Мисионарење широм васељене - Прегалаштво на њиви Господњој

[Оља]

ПОВРАТАК У ВИЗАНТИЈУ

Завршен је највећи у новијој црквеној историји обилазак светиња древне Византије – на територији савремене Турске од стране руских ходочасника. Група од 60 људи је у пратњи клира посетила Православљу драга места од Цариграда до Ефеса, прешавши пут по земљама Витиније, Понта, Ликије, Памфилије, Киликије, Кападокије, Галатије, Фригије и Писидије освећујући свој пут саборном молитвом, богослужењима у полуразрушеним храмовима, срећући се с клиром и високим световним чиновницима, који пружају живу помоћ у развоју ове важне ходочасничке маршруте.

О томе како се одвијало ово путовање богато догађајима нешто нам је испричао Подољски епископ Тихон, који је предводио групу.

- Владико, у чему је главни значај ове земље за православне ходочаснике?

- Територија данашње Туске је колевка црквене историје и традиције. Овде су живели и проповедали апостоли Петар, Јован, Филип и Андреј; Павле је родом одавде; овде је страдање за Христа примило велико мноштво мученика утврдивши својим подвигом веру и обративши на спасоносни јеванђељски пут читаве народе. Овде је деловало свих седам Васељенских сабора, који су учврстили Христову Цркву складном веронауком; стварали су највећи богослови. Овде је читавих хиљаду година трајало Византијско царство – земља која је показала најславнији пример хришћанске државности, моћна и дубоко духовна. Тешко је издвојити нешто главно. Овде се налази ретка концентрација духовног смисла по квадратном километру територије. Важно је то што ова непоновљива места постају доступна за молитву.

- Како сте успели да организујете тако велико путовање? Да ли је било тешкоћа?

- По благослову Његове Светости Патријарха Кирила пре годину дана ми је поверена брига о ходочасничком правцу делатности Московске Патријаршије. Развој Византијске маршруте је део овог послушања. Све смо морали да разрадимо врло пажљиво – да узмемо у обзир нијансе међуцрквених и међуконфесионалних односа. Требало је довести у равнотежу природан опрез у суштини исламске, премда не и по форми, државе с економским перспективама од којих она може имати велику корист. Било је и чисто техничких питања, на пример, врло сложено питање приступачности многив светиња у смислу саобраћаја. Међутим, све тешкоће изобилно покрива данашња радост због тога што православци сад имају могућност да организовано посећују ова места и да се на њима моле.

- Прича се о томе да путовања у Византију имају неки специјалан статус?

- То је сасвим тачно. По благослову Његове Светости Патријарха, ходочасничке групе у Византију сад увек предводе архијереји, што путовањима даје посебан статус. Ово показује озбиљност наших намера у развоју ових маршрута, обезбеђује посебан ниво пријема од стране црквених и световних власти, приморава наше турске партнере да на највишем нивоу одраде сва организациона питања и питања безбедности. Врло је важно и то што присуство руских архијереја изазива интересовање штампе и јавности, тема руског ходочасништва стиче висок званичан статус у Турској. И што је главно: архијереј много лакше може да добије дозволу за богослужење од обичног свештеника.

- Потребна је дозвола да би се човек молио код светиња?

- Наравно. Добијање дозволе је врло сложен процес од више етапа. Ово питање се усаглашава како с Константинопољском Патријаршијом, тако и с различитим световним стуктурама ако се ради о храму који, на пример, има статус музеја. И у различитим областима земље постоји своја бирократија коју треба превладати.

- Колико је већ таквих „архијерејских“ група било и Византији?

- Наша група је била пета. Раније су Турску с групама клира и ходочасника посетили митрополит Ташкентски и Узбекистански Викентије, митрополит Јекатеринбуршки и Верхотурски Кирил, епископ Бобрујски и Биховски Серафим, митрополит Кишињовски и целе Молдавије Владимир. Свим срцем братски благодарим сваком од њих за овај колосални допринос нашем заједничком црквеном делу.

- Да ли је Ваше путовање било највеће у географском смислу?

