Виктор Франкл

marija · Јул 27, 2009

Viktor Frankl - lečenje smislom

Autor siMOn1960

Thursday, 02 July 2009

Za Viktora Frankla (Beč 1905-1997) čovek je biće smisla, ne biće nagona, niti biće moći. U svakom od nas postoji volja za smislom i ta volja nas suštinski određuje.

Svoju teoriju i terapiju Frankl je zasnovao na iskustvu nacističkih koncentracionih logora, u kojima je bio zatočen od 1942. do 1945, u kojima su mu stradali žena, otac, majka i brat. Zatočeničko iskustvo je otkrilo Franklu da čovek može da podnese i najteže uslove, ukoliko ima zbog čega da živi.

Terapiju je nazvao logoterpaija (izvedeno od grčke reči logos - reč, duh, Bog, smisao).

Cilj logoterapije nije da otkloni unutrašnju napetost. Napetost nije pokazatelj duševne bolesti već je neophodna za duševno zdravlje ukoliko postoji težnja ka nekom vrednom cilju.

Frankl se suprotstavljao psihološkom redukcionizmu, svođenju ljudskog bića na puku fiziologiju, uz zanemarivanje (pa i poricanje) duhovne dimenzije.

Savest

Savest je naša suština, izvor ličnog integriteta. Savest je nesvesna duhovnost. Inuitivna je i lična, odnosi se na realnu osobu u realnoj situaciji i ne može se svesti na univerzalne zakone. Savest nije propisana spoljnim pravilima, već proživljena. Ona je pre-refleksivno ontološko samorazumevanje, mudrost srca, osetljivija nego što bi razum ikada mogao biti.

Čoveka ne vode instinkti. Ne vode ga više ni tradicije kao u tradicionalnim društvima. Čovek je slobodan, a to znači odgovoran za vlastitu egzistenciju. Slobodan je da pronađe sopstveni smisao.

"Smisao ne može biti dat, smisao se mora naći."

"Smisao je nešto što treba otkriti, ne izmisliti."

Egsitencijalni vakuum

Kada je osujećena težnja ka smislu, nastaje neuroza besmisla - duhovna ili egzistencijalna neuroza. Ljudi dožviljavaju svoje živote kao prazne, besmislene, besciljne, neukotvljene i na ta iskustva odgovoraju tako što povređuju sebe, druge, društvo ili svo troje.

Jedna od Franklovih omiljenih metafora je egzistencijalni vakuum. Besmisao je rupa, praznina u našim životima. Dosada je jedan od najzapaženijih znakova praznine. Kada konačno imaju vremena da čine šta hoće, ljudi ne znaju šta bi sa sobom. Padaju u provaliju kada se penzionišu, studenti se opijaju svakog vikenda, svako veče uranjamo u pasivnu zabavu. Frankl to zove "nedeljna neuroza".

Svoj egzistenicjalni vakuum pokušavamo da ispunimo "stvarima", koje nam pružaju neko zadovoljstvo, nadajući se da će nam pružiti i konačno zadovoljenje. Možemo pokušati da život ispunimo jedući više nego što nam je neophodno, ulazeći u promiskuitetni seks, vodeći "život na visokoj nozi", ili tražimo moć, pogotovu moć kroz trenutni uspeh, ili pokušavamo da ispunimo svoje živote "biznisom", konformizmom, konvencionalnošću, ili bismo da ispunimo prazninu besom i mržnjom i provodimo svoje živote pokušavajući da uništimo ono što verujemo da nas povređuje. Takođe možemo pokušati da ispunimo svoje živote neurotičnim "začaranim krugovima", kao što su opsednutost klicama i čistoćom, ili opsesivnim fobijama. Karakteristično za začarane krugove je da šta god da uradimo, nikada nije dovoljno.

