Епархија будимљанско-никшићка

[Срђан Ранђеловић]

 

Литургијa у Пивском манастиру

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Свете мученице Анисије, у недјељу 12. јануара 2014, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Пиви.

 

 

Владици је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке. Вјерном народу, сабраном у светој служби Божјој, Преосвећени Епископ се обратио ријечима архипастирске бесједе, честитајући празник рођења Богомладенца Исуса Христа.

 

Он је казао да су рођење Христово са анђелима небеским прославили мудраци земаљски, пастири витлејемски, небо и земља се радовала доласку Господњем у овај свијет, међутим, многи људи су били збуњени, а неки почеше да кују планове. Сви они, заправо, показаше слабости у којима лежи овај свијет.

 

 

"Онај безбожни Ирод, тражећи Богомладенца и не нашавши Га да Га убије, одлучио је да побије сву дјецу у околини Витлејема, јер је чуо за стара пророштва да ће се Господ и Спаситељ свијета родити у витлејемској области. У свом гњеву и свом помрачењу побио је сву дјецу до двије године, 14 хиљада младенаца, надајући се да ће међу њима бити дијете чију је крв тражио. Кад је Господ дошао у овај свијет, осим малог броја оних који су Га прославили као Богомладенца, као Спаситеља свијета, велики број је оних који траже душу његову. Пресвета Богородица је са Светим праведним Јосифом Обручником морала да бјежи у земљу египатску, која није нимало била омиљена код јеврејског народа, јер их је подсјећала на ропство од пуна четири вијека и на страдање јеврејског народа. Али, тамо нађоше мир и сигурност, све док се не испунише времена да се Господ Исус Христос врати у Назарет“, рекао је Његово Преосвештенство.

 

 

Владика Јоаникије је у својој бесједи подсјетио на Светог праведног Јосифа, који је живио у Назарету, бавио се столарским занатом и био човјек праведан, побожан, честит. Чувао је дјевство Пресвете Богородице, дивећи се чудесним тајнама које се са њом догађају, због чега се управо он и помиње, са највећим дивљењем и поштовањем, у данима прослављања рођења Христовог.

 

"Та света старина је образац праведности, побожности, смирености, кротости, служења Богу. Нека би нам такви људи, као што је Свети праведни Јосиф Обручник, као што су они мудраци са истока, они витлејемски пастири, видимо има их из разних слојева друштва, нека би нам они били узор побожности, отворености срца, спремности да служимо Господу у све дане живота нашег. Свети Божји људи налазе смисао живота само у једном – да служе Господу, а то значи вјеровати у Бога, молити се Богу, служити му својим молитвама и добрим дјелима, а то, у исто вријеме, значи љубити ближње своје, пазити на ближње своје, указивати им пажњу, част, поштовање и помоћ, жртвовати се за своје ближње.

 

"Ту жртву Господ прима као да је самом Њему принешена, штавише Господ указује на то да, прије свега, треба љубити ближње своје, а ту љубав Он је донио са неба, то је огањ Божје љубави, која захвата све јер каже: Како ћеш љубити Бога Кога не видиш, а мрзјети на брата свога кога видиш. Као што је обичај у нашем народу да се овај празник дочекује у миру, љубави и радости, у радости измирења са свим ближњима својим. На такав начин и ми треба да то држимо и поштујемо. Много посла, драга браћо и сестре, имамо да се потрудимо да се вратимо на прави, истинити пут Божји, а Онај Ко нас може вратити, Ко нас може научити је Богомладенац Христос, Његовом оваплоћењу, Његовом доласку, Његовој љубави се клањамо и прослављамо Га заједно са беспочетним Оцем Његовим, Пресветим благим и животворним Духом Његовим, призивамо у помоћ Његову Свету мајку Дјеву Богородицу, Којој је овај храм посвећен“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

 

[Срђан Ранђеловић]

 

Владика Јоаникије служио у манастиру Добриловина

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на дан када наша Света Црква Православна молитвено слави Светог мученика Созонта и друге са њим,у суботу 20.септембра 2014.године, Свету Архијереску Литургију у манастиру Дибриловина.

 

Преосвећеном Владици је саслуживало свештенство Епархије.Данашњем литургијском сабрању у древној немањићкој задужбини присуствовали су вјерници овог краја, који су током светог богослужења приступили Светом причешћу.

