Епархија Банатска

[чтец Филип]

Овде можемо да изтвештавамо чланове форума о дешавањима у Епархији Банатској.  :cheesy2:

[чтец Филип]

Ево овако у суботу је у манастиру средишту код Вршца служена Архијерејска литургија. Поред владике Никанора домаћег епископа, литургију су служили двојица свештеника, саслуживали су 2 ђакона и 2 чтеца. За певницом су се нашле монахиње из манастира Месића и Хајдучице са својим игуманијама. У току литургије владика Никанор је рукоположио ипођакона Игора у чин ђакона. Игуман Нектарије је дивно организовао даљи ток манастирске славе уз свечани ручак и послужење.

чтец Филип

[чтец Филип]

Данас је у манастиру Војловица служена литургија у част Богу и Светом Архангелу Гаврилу, литургију су служили неколико свештеника. О манастиру Војлвоици можете више сазнати у теми Цркве и манастири која се налати на насловној страни форума. Након литургије изнето је послужење за мирјане, а за свештенство и локалне функционере свечани ручак у сали манастира.

чтец Филип

[чтец Филип]

Ukradena ikona prodavana na Internetu

Policija i stručnjaci pančevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture sprečili da jedna beogradska galerija preproda ikonu iz crepajske crkvice

Nikola Vlajić sa pronađenom ikonom „Uzdizanje časnog krsta” (Foto M. Šašić)

Pančevo – Ikona „Uzdizanje časnog krsta”, rad poznatog slikara Arsenija Petrovića, čiji je nestanak iz vodice kraj Crepaje otkriven pre mesec i po dana, uskoro će biti vraćena svešteniku iz ovog sela u opštini Kovačica. Inače, vodicama se nazivaju male crkve građene u ataru vojvođanskih sela, sa obaveznim bunarom iz kojeg se vernici pričešćuju.

Kako za „Politiku” kaže Nikola Vlajić, direktor pančevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je i otkrio nestanak „Uzdizanja časnog krsta”, ikona će ubuduće krasiti crepajačku crkvu, a ne vodicu iz koje je ukradena.

Ključnu ulogu u identifikaciji i vraćanju ikone imao je Nenad Glišić iz Budisave, koji je na sajtu jedne beogradske galerije pronašao fotografiju njemu znane ikone, koja je nuđena na prodaju. Prema nezvaničnim podacima, galerija je nameravala da je na internet aukciji proda ukoliko dostigne cenu od 1.000 evra. Ikona je bila restaurirana, a Vlajić ističe da je taj zahvat znalački obavljen.

– Galerija je znala šta prodaje: iako je ikona nepotpisana, na sajtu galerije je navedeno da je u pitanju rad Arsenija Petrovića, znamenitog portretiste rođenog 1803. u Beloj Crkvi – dodaje Vlajić.

Kako smo nezvanično doznali, policija je uz pomoć galerije, koja je ikonu otkupila a onda pokušala da je proda, identifikovala kradljivca, a reč je o osobi koja je nedavno nesrećnim slučajem smrtno stradala.

[Guest]

Владика банатски Никанор освештао цркву у Селуешу

9. Децембар 2011 - 15:25

У присуству парохијана и гостију на Клонији у Селеушу, Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор освештао је српску православну цркву посвећену српским светитељима, 26. новембра, уз саслужење месног пароха Јована Веселиновића, свештеника сестринске Румунске Православне Цркве Петра Марана и још шесторице свештеника ове и суседних парохија.

Свечаном чину присуствовали су представници алибунарске локалне самоуправе на челу са председником општине Душаном Јовановићем. Под кровом ове богомоље освештан је дограђени и проширени храм, олтар, постављени иконостас, дарађени свети престо и унете мошти светитеља.

Ова црква сада постаје свети храм у коме ће месни свештеник обављати богослужења, а житељи места крстити се и венчавати.

У пригодној бесепи након читаног Свегог Јеванђеља Владика Никанор је истакао да се овај храм даје на употребу свима који овде буду долазипи, служили и Богу се молили. Владика је изразио захвалност појединицима, институцијама, донаторима и ктиторима који су помогли да овај храм данас лепо изгледа. 3а прегоран рад и залагање Владика Никанор је одликовао свештеника Јована Веселиновића највећим црквеним одликовањем, титулом протојереја-ставрофора и граматом му доделио право ношења напрсног крста.

Овом приликом, за испољени допринос Епископ банатски је уручио грамате Министарству вера, Скупштини општине Алибунар, представнику Црквене општине у Селеушу Мирославу Радану, Николи Бенину из Уљме и Душану Поповићу и Душку Војновићу из Селеуша.