Neurotični krugovi su zasnovani na na anticipirajućoj anksioznost. Osoba može biti toliko uplašena od anksioznih simptoma da ti simptomi postaju neizbežni. Anticipirajuća anksioznost prouzrokuje ono čega se plašimo. Ispitna anksioznost je očigledan primer: ako se bojite da ćete loše proći na ispitima, anksioznost će vas sprečiti da dobro odgovarate, zbog čega ćete se još viiše plašiti ispita, koje ćete zbog tog straha sve teže polagati. I tako se sami sve više zapetljavate.

Prekomeran trud takođe može da stvori začarane krugove. Ne uspevamo u nečemu baš zato što se previše trudimo.. Jedan od najpoznatijih primera je nesanica. Mnogi ljudi koje muči nesanica, pokušavaju da usnu, kotristeći svaki metod za koji saznaju. Naravno, pokušaj da se zaspi sam po sebi sprečava san, tako da se krug nastavllja.

Drugi primer je želja da budemo izuzetni ljubavnici. Muškarci misle da bi morali da izdrže koliko god mogu a žene se smatraju obaveznim ne samo da imaju orgazme, već da imaju višestruke orgazme. Previše velika briga, naravno, vodi nemogućnosti da se opustimo i uživamo.

Treći primer je hiperrefleksija. Razmišljamo previše pa nam se često događa ono što smo sami prizvali. Radi se o samoispunjavajućim proročanstvima. Frankl pominje ženu koja je imala loša seksualna iskustva u detinjstvu ali je uprkos tome razvila snažnu i zdravu ličnost. Kada se upoznala sa psihološkom literaturom, koja sugeriše da takva iskustva dovode do nesposobnosti da se uživa u seksualnim odnosima, stvorila je sama sebi takve probleme.

Depresija, zavisnost i agresija masovna neurotična trijada.

Postoji snažna veza između besmisla, i kriminala ili korišćenja droga i drugih destruktivnih ponašanja.

Psihopatologija

Anksiozne neuroze su, po Franklu, zasnovane na egzistencijalnoj anksioznosti, one su "ubod savesti". Ličnost ne shvata da njena anksioznost potiče od osećanja neispunjene odgovornosti i odsustva smisla, već je fokusira na neki problematični deo života.

Hipohondar, na primer, fokusira svoju anksioznost na neku užasnu bolest; fobičar je fokusira na neki objekt koji je u prošlosti prouzrokovao njegovu bojazan, agorafobičar vidi svoju anksioznost kao nešto što dolazi iz spoljnog sveta, pacijent sa scenskom tremom ili anksioznošću javnog nastupa fokusira se na scenu ili podijum. Anksiozni neurotičar tako daje prividni smisao svojoj životnoj uznemirenosti.

Opsesivno-kompulzivan poremećaj deluje na sličan način. Opsesvino-kompulzivna ličnost je lišena osećanja izvesnosti. Ljudi su uglavnom zadovoljni približnom sigurnošću o, na primer, jednostavnim postupcima kao što je zaključavanje vratiju, opsesvino-kompulizvna ličnost zahteva savršenu sigurnost koja je nedostižna.

Pacijent treba da prepozna svoje sklonosti ka perfekciji kao sudbini i nauči da prihvati makar mali deo nesigurnosti. Ali, na kraju, i opsesivno-kompulzivna osoba, baš kao i anksiozni neurotičar, moraju da pronađu značenje. "Kada se ponovo otkrije punoća smisaonog života, neurotična anksioznost nema zašta da prione."

Kao mnogi egzistencijalni psiholozi, Frankl priznaje značaj genetskih i fizioloških faktora na psihopatologiju. Na primer, depresiju vidi kao umanjenje psihičke energije. Na psihološkom nivou povezuje depresiju sa osećanjem nedovoljnosti koje nas obuzima kada smo suočeni sa zadacima koji su iznad naših fizičkih ili mentalnih mogućnosti.

