Srđan Aleksić- ISTINSKI HEROJ

[shalom777]

Juče,, na Savindan, navršilo se 18 godina otkada je u vječnost i nezaborav svih časnih ljudi otišao Srđan - Srđo Aleksić, koji je nastradao jer je branio svog prijatelja Bošnjaka.

Njega su 17. januara pretukla četvorica muškaraca jer je pokušao da od njih odbrani prijatelja Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja. Od zadobijenih povreda prvo je pao u komu, a zatim, šest dana kasnije, podlegao povredama, 27. januara 1993. Jedan od četvorice napadača poginuo je nekoliko mjeseci kasnije na ratištu, dok su ostala trojica bila osuđena na po dvije godine i četiri mjeseca zatvora.

- Svaki put kada se priča o Srđanu, ja ga ponovo sahranjujem kao prvog dana, ali sam svaki put ponosan na Srđana. Ne što je to moj sin - poginulo je Srđana i Srđana, ali ponosan sam što se stvara jedan simbol dobrote, blagosti u ljudskoj duši. Njegov lik uleva vjeru u čovjeka i daje mu nadu da se može živjeti u miru, bratstvu, slozi, razumijevanju, toleranciji, i eto, taj lik narod hoće da nazove Srđan - priča sa suzama u očima Rade Aleksić.

- Ne treba zaboraviti da je Srđana dosta bilo. I mladih i starih, koji ratno ludilo nisu željeli i nisu htjeli, ali neke moćne sile su to i željele i htjele i gurnule nas u propast, pa danas ispaštamo i svim silama se trudimo da uspostavimo jedan miran, lijep život sa svim bivšim stanovnicima Jugoslavije. I moj Srđan je otišao u rat ne zato što je htio. Svi ističu da je spasao muslimana Alena, ili, kako se sad zove, Bošnjaka, ali moje dijete je odgajano da u svakom čovjeku vidi samo čovjeka, da ga razlikuje samo po poštenju,  po dobroti, po znanju... - rekao je Aleksić.

U vremenu kada je sve manje ljubavi, dobrote među ljudima, Radetove riječi zvuče gotovo nestvarno, kao sa neke druge planete. Herojski,  poput nemjerljive humanosti  njegovog sina koji je za drugog dao nadragocjenije što je imao – sopstveni život. Priznaje da ga je potreslo do suza, u srce mu se zabada pokrenuta inicijativa da se Srđanu u njegovom rodnom Trebinju podigne dostojno spomen-obilježje.

Tropar, glas 4:

Mučenici tvoji, Gospodi,

vo stradanijih svojih

vjenci prijaša netljenija ot tebe Boga našego:

imušče bo krjepost tvoju, mučiteljej nizložiša,

sokrušiša i demonov nemoščnija derzosti.

Tjeh molitvami spasi duši našja.

[shalom777]

[shalom777]

Boris Dežulović, Alo

Tko je bio Srđan Aleksić?

23. oktobar 2008.

Došla je jesen, pale su kiše, iz blatnjave zemlje su opet izronili crvi i insekti: kroničar vremena smrti i razonode Dobrica Ćosić u Politici ispisuje revizionistički feljton u slavu noža, žice, Srebrenice i Nikole Koljevića, Peter Galbraith se u Avazu pita je li možda ipak onomad trebalo Banju Luku prepustiti Tuđmanovoj komunalnoj službi etničkog čišćenja, a odnekud je iskrsnuo i Božidar Vučurević, ratni komandant Trebinja, graditelj starijeg i ljepšeg Dubrovnika.

Usred tog bala vampira, u galami velikih historijskih parola, daleke tutnjave i guslarskih epova, tiho i neprimjetno novinama se prošuljala vijest iz Novog Sada, gdje je komisija za imenovanje ulica odlučila jedan prolaz u centru grada nazvati po Srđanu Aleksiću.

Tko je Srđan Aleksić? Onima koji ne znaju, a takvih je nažalost mnogo, neće ništa značiti ako kažem da je juniorski plivački rekorder i amaterski glumac iz Trebinja bio možda i najveći Srbin našeg zlog vremena. Krvave 1993., ovaj se mladić usred Vučurevićevog Istrijebinja sam suprotstavio četvorici srpskih vojnika, koji su napali njegovog prijatelja, muslimana Alena Glavovića. Naočigled prolaznika i policajaca vojnici su Srđana na smrt umlatili kundacima pušaka.

Alen je zajedno s četiri i pol hiljade Bošnjaka napustio Trebinje. Papire o dobrovoljnom iseljenju potpisao im je Božidar Vučurević, koji je rekao: "Ponosan sam što su otišli na civilizacijski način." Srđanov otac na sahrani je rekao: "Moj sin je vršio svoju ljudsku dužnost." Advokat optuženih je rekao: "Tako mu je i trebalo kad je branio baliju." Dobrica Ćosić nije rekao ništa.

Jedan od ubojica je kasnije poginuo, i njegova je slika danas u spomen sobi kasarne VRS u Trebinju, uz sliku Srđana Aleksića. Jedino što im je zajedničko jest to što su Srbi. Sve što nije, jest to što je Srđanu važnije bilo jedno obično, mladenačko trebinjsko prijateljstvo.

