Народ у Србији је без наде - понижавајуће сиромаштво

[Grizzly Adams]

Teško mi je da razmišljam o svemu ovome, jer ne znam osnove, tj. imam par nedefinisanih pitanja:

- kako nastaju cene

 

То није егзактна наука. Генерално, цене се формирају на тржишту у зависности од понуде и потражње - али то нису "математичке формуле" које је могуће "израчунати" и одредити цену. У суштини цена као фиксни број не постоји. Сваки пут када на тржишту дође до трансакције продавац и купац праве субјективни договор. Купац има максималну цену коју је спреман да плати (а жели што мању), продавац има минималну цену за коју је спреман да прода (а жели што већу) и они се "нађу" негде између те две вредности. Које опет стално варирају...

 

 

- kako na cene utiče međunarodna trgovina i tržište

 

Свака трговина и подела рада обара цене због конкуренције и ефикасније употребе ресурса.

 

 

- kako se određuje kurs, tj. vrednost jedne valute u odnosu na drugu, a imajući u vidu da nijedna valuta nije podržana realnim novcem, tj. može da ,,inflatira" (ako sam dobro rekao)

 

Некада су све валуте биле фиксиране за злато па је онда било веома једноставно одредити курс. Онда се прешло на "златни долар" где је долар био везан за злато, а све остале фалуте фиксно за долар (http://en.wikipedia.org/wiki/Bretton_Woods_system), па је на крају и долар одвојен од злата и тиме смо добили овај данашњи папирни хаос (http://en.wikipedia.org/wiki/Nixon_Shock).

 

Вредност се опет одређује на основу закона понуде и потражње, с` тим што ту сада и политика има огроман удео јер вредност валуте зависи од разних, по правилу деструктивних, политичких потеза. На пример, када држава крене у рат зна се да ће бити масовног штампања новца да би се то финансирало па валута аутоматски пада. Тако је долар пао, ево сада и рубља због циркуса са Украјином, за динар већ знамо итд.

[Gordana .]

ПА јесте, а то управо због тих очајничких потеза.

 

Таква листа поређења је неодржива. Свака земља има своје специфичности и никако не може бити једна мера за све. Друго, само да укључимо здрав разум, јасно нам је да "треће место" на СВЕТУ не пије воду.

Дакле, некоме одговара да се ми осећамо инфериорно у односу на неког другог. Онда би могли доћи њиови стручњаци да нам покажу како се експлоатишу наша добра.

 

Него, по питању ових теорија горе, иако су промашена тема, морам да приметим да су све тачне, иако наизглед супротстављене. То је зато што су теоријске конструкције, а у пракси има модификација и злоупотреба, те ниједан модел није чист у примени. Дакле сви су утопијски, а на терену имамо само сурову и беспоштедну грабеж.  

Долар, којим се плаћа нафта је БОГ запада и њему жртвују све, а ми да видимо где је наше БОГатство....

[Grizzly Adams]

Цена сировина плус цена уложеног рада ти је цена коштања. Онда додаш зараду произвођача и све порезе, и то ти је цена производа.

 

То су "трошкови производње" (плус порези, зарада итд. наравно), а цена је нешто мало другачије.

 

 

 

У засвисности од понуде и тражње на одређеном тржишту, као и степена на ком је производња (што масовнија и јефтинија производња, јефтиније сировине и производи) цена свих сировина може бити већа или мања, што утиче и на зараду и на коначну цену производа. То ти је најосновније.

 

Уз напомену да је формирање цена субјективно. То значи да је цена није првенствено везана за неке особине производа (нпр. горе поменути "трошкови производње") већ за могућност да у датом тренутку испуни потребе купаца. Цена може бити и мања од трошкова производње када неко направи пословну грешку и уложи у производњу више него што су купци спремни да плате.

[Grizzly Adams]

Како бих радо мењао њихову најгору економску кризу у новијој историји за нашу економију која је изашла из кризе . Која криза , ти људи не знају шта то значи .

 

То им и ја кажем - немате ви појма шта је криза...

 

Али у односу на оно како су живели пре 15-20 година ово сада је горе.

[Grizzly Adams]

Чист пример психолошког рата.

 

Шта сте се бацили на економске теорије.

 

Лакше је савладати деморалисано, незадовољно и утучено становништво. Таквим народом је лако управљати и спремнији је на аутодеструктивне мере и остале очајничке потезе.