Na duhovnom nivou, depresija je "napetost između onog što ličnost jeste i što bi htela da bude." Sopstveni ciljevi se ličnosti čine nedostižnim i ona gubi osećanje budućnosti. Vremenom, postaje sebi odvratna i projektuje tu odvratnost na druge ili na čovečanstvo u celini. Stalno prisutna pukotina između onoga što jeste i onog što bi moralo biti postaje provalija koja je guta.

Frankl šizofreniju razume kao ukorenjenu u fiziološkoj nefunkcionalnosti, u ovom slučaju onoj koja goni ličnost da se oseća kao objekt ne kao subjekt.

Svoje misli prepoznajemo kao nešto što dolazi iz naših umova. "Posedujemo ih", kao što ističe moderan žargon. Šizofreničar, iz još neotkrivenih razloga, svoje misli opaža kao glasove. Može da posmatra sebe i da sebi ne veruje - što dožviljava pasivno, kao da je posmatran i progonjen.

Frankl veruje da je ta pasivnost ukorenjena u preteranoj sklonosti ka samoposmatranju. Kao da se razdvajaju ja koje posmatra i ja koje je posmatrano. Posmatrajuće ja izgleda jedino realno dok se posmatrano ja čini stranim.

Iako logoterapija nije stvorena da se nosi sa ozbiljnim psihozama, Frankl ipak oseća da bi mogla da pomogne učeći šizofreničara da ignoriše glasove i prekine sa stalnim samoposmatranjem, istovremeno ga vodeći kao smisaonim aktivnostima, terapeut bi mogao da preseče začarani krug.

Pronalaženje smisla

Tri su pristupa pronalaženju smisla. Prvi je kroz iskustvene vrednosti, iskusivši nešto vredno - ili susrevši nekog od vrednosti.

Najvažniji proimer iskustvenih vrednosti je ljubav. Kroz ljubav možemo pomoći onima koje volimo da otkriju smisao, čineći to i sami otkrivamo vlastiti. Ljubav je "krajnji i najviši cilj kome čovek može da teži".

Frankl ističe da u modernim društvima mnogi brkaju seks i ljubav. Bez ljubavi seks nije ništa više od masturbacije a drugi nije ništa drugo do oruđe koje se koristi, sredstvo za neku svrhu. Seks se može potpuno uživati samo kao fizički izraz ljubavi.

Ljubav je prepoznavanje jedinstvenosti drugog kao ličnosti uz intuitvino razumevanje njegovog punog potencijala kao ljudskog bića. Frankl veruje da je to moguće samo u monogamnim vezama. Sve dok su partneri međusobno zamenjivi, ostaju objekti.

Drugi način otkrivanja smisla je kroz stvaranje, činjenje, delanje. Dosežemo smisao kroz sopstveni životni poduhvat. Ovaj način otkrivanja smisla uključuje kreativnost u umetnosti, muzici, pisanju, izumevanju, i tako dalje.

I stvaranje i ljubav su funkcije duhovnog nesvesnog, dakle, savesti.

Iracionalnost umetničkog stvaranja je istovetna intuiciji koja nam omogućava da prepoznamo dobro.

Treći način pronalaženje smisla je naš odnos prema okolnostima i onome što nam se zbiva. Uključuje vrline kao što je saosećanje, hrabost, smisao za humor, i tako dalje.

"Sve može biti oduzeto čoveku osim jednog, poslednje ljudske slobode - da izabere svoj stav u bilo kojim okolnostima, da izabere svoj vlastiti način."

Transcendencija

Ova tri načina pronalaženja smisla su manifestacije nečeg mnogo fundametalnijeg, što Frankl zove nad-smislom transcendencije. Nadsmisao je ideja da postoji krajnji smisao života, smisao koji ne zavisi od drugih, ni od naših poduhvata, čak ni od našeg dostojanstva. To je ukazivanje na Boga i duhovno značenje.

