Otac Gavrilo

[IXTUS]

  Цитат

Verujem da si prvo svoju zenu naucio svemu tome

Srecom nemam zenu, a ako je budem i imo traba ce da nauci sama osnovne hriscanske vrline.

[marija]

  IXTUS рече:

  Цитат

Verujem da si prvo svoju zenu naucio svemu tome

Srecom nemam zenu, a ako je budem i imo traba ce da nauci sama osnovne hriscanske vrline.

Ko je dobio ženu dobio je Ljubav u Gospoda

[IXTUS]

Lazarice, Lazarice.... Ko je dobio zenu dobio je i ruke i noge svezane za ledja sto se tice duhovnog zivota. Svati Jovan Lestvicnik... A ovo sto ti kazes to su neki tvoji dogmati... Ko je zavolio podvig i sa zenom i bez zene dobio je ljubav u Gospoda... To bi tako po ocima bilo

[Barbara]

Nerazumem,tema je Otac Gavrilo?

[IXTUS]

Vi ste skrenuli sa teme. Ja sam iznio moje misljenje, takodje i ostali. Mislim da je teme trebala da ima drugo ime: Misionarski rad o.Gavrila ili neko slicno.... Ovako mi se cini dosta otvoreno...

A ovo sto vi radite ocu Gavrilu, svi ce vam iskusni duhovnici reci da nije dobro. A vi razmislite malo....

[IXTUS]

Iskreno svaka cast ocu Gavrilu na rad i trud. Ali ovo pisanje bajki ostavite za nekog drugog, poneki kao da pisu o ravnoapostolskim vremenima...

[Jelena Vitorovic]

Slazem se , tema deluje suvisno, atakuje licnost. Iskreno coveka  8084.gif i ne poznajem s toga necu dalje ni komentarisati 0409_feel

[Barbara]

IXTUSE,ja skrenula sa teme?Ja samo pominjem Oca Gavrila u drugom kontekstu od Vas,a pisanje bajki?suvislo komentarisati

[IXTUS]

Zaista nemam vremena da izvlacim iz konteksta vase slavospeve. A svima koji veleicaju ljude preporucujem im da pogledaju film Ostrvo pa dako shvate neke stvari, ako vec nece da citaju zitja svetih, pa i samo Sveto Pismo...

Gospod je krepost moja i stit moj; u njega se pouzda srce moje, i on mi pomoze!!!

[Дејан]

  IXTUS рече:

Lazarice, Lazarice.... Ko je dobio zenu dobio je i ruke i noge svezane za ledja sto se tice duhovnog zivota. Svati Jovan Lestvicnik... A ovo sto ti kazes to su neki tvoji dogmati... Ko je zavolio podvig i sa zenom i bez zene dobio je ljubav u Gospoda... To bi tako po ocima bilo

????? ?? ????? ???? ?? ?? ???????? ?????? ???? ??????? ???????.???? ?? ?? ?? ????????? ??????????? ?????? ?? ??????? ?????????,?? ??? ?? ????? ???? ?????? ???????? ????? ?? ?? ?? "???????? ????".

[marija]

           

                                  Sve što imate da kažete a ne tiće se o. Gavrila molim u drugoj temi

[marija]

Nenad, webmaster sajta, Manastira Lepavine.

Nisam baš često po forumima,a sada vidim da ima ovdje interesantih stvari. Vremena malo, a tema na forumima stvarno mali milion. Mislim u sebi da bi bilo najbolje da i ja kažem nešto u svojstvu webmastera sajta Manastira Lepavina na ovu temu, ovdje na forumu. Vidim da je tema, rad i misionarenje oca Gavrila. Ja bih se ipak sad vratio na početak njegovog rada sa Internetom. Kada je otac Gavrilo otpočeo sa radom bilo mu je dosta teško. Malo se u to vrijeme misionarilo preko interneta, maltene nikako. No, važno je istaći da je najprije otac Gavrilo bio skeptičan povodom rada s računarima. Njemu su druge vrste podviga bile na umu, i nije ni pomišljao na kompjutere. Tom novinom do tada i na taj način se nikada nije bavio. Kako to najčešće biva, Gospod odlučuje na iznenađujuće inovativan način o našim životima. Tako je bilo i sa ocem Gavrilom i njegovom duhovnom informatikom. Prozirući kroz prizmu pravoslavne duhovnosti u sam fenomen informacije, vijesti i telekomunikacije, otac Gavrilo počinje sve dublje da sagledava značaj crkvene misije putem modernih medija.

