Jump to content

Народ у Србији је без наде - понижавајуће сиромаштво


Препоручена порука

Народ је дотакао дно

Тема дана | 25. јануар 2011. | 19:09

У чи­ње­ни­ци да се све ви­ше др­жа­вља­на Ср­би­је због те­шке ма­те­ри­јал­не си­ту­а­ци­је од­лу­чу­је да про­да­је сво­је уну­тра­шње ор­га­не, пре све­га бу­бре­ге, ве­ћи­на љу­ди ви­ди знак да смо до­та­кли са­мо дно. Они ко­ји пу­тем огла­са ну­де бу­брег не­ра­до го­во­ре ка­ко су се на то од­лу­чи­ли. Они ко­ји се охра­бре, на­во­де исте раз­ло­ге: си­ро­ма­штво.

Постављена слика

– Због не­мо­гу­ћег жи­во­та у Ср­би­ји од­лу­чио сам се на овај ко­рак. Ово је вр­ло озбиљ­но, крв­на гру­па ми је А по­зи­тив­на. Жи­вим у Бе­о­гра­ду. Зо­вем се Ла­зар. Број мо­бил­ног је 0641627 – за­по­чи­ње нам сво­ју ис­по­вест је­дан од про­да­ва­ца свог ор­га­на.

– Су­пру­га ми је ра­ди­ла код при­ват­ни­ка. Кад је оста­ла у дру­гом ста­њу, до­би­ла је от­каз, и он­да сам ре­шио да пре­се­чем ства­ри и по­чео да тра­жим кли­ни­ку ко­јој бих по­ну­дио бу­брег на про­да­ју – ка­же он и до­да­је да му, ка­да оде да да оглас, обич­но ка­жу „Не мо­же, за­кон за­бра­њу­је“, а он­да га углав­ном пи­та­ју: „Је­си ли ти луд?“ – „Не, ни­сам луд. Са­мо не ви­дим из­лаз“ – од­го­ва­ра он.

Три­де­сет­тро­го­ди­шњи Ни­шли­ја, отац тро­је де­це, дао је оглас у ло­кал­ним но­ви­на­ма да про­да­је бу­брег. Оста­вио је број те­ле­фо­на и мо­ли да му се за­ин­те­ре­со­ва­ни ја­ве што пре.

– Не знам ка­ко дру­га­чи­је да се из­ву­чем из ду­го­ва ко­ји су већ до­сти­гли ци­фру од по­ла ми­ли­о­на ди­на­ра. Пре не­ко­ли­ко го­ди­на по­ди­гао сам кре­дит за адап­та­ци­ју по­ро­дич­не ку­ће да бих имао усло­ва за жи­вот са сво­јом по­ро­ди­цом. Ме­ђу­тим, фир­ма у ко­јој сам ра­дио оти­шла је у сте­чај пре три го­ди­не, та­ко да ни­сам ви­ше мо­гао да пла­ћам ме­сеч­не ра­те за кре­дит од око 8.000 ди­на­ра. Са­да имам по­сао, до­би­јем два­де­се­так хи­ља­да ди­на­ра ме­сеч­но, али, по­што мо­ја су­пру­га не ра­ди, мо­гу да би­рам да ли ћу тим нов­цем да ку­пим хра­ну или да пла­тим ра­ту за кре­дит. За­јед­но са ка­ма­та­ма, бан­ци ду­гу­јем већ око 300.000 ди­на­ра, а стру­ју су ми ис­кљу­чи­ва­ли не­ко­ли­ко пу­та, јер и Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ји ду­гу­јем ве­ли­ке па­ре – ка­же очај­ни Ни­шли­ја.

Ина­че, ова­кав на­чин тр­го­ви­не ор­га­ни­ма про­блем је сву­да у све­ту. Пре­ма пре­по­ру­ка­ма Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је, иле­гал­на тран­сплан­та­ци­ја тре­ти­ра се као те­шко кри­вич­но де­ло, а ка­да се не­што ра­ди иле­гал­но, по пра­ви­лу се ра­ди у ка­та­стро­фал­ним усло­ви­ма, док опе­ра­ци­је из­во­де ле­ка­ри сум­њи­ве ети­ке и сум­њи­ве струч­но­сти.

То што Ср­би про­да­ју бу­бре­ге да би пре­жи­ве­ли, ни­су же­ле­ли да ко­мен­та­ри­шу ни број­ни по­ли­ти­ча­ри ко­ји­ма смо се обра­ти­ли. Тек по­не­ки се од­ва­жио. Ду­брав­ка Фи­ли­пов­ска, пот­пред­сед­ник Но­ве Ср­би­је, нај­пре же­ли да по­хва­ли из­бор те­ме ко­јом се ба­ви­мо, јер не бо­ји ствар­ност ла­жним бо­ја­ма.