- Да, заиста. Пошто сам био одговоран за смер сматрао сам да ми је дужност да посетим сва места која нудимо нашим ходочасницима. У обичну маршруту не улази ни половина места која смо успели да обиђемо. Било је врло напето због броја праваца, али сам морао својим очима да се уверим да смо у организационом смислу одрадили сва места обиласка. Међутим, мој главни циљ је био да испитам и припремим што више могућности за богослужења у будуће. На пример, следећи ће после нас у Турску кренути архиепископ Сергијево-Посадски Теогност и владика је изразио жељу да сваког дана служи литургију. Морамо бити спремни да пружимо такву могућност.

- Владико, а где сте Ви успели да служите овог пута?

- Служили смо три Свете литургије: у храму светих равноапостолних Константина и Јелене у граду Синасоси (Мустафа-паша) у Кападокији, у Мирама Ликијским у храму светитеља Николаја и у Ефесу у храму Пресвете Богородице.

То су дивна места по свом духовном значају. У Мирама је светитељ Николај био именован за епископа, дуго година је служио, овде су дуго времена почивале његове свете мошти. Чланови руске заједнице и радници Генералног конзулата Руске Федерације су допутовали да се помоле с нама.

А у храму Пресвете Богородице у Ефесу – то је први храм на свету освећен у име Мајке Божије – одржан је III Васељенски сабор. Нажалост, од њега су остале само рушевине и наше богослужење се одвијало под отвореним небом.

- Која још места бисте желели да откријете, ако могу тако да кажем, за богослужбени живот?

- Врло су ми драга места повезана с именима Григорија Богослова и Василија Великог. Волео бих да служим у пештерским кападокијским храмовима. Никеја је оставила снажан утисак на све нас. Ходочасници тамо одлазе крајње ретко, и то ми је жао: то су места на којима су одржани I и VII Васељенски сабор, на којима је почело и завршено догматско уобличавање наше вере. Такође ћу навести подворје манастира светог Пантелејмона у Истамбулу. То су места где је с овим или оним степеном вероватноће могуће добити дозволу за богослужење.

- А Света Софија? Да ли можете да замислите услове у којима бисмо могли тамо да се помолимо?

- Овај сан, наравно, остаје само сан. Сад човек тамо не сме ни да се прекрсти: биће кажњен, а можда и приведен. Донедавно клиру уопште није дозвољавано да улази заједно са свима – само кроз посебан улаз и под строжом присмотром. Међутим, овај бисер задивљује чак и кад човек просто гледа његову величину. Овај храм је најупечатљивији пример израза бесконачне људске љубави према Господу. Кад је почињала изградња сви су знали да ће за њено остварење бити потребне три царске благајне! Међутим, љубави према Господу је била туђа рачуница и цар Јустинијан и народ су били јединствени у жељи да посвете Богу све најбоље што су имали. И плод ове љубави је Света Софија – то је најпотпуније уметничко оваплоћење религиозне мисли источног хришћанства, дворац Божји, идеал црквеног неимарства за цело Православље.

- Групу је у пуном саставу примио Константинопољски патријарх Вартоломеј?

- Да. Наше ходочасничко путовање је почело од Свете литургије која је служена у храму великомученика Георгија на Фанари, а затим нас је примио патријарх Вартоломеј. Он је поздравио нашу групу врло срдачном беседом, истакао је да смо сад добили благослов за пут од двојице патријараха (имајући у виду Његову Светост Патријарха Кирила и себе) и пожелео нам је да добијемо сву могућу корист од благодати ових места.

- А ко је пратио екскурзије?

- По прописима ове земље групе мора да прати локални водич. Не треба се плашити: то су квалификовани и врло образовани људи. Наравно, мера њихове верске толеранције је увек повезана с њиховим личним особинама. Зато смо за сваки случај повели још и свог стручњака – врсног историчара, византолога Павела Владимировича Кузенкова. Његово знање и схватање ових места и њиховог значаја за црквену историју нам је наравно и помогло да све правилно видимо, осетимо и схватимо. Сматрам да свака група која путује за Турску треба да има свог православног стручњака.

