Епархија бачка

[Guest]

Друга недеља Великог поста

У Недељу другу Великога поста, посвећену светом Григорију Палами, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј служио је свету Литургију у Светогеоргијевском Саборном храму у Новом Саду уз саслужење братства овог храма и новосадских ђаконâ. На крају свете Литургије, Епископ Иринеј освештао је нове иконе за Саборни храм, рад иконописне радионице Света царица Теодора – сестринства манастира Васкрсења Христова у Каћу.

Фотографије

Преузмите звучни запис

Нови Сад, 20.03.2011 - Ђакон Бранислав Ђурагић

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/druga-nedelja-velikog-posta

[Guest]

Исповест свештенства намесништва сомборског

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, у понедељак, 21. марта 2011. године, у току треће седмице Часног поста, у Светониколајевском храму у Станишићу, високопреподобни архимандрит Јован Радосављевић исповедио је активне свештенике сомборског архијерејског намесништва.

Јутарње богослужење и часове служио је протонамесник Милош Јевросимов, парох кљајићевски.

Станишић, 21.03.2011 - Презвитер Славољуб Лугоњић

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/ispovest-svestenstva-namesnistva-somborskog

[Guest]

Разговор с поводом – Либерализам, Европа, Етика

У недељу, 20. марта 2011. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду, у оквиру трибине Разговор с поводом – Либерализам, Европа, Етика представљена је књига Марчела Пера Зашто се морамо звати хришћани. Као гостујући предавачи Школе православне духовности, о књизи су говорили протојереј-ставрофор др Радован Биговић и др Дарко Танасковић, професор на Филолошком факултету у Београду.

Преузмите звучни запис

Нови Сад, 21.03.2011 - Информативна служба Епархије бачке

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/razgovor-s-povodom-liberalizam-evropa-etika

[Guest]

Косово: Борба за идентитет и помирење

                                 

Иступање у Центру за економију, државну и јавну политику Денис Хастерт на Витон колеџу

Њ. Е. господин Вук Јеремић,

министар спољних послова Републике Србије,

17. март 2011. године

Даме и господо,

Изузетна ми је част да будем гост Хастерт центра, који је добио име по републиканцу са најдужим стажом на месту председника у историји Представничког дома САД.

Нарочито бих желео да захвалим председнику Рајкену и професору Нортону на позиву да вам се обратим на Витон-колеџу, најпрестижнијој академској институцији евангеличког хришћанства.

Дозволите ми да почнем читањем Псалма 74:

„Подигни стопе своје на старе развалине:

све је разрушио непријатељ у светињи.

Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих,

своје обичаје постављају место наших обичаја.

Видиш, они су као онај ко подиже секиру

на сплетене гране у дрвета.

Све у њему што је резано разбише

секирама и брадвама.

Огњем сажегоше светињу Твоју;

на земљу обаливши оскрвнише стан имена Твог.

Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим!

Попалише сва места сабора Божјих на земљи."

Речи овог тужног псалма оживљавају слике које смо управо видели. Надам се да сада имате представу о трагедији која се пре седам година догодила на Косову - чак и ако до пре неколико минута о томе нисте ништа знали.

Од 17. до 19. марта 2004. године, више од педесет хиљада косовских Албанаца учестовало је у осмишљеној и добро организованој кампањи етничког чишћења Срба. За мање од седамдесет и два сата, запаљено је тридесет пет цркава и манастира, од којих многи потичу из 14. века или раније, чиме су они неповратно изгубљени за човечанство. Убијено је на десетине људи. Више стотина је рањено. Хиљаде домова и радњи сравњено је са земљом. Више од осам хиљада косовских Срба протерано је са својих огњишта.

У року од само неколико сати од почетка погрома, етнички Албанци су аутобусима организовано транспортовани на више од тридесет локација широм Косова. Један званичник Уједињених нација је узвикнуо: „На Косову се дешава Кристална ноћ!"

Уместо да покушају да зауставе насиље, неки албански припадници Косовске полицијске службе су му се прикључили. „То је било унапред планирано", изјавио је портпарол УНМИК-а. С тим се сагласио и Хјуман Рајтс Воч (Human Rights Watch), који је у свом извештају из јула 2004. године навео да је „мноштво Албанаца са суровошћу и ефикасношћу чистило територију Косова од свих преосталих трагова српског присуства".