– Јав­ност мо­ра да зна пра­ву исти­ну. Она је су­ро­ва. Љу­ди су очај­ни. Не мо­гу да пре­хра­не по­ро­ди­цу. Ста­ри уми­ру од гла­ди и зи­ме. Ка­да је та­ко би­ло у Ср­би­ји? При­вре­да је у ко­лап­су и ма­ло је на­де да, ако све та­ко оста­не, бу­де бо­ље. Не­ка­да смо чи­та­ли да се то де­ша­ва у Афри­ци, Ин­ди­ји… Са тим не мо­гу ни­ка­ко да се по­ми­рим – огор­че­на је Ду­брав­ка Фи­ли­пов­ска.

– Не дај Бо­же та­квог оча­ја, да су де­ца у пи­та­њу ура­дио бих то – ка­же Дра­ган То­до­ро­вић, пот­пред­сед­ник Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке, и до­да­је да је власт до­ве­ла гра­ђа­не у без­из­ла­зну си­ту­а­ци­ју, због че­га мо­ра­ју да про­да­ју бу­бре­ге.

– По­след­ње је до­ба. Са­мо се власт не уз­бу­ђу­је пре­ви­ше.

Ми­ни­стар за рад и со­ци­јал­на пи­та­ња Ра­сим Ља­јић дан по са­зна­њу за слу­чај „До­ље­вац“ упу­тио се у ову си­ро­ма­шну оп­шти­ну.

– Иза­шао сам на ули­цу и раз­го­ва­рао са љу­ди­ма. Сви су ми при­ла­зи­ли и ни­је би­ло ни јед­ног ко се ни­је жа­лио на бе­ду, про­бле­ме, не­за­по­сле­ност, ску­пе ле­ко­ве, огрев… И објек­тив­но, си­ту­а­ци­ја је­сте из­у­зет­но те­шка, али не баш то­ли­ко да би 1.000 љу­ди про­да­ло бу­брег.

Ми­ни­стар Ља­јић се срео и са Дра­ги­ћем Не­ран­џи­ћем, ко­ји му је ре­као да је ус­пео да скре­не па­жњу јав­но­сти на си­ро­ма­штво и бе­ду у До­љев­цу.

– Ре­ал­но – на­ста­вља ми­ни­стар Ља­јић – чи­ње­ни­ца је да је ве­ли­ка бе­да, дра­стич­но си­ро­ма­штво. Али, исто­вре­ме­но, ни­ка­да ве­ћа со­ци­јал­на да­ва­ња ни­су би­ла. Ми смо про­шле го­ди­не да­ли 800 ми­ли­о­на нај­у­гро­же­ни­ји­ма. Да мо­же­мо да­ли би­смо ви­ше, али, на­жа­лост, мо­же­мо да се пру­жи­мо са­мо оно­ли­ко ко­ли­ки нам је гу­бер.

Ља­јић на­во­ди да је стра­шно то што су по­је­дин­ци до­ве­де­ни у си­ту­а­ци­ју да је­ди­ни из­лаз ви­де у про­да­ји бу­бре­га.

Г. Ја­ни­ћи­је­вић-Пот­па­ра

Извор: Правда

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Две могућности:

Или су нашли двојицу ( а увек их има) да продају свије  органе, што је провокација да се Србија прикаже таква.

Или смо духовно пукли.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Две могућности:

Или су нашли двојицу ( а увек их има) да продају свије  органе, што је провокација да се Србија прикаже таква.

Или смо духовно пукли.

Pre će da bude prvo, ako uopšte, pošto prodavanje organa naravno! nije legalno.

Ma prodaju i organe i flaute i violine, puni oglasi. Eto mi jezuiti smo poklonili jedne orgulje muzeju tehnike 1000000001010

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Две могућности:

Или су нашли двојицу ( а увек их има) да продају свије  органе, што је провокација да се Србија прикаже таква.

Или смо духовно пукли.

Pre će da bude prvo, ako uopšte, pošto prodavanje organa naravno! nije legalno. Nekima je u interesu da u Srbiji pokazuju sve crno, kako bi se imala 1) apatija, očajanje, defetizam tj. predaja, ili 2) da bi se širio bes protiv određenih političkih partija i opcija - i tako rukom uz ruku rade zajedno ljuckopravaši i njihovi poltroni sa jedne i nacionalisti sa druge strane.