Ovim se Franklov egzistencijalizam razlikuje od Sartrovog. Sartr i ostali ateistički egzistencijalisti smatraju da je život lišen smisla, i mi moramo da pronađemo snage da se suočimo sa besmislom. Sartr kaže da moramo da naučimo da otrpimo suštinski besmisao. Frankl kaže da moramo da naučimo da izdržimo našu nesposobnost da potpuno shvatimo suštinski besmisao, "Logos je dublji od logike".

Iskustvo logora smrti je Frankla dovelo do tog zaključka: "Uprkos svom nametnutom fizičkom i mentalnom primitivizmu života u koncentracionim logorima, bilo je mogućnosti za produbljenje duhovnog života. Zatočenici su bili sposobni da se povuku iz svoje strašne okoline u život unutrašnjeg bogatstva i duhovne slobode."

Franklov Bog nije Bog uskog uma, nije Bog ove ili one pojedinačne veroispovesti niti Bog institucionalne religije. To je Bog unutrašnjeg ljudskog bića, Bog srca. Čak i ateist i agnostik, ističe, mogu da prihvate ideju transcendencije a da ne koriste reč "Bog".

"Nesvesna religioznost, koju otkriva fenomenološka analiza, treba da se razume kao mogući odnos prema transcendenciji koji je svojstven čoveku."

Nesvesni Bog nije sličan arhetipovima o kojima govori Jung. Taj Bog je jasno transcendentan i ipak duboko ličan. On je u svakom od nas, priznanje tog prisustva nas vodi nad-smislu. Sa druge strane, okretanje od Boga je krajni izvor svih duševnih bolesti.

"Kada je jednom potisnut, anđeo u nama se preobražava u demona."

Terapija

Frankle je poznat i po nekim terapeutskim tehnikama, koliko i po teoriji.

Jedna od njih je paradoksalna namera (paradox intention), koja se koristi da bi se razbio neurotični začarani krug kakav stvaraju anticipatorska anksioznost i hiperintencija.

Pradoksalna intencija podrazumeva da želite istu stvar koje se bojite. Mladom čoveku, koji se obilno znojio u svakoj društvenoj situaciji, Frankl je rekao da želi da se znoji što više. Treba da učetvorostruči svoje znojenje. Naravno, čovek to nije mogao da učini. Apsurd zadatka je razbio začarani krug.

Sposobnost ljudskih bića da zauzmu objektivan stav prema svom životu ili da iskorače iz sebe je osnova humora. Kao što je zabeležio u logorima. "Humor je još jedno oružje duše u borbi za samoodržanje."

Drugi primer se tiče problema sa spavanjem. Ako patite od nesanice, ne trošite noć obrćući se i prevrćući se i pokušavajući da zaspite. Ustanite! Pokušajte da ostanete budni što je duže moguće. Vremenom ćete zateći sebe kako zahvalno puzite natrag u krevet.

Druga tehnika je derefleksija. Frankl smatra da mnogi problemi proističu iz prevelike zaokupljenosti sobom. Problemi često nestaju kada prebacimo pažnju sa sebe na druge. Ako, na primer, imate problema sa seksom, pokušajte da zadovoljite partnera ne tražeći sopstveno zadovoljenje. Brige oko erekcije i orgazma nestaju i zadovoljstvo se ponovo pojavljuje. Ili, još bolje, nemojte pokušavati da zadovoljite bilo koga. Mnogi seks terapeuti preporučuju da par ne čini ništa osim što se mazi, po svaku cenu izbegavajući orgazme. I ono što nisu mogli da postignu svesnim naporom, događa se samo od sebe.

Frankla naglašava da se pridaje previše značaja samorefleksiji. Od Frojda pa nadalje, podsticani smo da gledamo u sebe, da iskopamo naše najdublje motivacije. Frankl čak ukazuje na tu tendenciju kao na našu "kolektivnu opsesivnu neurozu", koja nas zapravo odvraća od smisla. Frankl insistira da, suštinski, problemi sa kojima se suočavamo proizlaze iz osujećene potrebe za smislom.

Ove i druge tehnike su dobar početak terapije, ali nisu cilj.