У древној српској престоници Призрену, на пример, хиљаде људи је запалило десетак хришћанских светилишта која су до тада красила стари део града. Црква Богородице Љевишке из 11. века, која се налази на Унесковом списку Светске културне баштине, уништена је уз помоћ запаљених аутомобилских гума, чиме су трајно оштећене фреске непроцењиве вредности. Управо сте видели те призоре.

Ово се десило у граду који је некада био узор верских слобода и толеранције на Косову и Метохији. До само пре неколико година тамо је живело више од девет хиљада Срба. После погрома, остало их је мање од двадесет.

Дозволите да са вама поделим лично искуство Мајкла Фокнера, пастора Цркве новог хоризонта из Харлема. Неки од вас можда знају да је он прошле године био противкандидат Чарлију Ренгелу за место у Представничком дому америчког Конгреса.

Августа 2004. године - само неколико месеци после погрома - он је посетио Косово и Метохију заједно са још неколико америчких хришћанских лидера. Говорећи о својим утисцима, често је понављао како су косовски Албанци реаговали на његове пријатеље Србе који су им били у пратњи. Рекао је: „Док сам шетао Призреном, први пут у животу сам на делу видео расизам према људима исте боје коже. Заиста, никада нисам видео тако жестоку мржњу."

Даме и господо,

Једна од поука Књиге о Јову јесте да нас чак и у „часовима неиздрживог очаја" никада не смеју напуштати вера и нада. Морамо увек имати на уму да нас Господ неће оставити саме.

Сећања нас понекад наводе на очајање. Но, наша православна вера нам налаже да одбацимо очајање и пригрлимо наду. Памтимо погром, памтимо оно што смо управо видели: човека који се упиње да са цркве у Подујеву одломи крст. Памтимо и ону масу људи која му аплаудира на успеху. Али док памтимо, морамо и задржати наду - и веровати да ће доћи зора и одагнати таму.

У томе је снага вере: знати у дубини душе да је патња привремена, док нада остаје вечна. И да ће нестати они који чине зло, а да ће смерни наследити Земљу.

Када у себи препознамо Божји лик, морамо га препознати и у свим другим људима. Па чак и у нашим заклетим непријатељима.

Заповест „Љуби непријатеље своје" представља морално упориште Христовог учења. Без обзира на то шта тај непријатељ чини, колико год да су ужасни његови злочини, такође је створен по лику Божјем. И исто као што љуби вас и мене, Господ љуби и њега.

Даме и господо,

После ужасног погрома из марта 2004. године, у Србији смо смогли снаге да ставимо тачку на циклус насиља.

То није била само одлука о томе како да се поставимо према другој страни. То је био и начин да исцелимо наша срца. Мржња највише погађа мрзитеља. Она саму себе оснажује и постаје део зачараног круга - самосвојно пророчанство о непрестаној борби и сукобу. После извесног времена, човек више не може нити да хода нити да гледа исправно, заслепљено се клањајући на олтару освете.

Тако је на Косову од памтивека. Ја ударим тебе, ти ми узвратиш; ја онда узвратим теби, да би ме ти поново ударио.

И тада човек себи допусти да запали кућу или цркву - и у томе не види ништа лоше. Из петних се жила труди да одломи онај крст са цркве у Подујеву. Мрзећи, почиње да урла: „Ово је моја земља и ничија више!"

Даме и господо,

Уништавати оно што су други саградили, у уверењу да се тиме брише истина о томе да је то икада постојало, чин је крајње нељудскости - застрашујући злочин културног чишћења.

Косовски проблем се суштински своди на борбу за идентитет. За нас Србе, Косово је као ваздух који дишемо. Оно је жила куцавица наше културе и колевка наших најдрагоценијих светиња. Косово је земља на којој су стотине хиљада наших предака положили живот, бранећи отаџбину и слободу.