Dobrica Ćosić neće ga spomenuti u svojoj novoj insektološkoj historiji. Srđan nije heroj o kakvima guslaju nacionalni bardovi. Po njemu će se u Srbiji zvati tek jedna novosadska uličica, jedan od onih malih gradskih pasaža koji služe da kroz njih ljudi i životi brže prođu. Pa kad i naš život prođe kroz Prolaz Srđana Aleksića, i kad Novosađane budu pitali tko je taj po kojemu se ulica zove, neka kažu: "Srđan Aleksić je bio juniorski plivački rekorder, amaterski glumac i najveći Srbin onoga vremena."

[Срђан Шијакињић]

Херој. Али у правом смислу те речи. Слава му и хвала.

[shalom777]

Amin!

Mislim da ovom covjeku nismo dali i pokazali  zasluzeno postovanje i ljubav .... mislim, kao Crkva. Nekako je potpuno zaobidjen...

‎''Niko nema veće ljubavi od ove, nego ko položi život svoj za prijatelje svoje .'' (Jn 15,13)

[Владан]

слава му био је ГРОМАДА ОД ЧОВЈЕКА, припадник дивезантског одреда ВРС, човјек са СРЦЕМ, а убише  га кукавице и дезертери које фронта нису видјеле већ "ратоваше" по кафанама. ако се већ мора ратовати онда ратуј часно, пушка теби пушка мени по ко коме дође главе а не убијати старце по кућама и млатити људе по пијацама...

слава и хвала Срђану ...

0442_feel

[Срђан Шијакињић]

Када мало више будемо радили да величине као што је био Срђан добију место које заслужују и када нам буду служили као примери какви би сви требало да будемо, знаћемо да смо напредовали и као друштво и у сваком другом смислу.

[fsa]

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=7361.msg136004;topicseen#msg136004

[shalom777]

Gorane- hvala ti puno!

0442_feel

[antics]

‎''Niko nema veće ljubavi od ove, nego ko položi život svoj za prijatelje svoje .'' (Jn 15,13)

[pink panter]

21. januara 2013., navršava se tačno 20 godina kako su ubili mladog čovjeka zbog toga sto je pokušao odbraniti drugog čovjeka, druge nacionalnosti u Trebinju.

Srđan Aleksić rođen je u Trebinju. Otac Rade je bio košarkaški trener. Majka mu je rano umrla, a brat poginuo u udesu motornim zmajem, iznad Petrovog polja, u blizini Trebinja.

Srđan se amaterski bavio glumom za šta je dobio i više nagrada, a nastavio je glumiti i u toku rata, u predstavi San ratne noći. Također je bio pionirska plivačka nada bivše Jugoslavije. U ratu je bio pripadnik Vojske Republike Srpske, a umro je 27. januara 1993. godine.

Dana 21. januara 1993. godine grupa pripadnika Vojske Republike Srpske je legitimisala osobe na trebinjskoj pijaci. Nakon što su ustanovili da je jedna od legitimisanih osoba Alen Glavović, Bošnjak, počeli su ga maltretirati i tući. Tada je Srđan priskočio u pomoć Glavoviću, a četvorica vojnika su, umjesto Glavovića, kundacima pušaka pretukli Srđana. Od zadobijenih batina Srđan je pao u komu, i preminuo je 27. januara 1993. godine. Srđanov otac je u čitulji napisao "Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost". Ostajući dosljedan osnovnih ljudskih vrlina, Srđanov otac, Rade je, na dan sahrane na prepunom groblju smogao snage i obratio se prisutnim: "Omladino, vama govorim, jer vas je ovdje najviše. Pogledajte, svud okolo su humke vaše braće. Kada sam prije nepunu godinu i po dana u ovu grobnicu spuštao moga Vuja, kao da je onda ovo zlo i krenulo. Evo, danas, kad u ovu istu grobnicu spuštam i moga Srđa, nadam se da će ovo zlo da i stane... Danas mi je neobično teško jer dolaze mi mnogi prijatelji, poznanici i sugrađani da mi izraze saučešće, a neki od njih i da se pozdrave sa mnom jer odlaze iz ovog grada i možda se nikad u njega neće vratiti..."

Jedan od napadača na Srđana, poginuo je tokom rata, dok su ostali osuđeni na dvadeset i osam mjeseci zatvora.

Srđanu Aleksiću je posthumno dodijeljena Povelja Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini.

Ulica Velikih drveta u Sarajevu je petnaest godina nakon Srđanove smrti nazvana po njegovom imenu. U obrazloženju je navedeno: "Bez ljudi kao što je Srđan Aleksić i njihovih herojskih djela, čovjek bi izgubio nadu u ljudskost a bez nje naš život ne bi imao smisla".

Prolazu u Zmaj-Jovinoj ulici u Novom Sadu je nazvan po Srđanu i tu je postavljena spomen-ploča u njegovu čast, također i u Pančevu postoji prolaz koji nosi ime Srđana Aleksića.