Kada govorimo o misiji, ni sama misija nije sebi svrha i cilj, vec njen izvor je u ljubavi i plaču duhovnika nad sudbinom ljudi, u brizi istinskog svestenika i duhovnika, sta ce biti sa narodom koji mu je poveren. Ključ cijele ove projekcije bio je u poslušanju, jer je naime vizionarski nadahnut, Njegovo Visokopreosveštenstvo, Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cijele Italije, Gospodin Jovan je dao poslušanje ocu Gavrilu da počne sa uvođenjem u svoj rad i modernih medija, prije svega kompjutera. Kako je vreme prolazilo oca Gavrila ne samo da je to sve više počelo da zanima i da sam uči o kompjuterima i internetu, nego mu se ukazalo nesagledivo polje misionarskog djelovanja. Pošto mu je cilj uvijek bio u misionarenju, najprije putem stampanog časopisa „Put, Istina i Život“, logično je bilo da će i ovog puta otac Gavrilo krenuti da misionari putem interneta. To je, sad postaje jasnije, bila prvobitno ideja i Mitropolita Jovana. Kao u slučaju izdavanja časopisa, što je više ljudi tražilo časopis, to se otac Gavrilo više trudio da pruži vjernicima, da stavi više tekstova i da poveća kvalitet izdavaštva. Tako i sa misionarenjem preko interneta, morao je da nađe kvalitetnije i bolje načine misionarenja, svakim danom, jer mu je svakodnevno auditorijum bivao sve širi. Danas je gotovo nemjerljiv. Broj ljudi koju su posjećivali sajt u početku, bio je mnogo veći nego cjelokupni tiraž, svih pravoslavnih časopisa koji izlaze u Srbiji.

Najviše je vernika bilo iz Evrope i Amerike. Uglavnom su to bili pravoslavni Srbi, koji su daleko od Srbije od svoga naroda. Njima je to bio, a i danas im je jedini izvor pravoslavlja, a naravno i Srbima u Hrvatskoj, koji su tokom cijelog prošlog rata, pa i danas, spas nalazili uglavnom u Manastiru Lepavini, i u tekstovima sa sajta koji su im davali duhovno ukrepljenje. Pomalo ove granice su prevazilažene i iznenađujuće je i neočekivano da je fenomen misije oca Gavrila dobio jedan novi kvalitet. Tada se krenulo sa Duhovnom tribinom, bilo je zanimljivo svakodnevno dobijati teme za razgovor, a izbor tema je bio veoma širok. Ljudi su pisali, djelili svoja iskustva i saznanja. Nadam se da će i sadržaj tih razgovara biti pretočen u knjigu blagovremeno. Toliko divnih komentara vjernika je bilo i njihovih specifičnih viđenja i shvatanja nekih duhovnih tema, a pritom se osjetilo da je izvor u istom Duhu. Ljudi su pričali i otvarali svoja srca. Duhovna tribina je omogućavala to, jer je predstavljala mogućnost sabora za one koje su vihori istorije razbacali kao prah po cijelom globusu. No, naravno otac Gavrilo je morao biti aktivan skoro non-stop. Čim bi se isključio sa tribine, počinjalo bi se malo po malo sve više praznosloviti. To nikako nije dobro ni za jednu tribinu. Pa zamislite da nekoga šef u firmi pozove na razgovor, ali da čovjek odluči da priča baš samo o onome što želi, ne samo da bi ga šef istjerao iz prostorije, nego bi slijedile i neke strožije sankcije. Možda ovo nije najbolji primjer, ali u svakom slučaju, banovanje je moralo da se uvede s vremenom što zbog sve većeg broja posjetilaca, što zbog nemogućnosti nekih učesnika da kontrolišu svoje riječi. Masa ljudi se uključuje, a sa druge strane otac Gavrilo bolestan, u ono vreme još je sporije kucao na tastaturi. To je ocu predstavljalo veliki fizički teret. Kako drugačije da uvede duhovnost i red na tribinu ako uvodeći neke norme, ne uvede i mogućnost sankcionisanja, pa bilo i ono formalno kroz ban. Tako da je banovanje došlo baš po potrebi.