- Владико, у чему видите даље задатке у погледу развоја овог правца?

- Главна ствар према којој треба тежити јесте обнова литургијског живота у византијским светињама. Одржао сам мноштво састанака у најразличитијим крајевима ове земље и с представницима централних и регионалних министарстава за културу и туризам и с нашим дипломатама, с грчким клиром, руским заједницама и о многим стварима смо успели да се договоримо. Сад имамо додирне тачке. Сви почињу да схватају да ће руски ходочасници масовно посећивати турска места тек онда кад буду могли да се моле покрај срцу драгих светиња. За Турску то значи да ће многи региони, који су данас економски заостали, добити нови импулс за развој. Притом ће долазак руских православаца бити нарочито многобројан кад чак и у срећној Анталији нема туриста: у јесен, зиму и пролеће. Лето је ипак превише топао период за ходочаснике. А у перспективи видим да посета византијских светиња може постати једна од омиљених ходочасничких маршрута. И у Кападокију ће кренути директни летови из Москве. Са временом, наравно. Ипак прво треба ваљано да организујемо шему ове сарадње. Овде много тога треба узети у обзир и одрадити. Мислим да засад на челу свих руских група треба да путују архијереји. То су за нас врло драгоцена места, али их треба опрезно освајати.

Шта ће ходочасници видети у Византији

Ова земља обилује новозаветним и светоотачким успоменама, зато што су с њом повезани живот и историја Цркве од првих векова њеног постојања. У извесном смислу она се може сматрати другом домовином Цркве после Палестине.

У стара времена је ову територију заузимало неколико области: Тракија – на западној обали Босфора, а на источној – Витинија, Понт, Ликија, Памфилија, Киликија, Кападокија, Галатија, Фригија и Писидија, који су заједно чинили Малу Азију или Анадолију. На територији данашње Турске налазио се и део древне Сирије. Овде су живели и проповедали свети апостоли Петар, Јован, Филип и Андреј. Овде је рођен апостол Павле и овде се одвијао значајан део његових мисионарских путовања у којима су га пратили верни сарадници – апостоли Варнава и Лука.Христов вољени ученик апостол Јован Богослов и апостол Филип су овде окончали свој земаљски пут. Трудом апостола и њихових саподвижника у Антиохији, Ефесу, Смирни и другим градовима које знамо по књизи Откровења, основане су највеће хришћанске заједнице. То се одвијало с невиђеним полетом: од 50 нама познатих места која су примила проповед о Христу у I веку, половина се налазила у данашњој Турској.

Овде су за Христа пострадали: свештеномученици Поликарп Смирнски и Игњатије Антиохијски; великомученица Јефимија Свехвална, која је пострадала у Халкидону; мученици Кипријан и Јустина, чији је завичај била Антиохија; Кирик и Јулита који су рођени у Иконији и пострадали у Тарсу; Евод и Вавила, који су пострадали у Антиохији Сиријској; мученица Маргарита, која је пострадала у Антиохији Писидској; мученици Јакинф, Горгије и Мамант, који су пострадали у Кесарији Кападокијској; свештеномученик Антипа – први од малоазијских ученика, као и Карп и Папила, који су пострадали у Пергаму; великомученик Георгије Победоносац и још ко сто мученика пострадалих у Никомидији; читава хришћанска Евеменијева заједница у Фригији и 40 Севестијских мученика.

Овде је настало и хиљаду година је трајало Византијско царство са својим обрасцем вере која се темељи на хришћанској државности, на чијим изворима је стајао равноапостолни цар Константин Велики.

Овде, у Никеји, Константинопољу, Ефесу и Халкидону одржано је свих седам Васељенских сабора, који су формулисали основе хришћанске веронауке.