Испричаћу вам једну причу из Првог светског рата. Када је српска војска била приморана да се преко Косова повлачи ка Албанији, услед немачко-аустроугарске офанзиве у зиму 1915. године, из тактичких разлога била је приморана да пређе преко равнице где се 1389. године водио Косовски бој против Османлија. Ова исцрпљена војска, коју је предводио седамдесетдвогодишњи оболели краљ Петар I, изула је чизме и по цичи зими ћутке измарширала преко залеђеног поља, одајући почаст нашим палим прецима, сахрањеним у необележеним гробовима који су се протезали километрима у сваком правцу.

Ми Срби с Косовом имамо нераскидиву спону. Цитираћу патријарха Павла, који је на челу наше Цркве био скоро двадесет година, пре но што је отишао Господу у свом деведесет петом лету. О Косову и Метохији је рекао следеће: „То је извор наше духовне традиције и наше државности, срце и душа нашег народа - нераскидив део нашег бића. Зато су наши преци освештали ту земљу хиљадама предивних украса: овенчали су је величанственим црквама и манастирима у Божју славу."

Косово је наш Вели Форџ и Јорктаун, наш Аламо и Гетисбург, наш Перл Харбур и Иво Џима - све у једном.

О њему ноћу сањамо и за њега се молимо у цркви.

Оно је „зеница нашег ока" и наш Јерусалим.

Даме и господо,

Погром из марта 2004. године представљао је политичку прекретницу на Косову.

Скоро пет година међународна заједница је управљала покрајином у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 (1999). Ова резолуција, која је и даље на снази, експлицитно потврђује наш територијални интегритет и наш суверенитет над Косовом. Она је такође успоставила политику стандарди пре статуса, која је спречавала дискусију о правном „статусу" Косова пре испуњавања „стандардâ" доброг управљања. То се изричито односило и на верске слободе и поштовање људских права српске заједнице - што је подразумевало и повратак више од двеста хиљада интерно расељених лица.

Али свега неколико месеци после погрома, политика стандарди пре статуса је напуштена, трансформишући се у статус без стандардâ.

„Без стандарда" је објашњење зашто ниједно лице данас није у затвору због убистава Срба и спаљивања цркава током мартовског погрома. „Без стандардâ" значи да је агресивно понашање de facto награђено. Коначни резултат тога било је једнострано проглашење независности од стране косовских Албанаца 17. фебруара 2008. године.

Даме и господо,

Већ три године, демократска Србија се свом снагом одупире једностраном проглашењу независности - користећи искључиво мирна и дипломатска средства.

Ово је стратешки помак у правцу трајног мира на Балкану. Први пут у историји нашег региона, у решавању једног питања од тако суштинског значаја и сложености - које тако снажно обједињује идентитет, границе, права етничких и верских заједница, различита поимања историје - не прибегава се оружју.

Нисмо предузели казнене противмере. Али смо одлучили следеће: да никада, ни под каквим околностима, не признамо сецесију, директно или индиректно.

То је у суштини био покушај да се на силу промене уставне, међународно признате границе Србије. Ниједна поносна и демократска земља - афричка, европска, азијска или америчка; мала или велика, богата или сиромашна - не би другачије поступила на нашем месту.

Сложни као један, ми данас шаљемо поруку: сецесија неће успети. А неће ни било који други покушај наметања једностраног, нелегитимног исхода. Нико нас неће натерати да на то пристанемо - ни ову нити било коју будућу генерацију.

Истине ради, једнострано проглашење независности није испунило очекивања. Ни у једном погледу, житељима те територије данас није боље него пре три године.

Привреда бележи драстичан пад уз незапосленост преко 50 % која и даље расте - нарочито међу младим и образованим људима. Корупција се отела контроли, а јавне финансије су у безнадежном стању. Судство не функционише, а принцип некажњивости је свеприсутан у друштву.

Имовина Срба је предмет узурпације; наши домови су опљачкани, а наше светиње и гробља се и даље скрнаве.

Фридом Хаус (Freedom House) не класификује Косово као „изборну демократију". То је важило чак и пре недавних избора које су обележиле многе нерегуларности, тако да је било неопходно неколико пута понављати изборе и пребројавати гласове - услед чега је посматрачка делегација Европског парламента објавила да је „дошло до озбиљних пропуста који сведоче о недостатку политичке воље, укључујући и расположење међу обичним грађанима, да се спроведу прави избори у складу са [савременим] стандардима и добром изборном праксом".