Glavni razlog okončanja tribine je bila bolest, koja ocu Gavrilu nije dopuštala da dugo sjedi pred računarom, drugi od razloga je upravo to što otac Gavrilo nije mogao sam da se izbori sa mnoštvom vjernika, koji su ponekad izmicali kontroli poslušnosti, a i jedan širi tematski ciklus poslje godinu dana postojanja Duhovne tribine se zatvorio. Ocu je banovanje bilo najteže, ali svi banovani posetioci bi se nakon 24 sata vratili zreliji. I svi su tražili oproštaj, jer bi postajali svjesni svoje greške. Učili bi pomalo o pokajanju, a pogotovo kada bi shvatili koliko je otac Gavrilo bio tada fizički teško bolestan i koliko je trpio zbog toga. Pa i ovdje na ovom forumu, baš sam maloprije primjetio, administrator je sa jednom porukom upozorio sve nas da se vratimo zadatoj temi. Pazite ovo je forum, gdje administrator može još da nekako kontoliše poruke, može ih brisati ako je potrebno, ali na chatu toga nema, kada nešto ode u „eter“ više nema ispravke, a svi ostali posjetioci to vide. Ovdje se stvarno divim ocu Gavrilu kako je uz sve pomenute teškoće mogao ipak da održi jedinstvenu maratonsku duhovnu tribinu oko godinu dana, poslije koje čovjek više nije isti. Sada imamo arhivu sa bogatim komentarima, a kada se izda knjiga i vjerujem da će to biti na dušekorisno svima. Bićete oduševljeni svi vi ovdje sa foruma, i oni koji pričaju pozitivno i oni koji pričaju negativno. Kasnije je uveden Skype, jer ovdje je otac Gavrilo s obzirom na svoje zdrastvene tegobe ipak mogao da drugačije kontorliše pisanje, jer komentare posjetioca, vidi samo otac i njegov sagovornik. Drugačije je voditi razgovor jedan na jedan, nego jedan na 50. Tako da je otac Gavrilo sada našao nov način kako da pomogne vjernicima, koji mu se svakodnevno zahvaljuju na pomoći. Otac nije ni tu stao, pre nekoliko mjeseci krenulo se sa uživo emitovanjem Radija Blagovesti. Te je na taj način jednostavno doveo molitvene zvuke akatista u kuće svih slušatelja. Tako da sada imamo mnogo familija, koji u 22:00 slušaju akatist sa kojim završavaju svoj dan pred spavanje. Najviše je ipak ostalo onih pravoslavnih koji su daleko od svoje Srbije, i oni svakodnevno zahvaljuju ocu Gavrilu što svakodnevno brine na neki način o njima. Srbi u matici to teško mogu razumjeti, ali mogu saosjetiti u ljubavi, jer oni čim izađu iz kuće ili stana, crkvu imaju s druge strane ulice, te im to izgleda kao sasvim obično u jednom trenu, ali internet- sajt je bogatstvo za sve Srbe koji su daleko od voljene Srbije i srpskih pravoslavnih hramova. Ovo je forum i na ovo moje pisanje sigurno ima mnogo sada onih koji bi nešto dodali , oduzeli, zamjerili mi, ali eto nije ništa nepogriješivo, samo vjerujte mi, ovo je spas za mnoge ljude koji plaču od sreće slusajući Radio Blagovesti, čitajući sajt Manastra Lepavine, javljajući se i razgovarajući preko interneta sa ocem Gavrilom, a ponajviše za one koji žive daleko od Srbije. Ako mi ne vjerujete, svi vi koji živite u Srbiji, otiđite samo preko granice na neko vrijeme da živite u dijaspori, po mogućnosti na zapad, pa ćete bolje neke stvari razumjeti o duhovnom radu oca Gavrila. Nadam se da će s vremenom sve više biti pravoslavne riječi na Internetu, sve više duhovnika koji će krenuti stazama misionarskim oca Gavrila, sve više sajtova poput Manastira Lepavine, jer upravo ovdje na internetu , mladi, a posebno djeca provode 80% svoga slobodnog vremena. Nema trenutno više roditeljskog obrazovanja, koje će moći da privuče djecu u crkvu ili je veoma rijetko, treba dati djeci, a i starijima šansu da dođu do pravoslavlja na svaki mogući način. A što se tiče ovog polemiziranja i dobacivanja po forumima, ko je pametniji, ko je u pravu a ko nije, strašno je to. Pa da li za to služe pravoslavni forumi? Ono sto je važno istaći okvirno vezano za moje upoznavanje sa sajtom (www.svetijakov.org), je sto primjecujem ogroman trud da se razvije ovaj sajt i uopšte misionarska aktivnost na netu. Svakako da i sajt Svetog Jakova se pokazuje kao obogaćenje u paleti Internet prezentacija naše Crkve.