Овде су стварали највећи богослови – светитељ Василије Велики, Григорије Богослов, Јован Златоуст, Григорије Ниски, светитељи Теофил Антиохијски, Мелитон Сардијски, Иринеј Лионски, Методије Олимпијски, Григорије Чудотворац, Амфилохије Иконијски, светитељи Прокл, Флавијан, Герман, Тарасије и Никифор Константинопољски, светитељи Григорије Палама и Марко Ефески, преподобни Јефрем Сиријски, Роман Слаткопојац, Максим Исповедник, Теодор Студит, Симеон Метафраст и Симеон Нови Богослов, црквени историчари Сократ и Созомен. Овде је био епископ и чинио чуда милосрђа светитељ Николај Чудотворац, овде се обилним доброчинством прославио праведни Филарет Милостиви, овде је свој животни подвиг завршио праведни Јован Рус.

Православие.Ru

13 / 11 / 2011

[Оља]

Царско православно палестинско друштво – национални пројекат Русије

14.11.2011

Руска Палестина се препорађа, и Русија се враћа на Свету земљи озбиљно и задуго – такав је главни резултат делатности Царског православног палестинског друштва. Наредне године ова органиазција ће прослављати 130 година постојања.

Руско присуство на Блиском Истоку птиче с краја 10. века. Управо тада је руски инок Даниил пропешачио из Кијевске Русије у земљу тадашње Палестине, посетио хришћанске светиње земље и довезао у домовину из јерусалимске цркве Гроба Господњег благодатни огањ. Своје сложено путовање игуман Даниил је описао у детаљима, самим тим отворивши за руске богомољце пут у Свету земљу.

Историја Царског праволавног палестинског друштва започела је 1882. године. Тада се појавила насушна потреба да се формира друштво које би не само координисало кретање руских ходочасника, већ и проучавало духовно и културно наслеђе Свете земље, као и предатављало Руску империју у блискоисточном региону, уверен је председник Царског православног палестинског друштва Сергеј Степашин.

Иницијатор његовог формирања био је чувени руски стручњак за Палестину и угледни чиновник Министарства финансија Василиј Хитрово. Успеху његових напора допринео је низ околности како објективног, тако и субјективног карактера. Озбиљни општи утаицај извршило је јачање православно-патриотског утицаја у друштву, везано за ослободилачки руско-турски рат 1877-1878. године, када су руске трупе умало заузеле Цариград.

Друштво је имало на Светој земљи пет подворја, неколико цркава, научне и културне центре, скоро 30 плацева, неколико болница и на десетине бесплатних амбуланти. Посебни понос Друштва била је мрежа руских школа – њихови матуранти постајали су културна и научна елита не само Палестине, већ и Сирије, и Либана. Ипак бољшевистички преврат 1917. године ставио је крст на делатност организације. Многи културни и духовни објекти били су затворени, земља је предата локалном становништву, подворја и цркве продати у бесцење.

Нова страница у животу Православног палестинског друштва започела је тек крајем 20. века. За последњих десет година Друштво је учинило скоро немогуће. Макар и делимично, али обновило је руско присуство у блискоисточном региону, вратило део изгубљеног власништва. На пример, чувено Сергијевско подворје у Јерусалиму. У законито власништво Русије данас је такође враћено земљиште у Витлајему, Јерихону, Назарету. Постигнут је договор о изградњи руске школе. Постоје и масовнији планови, говори члан Православног палестинског друштва, декан историјског факултета Московског државног универзитета Сергеј Карпов.

Наш пројекат је формирање Руског историјског институа у иностранству са центрима у Јерусалиму, Истамбулу, Атини и Венецији. Управо тамо се налазе духовни извори наше цивилизације, тамо се чувају врло важни документи, реликвије, споменици, уметничка дела, која представљају врло велико интересовање за руску историју и православље.

130 година постојања Царско православно палестинско друштво ће обележавати два пута. Прво у Москви, у новој згради коју је за њега извојила влада престонице, затим на Светој земљи. Крајем године у Витлајему ће бити изграђен руски културно-образовни центар, који ће постати својеврсно представништво Друштва у блискоисточном региону.

[мирођија]

Ово су заиста крупни кораци Руске цркве ..