Међународни положај Косова је неодржив. Оно није успело да постане члан ниједне регионалне или међународне политичке организације.

Укратко, Косово је заточено у правном, политичком и привредном сумраку, као резултат покушаја да се једнострано отцепи од Србије.

Амерички председник Абрахам Линколн је мудро рекао: сецесија је „извор анархије".

Даме и господо,

Протекле три године су показале да не постоји алтернатива компромисном решењу, до којег се може доћи само преговорима. Дијалог је једини пут до мира на Косову.

То је једини начин да се заувек закопају „секире и брадве".

Разговори који су коначно започели пре неколико дана представљају добар почетак. Они могу да помогну да се одагна страх проузрокован насиљем и једностраношћу.

Има много питања о којима треба разговарати, а нека од њих ће бити веома сложена. Морамо да се потрудимо да постепено градимо поверење и разумевање. Резултати неће изостати уколико обе стране покажу добру вољу и ако истински покушају да пронађу конструктивна решења, што ће водити ка обострано прихватљивом, свеобухватном компромису.

То треба да буде коначни исход дијалога: историјски мир између Срба и Албанаца, утемељен на истинском помирењу.

Даме и господо,

Без помирења неће бити стабилне и безбедне будућности за наш део Европе. То је једини начин да дођемо у прилику да у потпуности искористимо своје потенцијале.

Помирење је и више од тога. То је позив којем се морамо одазвати јер почива на чврстим темељима вере. Помирење залечује ране и уклања оно што је апостол Павле назвао „зидом који раздваја непријатеље".

Истинско помирење је засновано на опраштању, покајању и скромности. Оно подразумева одрицање од мржње и освете, тако да живот може да крене из почетка.

Али истинско помирење не подразумева претварање да су ствари другачије него што јесу. Оно разоткрива почињена злодела, бол, патњу. Оно на светлост износи пуну истину.

Оно омогућава „нови почетак" - али само ако су обе стране спремне да се одваже на тај корак.

Наша два народа, српски и албански, сваки вредан и поносит колико и привржен својим идеалима, у прошлости су пролазили кроз периоде трагедије.

Али понекад управо трагедија ствара прилику за „нови почетак".

Но деловање у том правцу захтева поштовање, а не порицање туђег идентитета. Не смемо заборавити прошлост, али такође не смемо дозволити да нас то омете у изградњи просперитетне будућности. То није могуће учинити кроз фалсификовање историје.

Не смеју се порицати ужасни злочини. Тиме се трују душе. Тиме се само учвршћују супротни ставови. Тако се дограђује „зид непријатељства" о којем пише апостол Павле.

Нажалост, изгледа да многе вође косовских Албанаца управо то чине.

Даме и господо,

Неки од вас су можда чули за недавни извештај у коме се тврди да се водеће јавне личности на Косову баве организованим криминалом - прањем новца и шверцом људи, оружја и дроге.

Да сносе одговорност за киднаповање стотинâ српских цивила пре, током и након сукоба из 1999. године, као и да су ти људи пребацивани у тајне логоре у Републици Албанији.

Да су их тамо против њихове воље подвргавали хируршким захватима и потом убијали. Вађени су им органи и продавани на међународном црном тржишту. Ово је монструозни злочин, незабележен у крвавим аналима европских ратова.

Ове застрашујуће тврдње изнете су у извештају који је недавно огромном већином усвојила Парламентарна скупштина Савета Европе, под насловом Нехумано поступање према људима и незаконито трговање људским органима на Косову.

У извештају је експлицитно идентификован Хашим Тачи, такозвани премијер Косова, као вођа групе Ослободилачке војске Косова одговорне за ова зверства. У извештају се такође наводе Џавит Халити, такозвани „заменик председника скупштине", као кључни човек за организовани криминал на Косову, и саветник Хашима Тачија, Шаип Муја, као један од „главних чланова злочиначког удружења" које се бавило трговином људским органима.

Ове ужасне тврдње шокирале су савест човечанства. Очигледно је да се ови наводи морају што пре испитати. Истина мора изаћи на видело.

