pomoći koji je meni u nevolji donio zdravlje i spas.« To su njegove riječi iz uvoda knjizi »Moja kura vodom«, koju je završio 1886. godine.

Zbog neobičnog načina liječenja o Kneippu se sve više pričalo. Tako je sve više ljudi dolazilo tražiti pomoć. U početku je Kneipp davao usmene upute, koje je bolesnik morao toliko dugo ponavljati dok ih ne bi zapamtio. Kad je bilo nužno, i sam bi se pobrinuo za potrebno polijevanje u samostanskoj praonici. Ali, kako je k njemu dolazilo sve više bolesnika, javnost je opet uperila svoje poglede na njega. Ubrzo su ga prijavili mjesni liječnik dr med. Schmidt iz Tiirkheima i vidar Andreas King iz Worishofena koji nije bio akademski obrazovan. Prijava je stigla do predsjednika vlade u Augsburgu, koji je bio vrlo naklonjen Sebastianu Kneippu. Odbio ju je s napomenom »Ne samo da postupak ispovjednika Kneippa u Worishofenu nije kažnjiv, nego je i potpuno ispravan.«

Ni ogovaranja, ni zloba, ni sramotna sumnjičenja nisu spriječila bolesnike da dolaze u Worishofen. Štoviše, bilo ih je sve više. To je i pred samo mjesto stavilo nove zadatke koji su se činili nerješivima. Kamo smjestiti toliko ljudi? U početku su bile na raspolaganju samo dvije obične seoske gostionice »Rosle« i »Adler«. Brojni seljaci s predsjednikom općine na čelu gledali su priliv ljudi sa strane s mješovitim osjećajima. Oni su cijenili ispovjednika, ali ga nisu razumjeli. Činilo im se da je njihova privreda ugrožena. Samo mali krug ljudi bio je s Kneippom. Tek kad je nakon smrti župnika Ziegera 1881. godine njegovo mjesto preuzeo Kneipp, ponašanje većine stanovnika počelo se mijenjati. Nisu više pružali otpor tome da se mjesto razvije u lječilište. Dapače, bistre i snalažljive glave uvijek su vodile računa o tome da posjetitelji dobiju sve što im treba.

. . .

Izvod iz uvoda knjige „Veliki Kneippov priručnik –  učenje o zdravom životu i prirodnom liječenju“

http://www.bastabalkana.com/2010/10/sebastian-knajp-sebastian-kneipp/

[ego]

И данас постоје следбеници натуропатске школе. Ево примера:

http://www.georgijnazarov.com/rezultati/

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg226710.html#msg226710

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg226712.html#msg226712

[Милан Меденица :)]

у којем случају би ти пристала на тако нешто ?

и јеси ли и некад сама примењивала овакву ''терапију''?

[ego]

Да, понешто, мада није било потребе за екстремима.

Али знам и пар њих који су применили и екстремније методе и то успешно.

Да погледамо шта се још постизало оваквом "терапијом".

[ego]

Почетком седамдесетих година прошлог века је кинески премијер, који је је умирао од рака, покренуо национално истраживање у коме је учествовало безмало сво кинеско становништво. Изненађујуће је да се показало да је у Кини рак локализован и да окрузи са највећом учесталошћу малигних болести имају 10000% веће стопе у односу на округе са најнижом учесталошћу. Чувена "Кинеска студија" је најопсежније спроведено истраживање односа исхране и здравља. Анализом добијених података бавио се тим светских и кинеских стручњака. Њујорк Тајмс је студију назвао "Гран пријем епидемиологије".

Кинеска студија

Најсвеобухватнија студија о прехрани икад проведена

Свјетски бестселер о односу прехране и здравља

Кинеска студија - Из увода

Болесни од животињских беланчевина

Семе конопље

Сажето, закључак је следећи:

Болести изобиља

Ми смо, овде у Америци, богати, и због тога умиремо од одређених узрока. Хранимо се као краљеви и краљице на гозбама сваки дан, и то нас убија. Вероватно знате људе који пате од срчаних болести, рака, шлога, Алцхајмерове болести, гојазности и дијабетеса. Вероватно је да и ви патите од једног од ових проблема, или да нека од ових болести постоји у вашој породици. Као што смо видели, ове болести су релативно непознате у традиционалним културама које живе на целовитој биљној храни, као у руралној Кини. Међутим, ове болести стижу када традиционална култура почне да акумулира богатство и почне да једе све више меса, млечних производа и прерађених биљних производа (као што су слане грицкалице, колачи и газирана пића).