Najvažniji zadatak terapeuta je da pomogne klijentu u ponovnom pronalaženju latentne religioznosti koja postoji u svakom od nas. To ne može biti nametnuto niti forsirano.

"Izvorna religioznost se mora razviti u vlastito vreme. Niko ne može da na nju bude prisiljen. Terapeut mora da dozvoli pacijentu da otkrije vlastiti smisao."

"Ljudska egzistencija je - dokle god nije neurotični iskrivljena - uvek upravljena ka nekom ili nečem izvan sebe - ka smislu koji treba ispuniti ili drugom biću koje treba susresti s ljubavlju."

Dela Viktora Frankla

Zašto se niste ubili (Man`s Search for Meaning: An Introduction to Logotherapy, originalno objavljeno pod naslovom Ein Psycholog erlebt das Konzentrationslager)

Bog podsvesti - psihoterapija i religija (The Unconscious God: Psychotherapy and Theology, originalni naslov Der unbewusste Gott Psychotherapie und Religion )

Nečujan vapaj za smislom - humanizam i psihoterapija

Psihoterapija i egzistencijalizam (Psychotherapy and Existentialism)

Lekar i duša: od psihoterapije ka logoterapiji ( Psychotherapie und Religion , originalni naslov �rztliche Seelsorge )

http://webspace.ship.edu/cgboer/frankl.html

marija · Јул 27, 2009

Potraga za smislom

Rekvijem...

Pišući knjigu “Zašto se niste ubili” Viktor Frankl beleži svoja preživljavanja u najgorim nacističkim logorima za vreme Drugog svetskog rata. Stekao je neprocenjivo životno iskustvo, višegodišnjeg zatvorenika, koje mu je omogućilo da sagleda sav mrak i cinizam ljudske istorije. U logorima velikog Rajha umirali su “najbolji i najumniji” – beleži Frankl.

U glasnim komorama ugušena mu je porodica. Žena i deca nisu preživeli stradanje, on jeste. “Slučajno, srećom ili čudom”. I njemu samom nije bilo jasno kako je izdržao da ne poludi, i da se ne ubije. Bez mržnje i gneva, bez želje za osvetom pisao je svoja razmišljanja, analizirajući duboko svoju ličnu patnju, tražeći razlog zašto ga je zadesila. Tragao je za smislom istorijskog sunovrata i destrukcije, koju je iznedrio koncept Drugog svetskog rata.

Stvorio je teoriju “patologija duha” obrazlažući svoj koncept shvatanja života, i ulogu pojedinca u njoj. Posle Frojda i Adlera, Frankl je bio treći Austrijanac koji je uveo novi, potpuno autentični pravac u psihoterapiji. Logoterapija ima za cilj traženje smisla u životu pojedinca koji želi da prevaziđe krizu u sopstvenom životu. Svaka patnja koju život nametne ima svoj razlog i cilj. Frankl je svoju patnju shvatio kao sudbinsko iskušenje, koje mora da izdrži. Smatrao je da ona ima svoj cilj.

Dok je u logoru preživljavao neslućene surovosti, zamišljao je kako će u budućnosti pričati svojim studentima o tome kako je strašna iskustva imao, i na šta je sve ljudsko biće spremno, i u pozitivnom i u negativnom smislu.

Kada je samog sebe na kraju rata upitao: šta je čovek, Viktor Frankl je odgovorio: “Čovek je ono biće koje je izmislilo gasne komore, ali u isto vreme i ono biće koje je upravo zakoračilo u gasnu komoru sa “Očenaš“ ili jevrejskom predsmrtnom molitvom na usnama”.

Patologiju duha vremena obrazložio je kao egzistencijalnu frustraciju i nemoć ljudskih bića da osmisle svoju egzistenciju i dožive neku vrednost. Umesto toga, čovek koji je biološki predodređen da nastavlja biološku vrstu, uništavao ju je... koliko je samo nevinih žrtava odneo Drugi svetski rat. I umesto da stvara, jer mu je to psihološka predispozicija, čovek je rušio.