 

Дотично "истраживање" је смешно. Дефинишите појам богатства. Дефинишите појам сиромаштва. Е сад. У односу на шта или кога? По чијој мери? 

 

Имате већином кров над главом, хране да преживите. Струју и воду.

Сва богатства која Господ дарује. Плодну земљу, чисту воду. 

У чему се то "сиромаштво" огледа? Нисмо довољно способни да финансирамо робу великих "светских" произвођача? Не купујемо довољно кокаколе? Остале магле потрошачког друштва? Коме то треба???

 

Па зар није ово што си написала нека врста "психолошког рата" који има за циљ да људе умртви да се не труде да живе боље и квалитетније? Чак и да имамо све (а немамо) зар није добро увек се трудити да се ствари усаврше, поправе. Да буде више квалитетније хране, да околина буде уређенија, чистија, да деца имају боље услове за одрастање и образовање, да мајке имају боље услове да их чувају, да болесни могу боље да се лече, да људи могу да уштеде довољно за старе дане? Листа је бесконачна...

 

Зар није Бог створио човека и дао му врт да "да га ради и га чува"? Људи треба да буду активни, вредни, да стално унапређују све око себе, а не пасивни и лењи.

[Gordana .]

Да, треба, са тим се слажем. Него друго ја пишем. Треба да видимо у односу на шта или кога се меримо. Шта је еталон наше добробити.

[Juanito]

Дотично "истраживање" је смешно. Дефинишите појам богатства. Дефинишите појам сиромаштва. Е сад. У односу на шта или кога? По чијој мери? 

 

[Grizzly Adams]

Да, треба, са тим се слажем. Него друго ја пишем. Треба да видимо у односу на шта или кога се меримо. Шта је еталон наше добробити.

 

Па меримо свакодневни живот, најобичније ствари. Како изгледа живот једне мајке у Србији која се мучи и једва деци обезбеђује основне ствари, са животом какав би требало да буде у данашње време када су неки сасвим другачији услови живота могући и људима доступни.

[Иван ♪♫]

Некада су све валуте биле фиксиране за злато па је онда било веома једноставно одредити курс.

 

 

Nešto sam razmišljao o ovome. Šta ako zlato može da inflatira usled iskopavanja? Pa sad država bogata zlatom kopa zlato i ima previše zlata na tržištu.

Time će nastati manjak proizvoda na tržištu, jer će kupovati previše, a vremenom bi i cene porasle zbog viška zlata i manjka proizvoda, što će rezultovati da uvoze proizvode iz okolnih zemalja, plaćajući ih tim istim zlatom, što će dovesti do ravnomernog raspoređivanja zlata, i to najverovatnije u regionu.

I onda još, pitanje je da li bi uopšte nalazišta zlata bila povod za ratove, jer bi višak zlata svakako rezultovao onim iz prethodne rečenice, pa se nikom ne bi isplatilo da ratuje, već samo da trguje (mada ratovi ni danas nemaju smisla).

 

Šta misliš?

[RYLAH]

То су "трошкови производње" (плус порези, зарада итд. наравно), а цена је нешто мало другачије.

Цена коштања није исто што и цена производа, немојмо о основним појмовима који се уче у првим лекцијама Основа економије.

 

Уз напомену да је формирање цена субјективно. То значи да је цена није првенствено везана за неке особине производа (нпр. горе поменути "трошкови производње") већ за могућност да у датом тренутку испуни потребе купаца. Цена може бити и мања од трошкова производње када неко направи пословну грешку и уложи у производњу више него што су купци спремни да плате.

И управо сам зато рекао да је ово најосновније, да не идем у ширину, јер је човек поставио питање рачунајући на одговор који се ограничава на саме основе.

[RYLAH]

I onda još, pitanje je da li bi uopšte nalazišta zlata bila povod za ratove, jer bi višak zlata svakako rezultovao onim iz prethodne rečenice, pa se nikom ne bi isplatilo da ratuje, već samo da trguje (mada ratovi ni danas nemaju smisla).

Већ сам ти рекао, то се дешавало, није инфлација везана само за папирни новац. Имао си инфлацију у Шпанији иако је користила сребрни новац коме није смањивала грамажу када су нађена велика налазишта сребра у Јужној Америци, имао си је више пута у историји када се деси да се на тржишту одједном нађе велика количина племенитих метала, јер, уколико се прихвати да је то роба као и свака друга, само што је универзално размењива, и вредност те робе зависи од понуде и тражње. Тако је инфлација могућа и дешавала се кроз историју чак и када је валута био племенити метал. 