Потребна нам је озбиљна кривична истрага како би се утврдила веродостојност ових навода.

У циљу ефикасности и свеобухватности ове истраге, она мора да има снажан међународни мандат. Осим тога, она мора да обезбеди ефикасан програм за заштиту и релокацију сведокâ, како би ти људи могли да сведоче без страха од одмазде.

Зато је Србија затражила оснивање ad hoc механизма - који треба да оснује Савет безбедности УН и коме ће он одговарати. Јединствени орган мора да управља целим процесом истраге, да се бави питањима јурисдикције и да на одговарајући начин спроведе правду.

Јасно смо ставили до знања да откривање чињеницâ о овим ужасним злочинима не значи приписивање колективне одговорности. Не постоји кривица читавих народа. Кривица, као и невиност, не могу бити колективне већ само личне.

Даме и господо,

На крају свог излагања, цитираћу један део извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе. Он се може односити како на погром из марта 2004. године тако и на оптужбе у вези са трговином људским органима.

Цитирам: „Међународни чиниоци су одлучили да игноришу ратне злочине Ослободилачке војске Косова, стављајући у први план постизање краткорочне стабилности."

У извештају се даље каже да су „злочини које су починили припадници ОВК, укључујући и неке од највиших лидера ОВК, ефикасно прикривани и тако остали некажњени".

Тако више не сме бити. Крајње је време да се обелодани потпуна истина о ономе што се догодило на Косову.

То је моја молитва за вечерас.

Да сви смогнемо снаге да донесемо исправне одлуке - да сви отворимо своја срца и омогућимо да у њих уђе дух помирења.

Да се сви посветимо рушењу „зида непријатељства" и да уместо њега саградимо заједничку кућу - кућу изграђену на правичном компромису, који једнако узима у обзир жеље и интересе како Срба тако и Албанаца.

Да, као што је рекао Мартин Лутер Кинг, заједно напишемо псалам мира.

И да коначно осване дан када ће се на Балкану, да искористим речи једног старозаветног пророка, „правда лити као вода, а исправност тећи као силно набујала река".

Захваљујем што сте дошли и нека вас Бог благослови!

Нови Сад, 21.03.2011 - Информативна служба Епархије бачке

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/kosovo-borba-za-identitet-i-pomirenje

[Guest]

Регионална конференција у Суботици

Суботица је домаћин регионалне конференције грађанско друштво и верске заједнице за оснаживање положаја етничких мањина коју организује Центар за истраживање религије у сарадњи са Београдском отвореном школом и Теолошко-катехетским институтом Суботичке бискупије.

Конференција се реализује у оквиру пројекта Ишчекујући Европску унију: стабилизација међуетничких и међурелигијских односа на Западном Балкану, а финансирана је од стране Европске уније чији представници учествују у раду овог скупа.

"Током четири дана, око шездесет представника грађанских друштава, верских и етничких заједница као и локалних власти разговараће о њиховој улози у јачању положаја етничких мањина на локалном нивоу", изјавила је генерална директорка Београдске отворене школе Весна Ђукић.

Градоначелник Суботице Саша Вучинић изразио је своје лично задовољство што се регионална којнференција одржава у граду на северу Србије, а који је права мултиетничка средина и у којој се поштују права и различитости свих грађана и верских заједница.

"Није случајно Суботица изабрана као домаћин", рекао је монсињор Андрија Копиловић у име саорганизатора, Теолошко-катехетског института Суботичке бискупије. Он је истакао да у Суботици већ годинама мањине чине већину.

За протојереја-ставрофора др Владимира Вукашиновића, професора на Православном Богословском факултету Универзитета у Београду, и једног од учесникâ конференције, овакви скупови су драгоцени јер пружају низ корисних савета и препорука.

Пленарном заседању које се одржава у четвртак 24. марта, у послеподневним часовима, присуствоваће и Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј.

По речима организатора, овај пројекат има за циљ да допринесе активнијем учешћу организација цивилног друштва у међурелигијском и међуетничком дијалогу, као важном елементу међукултурног дијалога. Пројекат треба да омогући њихов шири допринос у региону и учешће у процесу доношења одлука у локалном нивоу, али и остваривању узајамне комуникације етничких и верских заједница, како на локалном тако и на националном и регионалном нивоу.