Brate Dragi,don't get me wrong  1000000001010 Nekima je u interesu da prikažu Srbiju kao zemlju u kojoj je sve bajno,sjajno i koja samo što nije ušla u EU,ma samo polukorak fali ali nikako da ga napravi,verovatno će to biti kad EU i ne bude bilo.I to taj neko radi da bi nas koji smo na rubu apatije,pa i u predukusu očaja ubedio da ne vidimo ne čujemo i ne osećamo dobro.Srbija jeste na ivici siromaštva,narod jeste u bezizlaznoj situaciji i snalazi se na neverovatne načine da prehrani rođenu decu.Dakle brother Dragi dođi malko vamo da vidiš da je istina...teška i tužna.Nije trač.Belive me!
“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Неверованта је жеља Драгог да већ годинама постане европски и екуменски националиста.

Та његова упорна жеља да пинк Православље претопи и у политику и стање на терену, некада стварно постане билдовани оптимизам(тако некако је и био назив текста на НСПМ)

Као неко ко се борио и крвавио за бољу Србију без Слобе, Пинка и Гранд тајкуна, могу да кажем да је стање у држави очајно.

Имао сам увид у пословање једне мале месне заједнице при градској управи, и када сам видео да годишње прође 200.000евра кроз то, и да је све покривено прањем пара, намештеним пословима и да су у то умешани политичари на локалу, општини наравно, и покрајини, који сви џумле играју одбојку и фудбал, док народ буквлано нема појма шта се дешава и како се арче паре, први пут сам у животу осећао страх, јер сам коначно схватио да се због тога и убија, и да је све толико повезано да не смем ни да помислим како је рецимо на републичком нивоу.

Ова држава не постоји, и хвала Богу што сам националиста, и верник јер бих полудео гледајући ово сваки дан.

Приче о Викторија Групи,  фирми ДС-а која је покуповала скоро целу прерађивачку индустрију, о њиховимпрањима пара, о ћутању медија, о монополу на вештачко ђубриво, семе, пестициде, и на крају крајева, где  се члансек књижице деле по спратовима, рецимо први ДС, а други СДП Расима Љајића, па се онда ови горе буне, оће у ДС, неће код Љајића(замислите Љајић добија чланство у НС) СУ ЗА ИСТОРИЈУ БЕСЧАШЋА!

По томе само могу рећи да су ово дефинитивно последња времена.

Ово је постало неиздржљиво.

Тотални банкрот земље је питање времена.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па јесте. Људи полако губе тло под ногама. И то свуда. Бићемо  тога сведоци. Све више и више. Још је св. Јован Златоуст писао , да кад је свет болестан људи то некако осећају и тако се понашају, чак и несвестно.

  Ми  смо народ кажњен. За сада од света. Немојмо чекати и од Бога.

Један покојни свештеник је пре неколико година до 5. октобра причао да смо имали мученике, свете и живели смо с тим кредитом. Сад се кредит потрошио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dragi,dođi brate da nas povedeš u boj da se borimo,u tebi je toliko optimizma,elana...trgni nas iz apatije,ma išamaraj nas da progledamo...kreni,mi ćemo za tobom  0409_feel Brat Dragi za predsednika!  :229229229: 4chsmu1

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Знам шта је научена беспомоћност...  :huh:Ништа лично, али ову твоју прву поруку у теми сам схватио у смислу да је овде нама бајно, само неки ''елементи'' хоће да представе како се, замисли то, у Србији лоше живи. Не знам да ли живимо боље од 95% становништва, али знам да су мени оба родитеља остала без посла, од ове нове године. А ни у осталим породицама које познајем није боља ситуација.

...сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I ja kažem trebao si da nas povedeš 1999.godine.Gde si bio tad?Ja i dalje kažem Dragi dođi,ja ću da glasam za tebe na sledećim izborima. :huh: Auuu Dragi mene su vaspitavali da se borim,a ne da se osećam bespomoćnom,ali znaš...ovom našom vlašću ovde u Srbiji još poneko rukovodi iz beloga sveta.Sve nam nešto kao obećavaju,red obećane čokolade pa taman kad bi da je uhvatiš,oni izmaknu ruku i tako evo,koliko godina beše već?A narod prilično napaćen od početka devedesetih pa do sada,dosta je to godina,zapao u apatiju i bezizlaz,ali neće to još dugo ovako i ne može dugo.Mene brine što se iz apatije uglavnom naglo prelazi u druga stanja,ona tipa motika u ruke pa udri.Inače ne slažem se baš sa tim poređenjem iz vikipedije,ne može da se generalizuje baš sve.Dragi...čekamo te  :huh:

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...