У срдачном разговору са парохијанима на здравици испред светог храма Његово преосвештенство Епископ банатски је поздравио иницијативу да се на овој цркви догради торањ са пратећим орнаментима.

Извор: Вршачка кула

СПЦ

[Guest]

Гради се српски храм у Торку – Бегејци

30. Април 2012 - 10:38

Божјом вољом мештани Торка (Бегејаца) покренули су иницијативу за изградњу српске православне цркве у свом селу. Током 2011. године акцијом мештана обезбеђени су плац и сва потребна документа за извођење радова. Изградња ове светиње почела је 28. марта 2012. године уз помоћ Епархије банатске, општине Житиште, становника Торка и донатора. Свечаношћу, на којој је Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор освештао темеље храма, 21. априла 2012. године обележена је прва фаза изградње цркве која ће бити посвећена Свим Светима.

Насеље Торак има око 3.200 становника, вишенационална је средина највећим делом насељена Румунима (око 60 %) и Србима (око 20 %). Тренутно у Торку постоје два православна румунска храма. Више о изграњи ове светиње можете погледати на www.banatska.com.

Јереј Бојан Кошанин и чланови Црквеног одбора

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Нови сајт епархије банатске.

[Данче*]

30 година архипастирске службе владике Никанора

 

Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Вршцу на празник Светог великомученика Пантелејмона свечано обележно 30 година архипастирске службе Његовог Преосвештенства Епископа банатског г. Никанора Богуновића.

Свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ банатски г. Никанор уз саслужење Његовог Преосвештентсва Епископа будимског г. Лукијана и свештенства Епархије банатске. Светој архијерејској Литургији и свечаности присуствовали су директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, многобројни верници и представници локалне самоуправе из Зрењанина, Алибунара, Вршца и других места.

Истог дана уприличено је обележавање тридесет година од устоличења Преосвећеног Епископа банатског г. Никанора Богуновића и 40 година од његове службе у клиру Српске Православне Цркве.

Тим поводом, након Литугрије, пригодну беседу о животном путу и владичанској служби епископа Никанора одржао је Преосвећени г. Лукијан, епископ суседне Епархије будимске и администратор такође суседне Епархије темишварске, који је епископу Никанору на дар уручио панагију и крст. Епископ Лукијан подсетио је присутне да је епископ Никанор на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора у мају 1985. године изабран је за Епископа хвостанског и викара Митрополита црногорско-приморског Данила. На овој дужности остао је све до избора за епископа Епархије горњокарловачке 1991. године. Свети Архијерејски Сабор 1999. године бира га за Епископа упражњене Епархије аустралијско- новозеландске Митрополије новограчаничке и администратора Епархије аустралијско-новозеландске. Управљао је овим епархијама све до 2003. када је изабран за Епископа упражњене Епархије банатске.

Директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић је поздравио присутне честитајући епископу Никанору на значајном јубилеју и на добрим резултатима које је остварио током своје владичанске службе. Такође је изразио задовољство на доброј сарадњу коју Управа има са Епархијом банатском и са жељама да преосвећени владика још дуго руководи са места архијереја, уручио му пригодан поклон.

Извор: vere.gov.rs

Преузето са: СПЦ

[александар живаљев]

МОШТИ ТУМАНСКИХ ЧУДОТВОРАЦА У ПАНЧЕВУ

30. АПРИЛ. 2018.   .  

 

 

„Сагледавајући чудесну светлост горе таворске, причасници живота вечнога постасте и сведоци пута бесмртности, учитељи покајања и правоживља, међу Преподобнимâ засијавши, Оци наши Зосиме Пустињожитељу и Јакове Богомудри, не престајте заступати, пред Престолом Творца, оне који вас молитвено славе.“ (тропар Преподобним Оцима туманским, глас 8.)

У суботу 3. по Пасхи, 28. април 2018. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора, делови Светих моштију Преподобних Отаца и Чудотвораца туманских Зосима Синајита и новопросијавшег Јакова Новог, боравили су у панчевачком насељу „Кудељарски насип“ у храму Светих цара Константина и царице Јелене, који је у изградњи.

Након дочека Светих моштију из Српског Православног манастира Тумане (Епархија браничевска), саборно је служена Света Литургија. В.Д. Архијерејског намесника панчевачког Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић је началствовао, а саслуживали су протојереј Бојан Кошанин, парох у панчевачком насељу „Стрелиште“, јеромонах Петар, сабрат манастира Тумане, јереј Милош Пешић, парох у панчевачком насељу „Доњи град“ и ђакон мр Мирко Петровић, панчевачки гимназијални катихета.