Alen Glavović danas živi u Švedskoj, oženjen je i ima dvoje djece. Svake godine posjeti Trebinje, Srđanov grob i njegovog oca.

Godine 2007.-e RTS (Radio televizija Srbije) snimila je i emitovan dokumentarni film o Srđanu Aleksiću. Film nosi naziv 'SRĐO'.

Trebinjsko pozorište Slovo je 28. decembra 2008. godine izvelo memorijalni performans "Epilog" koji je govorio o živoru Srđana Aleksića. Srđan je za života bio član ovog pozorišta. Komad je režirao Predrag Ćurić, a uloga Srđana je pripala mladom srbijanskom glumcu Al Droubi Kristianu.

Na dan Državnosti Republike Srbije, 15.02.2012. Srđan Aleksić je posthumno odlikovan zlatnom medaljom Miloš Obilić za ispoljenu hrabrost i djelo ličnog herojstva, jer je 1993. godine kao Srbin iz Trebinja ustao u zaštitu komšije Bošnjaka od svojih sunarodnika.

"To nije orden Srđanu, već srpskom narodu i svim građanima Srbije koji prihvataju da je žrtva za druge veličanstven čin", rekao je Rade Aleksić novinarima u Skupštini Srbije pošto je za sina primio zlatnu medalju "Miloš Obilić".

"Svim građanima čestitam orden i darujem ga njima", rekao je Rade.

 

[мирођија]

  Срђан је српски Новомученик.

  Господ не заборавља своје свете, јер Срђан је дао свој живот за Божију правду.

  Нека му је срећно царство небеско.

[Милан Ракић]

http://www.imdb.com/title/tt1839522/

[Дејан]

Godišnjica herojskog čina Srđana Aleksića

Beograd -- Vojnik VRS Srđan Aleksić na današnji dan suprotstavio se grupi pripadnika iste vojske u kojoj je i on bio i pokušao da spase muslimana od njihovog napada.

IZVOR: B92 ČETVRTAK, 21.01.2016. | 15:00

  

Tog dana grupa rezervista Vojske Republike Srpske na trebinjskoj pijaci maltretirala je i tukla Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja.

Srđan mu je priskočio u pomoć i vojnici su ga napali, pretukli kundacima i on je nakon šest dana u komi preminuo 27. januara 1993. godine.

Srđanov otac Rade tada je napisao čitulju u kojoj je naveo: "Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost". Advokat osuđenih za ubistvo na suđenju je rekao: "Tako mu i treba kada je branio balije". 

Imao je 26 godina kada je ubijen. Bio je juniorski rekorder u plivanju i bavio se amaterski pozorištem. 

Jedan od četvorice napadaač poginuo je nekoliko meseci kasnije na ratištu, dok su ostala trojica bili osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora. 

Srđanov otac ostao je da živi u Trebinju, dok se Alen Glavović odselio u Švedsku. 

“Oženio se, ima dvoje dece. Svakog me leta obiđe kada dođe u Trebinje. Prvo ode na Srđanov grob s velikom ikebanom. Eto, ne mogu mu se ni prezimena setiti. Nama, Trebinjcima, onoj staroj trebinjskoj raji, prezimena nisu značila ništa. Zvali smo se po nadimcima, prepoznavali po dobroti i u takvo Trebinje i danas verujem”, rekao je Rade Aleksić u jednom od intervjua. 

Srđan Aleksić je postumno dobio Povelju Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini. 

“Srđan je svojim delom pokazao da se čovek može biti i ostati i u teškim vremenima”, navedeno je tada u obrazloženju. 

Osim toga, nekoliko gradova u regionu je odlučilo da mu oda počast. Jedna beogradska ulica nosi njegovo ime, kao i prolaz u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu. U centru Pančeva takođe ima prolaz Srđana Aleksića i spomen-ploča u njegovu čast. Tuzla ima ulicu nazvanu po Srđanu, kao i Sarajevo, a u Trebinju se Sportski tereni zovu njegovim imenom. 

Takođe, režiser Srdan Golubović snimio je film “Krugovi” inspirisan ovim događajem, a RTS 2007. dokumentarni film “Srđo”.

 

B92

[Милан Ракић]

 

Сава Јањић додао је 2 new photos.

13 h · Decani · 

 

Прошле су 23 године од погибије мог школског друга и драгог пријатеља Срђана Алексића који је пострадао бранећи једног дечака Бошњака на требињској пијаци. Срђана сам задњи пут видео недуго пре његове погибије јер је тада и посетио манастир Дечани. У Еванђељу од Јована стоји "Од ове љубави нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје" (Јн. 15, 13). Срђан је испунио ту заповест и остао упамћен као човек. Поносан сам што сам га познавао. Вечна му памјат!

 

It has been 23 years since my dear school-friend Srdjan Aleksić died trying to defend a young Bosniak in my home town of Trebinje during the war. I saw Srdjan not long before his death when he visited Dečani Monastery. In the Gospel of John it is said: "Greater love hath no man than this, that a man lay down his life for his friends." (Јn 15.13) Srdjan fulfilled this commandment of the Lord and has remained in our memory as a man of honor. I am proud indeed to have known him. Memory eternal!