Монах Артемије: Писмо епископима Васељене

[Guest misko]

"Препуна су неистина, клевета, недоказаних оптужби."- цитат.

Уместо да се то најзад отклони, да се иде у затвор ако треба, ми више волимо да се мрзимо и као кучићи  нападамо.

[ljuba miljkovic]

Мени никако није јасно зашто кад пише о себи, користи заменицу "ми" ? Као да сам себи персира  :group111:

Možda ga u Prizrenu u snu klepio Dušanov zakonik po pameti, pa mu se "urezalo"...

"O zakonu: Još zapoveda carstvo mi; Ako uspiše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo ruši zakonik, nije po pravdi i po zakonu, kako zakonik piše, sudije tom pismu da ne veruju, nego da sude i izvršuju kako je po pravdi."

Naravno, ostatak paragrafa nije mu se "urezao".

[Guest - . . .-]

Епископ у званичним документима увек пише "МИ". Проблем је само што он више није Епископ и то је чињеница колико год сада то било тешко да се прихвати.

[дибидусрус]

...чиме се наглашава еклисиолошки приступ. Ово нисам знао. А како би било "моје преосвештенство". bleh-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='dada' />

[Zawisza]

Sve to o čemu pišete je zanemarljivo na težinu ovog u "EGZILU", to je strašno. Ako uopšte znate šta to znači?

To nije korektno sa njegove strane i strašno je uvredljivo, da je bilo kakva nepravda mu naneta to nije uredu što je napisao.

[feeble]

У егзилу, море бити, у смислу да му је забрањен боравак на Ким? Мада епископ рашко-призренски у егзилу не стоји, пошто он више није епископ рашко-призренске епархије.

[Zawisza]

“Od egzila je gori samo povratak iz egzila.”

“Egzil je sastavljen od paradoksa. Evo jednog: biti odjednom na više mjesta i nijednom na jednom mjestu; iskidan, podijeljen, nepotpun, iscijepan iznutra; sposoban za više stvari odjednom; nesposoban ni za jednu zaista i potpuno. Unutrašnja razdrtost zbog tog paradoksa smiruje se jedino konačnom odlukom: prihvatati ezgil doživotno; biti na jednom mjestu, ne micati se; ne nanositi sebi nepotreban bol niti uživati u njemu; ne ubjeđivati druge da imaju krivo; ne uvjeravati sebe da si u pravu. Prava formula egzila je – zatvor, svejedno da li prisilan ili dobrovoljan. Egzilant je slobodnjak koji povremeno dobija izlaz; pogledavši prazninu svijeta, sam se vraća u ćeliju da bi u njoj ponovo pronašao čistotu svoje pobune. Njegova vjera je bezvjerje; njegova hrana je sumnja u sebe, potom u druge; njegovi dani su noći i obrnuto; on živi pod nebom bez sunca i zvijezda, pod vještačkom svjetlošču lucidnosti. Egzil nije samo ostrakizam, protjerivanje, stanstvovanje, osuda; to je ono spoljašnje. On je način mišljenja i način života. Ako to nije, onda je samo nesporazum.” Vidosav Stevanović

Vrhovni cilj egzila nije osvajanje slobode za jedan dio svijeta, za jednu zemlju ili regiju, mada sve to spada u egzil. Njegov vrhovni cilj je osvajanje unutrašnje slobode, jedino moguće i jedino vrijedne. Slobode od prošlosti, od sebe nekadašnjeg, od iluzija, od zablude savremenika, od straha i mržnje.” Vidosav Stevanović

[Evgenik]

Може ли ико замислити нпр. Апостола Павла који је био за то да се крштавају само Јудеји

да дигне нос и напусти Апостоле јер су га на Апостолском Сабору прегласали они

који су били за то да се крштавају сви и да "у Христу нема ни Грка ни Јеврејина",

или, пак, да након установљења Антиохијске Патријаршије не жели да напусти трон

и да тврди да је он ипак "доживотни" Епископ?

Ја немам толико маште.