Др Колин Кембел

[ego]

Др Келдвел Б. Еселстајн, Јр

Ако би вас неко питао да погодите где се налази најбоља клиника за срце у земљи, можда свету, који бисте град навели? Њујорк? Лос Анђелес? Чикаго? Можда град у Флориди, близу старијих особа? Како се испоставља, најбољи медицински центар за срце се налази у Кливленду, у Охају, по извештајима медија US News и World Report. Пацијенти из свих делова света долазе у Кливлендску клинику ради најнапреднијег доступног третмана за срце, који спроводе престижни доктори.

Један од доктора са клинике, др Келдвел Б. Еселстајн, Јр (Caldwell B. Esselstyn, Jr) има сјајну биографију. Као студент на Јејлу, др Еселстајн је веслао на олимпијским играма 1956. године, освајајући златну медаљу. Након обуке на Кливлендској клиници, добио је бронзану звезду као војни хирург у Вијетнамском рату. Затим је постао веома успешан доктор на једној од врхунских медицинских институција у свету, Кливлендској клиници, где је био управник особља, члан управног одбора, председавајући оперативне групе за рак дојке и начелник одељења за тироидну и паратироидну хирургију. Објавио је преко 100 научних радова, и проглашен је за једног од најбољих доктора у Америци за 1994-1995. Знајући овог човека лично, имам утисак да је био изврстан у практично свему што је радио у свом животу. Достигао је врхунац успеха у свом професионалном и личном животу, и постигао је то уз достојанственост и скромност.

Међутим, одлика која ми се највише свиђа код др Еселстајна није његова колекција награда; већ његова принципијелна потрага за истином. Др Еселстајн је имао храбрости да прозове естаблишмент. Др Еселстајн је за Другу националну конференцију о липидима у елиминацији и превенцији болести срчаних судова (коју је он организовао и на коју ме је љубазно позвао као учесника) написао:

“Након једанаест година моје каријере као хирурга, разочаран сам парадигмом америчке медицине о третману рака и срчаних болести. Мало тога се променило за 100 година у лечењу рака, а ни у случају срчаних болести ни рака није учињен значајан напор у превенцији. Међутим, епидемиологија ове болести ми се чини провокативном: три четвртине људи на овој планети нема срчаних болести, што представља чињеницу која је чврсто повезана са исхраном.”

Др Еселстајн је почео да преиспитује стандардну медицинску праксу. “Свестан да су се медицинске, ангиографске и хируршке интервенције концентрисале само на симптоме и верујући да је неопходан суштински другачији приступ лечењу”, др Еселстајн је одлучио да тестира ефекте биљне исхране целовитим намирницама на људе којима је установљено срчано обољење.

Др Еселстајн је 1985. године отпочео своје истраживање са првенственим циљем снижавања нивоа холестерола код својих пацијената на испод 150 mg/dl. Затражио је од свих пацијената да у дневнику исхране бележе све што поједу. Сваке две седмице, у току пет наредних година, др Еселстајн се састајао са својим пацијентима ради разговора о том процесу, испитивања крви и мерења крвног притиска и тежине. После разговора, увече би телефоном јављао резултате анализе крви и даље разговарао о деловању исхране. Поред тога, сви његови пацијенти су се окупљали неколико пута годишње како би разговарали о програму, дружили се и размењивали корисне информације. Другим речима, др Еселстајн је пружао подршку и био марљив, укључен, и саосећајно истрајан на личном нивоу са својим пацијентима. Дијета коју су они, укључујући др Еселстајна и његову жену Ен, примењивали била је без додатака у виду масти и скоро свих животињских производа. Др Еселстајн и његови сарадници су известили: “(Учесницима) је речено да избегавају уља, месо, рибу, пилетину и млечне производе, осим обраног млека и немасног јогурта.” После око пет година од почетка програма, др Еселстајн је препоручио својим пацијентима да престану и са коришћењем обраног млека и јогурта.