[Оља]

Прва Литургија у новоизграђеној цркви на Тајланду

18недељадец 2011

Око 50 чланова руске заједнице у тајландској области Пјукет сабрало се у недељу 18. децембра на прву Литургију у недавно освештаној цркви надомак града Таланг.

Црква Свете Тројице изграђена је за двије године, готово у цјелости од донација руске заједнице у Тајланду.

Свету Литургију служио је представник Руске Православне Цркве у Тајланду, архимандрит Олег (Черепањин) , а саслуживао му је јереј Данај, први Тајланђанин рукоположен у Руској Цркви.

У Тајланду постоје већ двије руске цркве у Банкоку и Патаји, а планирају се још двије у Татабурију и Кох Самуи.

[Оља]

ПРАВОСЛАВНА БОГОСЛУЖЕЊА У ВЕНЕЦИЈИ

Објављено од стране

Светигора на 20. децембар 2011.

ВЕНЕЦИЈА, 20. децембра – На празник свете великомученице Варваре, крај њених моштију, које се чувају у Венецији, на острву Бурано служен је молебан, саопштава прес служба руске православне парохије Светих жена мироносица у Венецији.

Глава свете великомученице Варваре нашла се у Венецији још почетком другог миленијума. На поклон ју је добио син војводе Петра Орсеоло (991-1009), Ђовани који је је тада стигао у Константинопољ, како би узео за жену унуку византијског цара Марију Аргиропулу.

Сада се светиња чува у капели свете Варваре (oratorio Santa Barbara) при храму светог Мартина Турског, гдје долазе поклоници из разних православних земаља, прије свега из Грчке, како би се поклонили светињи.

Поред мошти је одслужен молебан са акатистом. Обичај да се поред мошти свете Варваре служи молебан почео је 2003. године.

19. децембра на острву Лидо служена је Божанствена литургија крај мошти светог Николе. Сагласно договору који је постигнут између парохије свитих жена мироносица у Венецији и локалне католичке епархије на дан светог Николе 19. децембра и 22. маја православни могу служити литургију на моштима светог угодника Божјег, које се од 1099. године чувају у Венецији у бенедиктинском манастиру на острву Лидо. „Венецијански“ дио мошти је онај дио који нијесу у журби успјели да узму Баријци кад су износили мошти из Мире Ликијске 1087. године . У храму на острву Лидо налази се петина мошти светитеља.

Након литургије и молебана са акатистом светом Николи настојатељ парохије Светих жена мироносица, свештеник Алексије Јастребов се обратио вјерницима бесједом у којој је захвалио настојатељу базилике Ђанкарлу Јаноти због давања могућности да се поред велике светиње православци помоле и изразио наду да ће се литургија поред светитељевих моштију служити не само у данима посвећеним овом светитељу него и других дана.•

[Оља]

Краљевина Тајланд: између православља и будизма

20.12.2011, 19:28

© Flickr.com/abac077/cc-by-nc-sa 3.0

У Краљевини Тајланд појавила се још једна руска црква. Црква Свете Животворно Тројице на острву Пхукет постала је четврта у земљи. И то није крај, уверена је РПЦ.

Изградња цркве на острву Пхукет трајала је неколико година. Прво је она требало да постане прва православна црква у Краљевини, мада је историја одредила другачије, рекао је у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије представник РПЦ на Тајланду архимандрит Олег Черепањин.

У мају 2009. године православни верници који живе на острву Пхукет, дали су иницијативу да се изгради православна црква. Али ништа није било тако једноставно. Тада је православна црква управо добила државну регистрацију у земљи. Била је купљена земља за изградњу храма, али је почела економска криза. И многи од оних који су хтели да дају прилог за изградњу цркве, одустали су од својих благородних планова. Подизање цркве текло је споро. Већ је стигла да се појави нова парохија у Патаји, биле су изграђене још две цркве у разним крајевима земље. Нове заједнице активно су помагале изградњи ове цркве и заједничким напорима коначно смо је завршили.

