Епархија будимљанско-никшићка

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Из црквеног живота наших парохија

У обиљежавање великог јубилеја – 200 година од Његошевог рођења укључио се, ових дана, пригодним програмом и Црквени одбор Жупе Никшићке.

 

Наиме, у суботу 7. децембра 2013.године у дому Мјесне заједнице Дучица одржан је пригодан културно-умјетнички програм, који су поводом прослављања овог значајаног јубилеја, организовали Црквени одбор Жупе и КУД "Жупа“.

 

 

За програм је владало велико интересовање мјештана жупског краја, па је сала дома била испуњена до последњег мјеста. На репертоару концерта, који је на задовољство публике трајао сат и по, биле су заступљене фолклорне игре, пјевање уз гусле, рецитовање стихова из "Горског вијенца“. Вече је употпунио наступ сестара Бранке и Еве Зечевић из Подгорице, које су извеле неколико етно композиција.

 

 

Организатори су, овом приликом, уручили пригодан поклон Стефану Јокићу из Дучица, који, иначе, похађа Дневни центар за дјецу са сметњама у развоју. Он је, напомињу из Црквеног одбора, понос цијеле Жупе, јер је до сада освојио чак 11 медаља у различитим спортским дисциплинама на специјалним олимпијадама у Црној Гори.

 

Секретар Одбора протојереј Василије Брборић, надлежни парох поклонио је Стефану икону Светог Стефана Пиперског и Жупског, а сабрана Његошева дјела у име КУД "Жупа“ уручила му је Славка Лончар, директор.

 

 

Светом Литургијом која је на празник Светог Андреја Првозваног, у петак 13.децембра 2013.године, служена у Саборном храму Светог Василија Острошког, Братство православне омладине из Никшића, обиљежило је годишњицу обновљеног рада.

 

Литургију је служио јереј Остоја Кнежевић, а молитвеном сабрању су присуствовали чланови Братства, од којих је један број приступио Светој тајни причешћа.

 

Према ријечима Луке Цицмила, предсједника Братства православне омладине Светог Василија Острошког, у протеклих годину дана уложено је много труда и Бог их је наградио добрим плодовима.

 

 

"Омладина Светог Василија Острошког је, поред осталог, увећала своје чланство, а својим активностима трудимо се да оживимо духовни живот нашег града, попут организовања културних вечери, поклоничких путовања. Наш рад благословио је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и свештенство наше Свете Цркве, а уздамо се и у благослов нашег духовног Оца, чије име носимо, Светог Василија Острошког Чудотворца и осталих светитеља које наша Црква прославља, међу којима је и Свети Андреј Првозвани, чијим молитвеним споменом смо, прошле године, обиљежили почетак нашег обновљеног рада“.

 

"Црквена општина Никшић са успјехом организује бројна предавања на разне духовне теме, које су, рекао бих, нарочито интересантне нама младима. Током божићног поста предавања се одржавају скоро сваке седмице и тада смо у прилици да чујемо веома интересантне и корисне духовне поуке отаца из наше Цркве о хришћанском животу уопште. На тај начин стичемо знања важна за духовни живот и дајемо смисао данима наше младости, чинећи је квалитетнијом, потпунијом, радоснијом, учимо да наш живот, прије свега, буде онакав како нас том учи Господ Његовим светим заповјестима. Нека су нам свима на здравље предстојећи празници, а нарочито најрадоснији хришћански празник Рођење Богомладенца Христа“, казао је Лука Цицмил.

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Владика Јоаникије: Неће нам кумровачки ђаци устројавати Цркву

[Срђан Ранђеловић]

 

Приче о дубоким истинама из живота и страдања Руске Цркве

 

 

 

Књига "Несвети, а свети и друге приче“ архимандрита Тихона Шевкунова, представљена је у суботу 14. децембра 2013.године у Црквено-народном дому Светог Василија острошког у Никшићу.

 

На преко 400 страница књиге испричане су дивне и дирљиве људске приче о животу и смрти, људима и нељудима, вјери и невјери, о старој и новој Русији. Ако би се ово дјело покушало смјестити у неки књижевни оквир, онда би то били дневнички записи сусрета са изузетним људима. Архимандрит Тихон је сабрао мноштво прича из свог и живота других људи које је сусретао, а те приче одишу топлином, дубином и људскошћу. Свака прича је сама за себе поука и заокружена цјелина. Неке приче се надовезују једна на другу, неки јунаци и нека мјеста пролазе кроз неколико прича, повезујући све то у једну цјелину и опис Русије у задњих 60-70 година и духовне климе која је у њој владала.