 

Свети мученик Созонт бјеше родом из Ликаоније. Био је пастир. Од малена се држао Божијег закона. У виђењу му се рече да му ваља пострадати за Христа. Тада је било гоњење хришћана под Максимијаном, игемоном киликијским. У Киликији је био идол од злата. Созонт остави овце, оде у град, уђе у незнабожачки храм, одломи руку идолу, разломи је и даде сиромасима. У граду настаде велика узбуна. Да не би ко други пострадао због онога што је он учинио, Созонт оде код игемона, пријави се да је поломио идола и објави се хришћанином. Мучитељи су га најприје тукли, потом га објесили за дрво и стругали гвозденим четкама, а кад је био на издисају, ставили су га у ватру. Предао је душу Господу око 304. године. Мошти су му чудотворне.

 

Уз Светог мученика Созонта данас, на претпразништво Рођења Пресвете Богородице, молитвено се помињу и Свети апостоли Евод и Онисифор, Свети мученик Евпсихије. Свети Јован, архиепископ Новгородски.

[Срђан Ранђеловић]

Митрополит кемеровски Аристарх у жабљачкој парохији

 

 

 

У суботу 13. септембра 2014.године, на дан када Света Црква Православна молитвено прославља празник Полагања ризе Пресвете Богородице, Његово Вископреосвештенство Митрополит кемеровски и проковјевски Г. Аристарх обишао је са својим сарадницима, у оквиру посјете Епархији будимљанско-никшићкој, Жабљачку парохију и Светоуспенски манастир Пиву.

 

 

У пратњи Високопреосвећеног Митрополита Аристарха био је свештеник Остоја Кнежевић из Никшића. Благодарећи труду и организацији предсједника Црквене општине Жабљак г.дина Светомира Шљиванчанина и надлежног пароха свештеника Миливоја Јововића Митрополит Аристарх је осим храма Преображења Господњег на Жабљаку обишао и Црно језеро, мост на ријеци Тари, а потом у Парохијском дому уживао гостопримство оца Миливоја и његове породице.

 

 

Уважени гости из Кузбаса су на путу до манастира Пиве, преко Трсе, имали прилику да виде природна богатства којима је Господ обдарио овај крај. Гости нијесу крили своју радост и дивљење љепотом ових крајева.

 

У манастиру Пива Митрополита кемеровског Г. Аристарха и људе у пратњи дочекао је игуман Јефтимије Шкулетић. Игуман пивски Јефтимије је показао манастирску Цркву, говорио о њеној историји, а затим у манастирском конаку приредио послужење.

[Срђан Ранђеловић]

 

Владика Јоаникије служио Литургију у Јован Долу

 

 

Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије на празник Зачећа Светог Јована Крститеља служио је Свету службу Божју у острошком скиту Јован До код Никшића.

 

 

Зачеће Светог Јована Крститеља је крсна слава Пјешиваца, па се овај празник у народу ових крајева зове и Свети Јован Пјешивачки. У литургијској проповиједи након Светог причешћа Владика Јоаникије је рекао да је сав живот Светог Јована благовијест, од његовог зачећа до рођења, до живота у пустињи и проповиједи, до крштавања народа и припремања пута Господњега, а нарочито до славног и спасоносног догађаја када је срео Господа на ријеци Јордану и крстио га, и све остало што се са њим догодило, и његова мученичка смрт.

 

„Све се то претворило у благовијест и пјесму Господу Богу, спаситељу свијета, у славу Христа Господа. А његово зачеће и његово рођење били су преднајава Христовога зачећа и Христовога рођења“, казао је Владика.

 

Владика је казао да је проповијед Светог Јована била почетак јеванђелске проповиједи.

 

„Он је, заправо, проповиједао име Божје, али почевши са покајањем. Покајте се, јер се приближи царство Божје. Са истим тим ријечима и Господ Исус Христос је почео своју проповијед. И види се да је то, заправо, једна те иста проповијед. Живот Светог Јована Крститеља ушао је у Христову земаљску биографију“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

 

Потом су благосиљани славски колачи данашњих свечара. Владика је са протојерејем-ставрофором Радомиром Никчевићем, који такође данас слави своју крсну славу, преломио славски колач.

 

Отац Радомир је заблагодарио Владици Јоаникију, свештенству и вјерном народу на присуству овом славском сабрању.

 

На крају Све службе Владика Јоаникије је на манастирском гробљу са свештенством служио помен ктитору овога скита блаженопочившем игуману острошком архимандриту Лазару Аџићу, Радовану и Стоји Никчевићима и монасима чији земни остаци овдје почивају.