Пет пацијената је одустало од програма у року од прве две године; што значи да је остало осамнаест. Ових осамнаест пацијената је првобитно дошло код Еселстајна са озбиљном болешћу. У току осам година до почетка овог истраживања, ових осамнаест особа је доживело 49 случајева срчаних проблема, укључујући ангину, уградњу бајпаса, срчане ударе, шлог и ангиопластику. То нису била здрава срца. Може се помислити да их је паника, која се јавља када је превремена смрт близу, мотивисала да се укључе у истраживање.

Ових осамнаест пацијената је остварило значајан успех. На почетку истраживања, просечан ниво холестерола пацијената износио је 246 mg/dl. Током овог истраживања, просечни ниво холестерола је износио 132 mg/dl, далеко испод циљаних 150 mg/dl! Њихов ниво “лошег” ЛДЛ холестерола се спустио подједнако драстично. Међутим, најимпресивнији резултат није био ниво холестерола у крви, већ број случајева срчаних проблема који се одиграо од почетка истраживања.

У наредних једанаест година, јавио се тачно један срчани проблем међу осамнаест пацијената који су били на посебној исхрани. Тај један проблем се јавио код пацијента који две године није био на дијети. Након престанка, код пацијента се јављао клинички бол у грудима (ангина), а након тога се вратио на здраву биљну исхрану. Пацијент се решио ангине, и није имао нових проблема.

Не само да је болест код ових пацијената заустављена, него је чак преокренута. Код 17% његових пацијената је дошло до отварања њихових закрчених артерија. Једанаест његових пацијената је пристало на ангиографију, процедуру при којој се одређене артерије у срцу могу “рендгенски снимити”. Код ових једанаест пацијената блокаде артерија су биле у просеку смањене за 7% током првих пет година његовог истраживања. Ово може да звучи као мала промена али треба напоменути да је запремина пропуштене крви најмање 30% већа када се пречник повећа за 7%. Што је још значајније, то је разлика између присуства бола (због ангине) и одсуства бола, и у ствари између живота и смрти. Аутори петогодишњег извештаја напомињу: “Ово је до сада најдуже истраживање исхране са минимално масти у комбинацији са лековима за снижавање холестерола, и наш налаз просечног смањења артеријске стенозе (блокаде) од 7% је већи од било ког извештаја у претходним истраживањима”.

...

Да ли је могуће да је др Еселстајн једноставно добио срећну групу пацијената? Одговор је не. Пацијенти који су оволико оболели од срчаних обољења се не исцељују спонтано. Други начин да се провери вероватноћа оваквог степена успеха је посматрањем пет пацијената који су одустали од програма исхране и вратили се својој стандардној нези. Од 1995. године, ових пет особа је прошло кроз десет нових срчаних проблема. Истовремено, од 2003, седамнаест година од почетка истраживања, сви пацијенти на посебној исхрани, сем једног, су још увек живи, и имају преко седамдесет и осамдесет година.

Да ли може било која разумна особа да негира ове налазе? Изгледа немогуће. Ако не можете да се сетите ничег другог из овог поглавља, сетите се резултата 49 према 0; 49 срчаних проблема пре биљне исхране непрерађеним намирницама, и нула проблема код оних пацијената који су се придржавали целовите биљне исхране. Др Еселстајн је урадио оно што је “велика наука” покушавала да учини, без успеха, више од 55 година: победио је срчана обољења.

Цитат

[ego]

Један лекар је обратио посебну пажњу на истраживање др Еселстајна. Он је имао само 44 године и био наизглед здрав, када се појавио срчани проблем, који је кулминирао срчаним ударом. Због природе његове срчане болести, није било ничега безбедног што би конвенционална медицина могла да му понуди. Он је посетио др Еселстајна, одлучан да се посвети програму посебне исхране, и након 32 месеца, без било каквих лекова за снижавање холестерола, преокренуо је своје срчано обољење и снизио свој холестерол у крви на 89 mg/dl. Следи драматичан приказ оболелих артерија овог пацијента пре и након савета др Еселстајна о исхрани (графикон 5.4). Светли део слике је крв која тече кроз артерију. Слика лево (А) садржи део означен заградом на коме је озбиљно срчано обољење умањило количину тока крви. Након усвајања биљне исхране целовитим намирницама, иста артерија се отворила, преокрећући штету од срчаних обољења и омогућавајући нормалнији проток крви, као што је показано на слици десно (Б).