 

"Несвети, а свети и друге приче“ је постала велики догађај у духовном и културном животу Русије, а аутор је удостојен мноштва књижевних награда. Aрхимандрит Тихон Шевкунов, настојатељ Московског храма – Сретењски манастир, прије монашења je био веома талентован и успјешан студент режије, коју је завршио у времену жестоког комунизма. Сусрет са црквом и вјером, крштење у 24.години, отворило му је потпуно нови свијет.

 

Своје утиске о овом дјелу, приликом представљања у Никшићу, са бројном публиком подијелили су јеромонах Јефтимије Шкулетић, настојатељ Пивског манастира и проф. др Јелица Стојановић.

 

Према њеним ријечима књига је „препуна дубоких слика, писана искрено, топло, умним проницљивим оком, са талентом за откривање дубоких и скривених истина, за уочавање најситнијих занимљивих и важних детаља, за њихово превођење у слику и причу, изоштреним посматрачким оком и искреним срцем“.

 

„Писана стилски и језички дотјерано, свака прича и сцена има дубоку поруку, а с обзиром на језгровитост и сажетост, књига има нешто од писања једног од највећих свјетских и руских писаца кратких прича – Чехова. Књига је прича и бескрајне руске земље и човјека, „земље која се умом не да појмити“, историје, разарања, страдања и васкрсења; књига о повјерењу и послушности, о молитви и њеној моћи, благослову и укору, о времену и вјечности“.

 

"Ово је прича о руским старцима, који виде као рендген, прича о оживљавању стараштва у Печорама, прозорљивости скривеној и стеченој дубоком и истрајном молитвом, о ревности и вјери, о несвакидашњим монасима подвижницима, њиховом изузетном духовном животу, о искушењима и слобостима, о упокојенима, пострадалим и убијеним за вјеру, о тамницама и затворима, о пројављивању моштију Светог Серафима Саровског. То је и прича о сусрету свјетовног и световног (о људима, омладини, комсомољцима, који о вјери готово ништа нијесу знали), о првим сусретима са Библијом, чуђењу и откривењу, сусрету са црквом и вјером, о томе како су "комсомољци“ прилазили цркви, о искушеништву, а нарочито о сусрету са Кијевско-Печорском лавром, чудесном светињом, о рушењу и затварању манастира, робијању због вјере“, казала је проф. др Јелица Стојановић.

 

Промоцију је организовала Црквена општина Никшић, у чије име се уводном ријечју обратио јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Владика Јоаникије служио у манастиру Подмалинско

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Спиродона Чудотворца, у сриједу 25.децембра 2013, Свету Литургију у манастиру Подмалинско код Шавника.

 

 

Преосвећени Епископ је приликом посјете Манастиру, посвећеном Светог архангелу Михаилу, обавио редовну исповијест сестринства ове древне немањићке задужбине.

 

[Срђан Ранђеловић]

 

У славу стожера

 

 

Као што је познато, у току ове године, низом културних манифестација и црквено-народних свечаности, у Беранама је обиљежено 800 година постојања Ђурђевих Ступова, престоног храма Епархије будимљанско-никшићке.

 

 

Такође, разнородним културним садржајима, на подручју цијеле Епархије обиљежена је и 200. годишњица рођења Митрополита и владара црногорског, и највећег српског пјесника – Петра II Петровића Његоша.

 

 

Са жељом да, на крају године ових великих јубилеја, још једном, подсјети на њих и, још једном, искаже радост што нас је Господ удостојио да будемо они који славе овако велике и значајне датуме из прошлости свога народа, у организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Беране, а с благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у великој сали Центра за културу у Беранама одржано је, 20. децембра, музичко-наративно вече под називом "У славу стожера". Вечери је, у препуној сали, присуствовао и Преосвећени Владика Г. Јоаникије, бројни културни и јавни радници из Берана, те представници друштвеног и политичког живота, међу којима и г.дин Вука Голубовић, предсједник општине Беране.

 

 

Кроз једночасовну причу о Ђурђевим Ступовима и Његошу, започету од времена Светога Саве, уз клавирску и виолинску пратњу, хорско и соло појање, глумачке дијалоге и видео презентације, дочарано је, на пријемчив начин, осмовјековно трајање Манастира и подсјећено на непоновљив пјеснички геније и поетско-философски исказ пустињака цетињског и ловћенског тајновидца.

 

 

У програму су учествовали: дјечји црквени хор Свете мати Анастасије са диригентом проф. Андријаном Вучетић-Обадовић, свештеник Милош Цицмил, појац, Наталија Дјаченко, клавир, Драгана Поповић, виолина, Васко Драговић, наратор, Лука Нововић у улози Растка Немањића, Лука Рачић у улози руског монаха и Светог Саве, Александар Цимбаљевић се представио ликом игумана Мојсија Зечевића, Зоран Дабетић ликом Његошевим, коло из Горског вијенца казивале су: Сара Дашић, Наташа Дабетић, Катарина Спалевић, Јована Маљај, Анђела Вукићевић, редитељ програма била је Хана Међедовић-Шаботић, адаптацију текста урадио је Влајко Ћулафић, а за мултимедијски приказ задужен је био Владимир Шћекић.