[Grizzly Adams]

Nešto sam razmišljao o ovome. Šta ako zlato može da inflatira usled iskopavanja? Pa sad država bogata zlatom kopa zlato i ima previše zlata na tržištu.

Time će nastati manjak proizvoda na tržištu, jer će kupovati previše, a vremenom bi i cene porasle zbog viška zlata i manjka proizvoda, što će rezultovati da uvoze proizvode iz okolnih zemalja, plaćajući ih tim istim zlatom, što će dovesti do ravnomernog raspoređivanja zlata, i to najverovatnije u regionu.

I onda još, pitanje je da li bi uopšte nalazišta zlata bila povod za ratove, jer bi višak zlata svakako rezultovao onim iz prethodne rečenice, pa se nikom ne bi isplatilo da ratuje, već samo da trguje (mada ratovi ni danas nemaju smisla).

 

Šta misliš?

 

Ископавање злата је веома скупо и има га врло мало тако да је у пракси врло мало вероватно да се то и догоди, али је питање одлично - шта ако неко пронађе нови, ефикасан начин ископавања или једноставно огромну количину злата испод свог имања?

 

Ту би тржиште реаговало тако што би се преорјентисало на неку другу врсту новца чија се количина није променила. Највећи проблем данас је што државе намећу коришћење одређене валуте на својој територији и људи немају избора. То узрокује све оне проблеме о којима смо претходно разговарали. Када тога не би било, онда би светска економија била пуно стабилнија јер би тржиште само одржавало равнотежу. Осим тога, злато има своју употребу на тржишту, није бескорисно као папирни новац. Тако да онај ко обезбеди већу количину злата није једноставно направио "инфлацију" у "папирном смислу речи" већ тржишту обезбедио користан производ који задовољава потребе људи. У том смислу он није сличан "централним банкарима", него Стиву Џобсу. Надам се да је јасна разлика.

[Grizzly Adams]

Цена коштања није исто што и цена производа, немојмо о основним појмовима који се уче у првим лекцијама Основа економије.

 

Па не знам брате... Ти не дозвољаваш да ти било ко било шта каже, чак ни да те најблаже и најпристојније могуће допуни или исправи када ниси довољно прецизан. Одма крећеш са "немаш ти појма" и "основама економије/историје/итд"...

 

Ево шта си написао, цитирам: "Цена сировина плус цена уложеног рада ти је цена коштања. Онда додаш зараду произвођача и све порезе, и то ти је цена производа."

 

Значи, овако како је написано није довољно прецизно. То није цена производа.

[RYLAH]

Значи, овако како је написано није довољно прецизно. То није цена производа.

Немам намеру да се расправљам, али шта је цена производа? Ако мислиш да нисам укалкулисао трошкове транспорта, маркетинга, могућих попуста, итд., у праву си. Ако си мислио на нешто друго, појасни ми. 

[Grizzly Adams]

Немам намеру да се расправљам, али шта је цена производа? Ако мислиш да нисам укалкулисао трошкове транспорта, маркетинга, могућих попуста, итд., у праву си. Ако си мислио на нешто друго, појасни ми.

 

Ево:

 

То није егзактна наука. Генерално, цене се формирају на тржишту у зависности од понуде и потражње - али то нису "математичке формуле" које је могуће "израчунати" и одредити цену. У суштини цена као фиксни број не постоји. Сваки пут када на тржишту дође до трансакције продавац и купац праве субјективни договор. Купац има максималну цену коју је спреман да плати (а жели што мању), продавац има минималну цену за коју је спреман да прода (а жели што већу) и они се "нађу" негде између те две вредности. Које опет стално варирају...

 

Уз напомену да је формирање цена субјективно. То значи да је цена није првенствено везана за неке особине производа (нпр. горе поменути "трошкови производње") већ за могућност да у датом тренутку испуни потребе купаца. Цена може бити и мања од трошкова производње када неко направи пословну грешку и уложи у производњу више него што су купци спремни да плате.

 

Цена може да буде и вишеструко већа - на пример у случају природних непогода када потражња за одређеним производима нагло порасте.