Данас се ова црква сматра највећом православном црквом у Краљевини. Подигнута у најбољим традицијама староруске архитектуре, она из далека привлачи погледе својим златним куполама и снежнобелим зидовима. Да виде чудо архитектуре долазе не само локални становници, већ и туристи из разних земаља света, независно од своје конфесионалне и религиозне припадности.

Црква неће бити празна, јер у Краљевству постоји прилично многобројна православна заједница, која броји неколико хиљада људи. Према насталој традицији у цркве Московске патријаршиеј на Тајланду долазе и предтавници разних православних цркава света, као и локално становништво, наставља архимандрит.

Наше парохије су мултинационалне. Ту су и Руси, Украјинци, и Бугари и Румуни. Има Француза, Американаца и чак и африканаца. Наравно, стално се увећава број православних Тајланђана. Локално становништво се врло добронамерно односи према православљу. Без обзира на то што је Тајланд будистичка земља. Али они исповедају учење тхаравади. То је најоригиналнија и најстарија форма будизма коју они пореде са православљем. И зато, када се Тајланђани свесно одлучују да приме хришћанство, априори иду ка православљу, сматрајући га једним од најстаријих и најоригиналнијих праваца хришћанске веронауке.

Историја Руске православне цркве у земљи траје неђшто више од десет година. Прва парохија Московске патријаршије појавила се у главном граду Тајланда 2000. године. Тада је у Бангкок стигао свештеник Олег Черепањин. Он је био први православни свештеник у овој земљи и превео је на тајски многе књиге Светог Писма. То је олакшало локалним становницима разумевање хришћанства. Почетком 2011. године у провинцији Ратчабури био је отворен за сада једини мушки православни манастир, који није само духовна обитељ, већ и велики културно-просветитељски центар. У скоријој будућности се планира подизање још три храма Руске православне цркве. Изградња једног од њих завршава се на југу Патаје. Иницијатор његове појаве били су сами становници Тајланда. Друга црква ће се појавити на острву Самуи, још једна у центру Бангкока.

[Оља]

Никољски саборни храм у Ници враћен власнику

23 петак дец 2011

Posted by radiosvetigora

Послије вишемјесечних расправа и судских поступака, кључеви од познатог храма светог Николе у француском граду Ница напокон су предати законском власнику – представнику Руске Федерације. Символично је што се то десило управо уочи празника светог Николе.

У званичној изјави Корсуњске епархије се каже: „У вези са тим што је Ницка парохија Егзархата православних руских цркава у Западној Европи Константинопољске патријаршије прихватила одлуку да напусти храм светог Николе у Ници и пређе у храм светих Николаја и Александре у том истом граду, богослужења у Никољском храму ће служити представници Московске патријаршије, на челу са протојерејем Николајем Озољиним. Корсуњска епархија такође изражава захвалност руководству Егзархата православних руских цркава у Западној Европи за мирно рјешење сложене ситуације која се развила око Никољског храма и изражава наду да ће двије парохијске општине и даље братски сарађивати на општу корист Француске и Западне Европе“.

[Оља]

На Тајланду освештан храм Успењског мушког манастира

11суботафеб 2012

Posted by radiosvetigora

9. фебруара 2012. године шеф управе Московске патријаршије за инострана питања Архиепископ јегорјевски Марко, који се налази у посјети Тајланду, служио је чин великог освећења храма Успења Мајке Божје Успењског мушког манастира у Ратчабурију.

По благослову Његове светости Патријарха московског и све Русије Кирила на литургији у новоосвештаном храму клирик цркве светог Николе у Бангкоку јерођакон Серафим (Рајча) рукоположен је у чин јеромонаха ради наставка свог служења у Краљевини Тајланд. Богослужењу су присуствовали поклоници из разних парохија земље, представници Амбасаде Русије у Тајланду, као и шеф локалне администрације.

Јереју Данаји (Данилу) Вана Владика Марко је уручио патријарашку награду – златни напрсни крст: право ношења тог крста удостојен је први тајландски свештеник, због ревности на корист Цркви и превод на тајландски језик „Закона Божјег“.