 

[Срђан Ранђеловић]

 

Владика Јоаникије служио у манастиру Подмалинско

 

 

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог Спиродона Чудотворца, 25.децембра 2013. године, свету Литургију у манастиру Подмалинско код Шавника. Преосвећени Епископ је приликом посјете манастиру посвећеном Светог архангелу Михаилу, обавио редовну исповијест сестринства ове древне немањићке задужбине.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Под небеском капом Светог Оца нашег Саве

 

 

Светом архијерејском Литургијом, коју је у храму Успења Пресвете Богородице у селу Пошћењу код Шавника, у суботу 11. јануара 2014, на празник Светих 14 хиљада младенаца Витлејемских, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а потом и духовном свечаношћу у славу Првог Архиепископа српског Светог Саве, у Дому у Пошћењу, почеле су званично овогодишње светосавске академије у Епархији будимљанско-никшићкој.

 

 

Преосвећеном Епископу су саслуживали јереј Миливоје Јововић, парох жабљачки и свештеник Драженко Ристић, надлежни парох, а Литургију је појањем пратило, сестринство манастира Подмалинско и неколико чланова Братства православне омладине из Никшића.

 

Народу сабраном у светом богослужењу бесједио је Владика Јоаникије, који је указао на ријечи химне којом су анђели небески прославили оваплоћење Богомладенца Исуса Христа и Његов долазак у овај свијет: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. У тој пјесми, према ријечима Његовог Преосвештенства, садржана је поука како да живимо, да прослављамо Бога и упијамо у нашу душу духовни мир, који је истовремено и онај духовни миомирис од свете службе Божје.

 

 

"Онај ко нас је сабрао у Христу, ко нам је проповиједао Свето Јеванђеље, од кога смо чули јеванђељску ријеч, не само чули него је и примили, је Свети Отац наш Сава, Први Архиепископ Српски у чије име се, такође, сабирамо да га прославимо заједно са рођењем Христовим, заједно са Богојављењем, заједно са Светим Јованом Крститељем. То је Свети Сава заслужио, да га одмах послије Христа, Пресвете Богородице и Светог Јована Крститеља, као апостола Христовог у српском роду, призивамо, да његове молитве призивамо, да нам он увијек буде у помоћи, да нас упути на прави, истинити пут Божји“.

 

"Говори се о томе да је Свети Сава благословио Србима бадњаке. Иако су Срби примили хришћанство давно прије Светог Саве, држали су се као Словени некаквих паганских обичаја, што је, наравно, било штетно за хришћанску вјеру. Свети Сава им је дао благослов, али само да то буде у име рођења Христовог, у име Богомладенца Христа, да ватра коју су ложили буде символ ватре коју су пастири ноћу у Витлејему ложили док су чували своја стада. То су Срби са великом радошћу прихватили и зато имамо тако дивне народне обичаје у славу Христа Господа за Бадње вече. Од породичног обичаја да се унесу и налажу бадњаци, да се дјеца провеселе, а породица обједини; то су данас постали свенародни обичаји. И то је благословено, то је лијепо и то је нова снага коју нам Господ даје, али најважније је, драга браћо и сестре, да се наше душе и срца препороде“, рекао је Владика будимљанско-никшићки, поручујући:

 

 

"Нека молитве Светог Оца нашег Саве, кога са овом светом службом почињемо да прослављамо у Епархији будимљанско-никшићкој, буду свима на помоћи. Не можемо да стигнемо баш до сваког храма, али и те светосавске свечаности су, такође, један чудесан феномен у нашем народу, а нарочито у Црној Гори. Даће Бог да то буде на добро и овом народу и овој држави, свима који у њој живе, цијелом српском роду, јер Свети Сава нас учи оној дубљој науци, обнавља наше памћење, обнавља наше заједништво и свако овакво окупљање је благословено. Оно што одржава и продужава ове свечаности јесте милост и благодат Божја, благослов Светог Оца нашег Саве, Првог Архиепископа Српског. Даће Бог да буду још љепша наша окупљања, са много више реда и поретка. Молимо се Богу да тако и буде у Дробњаку, славном српском јуначком племену, дубоком коријену. Дај Боже да из тог коријена процвјета нови живот и нова снага за све нас“.

 

Након Литургије у Дому у Пошћењу одржана је духовна свечаност. Преломљен је славски колач, а сабрање је благословио је Преосвећени Владика Јоаникије.

Светосавску бесједу изговорио је проф. др Михаило Шћепановић.