Svako dobro od Gospoda. Nenad, webmaster sajta, Manastira Lepavine.

[marija]

U ime administracije, članova i u svoje lično ime ja se od srca zahvaljujem Nenadu na ovom postu i izvinjavam što ej sa zakašnjenjem objavljen

posebno što ej sajt manastira Lepavine bio sajt sa koga sam najviše učila i nadam se nešto naučila

Svako dobro od Gospoda

[Guest Светлана]

Духовни разговори вођени преко програма Skype

Назив је књиге архимандрита Гаврила игумана манастира Лепавина, која је објављена недавно. Овакав вид мисионарења јесте новина и није још забиљежен ни на једном православном сајту у свијету. О књизи и тој великој виртуалној духовној породици говори Радомир Вучић, чућете и дјелове разговора оца Гаврила са посјетиоцима сајта о исповјести, зависти, о новим личним картама и пасошима, о духовном и световном животу.

Преузмите аудио датотеку

http://www.svetigora.com/node/5887

[marija]

Trud na Njivi Gospodnjoj putem interneta

Ljiljana Nikolić

Ovu divnu priču kako se Gospod projavljuje na različite načine, počinjemo razgovorom sa Nenadom Badovincem koji radi za sajt manastira Lepavina, nedaleko od Zagreba.

„Susret sa manastirom Lepavina i o. Gavrilom desio se sa mojih trinaest godina, u vreme kada se formira ličnost. Živimo nedelako od manastira, i moji roditelji su znali da manastir postoji, no verujem: da nije bilo rata i takvih stradanja na tim područjima, ne bi se nikad okrenuli u tom smeru. Dočekali su me o. Gavrilo u svešteničkoj mantiji, Presveta Bogorodica Lepavinska, miris tamjana, nešto što nije sa ovog sveta. Ta prva sećanja na ulazak u manastir prate me i danas. U vreme kada sam ja došao u manastir, nije bilo puno posetilaca i vernika, a onda su ljudi počeli da dolaze sa različitih strana. Ko god je došao, o. Gavrilo ga je dočekao, očitao molitvu pred ikonom, a i kasnije bi zvao ljude, ostajao bi sa njima u kontaktu, vodio je brigu o vernima”, govori nam mladi Nenad Badovinac. Razgovaramo sa njim i o tome kako ga je o. Gavrilo, kao iskusan duhovnik, rukovodio u veri i životu, a on smešeći se odgovara da o. Gavrilo svakog čoveka može da razume i da za svakog ima poseban način kako da ga uvede u veru, da ga vodi na putu Gospodnjem.

„Za mene je takođe imao poseban način, s obzirom da je vodio brigu o meni, ali nikada mi nije otvoreno kazao, recimo, ‘ti Nenade moraš da uradiš ovo ili ono‘. Ispričao bi mi nekakav doživljaj, priču neke treće osobe koja je u tom trenutku uvek pokazivala mene, i ja nikako nisam mogao da razumem kako je o. Gavrilo mogao da zna neke stvari koje su se ticale moje intime a koje mu nisam rekao, ali eto, znao je. Kroz te priče i doživljaje video sam sebe, i na taj način je on uvek uspevao da me pronađe i dotakne, podstakne, natera na razmišljanje kako bih ubuduće pripazio na ponašanje i korake u životu.