Фотографије

Суботица, 24.03.2011 - Радио Славословље

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/regionalna-konferencija-u-subotici

[Guest]

Концерт хора Исон

У организацији Црквене општине чурушке, у петак 25. марта 2011. године, са почетком у 18 часова, у Световазнесенском храму у Чуругу одржан је концерт Инклузивног мешовитог хора Исон, Школе за основно и средње образовање Милан Петровић за децу са посебним потребама из Новог Сада.

После концерта у цркви, у Основној школи Ђура Јакшић одржана је представа Зачарана принцеза у извођењу драмске групе Театар добрих вибрација.

Хор Исон, који води Миодраг Близанац, јединствени је јер окупља децу са посебним потребама, њихове родитеље и професоре, ученике и наставнике из других школа и многе људе који помажу овај хор.

Фотографије

Чуруг, 26.03.2011 - Протонамесник Петар Тривуновић

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/koncert-hora-ison

[Guest]

Епископу Иринеју уручено признање "Капетан Миша Анастасијевић"

За посвеħеност чувању и неговању вере, традиције и духовности, Његовом Преосвештенству Епископу бачком Господину др Иринеју уручено је, 24. марта 2011. године, у свечаној сали Матице српске у Новом Саду признање Капетан Миша Анастасијевиħ.

Ово признање веħ једанаест година додељује се као својеврсно оцењивање и вредновање стваралаштва у оквиру пројекта Пут ка врху, а састоји се од плакете и златника са ликом Капетана Мише, угледног српског привредника и добротвора из 19. века.

Преузмите звучни запис

Нови Сад, 27.03.2011 - Информативна служба Епархије бачке

 

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/episkopu-irineju-uruceno-priznanje-kapetan-misa-anastasijevic

[Guest]

Рукоположење у манастиру Ковиљ



  На евхаристијском сабрању у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, 27. марта 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин др Порфирије рукоположио је катихету Радована Маљковића у свештени ђаконски чин.

Фотографије

Нови Сад, 27.03.2011 - Информативна служба Епархије бачке

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/rukopolozenje-u-manastiru-kovilj

[Guest]

Недеља Крстопоклона

У Недељу Крстопоклону, 27. марта 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, на светој Литургији у Саборној цркви у Новом Саду, руколожио је ђакона Илију Анђелића из Чуруга у чин презвитера, а Драгана Петровића, вероучитеља из Новог Сада, у чин ђакона.

Фотографије

Преузмите звучни запис

Нови Сад, 27.03.2011 - Информативна служба Епархије бачке

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/nedelja-krstopoklona

[Guest]

Исповест новосадског свештенства

Свештенство архијерејског намесништва новосадског првог, заједно са својим архијерејем владиком Иринејем, приступило је светој Тајни Исповести у цркви Светог великомученика Георгија у Новом Саду, у понедељак, 28. марта 2011. године.

Исповест је извршио високопреподобни архимандрит Јован Радосављевић.

Фотографије

Преузмите звучни запис

Нови Сад, 28.03.2011 - Информативна служба Епархије бачке

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/ispovest-novosadskog-svestenstva

[Guest]

Верски мозаик Србије од данас и понедељком

Одговарајући многобројним захтевима гледалаца Јавни радиодифузни сервис - Радио-телевизија Србије је донео одлуку да емисију „Верски мозаик Србије", поред устаљеног термина, суботом у 9,45 часова на другом програму, емитује и понедељком у 18,55 часова - исто тако на другом програму.

Тако ће гледаоци вечерас моћи да виде прилоге о додели ордена Светог Саве Владимиру Владимировичу Путин, председнику Владе Руске Федерације; отварању вредне изложбе радова студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, посвећене годишњици мартовског погрома 2004. године, на Косову и Метохији. Асистент Богословског факултета у Београду, мр Владан Таталовић, у свом уредничком прилогу тумачи изреке светогорских стараца. Православни део емисије, завршава се кратким пажње вредним документарним филмом о манастиру Суково.