 

 

"Честитам вам свијетли и величанствени празник Светог Саве, чији су култ уздигли наши преци, а уздизали су га и гологлави и без главе. Гологлави Дробњак дурмиторски и кад је био обескапљен знао се успети до Савине небеске капе да о Илинудне на Савином куку прослави свеца својега, Богу се помоли, помоли за капу, за своју Српску православну цркву, своју, с крстом, капу. Јер знали су Срби из Дробњака, да су и гологлави и безимени, али с вјером у свога Христа Спаса који се на његовом војводству звао Свети Сава, на путу правом, па им није било мрско да се све, до негдје 1875, успну уз дурмиторску соу до Савине воде, и ту колом, пјесмом и плотуном, на висини од 2312 м, прославе Светога“, казао је проф. Шћепановић.

 

Он је у свом празничном слову подсјетио на ријечи историчара Јована Бојовића о Светом Сави, који је тврдио да у историји српског народа, по времену трајања и разноврсности мотива, ниједна личност није присутнија но што је дјело и мисао Светог Саве на читавом простору Републике Црне Горе.

 

 

"Као младић, Сава се опредијелио за духовни живот, што га је касније учинило бесмртним човјеком у српском народу, Српској православној цркви и у свјетској историји уопште. Мисао Светог Саве и данас живи у српском народу на простору Црне Горе. Коријени његовог дјела су дубоки и генетски су усађени у души Црногораца, вели професор Јован Бојовић. Колико дубоко и у души говори и то да се на простору Савине стопе, на простору Црне Горе, у јануару мјесецу није десило да понеко не понесе његово име. На свим српским просторима гдје год живе воде има, тешко је замислити иједну која нас није окријепила Савиним именом“, нагласио је др Михаило Шћепановић.

 

Подсјетио је, затим, и на мисао Павла Ивића, једног од највећих историчара српског језика, о томе да је несумњив удио Светог Саве у развоју и очувању српског језика, његовог правописа и реформи језика на почетку 13. вијека.

 

 

"Тај далековиди државник којем је развој српске државе, Цркве и културе био упут у смјеру који је одредио тако много доцније народе, чак и у новијој историји, био је родоначелник једне књижевности и то српске, и искључено је да би његовој пажњи могао измаћи проблем начина писменог обиљежавања језика те књижевности. Ту писменост, од Подгорице до Превиша не видјех, макар што се писма тиче, све је латиницом. Извршена интервенција је донекле приближила, тада, у Савино вријеме, захваљујући Савиној руци, идеалу оптималног осликавања изговорене ријечи. Ивић, дакле, види Светог Саву као језичког реформатора, сасвим блиског модерним идеалима односа изговорене и написане речи, односно текста. То значи да је Свети Сава усмјерио развој нашег језика у будућности и дотурио хромом Вуку Караџићу“.

 

 

"Писац, реформатор језика, љубитељ и сакупљач књига, преводилац и преписивач, Свети Сава се може сматрати претечом српских библиотекара, а цркве и манастири су у његово доба постали први школски центри и библиотеке. Светитељ је подигао у свом народу култ књиге, школе и образовања, али и култ рада и заната, он је остао присна и омиљена личност у народу, јунак бројних прича и анегдота, заштитник дјеце, посебно ђака и свих који су окренути раду, учењу, вјештини, књизи и ријечи, оснивач и заштитник школа, симбола писма, писмености и српске књижевности“, бесједио је проф. др Михаило Шћепановић.

 

У културно-умјетничком програму учествовали су: народни гуслар Ђуро Крсмановић, пјесник Јанко Јелић и чланови Братства православне омладине "Светог Василија Острошког“ из Никшића.

 

Овом приликом прочитано је и писмо Риста Старовића из Бачке Паланке којим братственицима Косовчића честита славу – Светог Саву Српског, са жељом да им је наздравље „свеприсутни овај дан, да се све више ближимо једни другима у овом времену, када нас наум белосветски све више дели и чини себичнима“.

"Од војводе Ђурјана су браћа Дужани, а од брата му, старца Јока Омакалца: Пошћењани, Самоборани и Вранешани. Данас више од 50 презимена, све тако разгранатих, не би ли како, само небо додирнули. Познамо се сви по слави истој и легенди, нисмо се и нећемо, браћо, заборавити, пред иконом Свеца, већ вековима стоји обећање које траје и не престаје, док је Косовчића, све војводића, из Дробњака, Самобора и Вранеша, и других страна света, нек враћају се чешће на своје изворе. Уз помоћ свога оца Саве, о њему се и окупљајмо, праштајмо, и као браћа волимо, јер памтите, да смо од истог колена потекли, и у једну реку ћемо сви утећи“, поручује Ристо Старовић.