Архипастир је такође уручио орден светог Инокентија Московског (III степена) архимандриту Олегу (Черепањину), представнику Руске православне цркве на Тајланду – за дугогодишњи труд на корист Цркве и у вези са педесетим рођенданом.

Послије тога у обитељи се скупило свештенство, чланови парохијских савјета православних храмова на Тајланду и Камбоџи, представници православних парохија у Лаосу, комитета Фонда Православне цркве у Тајланду. Архимандрит Ољег (Черепањин) је изложио реферат о дјелатности Православне цркве 2011. г. у Краљевини Тајланд.

У току свеноћног бденија у Успењском храму, помоћнику представника Руске православне цркве у Тајланду, предавачу универзитета Михидол у Бангкоку Владимиру Бунтилову уручена је патријарашка награда – медаља светог Инокентија, Митрополита московског, саопштава сајт Православне цркве на Тајланду.

[Оља]

У ПАКИСТАНУ ПОЧЕЛА СА РАДОМ РУСКА ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА

Пакистан,10. фебруар 2012

По благослову Првојерарха Руске заграничне цркве, Митрополита источно-америчког и њујоршког Илариона, на територији Пакистана делује Руска православна мисија, под именом светог архангела Михаила.

30. јануара ове године у Саргодхи је отворена православна парохија. Настојатељ парохије свештеник Адријан Аугустус из Сиднеја, сада служи у Пакистану.

У мисији је већ педесет седам Пакистанаца примило свето крштење и отац Адријан је над сто седамнаест Пакистанаца обавио свету тајну миропомазања. Нова Руска православна мисија у Пакистану се налази под јурисдикцијом Аустралијско-новозеландске епархије Руске православне заграничне цркве.

Тренутно на територији Пакистана постоји такође мисија под јурисдикцијом Константинопољске патријаршије, као и Коптска црква.

10 / 02 / 2012

[Guest]

Салафити пријете Православној цркви у Тунису

05 четвртак апр 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Салафити, присталице радикалног ислама, за последњих неколико мјесеци више пута су пријетили и чак нападали православну воскресењску цркву у престоници Туниса, изјавила је шеф Туниске асоцијације за помоћ мањинама, Јамина Сабит, коју цитира еипатски интернет портал часописа „Ал-Ахрам“.

По њеним ријечима, салафити шаљу на адресу цркве писма у којима пише да „не желе да виде хришћанске крстове у исламској држави Тунис“. Осим тога, по ријечима Сабитове, салафити су упали на територију цркве и прекрили пластичним кесама крстове на храму.

У саопштењу се каже да се руска амбасада у Тунису већ обратила Министарству спољних послова са молбом да се заштити православна црква.

У Тунису, гдје 99% становништва исповиједа ислам, постоји православна заједница. Православни храмови се налазе у престоници Туниса и у граду Бизерта. У земљи има 30 хиљада хришћана, углавном странаца.

Историја руске православне општине у Тунису стара је скоро сто година. Она је почела 1920. године када је у туниску луку Бизерту упловило више од тридесет руских војних бродова, чија посада није хтјела да служи бољшевистичком режиму у Русији. Савремени храм Васкрсења Христова у престоници Туниса изграђен је 1965. године, саопштава РИА Новости.

[Guest]

Руска парохија у Тунису угрожена

10 уторак апр 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Храм Руске православне цркве у престоници Туниса, руска школа при храму и хришћанско гробље Минплезир постали су мета за екстремисте. Буквално за један дан гробље је оскрнављено.

На адресу настојатеља руског храма у Тунису, оца Димитрија Нецветава, који ту служи већ петнаест година, недавно је стигла пријетња од исламиста. Екстремиста је након недјељне литургије упао у храм и изјавио да православном свештнику даје три дана да овај скине крст са цркве, да се преобрати у ислам или ће морати да плати тзв. јизиу, порез за немуслимане.

Прије него је напустио територију храма, преступник је оштетио крст. Послије неколико обраћања полицији, преступник је ухапшен.