Na taj način je puno uticao na mene, na moj put i postupke u životu, uspevao je da me sačuva od puno negativnih strana života. Znači, nije mi govorio naredbodavno, jer to nije ni potrebno, duhovna veza između njega i mene je iscrtavana tako što je svojim životnim pričama i primerima uticao na mene i, hvala Bogu, dosta je uspeo da moj život ne ode u nekom drugom smeru, a tada bi sve bilo drugačije”, otkriva nam Nenad odnos prema svom duhovnom ocu, arh. Gavrilu.

MISIONARENjE PUTEM INTERNETA

Priča nam brat Nenad i o misionarenju o. Gavrila putem sajta manastira Lepavina. „Otac je na jedan, za mene čudnovat način, dobio strašnu volju i želju da misionari putem interneta. Nekako od samih početaka imao je svoje vizije kako sajt treba da izgleda, na koji način da misionari. Pošto sam učio informatiku, uključio sam se u rad i, zajedno sa grupom ljudi, napravili smo sajt koji danas ima veliki broj posetilaca i različite sadržaje”, kaže naš sagovornik. Smatra da je internet veoma važan za mlade ljude i da je veoma bitno što na njemu postoje i duhovni sadržaji.

„Mladi danas na internetu provode puno vremena, i radnog i slobodnog, i uz sve sajtove koje možete da nađete, važno je da imamo i pravoslavne i na taj način omogućimo ljudima da pročitaju dušekorisne stvari. A kada govorimo o sajtu manastira Lepavina, ljude najviše zanimaju čuda Presvete Bogorodice Lepavinske. Ljudi pročitaju, dožive to na svoj način i kasnije ili dođu u manastir ili ostaju na sajtu uključujući se i u druge brojne sadržaje”, kaže naš mladi sagovornik.

Govori i o sabornosti, konstatujući da mu je manastirski sajt omogućio da upozna puno ljudi, sa nekima se sreo u manastiru a sa drugima razmenjuje mejlove. „Kada sam došao u Beograd da radim, bilo je divno sresti sve te ljude koje je povezao manastirski sajt, osećao sam se delom celine, a to mi je pomoglo i da se u Beogradu brže i bolje prilagodim”, govori Nenad Badovinac. Ovaj razgovor, čiji smo manji manji deo preneli u tekstu, emitovan je na sajtu Radio Svetigore. Nakon toga, usledio je zanimljiv internet duhovni dijalog između oca Gavrila i fra-Damira, Franjevca, igumana manastira na Poljudu u Splitu.

Fra Damir: Vi ste o. Gavrilo?

Otac Gavrilo: Da, ja sam.

Fra Damir: Evo sam upravo na radio-Svetigori slušao intervju gosp. Nenada i tako došao do Vas.

Otac Gavrilo: I kako Vam se čini?

Fra Damir: Veseli me, nešto slično i ja radim.

Otac Gavrilo: Trudimo se na njivi Gospodnjoj.

Fra Damir: Ja sam redovnik Franjevac – katolik, verujem da Vam je poznato, u Splitu živim. www.samostan-poljud.com ovo je naša stranica.

Otac Gavrilo: Da razumem, jeste li u samostanu ili na župi, stranicu ću pogledati.

Fra Damir: I jedno i drugo, gvardijan sam (iguman) i župnik i to me veoma rastrga...

Otac Gavrilo: Posećujete li Vi naš sajt www.manastir-lepavina.org

Fra Damir: Da, ali ne redovno, inače sam rodom iz okolice Rijeke.

Otac Gavrilo: Koliko imate braće u samostanu?

Fra Damir: Ima nas pet, malo ili puno u odnosu na vas?

Otac Gavrilo: Koliko godina imate i od kad ste redovnik?

Fra Damir: Imam 38 godina, a u samostan sam ušao 1988. godine, najmlađi sam u samostanu.

Otac Gavrilo: Neka ste živi i zdravi i dobro trpljenje.

Fra Damir: Nadam se da ćemo se još susresti ovde, ako Vam ne smetam.

Otac Gavrilo: Meni je 64 godine i 47 godina sam u manastiru, od toga 13 na Atosu u Grčkoj.

Fra Damir: Želja mi je posetiti Atos. Imam jednog prijatelja što studira bogosloviju u Solunu, pa nešto planiramo.

Otac Gavrilo: Evo sad ćete vizuelno posetiti Atos na ovom blogu http://agioritiksmnimes.pblogs.gr/

Fra Damir: Poslao mi je taj prijatelj CD, tako da nešto malo znam o Atosu, a i Vašu biografiju sam pročitao na manastirskom sajtu.

