Епархија далматинска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

У недјељу 24. новембра Епископ далматински Фотије служио је Литургију у манастиру Крки

 

 

 

У недељу (24.11.2013) Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.

 

У својој беседи Епископ Фотије је тумачио јеванђељску причу о богаташу и Лазару, нагласивши да се из ове приче види каква је судбина људи који се уздају само у земаљско благо – неправедних богаташа и са друге стране каква је судбина оних којима је Бог једино богатство као што је то био случај са убогим Лазаром. Поред тога Епископ Фотије је рекао да данас прослављамо и великог угодника Божијега светога Стефана Дечанског који иаако је био владар и цар није изгубио своју душу, већ је свим својим бићем био опредељен за Бога и за светињу, то на жалост није чест случај код данашњих владара.

 

После Свете Литургије пререзан је славски колач у спомен светога Стефана дечанског, који је и крсна слава игумана манастира Крке, архимандрита Никодима (Косовића).

 

Потом је приређена трпеза љубави за све присутне у манастирској трпезарији.

 

 

 

 

Фотографије

[Милан Ракић]

Срби у Хрватској су грађани другог реда

 

БЕОГРАД - 

Епископ далматински Фотије рекао је да Срби још нису добили своје право место у Хрватској и да су "грађани другог реда који немају право да обележавају места свог страдања и испишу га својим писмом".

 

Фотије је у разговору за "Вечерње новости" рекао да о томе сведочи чињеница да су Срби покушавали да обележе места свог страдања током грађанског рата деведесетих, али да то иде много тешко "јер су ти споменици преко ноћи уништавани" и као пример поменуо уништавање споменика пострадалим у Голубићу код Книна, који је срушен исте ноћи кад је и подигнут.

 

eparhija-dalmatinska.hr

 

Епископ је рекао да ће српски патријарх Иринеј уочи Преображења доћи у дводневну посету Далматинској епархији, поводом обележавања великог јубилеја - 400 година Богословије манастира Крка.

 

"Планирано је да патријарх 18. августа најпре посети нашу Цркву Светог Илије у Задру, потом и римокатиоличку Цркву Свете Стошије у којој се чувају мошти ранохришћанске светитељке великомученице Анастасије. Ту ће се срести и са надбискупом задарским Желимиром Пуљићем, који је, истовремено и председник Бискупске конференције Хрвата", рекао је Фотије.

 

На питање има ли најава да ће обележавању 20 година "Олује" присуствовати и неки Срби у Хрватској, Фотије је рекао да Српска православна црква у томе не може да учествује, нити жели, нити јој је ту место.

"Ми тамо не бивамо, нити бисмо били. А Срби који намеравају, требало би да знају зашто то чине. Током 4. и 5. августа, ми широм епархије дајемо помене и парастосе за Србе пострадале тих дана и током рата.

 

Молимо се за људе који су невино страдали. Наше обележавање тог трагичног догађаја су молитва, покајање и вера", рекао је епископ.

 

Фотије је рекао и да се у цркви свакодневно моле за повратак и трајни опстанак Срба у Далматинској епархији и у Хрватској.

 

"До рата деведесетих у Далмацији је живело око 120.000 Срба, данас једва четвртина, већином старијих", рекао је Фотије.

 

Према његовим речима, највише народа иселило се из градова, и тамо се најмање вратило.

 

"Њихови станови су заузети, па врло тешко могу да се у њих врате. У унутрашњости Далмације, у селима, стање је боље. Чак и ако се нису одлучили за коначан повратак, Срби из тих крајева су барем куће обновили, а у њих увек неко може да се врати", рекао је за "Новости" еписком далматински Фотије.

 

ТАНЈУГ via РТВ

 

[Драгана Милошевић]

Патријарх Српски г. Иринеј

у посети епархији далматинској

 

 

Четири века богословије у манастиру Крка

 

[Драгана Милошевић]

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, поводом јубилеја Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки,

посетиће од 18. до 20. августа 2015. године Епархију далматинску.

 

 

На позив Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија, првојерарх Српске Православне Цркве прво ће 18. августа 2015. године посетити парохијски храм Светог Илије у Задру. У римокатоличкој цркви Свете Стошије планиран је сусрет са Надбискупом задарским г. Желимиром Пуљићем, председником Бискупске конференције Хрватске, и градоначелником Задра г. Божидаром Калметом. У поподневним сатима Патријарх српски г. Иринеј биће свечано дочекан у Светоархангелском манастиру Крки, где ће присуствовати свечаној академији поводом четири века од оснивања Богословије Света Три Јерарха. 

 

 

Сутрадан, 19. августа 2015. године, на празник Преображења Господњег у манастиру Крки, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће светом архијерејском Литургијом уз саслужење више архијереја Српске Православне Цркве. Истог дана, патријарх Иринеј ће посетити град Кистање.