Међутим, породица оца Димитрија не осјећа се више безбједно, јер разни екстремисти, међу њима и салафити, окупљају се близу цркве и можда поново имају зле намјере против православне парохије, саопштава француски православни сајт Оrthodoxie, позивајући се на издања Kapitalis и Business news.

[Guest]

Делегација Руске православне цркве се поклонила Трновом вијенцу Господњем у Паризу

07 субота апр 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Делегација Корсунске епархије Руске православне цркве се 30. марта, у петак пете седмице Часног поста, поклонила Трновом вијенцу Господа Исуса Христа у париском катедралном храму Париске Богородице – Нотр Дам. Епископ Корсунски Нестор био је у пратњи ректора и ученика Руске православне богословије у Паризу.

У присуству кардинала Андре Вен-Труа, викарних епископа, свештеника и мноштва вјерних, хор богословије је отпјевао Акатист Пресветој Богородици, који се по типику служи тога дана.

Поклоњење Трновом вијенцу Господњем одржано је у оквиру хришћанске мисије „Mission Métropoles“, која се одржава у Паризу од 30. марта до 2. априла. Ученици богословије учествовали су и у догађањима која су се одвијала 31. мара и 1. априла на тргу Нотр Дам.

[Guest]

Предсједник Туниса посјетио православну цркву на Велику суботу

17 уторак апр 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Вршилац дужности предсједника Републике Тунис Монзеф Марзуки посјетио је на Велику суботу, 14. априла руски православни храм, која се налази на улици Мухамеда 5, у престоници Туниса, саопштава туниско франкојезично издање “Вusiness news”.

«Тунис истражује недавни напад против цркве», казао је Марзуки парохијанима руског храма, који су присуствовали богослужењу уочи Васкрса.

Према ријечима предсједника Туниса, напади који су извршени на православну цркву «нипошто не одражавају схватања туниског становништва и истинских захтјева ислама, који одбацује фанатизам“, истакао је Марзуки.

Он је такође вјернике умирио увјеривши их да се «обављање њихових вјерских обреда гарантује у Тунису».

Послије посјете цркве, предсједника Репубике Тунис у пратњи министра правде Нуредина Бхири дочекао је амбасадор Русије у Тунису.

[Guest]

Васкршња Литургија у Уједињеним Арапским Емиратима

17 уторак апр 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

У храму Московске Патријаршије у граду Шарџи у Уједињеним Арапским Емиратима на Васкрс је служена света Литургија у којој је учествовало више од хиљаду вјерних.

Међу присутнима су били и представници конзулата и амбасаде Руске Федерације у земљи.

У Дубаију је истовремено организована продајна изложба икона од које ће сав приход ићи православној парохији у Шарџи.

Изградња Руске цркве светог апостола Филипа завршена је у августу 2011. То је прва православна црква на Арапском полуострву.

Камен темељац је 2007. освештао тадашњи митрополит Калињградски и предсједник Одјељења за спољне црквене везе, садашњи патријарх Московски и све Русије Кирил.

[Guest]

Пред руком светог Георгија у Валенсији служен православни молебан

11 петак мај 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Из Цркве

≈ 1 коментар

У недељу 6. маја, на празник светог великомученика Георгија, преосвећени Нестор, Епископ корсунски Московске Патријаршије, началствовао је прославом небеског покровитеља парохије светог Георгија у шпанском граду Валенсија.

У навечерје празника, владика је присуствовао свеноћном бденију које је служио старешина цркве, протојереј Сергеј Просандејев.

Наредног дана, преосвећени Нестор је служио свету Литургију, којој су присуствовали и поклоници из Русије, на челу са монахињом Јелисаветом из Манастира светог Николе у Кијеву.

Истог дана, владика је одслужио молебан пред руком светог Георгија, која се чува у римокатоличкој цркви у Валенсији.

Чувар светиње, римокатолички свештеник Мигел Бој Пињон, пренио је владици поздраве свог надлежног архијереја, архиепископа Карлоса Осоро Сиере. Владика Нестор је захвалио архиепископу и свештенству римокатоличког храма за пажњу и добар однос према многобројним православним поклоницима, који долазе да се поклоне моштима светог Георгија.