 

Празнично саборовање завршено је славском трпезом хришћанске љубави у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Данче*]

Освештани темељи цркве Светог апостола Томе у Подбишћу код Мојковца

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је у недјељу 21. јуна 2015, у послијеподневним сатима, темеље цркве Светог апостола Томе, која се гради у Подбишћу код Мојковца.

Преосвећеном Епископу у чину освећења темеља будућег храма саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке.

Свечаности, поводом радосног догађаја освећења темеља новог храма, који ће се градити у Црквеној општини Мојковац, присуствовао је, у великом броју вјерни народ Пошћења и мојковачког краја. Њима се архипастирском бесједом обратио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о Светом апостолу Томи, коме ће бити посвећен овај свети храм, односно оном чудесном дођају задобијања пуноће вјере, када је апостол Томаисповиједио пуноћу вјере у васкрсење Христово и Његово дјело спасења, рекавши кратко "Господ мој и Бог мој“.

"Овај свети храм започесмо у славу Божју и у част Светог апостола Томе, овај храм посвећујемо Христовом Васкрсењу, оној првој недјељи послије празника Васкрсења Христовог када се Господ Човјекољубац и Спаситељ, пошто се претходно јавио својим Светим ученицима, васкрснувши из мртвих, као побједитељ смрти и свом љубљеном ученику Томи апостолу. Био је Божји промисао приликом претходних јављања да са апостолима не буде Тома, па када је слушао од своје браће Светих апостола о васкрсењу Христовом он је имао тешку недоумицу која је парала његову душу и његово срце“.

    

"Говорио је да не може вјеровати докле не види Господа својим очима и докле Га рукама не опипа, па је зато због тих ријечи прозван невјерни Тома, али треба разумјети његово невјеровање. Он је, драга браћо и сестре, тражио непосредни контакт са својим Господом, тражио је пуноћу вјере, искао и вапио из дубине свог срца да види Спаситеља и да Га руке његове опипају да се увјери да нијесу у праву сви они који су говорили и тада, а говоре неки и до данас, да је васкрсење Христово било привиђење“.

"Он је хтио да се увјери да исти онај Господ Који је на Крсту излио своју животворну крв за спасење свијета и Који је издахнуо на Крсту, да Онај Господ Кога је он видио мртвог на Крсту и Кога су сахранили, да је Он Тај Који се јавио као побједитељ смрти, васкрснувши из мртвих“, рекао је Његово Преосвештенство, додајући да је Господ удостојио апостола Тому тога виђења.

    

И Тома је опипао ожиљке од Његових рана, у том моменту добио је пуноћу вјере и уздахнуо, заправо, прославио Господа, исповиједио пуноћу вјере у Његово Васкрсење и у цјелокупно Његово дјело спасења и рекао кратко "Господ мој и Бог мој“, казао је Владика Јоаникије и нагласио:

"Том догађају, драга браћо и сестре, посвећујемо овај свети храм и помињемо Светог апостола Тому и, ако Бог да, овдје ће се будућа покољења сабирати када год то буде прилика, а нарочито у прву недјељу послије Васкрсења Христовог. То је само наставак празновања Васкрсења Христовог и зато слободно можемо рећи, када говоримо да је ова црква посвећена Светом Томи,да је, заправо, посвећена Васкрсењу Христовом само што се продужава слављење за следећу недјељу“, рекао је Преосвећени Епископ.

Владика је, овом приликом, захвалио свима који су својом љубављу, трудом и добром намјером помогли да се започне градња овог светог храма, који ће, ако Бог да, објединити породице, домове, браћу, пријатеље, кумове, обновити и ојачати везе међу нама, оплеменити нас, оснажити, охрабрити.

"Желим да захвалим свима који су до сада дали свој допринос,па смо све припремне радње обавили и започели овај свети храм да зидамо сложно и братски, онако како Бог заповиједа и благосиља“.

"Земљу је приложио г.-дин Вулета Пејовић који је саопштио да жели да приложи парче свог имања, сасвим довољно да би се могла подићи црква. Његову љубав, доброту и добру намјеру испоштовали смо настојећи да нађемо најбоље рјешење и најприкладније мјесто за храм да би се сви око њега сабрали. Уз захвалност г.дину Вулети Пејовићу, овај храм неће заборавити његову добру намјеру, посебно желимо да се захвалимо породици почившег, рано преминулог Вукомира Вуја Пауновог Раденовића. Та честита породица је од свег срца дала парче свог имања, овдје је било то мјесто које смо саборно одабрали, а супруга и дјеца поч. Вукомира то су од свег срца приложили овој светој цркви. Нека их Бог за то благослови и награди“.