 

 

У четвртак, 20. августа 2015. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетиће Епископски двор и Српску православну цркву Светог Спаса у Шибенику, као и Црквену општину Сплит и недовршених храм Светог Саве у овом граду. Планирана је посета римокатоличкој цркви Светог Дује, као и сусрет Патријарха српског г. Иринеја са Бискупом шибенским Антом Ивасом и Надбискупом сплитским г. Марином Баришићем, као и градоначелницима Шибеника и Сплита, господом Жељком Бурићем и Ивом Балдасаром.

[Драгана Милошевић]

Патријарх српски г. Иринеј стигао у Епархију далматинску

 

Благословен који долази у Име Господње!

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је данас, 18. августа 2015. године, у поподневним часовима у Епархију далмтинску. Првојерарха Српске Православне Цркве и више српских архијереја на улазу у град Задар дочекао је предстојатељ Православне Цркве у Далмацији Преосвећени г. Фотије.

 

У пратњи Његове Светости били су Високопреосвећени Митроплит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа eпископи: сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован, врањски Пахомије, франкфуртски и све Немачке Сергије, брегалнички Марко, викарни јегарски Јероним и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије.

 

На велику и нескривену радост православних житеља Задра, Патријарх српски је после више деценија посетио овај град и парохијски храм Светог Илије, где га је поздравио владика Фотије упознавши га у накраћим цртама са древном истoријом овог пређашњег седишта Епархије далматинске, његовим хришћанским светињама, а посебно са историјатом православних храмова, животом православних верника кроз историју и савремено доба. Владика Фотије је говорио и о историји славне Задарске богословије као и доприносу знаменитих архијереја који су столовали у овом граду. Истакао је значајне епсикопе и угоднике Божје из прошлости: Стефана Кнежевића, обновитеља и градитеља, и Никодима Милаша, богослова и каноничара.

 

- Све до Другог светског рата православни Срби су чинили око двадесет процената житеља овог града, да би као последице ратних сукоба, укључујући и трагичне догађаје из деведесетих година прошлог века, остали мала заједница. Али, данашња посета Ваше Светости представља подстрек нама свештенослужитељима и далматинском православном народу да изнесемо свој крст и градимо мостове дијалога и хришћанске љубави, речи су којима је владика Фотије завршио своје поздравно слово најдражем госту.

 

Патријарх српски Иринеј је захвалио на срдачном дочеку и поручио окупљеном народу, који је испунио не само храм Светог Илије него и пјацету сердара Стојана Јанковића на којој се храм налази: - Овом посетом желим да вас уверим да нисте заборављени и да сте део српског народа иако сте далеко од Србије. Ми смо једно у Духу и она сила која нас спаја и не дозвољава да се удаљимо једни од других јесте Црква. Дошао сам да вас охрабрим да останете овде где су живели ваши преци и где су наши свети храмови. Будите истрајни, негујте љубав и слогу, трудите се као деца Божја да са свима живите у миру и љубави.

 

 

Фото: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_g_irinej_stigao_u_eparhiju_dalmatinsku

[Драгана Милошевић]

ЧЕТИРИ ВЕКА СВЕТЛОСТИ

 

 

У касним поподневним часовима 18. августа 2015. године Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј

свечано је дочекан у Светоархангелском манастиру Крки

 

 

После свечане празничне вечерње службе у манастирском храму у молитвеном присуству отачаствених архијереја, свештенства, монаштава и благочестивог народа Далмације, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одржао је поздравно слово на свечаној академији поводом четири века од оснивања Богословије Света Три Јерарха.

 

Поздрављајућу многобројни народ који је испунио порту древног манастира, Патријарх је подсетио на вековну традицију народних сабора о празнику Преображења Гоподњег у овој светињи. - Следећи традицију и обичаје и данас смо се овде сабрали да би заједно прославили велики празник и од Господа измолили благослов велике светиње манастира Крке, манастира који има вековну просветну мисију. Молимо се Господу да ту узвишену и важну мисију манастир и даље успешно обавља, поручио је патријарх Иринеј честитајући професорима и ученицима велики јубилеј.

Многобројном сабраном народу из свих крајева Далмације и расејања Патријарх је поручио: - Желим вам да вечерас из ове древне светиње, куће свих људи добре воље, у своје домове понесете духовну радост и благослов који ће вама и вашим ближњима обогатити живот и душу. 

 

У богатом програму свечане академије, прожетим филмским инсертима о историји хришћанства у Далмацији, наступили су Хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сад, етно-група Бело платно, драмски уметници Милена Јакшић, Сергеј Tрифуновић и Милош Станковић и сопран Јелена Радовановић.