Мноштво поклоника се тискало око Светиње, а не мало верника није ни стало у храм, али су Свету Литургију могли да прате и у порти преко озвучења. Било је прилично причасника, махом деце. По свршетку Литургије, јеромонах Петар је раздавао нафору, а домаћин протонамесник Бранко Божић, парох и старешина храма, миросао је вернике који су целивали кивот са Светим моштима, и читао молитве за здравље. За све присутне поклонике је било припремљено и послужење испред храма.

Сабрат Српског Православног манастира Тумане из суседне нам Епархије браничевске јеромонах Петар је беседио о Светитељима, чије је Свете мошти донео верницима Панчева и околних места на поклоњење и целивање: „Призвани [смо] и позвани да будемо Свети и учествујемо у Светости нашега Господа Исуса Христа. [Зато] сам, дакле, донео за благослов вама Мошти Преподобних Отаца Зосима и Јакова, да буду ту заједно са свима нама, и да сви учествујемо у овоме угодном делу зидања живе Цркве најпре, јер сваки човек је икона самога Бога, и Црква најпре заједница верних, али потребни су нам дакле и храмови, потребна нам је и црква, тако да, тамо где се зида, где се гради, ту је обиље благослова Божијег, јер наша вера увек је жива, увек је дејствена, Бог је увек нов и увек свеж, и зато ће увек бити Цркве и увек ће бити храмова, и хвала Богу да је тако. Хтео бих вам рећи нешто о нашим Преподобним Оцима. Свети Зосим Синајит јесте подвижник, који је са Свете Горе и са горе Синаја, дошао у 14. веку са групом монаха у нашу земљу у време нашега Светог кнеза Лазара. Дакле, бежећи од Турака, који су надирали полако са истока ка западу, и који су угрожавали монахе на Светој Гори, [на позив] Светог Кнеза, [налазе]  уточиште у нашој земљи, а они су нама као благослов оставили овде своје Свете мошти, утврдили нашу веру, ојачали нас,  и до дан-данас су живо присутни међи нама. Свети Зосим је живео пре 6 векова, [али] он је данас живљи од свих нас. Бог је једини извор живота. Бог је тај у Чијим је рукама живот и смрт, и Бог је васкрсење. Мошти Светитељâ су сведоци, показатељи Васкрсења Христовог и васкрсења нашег. Зато се ми њима поклањамо јер су оне сведоци да ће сви они који су заједно са Господом – васкрснути,  и саваскрснувши с Њим, и добити живот вечни. О Светом Зосиму и његовом животу не знамо пуно. Он се подвизавао у једној пећини у близини манастира Тумана. Предање каже да га је  славни косовски јунак Милош Обилић у лову нехотице ранио, и да је у знак покајања на том месту сазидао цркву. Његови дивни и чудесни подвизи само су знани Богу Јединоме. Међутим, након његовог блаженог упокојења, он своје житије и живот почиње да пише из перспективе будућег Царства Божијег и Царства Небеског. Он [је] данас итекако жив међу нама и пише своје житије, на тај начин што већ вековима, у Светој обитељи манастира Тумана, (он) чудотвори и исцељује народ од најтежих болести и помаже и крепи нас у нашим проблемима и животним мукама. Зато ми је и особито драго да вашој љубави, очигледно овде присутној, јер она нас је овде све сабрала у Име Божије, (да) ето донесемо тај благослов Светих моштију, да се поклоните, целивате, да се помолите, јер Светитељи су истински пријатељи Божији. Светитељи су највеће и најверније иконе Божије, и они објављују Васкрслог Христа међу нама и Његову присутност међу нама. Зато, слободно, искрено и са љубављу целивајте, поклоните се, приступите, помолите се Светим Оцима Зосиму и Јакову јер они су најпре наши пријатељи и наши помоћници, и они су блиски Богу Живоме, и они су посредници наших молитви пред самим Престолом Творца. А све што од нас траже је искрено срце и да им искрено и са вером приступимо. Ту су такође Мошти Преподобног Оца Јакова који је ближи нашем времену. Велики подвижник, један од највећих подвижника у скоријој историји наше помесне Цркве, сведок великог покајања. Завршио је [школовање]  на престижним универзитетима у Француској, на Сорбони у Паризу, и у Монпељеу (фр. Montpellier). Два доктората је одбранио, један из области Философије, други из области Права. Радио је као дипломата при Амбасади српској у Француској, и кад се вратио са својих 40-так година у нашу земљу, када се сусрео са Светим Владиком Николајем, он је оставио и напустио ташто знање, и предао се истинској мудрости, истинском знању, које је Христос Бог наш, и одрекао се апсолутно своје каријере, свега онога што је имао, и одлучио да послужи Светој Цркви, Светом Владики Николају, као монах најпре у Охриду, манастиру Жичи и на крају у манастиру Тумане, где се упокојио 1946. године од последица батинања [недобронамерника] тадашњег богоборног режима, који је тада наступио у нашој земљи. Свети Јаков [Нови] јесте сведок покајања, као што сам вам то рекао, зато што као човек са својих 40 година, са пуно стеченог [овоземаљског] образовања, свега тога се одриче и показује да је могуће човеку да се окрене и да се упути ка Господу, и да [нас] Бог увек призива и [да је] покајање увек актуелно, [а све је] то је велики пример нама. Дакле, још једном захваљујем вам се на љубави, желим вам благослов из наше Свете обитељи, и ту смо дошли да заједно учествујемо са вама у духовној радости, да се окупљамо јер ако имамо љубави међу собом, тада је и Бог међу нама, и тиме показујемо да смо истински Христови следбеници. Данас је дан радости јер сви учествујемо заједно у радости Васкрслог Христа, и Светитељи и ми грешни на земљи, приносимо Господу молитве и благодарења, и очекујемо милост од Њега. Нека благослов Светих Отаца туманских буде са вама. Још једном вам кажем, слободно им приступите с љубављу, са поверењем, и верујем да ће свима помоћи јер су многима помогли. Ми смо, наша братија, већ 4 године у манастиру Тумане, и сведоци смо бројних исцељења, бројне живе помоћи Светитељâ. Данас је наступило неко време када све гледамо рационално и све гледамо логички, а вера је жива вера. Бог је дошао не да донесе неку идеологију, философију, него је донео благодат Духа Светога, донео је Царство Небеско међу нас, донео је Самога Себе, донео је исцељење, донео је чудеса. Зато наша вера јесте вера искуства, вера сједињавања са Господом, вера Бога Живога, међу нама грешнима, Који нам прашта и Који нас освећује, и вера чудеса. Православље је вера чудеса јер је жив Бог, и као што је чудотворио у оне дане када је био на земљи међу нама, тако и данас кроз Своје Свêте чудотвори и походи народ Свој, сабира нас, али оставља нам слободу да ми сами верујемо у Њега, не намећући се, него да Га прихватимо, и са љубављу благодарност да Му узнесемо. Да сте живи и здрави. Нека је слављен и хваљен Христос Бог наш са свима Светима Својим. Амин. Христос васкрсе!“