Zloupotrebivši teoriju Fridriha Ničea, nacizam je postulirao da je natčovek baš arijevac. Svi ostali bili su bez vrednosti, naročito Jevreji, Srbi i Romi. Brišući tako parametre koji su određivali čoveka kao razumno biće, nadljudi su gubili svaki osećaj koliko su strašne patnje ljudi koji su bili objekat za dokazivanje njihove moći i superiornosti. Ta vrsta svireposti, koja je u psihologiji definisana kao sadizam, je jasno i ciljano usmerena agresija, koja je čin volje i želje da se neko tlači.

I zaista, Viktor Frankl je posle preživljene torture u logorima velikog Rajha posvedočio, pred studentima i čitavom međunarodnom javnošću, svedočio kakva je devijantnost ljudskog duha predvodila zverstva koja su počinjena u logorima i van njih. Poruku koju su ostavila ovakva činjenja, Frankl je definisao kao nesposobnost duhovnog ustrojstva ličnosti, gde je potreban akt volje koji bi ličnost usmerio ka činjenju svrsishodnih dela.

Akt volje je odavno ugušen tradicionalizmom svake vrste. Tradere (latinskog porekla) znači – preneti dalje. Ono što se prenosilo se pokolenja na pokolenje jeste forma ili oblik, bez suštinske veze sa smislom onog sadržaja koji se prenosi. Najočitiji primer razilaženja forme sa smislom jeste, jeste formalizam pravoslavlja. Postoje, dakle, vernici koji do perfekcionizma poštuju crkveno-obredne norme, ali suštinu pravoslavlja negiraju svojim ponašanjem kada lažu, psuju, klevetaju, zavide, žele zlo, lenčare...

Krajnji ekstremizam u udaljavanju pravoslavne forme od njene suštine, jeste čin u kome kradljivac, pre nego što krene u krađu, ode u crkvu da se pomoli Bogu da ga ne uhvate, dok bude otimao ono što nije hteo zaslužiti poštenim radom.

Ovu izvitoperenost opisivali su pravoslavni publicisti krajnje ozbiljno. Čačanin, profesor Dimitrijević je uložio mnogo truda da javnost suoči sa ovim zastrašujućim pojavama.

Ova pojava razdeljenosti formalnih kategorija od njihovog smisla i suštine, zastupljen je u svim segmentima društva od kulture do vere, gde svi oni koji se zalažu za pravi smisao i realan sadržaj ostaju na margini kao društvena avangarda, koja se ne može adaptirati na postojeće društvene uslove.

Kada bi danas, po uzoru na Viktora Frankla, potražili smisao ubistva Zorana Đinđića, i patnje koju je taj čovek morao da podnese, šta bismo dobili kao odgovor? Kako je lako uočljiv razlaz između forme i suštine kada je reč o presudi za njegovo ubistvo! Ona je formalni akt koji je ispunio težnju demokratskog društva da za zločin neko treba da odgovara, ali ne i suštinu da se otkrije politička pozadina i motiv ubistva.

Nema hrabrih koji bi tragali za suštinom. Jer bez suštine nema ni istine. Oni koji su pucali u premijera, izvršili su nečiju volju. Kome je bilo u interesu da Zoran Đinđić nestane iz političkog života Srbije? Zašto? Sa kojim ciljem?

Potraga za smislom ovog ubistva bi nas dovela do razjašnjenja mnogih sukoba na političkoj sceni Srbije, i objašnjenja zašto prošlost sa nakaradnim tekovinama još uvek sputava političku rehabilitaciju Srbije. No, lakše je ponuditi politički privid i obmanu, nego zaista reformisati državu (vraćajući joj suštinski značaj i vrednost), zato što je za preobražaj potrebna volja za suočavanje sa svim negativnostima koje je iznedrila srpska država ne samo u doba Miloševića, već u čitavom istorijskom razvoju.