"Захваљујемо, такође, и г.-дину Брану Раденовићу, који је предсједник Одбора за изградњу овог светог храма, захваљујемо и г.-дину Влатку Пауновом Раденовићу, који се прихватио тешке дужности да буде благајник овог светог храма приликом изградње, а ми се надамо да ће он бити и главни градитељ, јер је познат као добар градитељ, тачан, јасан и поштен човјек, такав карактер нам је неопходан да се угради у подизање овог светог храма“.

Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је изразио радост што је са братском љубављу и слогом започело ово свето дјело.

"Овај храм је лијепо започет, нека се гради са слогом и љубављу, са свим расположењем братским, да се умножава љубав и слога међу вама, да се умножава вјера, доброта честитост гостопримство. Надам се да ће сви Подбишћани заједно, ма гдје живјели, и ови који живе овдје и они који су одселили па живе у Подгорици, на приморју, у Београду, по дијаспори, било гдје да се налазе на земаљском шару, да ће се одазвати позиву Одбора и да ће узети удјела у градњи овог светог храма да би овај храм објединио породице, домове, браћу, пријатеље, кумове, да обнови и ојача везе међу нама, да нас оплемени, оснажи, охрабри. Нека тако буде и нека буде срећно и благословено“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

    

Овом приликом обратио се кратко и Брано Раденовић, предсједник Одбора за изградњу храма.

"Ево, вечерас, у смирај дана, сабрали смо се да положимо камен темељац, да освештамо темеље овог светог дома, да нам служи на много љета и нека буде срећан свим православцима на овој планети, свим Мојковчанима у долини Таре. Ово ће да буде још један свети дом, лијепи бисер који ће да краси овај крај и Подбишће. Драги Подбишћани, браћо и сестре, нека нам је срећна слава цркве Светог апостола Томе. Вазда да славимо, увијек да се овдје окупљамо у братској слози, нека је срећно за наша покољења, за младе нараштаје. Владико, велико Вам хвала“, поручио је Раденовић.

Информативна служба Српске Православне Цркве

23 / 06 / 2015

[Данче*]

Црква у Бајовом Пољу ће ускоро заблистати у пуној Божанској љепоти

Приводе се крају радови на изградњи цркве Светог Јована Крститеља у Бајовом Пољу у Пиви, коју, у славу свог небеског заштитника, са вјерним народом и људима добре воље, подижу братства Јововићи и Јовићевићи.

    

Већина житеља овог прекрасног пивског села живи у расијању и сретајући се у родном крају родила се идеја о подизању цркве која би их окупљала, зближавала и упознавала. Оформљен је Одбор за изградњу храма, чији рад је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и 2010. почели су радови. Земљиште за прву богомољу у Бајовом Пољу,које носи име по знаменитом хајдучком харамбаши Бају Пивљанину, Цркви су поклонили Панто и Мишко Јовићевић и Микоња Јововић.

    

Великим ангажовањем Одбора за изградњу храма братственици су успјели да нађу бројне приложнике и прикупе средства, а у кратком временском периоду од освећења темеља2012. године црква је подигнута и радови се, ових дана, приводе крају.

    

Према ријечима људи из Одбора, благочестиву тежњу братственика Јововића и Јовићевића да изградње дом Божји препознали су многи људи добре воље, који су помогли прилажући новчана средства, у материјалу, својим рад и на друге начине.

"У сусрет нам је изашла Митрополија и манастир Острогод којих смо добили драгоцјене савјете, а нашој цркви поклонили су и звоно, камен за облагање звоника, улазних врата, за цокло и украсних лајсни око цркве.Крст и розету је урадио Владо Аџић, каменорезац из Никшића и тај свој рад он је приложио храму. Мозаик Светог Јована Крститеља изнад улазних врата ради умјетничка академија из Београда. Значајну помоћ добили смо и од више приватних фирми и институција, као што су: Еуробраво,Баст, општина Плужине, регионални водовод Будва, 7. август, Кипс, ПТТ инжењеринг Подгорица. Стручним савјетима од велике помоћи су нам били Војин и Јоко Благојевић.“

    

"Иконостас је дјело Мајана Дубљевића и Недељка Вулића, а иконе је осликаоГрузијац Нугзар Каладзе, иконописац при Митрополији црногорско-приморској. Проскомидију и Часну трпезу урадио је "Шишковић мермер“ из Даниловграда, који су такође приложили дио средстава“, наводеВидоје Јововић, предсједник и Тома Јововић, члан Одбора за изградњу храма.