Старешина храма протонамесник Бранко Божић се захвалио Његовом Преосвештенству Епископу банатском Господину Никанору на благослову, игуману Димитрију, браћи свештеницима који су литургисали, као и свима присутнима, који су дошли да се поклоне Светим моштима и помогну својим прилозима изградњу храма.

 

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац

 

Број жиро рачуна на који се може уплатити прилог за изградњу храма Светих цара Константина и царице Јелене у Панчеву је: 355-3200265520-19

[александар живаљев]

У Манастиру Војловици прослављен дан Св. Владике Николаја Жичког

04. МАЈ. 2018.   АДМИН.  

 

 

 

 

 

 

На дан када Црква прославља Светог Владику Николаја, у манастиру Војловици надомак Панчева посебно је обележен овај дан. Историјске прилике из Другог светског рата су оставиле дубок траг у овом манастиру, јер су после немачке окупације Владика Николај и Патријарх српски Гаврило провели у Војловици дане заточеништва. Из овог манастира Немци су их 14. септембра 1944. године одвели у злогласни логор Дахау.

Последње дане проведене у отаџбини Владика Николај је провео овде, јер после ослобођења он наставља путем српске дијаспоре да дела у Америци. Стога у овом банатском манастиру је рано заживео култ Владике Николаја Охридског и Жичког те га с правом можемо назвати и Војловичког. Попут Светог Саве он је походио српске земље укрепљујући народ у вери истинитој.

Свету Литургију служили су оци: високопречасни протојереји–  ставрофори Радослав Радмановић, архијерејски намесник панчевачки и Љубиша Милић, архијерејски намесник црепајски и јереји Душан Грујић и Милош Пешић из Панчева и ђакон Мирко Петровић. Пригодно слово о Светом Николају Српском произнео је о. Душан Грујић. На крају је у спомен Св. Николају Жичком пререзан Славски колач и благосиљано жито што се чини још од раније у овом манастиру. Кумови овогодишње Славе били су господин Хаџић Предраг и госпођа Тодоровић Ранка из Београда.

Ђакон Мирко Петровић