 

Свечана академија завршена је словом Преосвећеног Епископа далматинског г. Фотија коју доносимо у целини:

 

Ваша Светости, Ваша Високапреосвештенства, Ваша Преосвештенства,
часни оци, уважена господо, браћо и сестре,

 

 

Ево великог дана који Господ благослави, да се саберемо у Православној и Распетој Далмацији, на славу Божију и добро нашег народа. Повод нашег сабрања је прослава 400 година од оснивања богословије у манастиру Крки и 100 година од упокојења великог владике далматинског Никодима (Милаша), али је значај много шири и свеобухватнији: да сабирајући се око своје Цркве и свог Патријарха, владика и свештенства, пројавимо и у овом, а посебно нашем Литургијском сабрању, Тајну Царства Небеског „овде и сада“, на овоме светом месту у манастиру Крки, које је својом проповеђу освештао свети апостол Павле са својим ученицима Титом, Ермијем и јеванђелистом Луком.

 

Шта је то што чини основну историју православне Далмације? То је на првом месту апостолска проповед, којом је просвећена Далмација о чему нам сведоче већ и књиге Новог Завета (2.Тим. 4,10); ранохришћанско мучеништво које је на овим просторима трајало све до равноапостолног цара Константина и његовог Миланског едикта (313. године). Овај едикт доноси слободу Цркви и она почиње слободно да мисионари и организује свој богослужбени живот; потом следи насељавање словенских народа из закапартске Русије, које је по византијском историчару Константину Порфирогениту, било у 7 веку у време византијског цара Ираклија; потом следи велика мисија свете браће Кирила и Методија „словенских просветитеља“, који довршавају коначно крштење словенских народа, стварајући им и писма ћирилицу и глагољицу; затим следи болна и још увек незацељена историјска рана – велика хришћанска шизма (1054. године), којом се раздире хитон јединства Цркве Христове. Ова шизма окреће браћу на браћу, а као што је познато, завиће у црно и читаву древну Византију; после Крста - Васкрсење. Светосавски и немањићки дух дотиче и препорађа и Србе у Далмацији. То се најјасније види по томе што управо у том периоду Срби у Далмацији подижу своје највеће светиње: манастир Крупу (1317.), Крку (1945.) и Драговић (1395.), који су и до данас остали духовни центри, али и извори просвете и културе, писма и језика православних Срба у Далмацији. Као круна ове црквено-просветне и културне симбиозе ниче и богословија у манастиру Крки 1615. године, која постаје расадник пастира и просветитеља овог народа. Они ће заједно са њим и у добру и у злу, носити крст Православља, које и неправославни народи овог краја називају „стара вира“.

 

После векова турског ропства и трпљења „турског зулума“ на овим просторима поново почињу да владају изворне идеје словенског заједништва, али на кратко. Други светски рат ће донети незапамћена страдања српског народа, који се нашао на путу нацистичкој и усташкој философији „тла и крви“, иза које ће остати безбројни логори смрти, голубњаче, јаук и лелек, који се до данас чују. Понадавши се да нам се Бог коначно смиловао и даровао мир овим просторима, само 50 година од краја Другог светског рата, ново страдање, прогони и огањ, тако да ће просторима Далмације завладати апокалиптичка пустош.

 

Ето управо је нама, убогим и ништим, остало да из те реалности крста тежимо васкрсењу, да видамо и лечимо ране, како на нашим светињама, још више на душама унесрећених људи, враћајући им веру и наду у добро, као и могућност повратка нашег мученичког српског народа на своја древна огњишта.

 

Ово би биле основне контуре наше мученичке историје у Далмацији. Што се тиче наше вере и етике, она је сва у православљу и светосављу. Православље дефинише духовну димензију нашег бића, а светосавље националну. Једно извире из другога чинећи неодвојиву целину, као што је неодвојива душа од тела. Вертикала нам је Крст – косовска етика и тежња ка Царству небеском, јер и ми у Далмацији имамо своје Далматинско Косово. Да поменемо и то да је за православне Србе на овим просторима Милашева „Православна Далмација“ друга књига уз Свето Писмо, из које су се Срби овог краја учили ко су и шта су; шта и како верују и шта чини њихову културну и националну историју.

 

Крка, Крупа и Драговић
Симо Матавуљ и Пилипенда,
камен, виногради и маслине
и благородно срце у тежачкој
и препланулој руци.
То је наша Далмација, коју
волимо и којој се непрестано враћамо.

 

 

Ваша Светости, браћо Архијереји, часни оци, уважена господо, браћо и сестре, хвала вам свима што сте дошли да увеличате ову нашу прославу, јер је она и ваша, али и саборна прослава читаве СПЦ.

 

Дај Боже, вашим светим молитвама, да се Православље и наш народ сачува и опстане у Далмацији и да се ђачка и богословска песма још дуго, дуго чује под сводовима ове свете обитељи крчке, сведочећи истину Јеванђеља Христовог и победу љубави и правде Божије. Благословите.

 

Академију под насловом Четири века светлости реализовала је Телевизијска продукција Епархије бачке уз техничку подршку компаније Didi Sound из Загреба.

 

Фото: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_g_irinej_stigao_u_manastir_krku