Tek polazeći od tih negativnosti, možemo suštinski menjati pravac društvenog razvoja. U protivnom, ispod formalno prihvatljivih standarda Evropske Unije, imaćemo bure baruta koje može da eksplodira i pri najmanjoj političkoj varnici.

Snežana Živanić

http://www.pecat.info/sh/532/polit/1137/

marija · Јул 27, 2009

Traženje smisla življenja, Viktor Frankl

Jednom je, pošto je pokušala samoubistvo, na moju kliniku primljena majka dečaka koji je umro u jedanaestoj godini. Moj kolega dr Kocourek ju je pozvao da se pridruži logoterapijskoj grupi. Slučajno sam ušao u prostoriju gde se izvodila psihodrama. Majka je pričala svoju životnu priču. Posle smrti svog dečaka ostala je sama s drugim, starijim sinom, bogaljem, koji je bolovao od dečije paralize i bio u kolicima. I majka se pobunila protiv sudbine. Ali, kada je pokušala samoubistvo, sprečio ju je bogalj: on je voleo da živi! Za njega je život imao smisla. Zašto za majku nije? Kako bi mogla ponovo da ga otkrije? I kako bismo joj pomogli da ga ponovo postane svesna?

Improvizujući, ušao sam u diskusiju i počeo da postavljam pitanja jednoj ženi iz grupe. Upitah je: ’’Koliko imate godina?’’ Odgovorila je: ’’Trideset’’. Nastavih: ’’Zamislite da nemate trideset nego osamdeset godina i da ležite na samrtnoj postelji. Bacate pogled na svoj prošli život, život u kome niste imali dece ali ste imali mnogo novca i uživali ugled u društvu’’. Upitao sam je šta u takvoj situaciji oseća: ’’Šta mislite o svom životu? Šta sebi govorite?’’ Navodim njene reči sa magnetofonske trake: ’’Udala sam se za milionera. Živela sam lagodno, u izobilju. Bogami sam živela, ljubakala sam se i koketirala sa muškarcima! Eto, sada imam osamdeset godina, dece nemam. Gledajući unazad, u svemu tome ne mogu da vidim nikakvog smisla. Zaista moram da kažem da mi je život promašen…’’

Tada sam zamolio majku bogalja da isto tako zamisli kako u osamdesetoj godini gleda na svoj prošli život. Evo šta je ona na to rekla: ’’Želela sam da imam dece i želja mi se ispunila: jedan dečak je umro, a drugi, bogalj, bio bi poslat u neki zavod da se ja nisam za njega pobrinula. Mada je bogalj i bespomoćan, on je ipak moje dete. I zato sam mu, što sam više mogla, život učinila ispunjenim; napravila sam od njega, što sam mogla boljeg čoveka.’’ Tada je briznula u plač i nastavila: ’’Što se mene tiče, mirne duše se mogu osvrnuti na svoj prošli život. Mogu da kažem da mi je život imao smisla i namučila sam se da ga ispunim. Učinila sam sve što sam mogla, najbolje što sam mogla za svog sina. Život mi nije promašen!’’ Gledajući na svoj život sa samrtne postelje, odjednom je bila sposobna da u njemu nađe smisao, smisao koji uključuje i njene patnje.

marija · Септембар 23, 2009

* Čovjek ne može doći do samoostvarenja, ako je usredotočen samo na sebe. Samoostvarenje je tek posljedica ljubavi prema bližnjemu."

* "Sve se čovjeku može uzeti, osim posljednje od ljudskih sloboda - pravo na izbor stava u bilo kakvim danim okolnostima, pravo na izbor vlastitog puta."