Један од најзначајнијих римокатоличких теолога, монсињор др Андрија Копиловић, проректор Катехетско-педагошког инситута у Суботици, упутиће универзално вредне поуке о кризи савремене породице, а муалима Исламске заједнице Србије, Ива Допуђ-Петковић, говориће о месту жене у исламу. Емисију завршава прилог рабина Исака Асјела, снимљен у београдској синагоги, који говори о Тори, као извору мудрости.

Емисију „Верски мозаик Србије", производи Телевизијска продукција Православне Епархије бачке у сарадњи са Надбискупијом београдском, Исламском заједницом Србије, Јеврејском верском заједницом, Словачком Евангеличком Црквом, Реформатском Хришћанском Црквом и Евангеличком Хришћанском Црквом.

Циљ емисије је да на модеран начин, савременим телевизијским изразом прикаже верско учење, духовну и материјалну културу и морална начела која негује Српска Православна Црква, а водећи се начелом позитивне дискриминације у овај пројекат укључује и све традиционалне Цркве и верске заједнице у Србији.

Нови Сад, 28.03.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Зоран]

Рукоположење у манастиру Ковиљ

 

На евхаристијском сабрању у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, 27. марта 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин др Порфирије рукоположио је катихету Радована Маљковића у свештени ђаконски чин.

Фотографије

https://picasaweb.google.com/115335673912735685979/27201102#slideshow/5588803026676726130

[Guest]

Исповест свештенства намесништва новосадског другог

 

Архипастирским благословом и у присуству Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина др Иринеја, свештенство архијерејског намесништва новосадског другог, заједно са својим намесником протонамесником Милошем Ловрићем, приступило је светој Тајни Исповести, у цркви Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, у уторак Крстопоклоне седмице, 29. марта 2011. године.

Свештенике је исповедио и беседом о покајању и исповести поучио архимандрит Јован Радосављевић.

Фотографије

Ветерник, 29.03.2011 - Протонамесник Жељко Васић

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/ispovest-svestenstva-namesnistva-novosadskog-drugog

[Guest]

Митрополит волоколамски Господин Иларион стигао у Србију

                                   

Данас је у тродневну посету Српској Православној Цркви и Републици Србији дошао Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Иларион (Алфејев), Председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије.

Високопреосвећени Митрополит посетиће Српску Патријаршију, где ће са састати са Његовом Светошћу Патријархом српским Г. Иринејем и члановима Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, а затим и са највишим званичница Републике Србије и града Београда. У току посете Митрополит Иларион ће одржати предавање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уважени гост ће посетити и Спомен храм Светог Саве на Врачару и Подворје Руске Патријаршије у Београду. На Коларчевој Народној Задужбини Митрополит ће присуствовати јавном извођењу његових музичких дела у извођењу уметничког ансамбла Радио Телевизије Србије.

У току посете, Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Иларион ће служити парастос на Руском Некропољу у Београду, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Раковици и парастос блаженопочившем Патријарху српском Павлу.

Извор: www.spc.rs

Београд, 31.03.2011 - Информативна служба Српске Православне Цркве

[Зоран]

Седница Епархијског Савета Епархије бачке



У суботу, 2. априла 2011. године, у 9 часова, призивом Духа Светога у Светогеоргијевском храму у Новом Саду почела је редовна једногодишња седница Епархијског Савета Епархије бачке. Седницом је председавао Његово Преосвештенство Епископ јегарски г. Порфирије уз присуство свих чланова Савета.

Чланови Епархијског Савета су констатовали да је Материјални положај највећег дела нашег православног народа, као и претходних година, услед вишегодишње економске и политичке кризе и општих друштвених неповољних прилика, доста тежак, што се видно одразило на могућности за мисионарски рад парохијâ и материјално пословање црквених општина Епархије бачке у току протекле године.

Међутим, и поред тешких прилика у којима се налазимо радови на обнављању старих и подизању нових храмова и пратећих црквених објеката одвијају се задовољавајућом динамиком.

Овогодишњој седници Епархијског Савета није присуствовао Епископ Иринеј, који је због посете Митрополита волоколамског г. Илариона боравио у Београду.

Фотографије

https://picasaweb.google.com/115335673912735685979/22011#

Преузмите звучни запис

http://www.eparhija-backa.rs/sites/default/files/users/user6/audio/2011/20110402ES.mp3