    

Одбор ових дана организује завршне радови на уређењу цркве и порте, те набавци потребног мобилијара како би храм припремили за освећење, које ће, надају се, бити у септембру ове године.

Ово дјело за њих је, истичу, од посебног значаја како са духовног аспекта, тако и из чињенице да село одумире.

    

"Наша жеља је да ова црква буде мјесто окупљања гдје ћемо се, барем, једапут годишње сабирати и посјетити гробове наших предака. Дан саборовања братстава Јововића и Јовићевића је 7. јул – Ивањдан,празник рођења Светог Јована Крститеља“, кажу чланови Одбора.

Одбор за изградњу цркве Светог Јована Крститеља у Бајовом Пољу позива људе добре воље да, према својим могућностима и људском саосјећајношћу, дају прилог за завршетак радова на изградњи ове светиње.

    

Уплате се могу извршити на рачун Српске Православне Општине Плужине који је отворен код Црногорске Комерцијалне банке а.д. Подгорица са назнаком за изградњу цркве Светог Јована Крститеља у Бајовом Пољу. Жиро рачун је: 510000000003188236, а девизни: 2339011-02460661.

Епархија Будимљанско-никшићка

06 / 07 / 2015

[Данче*]

Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије посјетио је манастир Ђурђеве Ступове

Катедрални манастир Епархије будимљанско-никшићке - Ђурђеве Ступове, у суботу 4. јула 2015. године, посјетио је Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландара.

    

Високопреподобни архимандрит Методије је у престони Манастир наше Епархије стигао у касним вечерњим часовима, дочекан од бројног свештенства и свештеномонаштва Епархије будимљанско-никшићке и великог броја вјерног народа беранског краја, који је својим присуством изразио поштовање и љубав према уваженом архимандриту Методију, игуману највеће српске светиње.

    

Дочеку су присуствовали и представници општине Беране и Црквене општине Беране.

У име свештенства ријечима срдачне добродошлице хиландарског игумана поздравио је протојереј-ставрофор Мираш Богавац, архијерејски намјесник бјелопољски.

На великој љубави са којом је дочекан у Ђурђевим Ступовима и Епархији будимљанско-никшићкој заблагодарио је игуман Царске лавре манастира Хиландара на Светој гори атонској архимандрит Методије.

    

"Ми када из Хиландара долазимо негде имамо ту смелост да пренесемо молитвени благослов наше Игуманије и Њене иконе Чудотворне Тројеручице и да се увек молимо да са Своје три руке покрива све вас. Али, и ова светиња овде има своју велику историју и ви се, исто тако, са правом можете молити Светом Георгију и другим угодницима који се славе у овим крајевима и светима који су овде просијали“.

    

"Пре две године је била велика прослава јубилеја манастира Ђурђеви Ступови. Ја сам имао велику радост и част да будем присутан и чуо сам доста о историји овог манастира. Ово је немањићки манастир и заједно са Хиландаром чини бисер у тој круни наших славних предака“.

    

"Ради тога да се и ми вама обратимо, са молбом да се и ви за нас молите. Наш манастир Хиландар је пре 11 година имао велики пожар. Хвала Богу, обнавља се грађевински. Обновили смо више од пола, скоро 60 процената, можда и мало више, наших изгорелих конака. Трудимо се да се, заједно са овом грађевинском обновом, обавља и духовна обнова и да се братство умножава тако да су нам потребне ваше молитве да у оба ова подухвата успемо. Благодарим на овом вашем топлом дочеку, на великој љубави и сутра, уз Божју помоћ, кад дође Владика да заједно одслужимо Свету Литургију, да се заједно помолимо и да се радујемо у духовној радости и да та наша молитва буде знак да, као што се овде сусрећемо, да кад Господ наш Исус Христос буде дошао други пут и када се буду разлучивали праведници на десну, а грешници на леву, да ми станемо заједно са десне стране и као што се овде са радошћу окупљамо да тако будемо у заједници, у вечности, у Царству небеском“, рекао је архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара.

    

Епархија Будимљанско-никшићка

06 / 07 / 2015