Графикон 5.4: срчана артерија пре и након примене биљне исхране

Цитат

[Милан Меденица :)]

Болести изобиља

Ми смо, овде у Америци, богати, и због тога умиремо од одређених узрока. Хранимо се као краљеви и краљице на гозбама сваки дан, и то нас убија. Вероватно знате људе који пате од срчаних болести, рака, шлога, Алцхајмерове болести, гојазности и дијабетеса. Вероватно је да и ви патите од једног од ових проблема, или да нека од ових болести постоји у вашој породици. Као што смо видели, ове болести су релативно непознате у традиционалним културама које живе на целовитој биљној храни, као у руралној Кини. Међутим, ове болести стижу када традиционална култура почне да акумулира богатство и почне да једе све више меса, млечних производа и прерађених биљних производа (као што су слане грицкалице, колачи и газирана пића).

Др Колин Кембел

с обзиром на то какву храну једу амери, није ни чудо што обољевају од ње.

ово се не може применити на остале нације, или може само на оне који једу такав амерички сан.

иначе, јел ово исти др кембел који је учествовао у zeitgeist-у?  znaaaaao

[ego]

Нисам гледала Zeitgeist, али чисто сумњам да је учествовао, ево нешто више података о њему:

Др. Т. Colin Campbell, професор емеритус прехрамбене биокемије на Свеучилишту Cornell, водитељ је 'Кинеске студије', једне од најопсежнијих студија људске прехране свих времена, и аутор истоимене књиге.

Читава дуга и плодна каријера др. Campbellа била је повезана с истраживањем канцерогених спојева и бјеланчевина. Радећи на МИТ-у помогао је у открићу диоксина, једне од најотровнијих познатих кемикалија. Касније је координирао техничку помоћ за национални пројект побољшања прехране филипинске дјеце, међу којом је био неуобичајено раширен рак јетре. Програм је углавном био концентриран на повећање количине бјеланчевина у прехрани, посебно бјеланчевина животињског поријекла које се сматрају квалитетнијима.

У том пројекту др. Campbell сазнао је нешто што је било потпуно супротно свим очекивањима и што ће обликовати наставак његове каријере - управо дјеца из најимућнијих обитељи, која су имала прехрану најбогатију бјеланчевинама животињског проијекла, имала су и највиши ризик од добивања рака јетре!

То га је понукало да покрене детаљан лабораторијски програм који ће истражити улогу прехране, посебно бјеланчевина, у развоју рака. Резултати су опет били шокантни. Нископротеинска прехрана код покусних животиња инхибирала је прву фазу настанка рака под утјецајем канцерогених твари, без обзира на њихову дозу. У каснијим стадијима болести нископротеинска прехрана такођер је драматично блокирала раст рака.

Према ријечима др. Campbellа, «Бјеланчевине из прехране показале су се толико моћнима у свом дјеловању да смо могли покренути и зауставити раст рака само мијењањем конзумиране количине.» Неочекивано је било и то што су такав утјецај показивале само бјеланчевине животињског поријекла, укључујући и казеин, који чини 87% бјеланчевина крављег млијека.

Његово истраживање није стало на експерименталним студијама на животињама, и 1983. започет је 'Кинески пројект', познат као и 'Кинеска студија', који траје још и данас. Та је студија јасно показала да су људи који су јели највише хране животињског поријекла имали највише стопе рака и кроничних болести, те да је чак и релативно мален унос хране животињског поријекла био повезан са штетним учинцима. Људи који су јели највише хране биљног поријекла били су најздравији и нису били склони кроничним болестима.

По многима, ово је једна од најважнијих књига о прехрани икад написана. Утемељена на педантним вишегодишњим истраживањима, књига пружа одговоре на најважнија прехрамбена питања нашег времена: Што доиста узрокује рак? Како излијечити срчане болести, дијабетес и друге западњачке болести путем прехране? Како можемо продужити властити живот, те како зауставити епидемију претилости?

http://www.profil.hr/knjiga/kineska-studija/29898/

с обзиром на то какву храну једу амери, није ни чудо што обољевају од ње.

ово се не може применити на остале нације, или може само на оне који једу такав амерички сан.