Otac Gavrilo: Na tom blogu je misija Pravoslavne Grčke crkve svih Grka u svetu, pa je među tim sajtovima i manastir Lepavina, među tim blogovima napisan je latinicom (međunarodnim pismom).

Fra Damir: Znam ćirilicu, pratim redovno www.svetigora.com. Kad Vi ležete Oče, ili još bolje: kad ustajete?

Otac Gavrilo: Ležem u 1 čas a ustajem u 6 časova.

Fra Damir: Uh, to je malo... ja sam već trebao biti u krevetu... nastojim leći oko 23 časa a ustati u 6.30 časova.

Otac Gavrilo: Monahu je dovoljno 6 sati spavanja.

Fra Damir: A jeromonahu, parohu?

Otac Gavrilo: Dobro, svako prema svojoj moći.

Fra Damir: Ja sam čitav dan u pokretu, ako se ne naspavam ne funkcionišem dobro, zato bih Vas sad pozdravio. Nadam se da ćemo se još susresti i pričati.

Otac Gavrilo: Duže se živi kad je čovek konstantno u pokretu, a pogotovo mlad.

Fra Damir: Ah, nisam u pokretu zbog dužeg života....služba me „tera”. Danas smo imali dve sahrane, dežurao sam u župnom uredu (primamo stranke)... redovita briga za životinje, nabavka, imamo i veliki vrt, najmlađi sam pa moram i najviše „potegnut”.

Otac Gavrilo: Da, mora se raditi, i ja sam dosta radio kad sam bio u Vašim godinama, zato i nagrada od Gospoda će biti veća.

Fra Damir: Šta je sad sa Vašom nogom? Možete li se normalno kretati? Jedan od nas pet je nepokretan... imao je moždani udar i sad mu je oduzeta leva strana.

Otac Gavrilo: Sad se malo manje krećem, jer sam imao operaciju desne noge zbog tromba. A koliko ima godina Vaš sabrat?

Fra Damir: Ima 72 godine, a još je relativno mlad.

Otac Gavrilo: Stariji od mene 7 godina. Čovek je mlad onoliko kako se oseća.

Fra Damir: Oče, ja ću Vas sad pozdraviti, s jednom misli koja odgovara trenutku. Kada ti samo jedna osoba kaže „ulepšao si moj dan”, onda je tvoj dan nešto sasvim drugo. Eto, ja Vam kažem: ulepšali ste mi dan. Gospodin Vam dao mir i dobro! Laku noć!

Otac Gavrilo: I ja se radujem ovom našem susretu na ovaj virtuelni način. Laku i mirnu noć Vam Želim!

RAZGOVOR SLEDEĆEG DANA

Fra Damir: Pomaže Bog, Oče!

Otac Gavrilo: Bog pomogao!

Fra Damir: Želeo sam Vas pozdraviti, neću puno smetati... a i ja sam u poslu, dovršavam listić koji umnožavamo i delimo vernicima nedeljom...

Otac Gavrilo: To i mi činimo, a to rade i Grci.

Fra Damir: Potrebno je to... neka se u „šumi” medija nađe bar jedna mladica Božanskoga. Jeste li Vi jedini jerej u manastiru? Koliko Vas ima?

Otac Gavrilo: Da, ima nas četvorica, jedan jerođakon i dva monaha.

Fra Damir: Ja uvek „zavidim” pravoslavcima što imate jednu Liturgiju nedeljom...

Otac Gavrilo: Ne samo nedeljom, u manastirima svakodnevno, a monasi se svaki drugi dan pričešćuju na Svetoj Gori, imamo celi krug Bogosluženja, monasi na poslušanjima neprekidno izgovaraju umnu molitvu „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnoga!”

Fra Damir: Mislio sam da običnim danom imate Jutrenje i Večernju molitvu, a ne i Liturgiju. Blago onome ko može ustrajati u toj svetoj sabranosti. Idem sada, moram u vrt, srediti životinje, nahraniti, a kasnije imam tri venčanja. Pozdravljam Vas.

Otac Gavrilo: Hvala na javljanju.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1011/tekst/trud-na-njivi-gospodnjoj-putem-interneta/print/lat