* "Mi koji smo se vratili kući, zahvaljujući mnogim sretnim okolnostima ili čudu - kako god se to nazvalo, u srcu dobro znamo: najbolji od nas nisu se vratili."

marija · Септембар 23, 2009

marija · Септембар 23, 2009

Knjiga "Necujan vapaj za smislom" sastavljena je od osam eseja u kojima Frankl govori o osnovnim nacelima logoterapije koju dalje provlaci kroz analizu socijalnih i kulturnih fenomena odnosno prikaz osnovnih logoterapijskih tehnika. On objasnjava bazicne principe svoje teorije komentarisuci drustvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje zadovoljava svaku potrebu sem potrebe za smislom. Iako tvrdi da se osecanje besmislenosti i praznine proteze na sve drustvene sisteme, on se najvise osvrce na americko drustvo sedamdesetih kome preti gubitak smisla i osecanje beskorisnosti zbog sve vise slobodnog vremena to jest nezaposlenosti koja nastaje kao rezultat tehnickog razvoja i materiajlnog blagostanja. Obrazlazuci uvodjenje pojma visinska psihologija Frankl govori o veri koju treba imati u covekovu humanost i kaze da uprkos tome "da humana ljudska bica jesu, a verovatno ce uvek i biti u manjini" samo verovanje u vise ljudske teznje moze pomoci da se one pokrenu i razviju.

marija · Септембар 23, 2009

http://www.dobra-knjiga.com/Imidz.asp?slika=images/artikli/psihoterapija-i-egzistencija.jpg

Psihoterapija i egzistencijalizam

Franklova knjiga "Psihoterapija i egzistencijalizam", koja se prvi put pojavljuje u prevodu na srpski jezik, sačinjena je od niza studija i eseja, u kojima je ovaj autor u raznim prilikama (kongresi, predavanja, časopisi, zbornici) izlagao načela i teorije logoterapije, kao i njihove primene u psihoterapiji.

Knjiga ima za cilj da posluži širokoj obrazovanoj publici kao uvod u logoterapiju i njena teorijska i praktična dostignuća.

Frankl je svetski poznat autor nekih dvadesetak knjiga, od kojih su mnoge prevedene na gotovo trideset jezika, uključujući tu i japanski i kineski.

Njegova slavna knjiga "Čovek u potrazi za smislom" (prevedena kod nas pod naslovom "Zašto se niste ubili") prodata je u čak devet miliona primeraka!

Kod nas je Viktor Frankl poznat po svojim knjigama "Zašto se niste ubili" (1994), "Nečujan vapaj za smislom: psihoterapija i humanizam" (2000) i "Bog podsvesti" (2001), objavljenih takođe kod ovog izdavača.

Iz sadržaja:

- predgovor žarka trebješanina;

- predgovor viktora frankla;

- filozofske osnove logoterapije: sloboda volje, volja za smisao, smisao života, egzistencijalna dinamika i bekstvo u neurozu;

- izvan samoaktualizacije i samoekspresije;

- dinamika i vrednosti;

- psihijatrija i čovekova potraga za smislom;

- logoterapija i izazov patnje;

- in memoriam;

- kolektivne neuroze današnjice;

- psihoterapija, umetnost i religija

marija · Септембар 23, 2009

Rekvijem...

Potraga za smislom

Pišući knjigu “Zašto se niste ubili” Viktor Frankl beleži svoja preživljavanja u najgorim nacističkim logorima za vreme Drugog svetskog rata. Stekao je neprocenjivo životno iskustvo, višegodišnjeg zatvorenika, koje mu je omogućilo da sagleda sav mrak i cinizam ljudske istorije. U logorima velikog Rajha umirali su “najbolji i najumniji” – beleži Frankl.

U glasnim komorama ugušena mu je porodica. Žena i deca nisu preživeli stradanje, on jeste. “Slučajno, srećom ili čudom”. I njemu samom nije bilo jasno kako je izdržao da ne poludi, i da se ne ubije. Bez mržnje i gneva, bez želje za osvetom pisao je svoja razmišljanja, analizirajući duboko svoju ličnu patnju, tražeći razlog zašto ga je zadesila. Tragao je za smislom istorijskog sunovrata i destrukcije, koju je iznedrio koncept Drugog svetskog rata.