Мислиш? Колико ли смо у просеку, као нација, далеко или боље речено близу тога?

[Милан Меденица :)]

с обзиром на то какву храну једу амери, није ни чудо што обољевају од ње.

ово се не може применити на остале нације, или може само на оне који једу такав амерички сан.

Мислиш? Колико ли смо у просеку, као нација, далеко или боље речено близу тога?

то је тај исти баја.

па ако једеш мекдоналдс и чипс, а заливаш содама нормално да можеш свугде тако да живиш. 0110_hahaha

наравно, срби доста полажу на храну, и иако се нешто претерано здраво не хране имамо одличне статистике здравља а и нисмо подгојени и важимо за један од виткијих народа, поготово међу тинејџ популацијом.

на све наше мане, још смо прилично здрави у глави што се тиче телесности. prstgore

конкретно, проблем код њих је што је здрава, органска храна прескупа за вечину становништва, а овде је управо таква храна најдоступнија, а све нездраво је доступно на нивоу луксуза због цене. просечно сиромашна породица тамо може да приушти само да храни своју децу гомилом ђубрета из мекдоналдса и тамо је то око долар да се нахраниш ко свиња. овде кошта око 3-5 долара за поштен оброк у меку а и врло се ретко једе тако и ниво је луксуза за већину.

овде се можеш најести ко човек од пљескавице које имају све органске додатке у салатама и премазима и далеко је здравији облик храњења од мека. да не помињем кућну храну, која је обично и кувана и сува, као и богата свиме што младом човеку треба, а камоли матором.

[ego]

Колико видим у Цајтгајсту се појављује други човек, доктор геологије Colin J. Campbell, баш се и не личе.

[ego]

Као да никад није имала коксаки вирус

Променом исхране избегла сам трансплантацију срца

Верујете ли да се инфаркт може решити без бајпаса?

.mislise.

[kordun]

ja sa jednim ministratorom foruma razmisljam da otvorim privatni sanatorijum, sve da lijecimo sa vodom.

potpisu ugovor, zatvorimo ih u podrum iza resetaka sa kantom vode ledene i to je za mrsavljenje, znam sada da lijecim artritis, visoki pritisak, astmu, mogu zenama da skidam celulit i kilazu

[Zayron]

пре 7 часа, kordun рече

ja sa jednim ministratorom foruma razmisljam da otvorim privatni sanatorijum, sve da lijecimo sa vodom.

potpisu ugovor, zatvorimo ih u podrum iza resetaka sa kantom vode ledene i to je za mrsavljenje, znam sada da lijecim artritis, visoki pritisak, astmu, mogu zenama da skidam celulit i kilazu

Autorem tog liječenja je slezski doktor austrijskog porijekla Vincenc Priessnitz, (Slezsko i Morava su dijelovi Češke) koji je prvi u svijetu razvio tu metodu liječenja vodom a u Češkoj i danas postoje i rade vodene lazně, banje koje je Vincenc Priessnitz osnovao i podigao, izgradio i gdje se liječi tim metodom pomoću hladne vode:

https://www.novinky.cz/zena/zdravi/294550-jak-lecil-vincenc-priessnitz.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Vincenz_Priessnitz

https://cs.wikipedia.org/wiki/Vinzenz_Priessnitz

Priessnitzovy léčebné lázně - Priznicove ljekovite banje (nalaze se na srednjoj Moravi, u brdima Jeseniki - videa)

http://www.priessnitz.cz/

Zanimljivo je da je 22 godine mladji Sebastian Kneipp izgleda sasvim nezavisno od Priessnitza razvio vrlo sličnu metodu liječenja. Mnogi elementi tih metoda imaju korijene još u raznim srednjovjekovnim manastirskim metodama prirodnog načina liječenja vodom, vazduhom, medom i ljekovitim biljkama i tinkturama zabilježenim još u starim manastirskim knjigama, receptima i savjetima koje su provodili i praktikovali benediktinski i cistercitski monasi a njih dvojica su to zaboravljeno znanje ponovo oživjeli i napravili na temelju svega toga novi moderan i cjelovit terapijski sistem:

https://en.wikipedia.org/wiki/Sebastian_Kneipp

https://cs.wikipedia.org/wiki/Sebastian_Kneipp