Jump to content

Епархија бачка

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

150 година Српске православне црквене општине у Бечу



Постављена слика

Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, у својству изасланика Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и Светог Архијерејског Синода Српске Српске Православне Цркве, борави у посети Црквеној општини у Бечу поводом сто педесет година њеног постојања.

На празник Светог великомученика кнеза Лазара Косовског, уз саслужење Епископа средњоевропског Господина Константина, Епископ Иринеј је началствовао литургијским сабрањем у Светосавском храму у Бечу. Празничну радост увеличали су својим појањем чланови хора Свети Стефан Дечански из Новог Сада.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 728
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Христос а не Христ

Постављена слика



Напомена издавача

Издајемо овде, у једној свесци, четири текста Преосвећеног владике Атанасија (Јевтића), умировљеног епископа захумско-херцеговачког, који недвосмислено сведоче да су Срби, као и сви остали православни Словени, одвајкада - дакле од времена своје христијанизације - изговарали и писали пресвето и благословено Име Господа Исуса Христа, Богочовека и Спаситеља човека и света, увек као Христос, а никада као Христ. Тако га, наравно, изговарају и пишу и данас.

Текстови сабрани у овој књижици написани су безмало у једном даху, као одговори и коментари на текстове др Миодрага Петровића, вишег научног саветника у Историјском институту САНУ у Београду, који заступа другачије гледиште - гледиште по којем су, понегде и понекад, и православни Словени користили форму Христ, тако да је и она, по њему, начелно правилна и равноправна са оном другом, преовлађујућом. Па ипак, ови „злободневни“ написи су се развили у озбиљне трактате: темељно су документовани и поткрепљени изворним старословенским текствовима, а притом убедљиво показују да језик једног народа, поготову онај којим се изражава најдубље људско искуство - а такав је језик православне хришћанске вере, молитве, богослужења и богословља - не сме да буде препуштен јефтином „тренду“ повођења за такозваном савременошћу, тο јест клањања и служења овоземаљској политици или пак оној „европској“ култури која би да из Европе искључи Балкан и Источни Медитеран, не слутећи да тиме сама себе лишава дубине, обескорењује, па и пориче...

Жалостан пример обескорењености и поводљивости представља и однедавно приметни покушај једног броја људи да српском народу, његовом језику и његовој дубоко словесној култури наметну необичан, отуђен начин произношења Имена Господа Христа у крњем и кварисловном облику Христ иако такав облик ниједним примером није доказано засведочен у старим текстовима Јужних и Источних Словена откако су крштени и укључени у благодатно – словесну заједницу православних народа, односно у Једну Свету Католичанску и Апостолску Цркву Православну. Посреди је итекако важно питање и оно се не тиче само језика него и духовног и културног идентитета православног српског народа.

Надамо се да местимично присутни полемички тон епископа Атанасија - изазван, истини за вољу, неодмереношћу израза самога г. Миодрага Петровића и његовим излишним жаокама на рачун Владичиних личних особина и тобожњих догматских и канонских огрешења - неће разборитог и добронамерног читаоца одвратити од дубљег понирања у саму срж Православног Хришћанства. Уверени смо, штавише, да ће му ови теолошко-филолошки огледи продубити поимање вере и још више му приближити религијско, тачније духовно и благодатно, искуство народа којем припадамо. Подстицајима за такав лични интелектуални и духовни ангажман несумњиво обилују текстови сабрани у овој књижици, а претходно проживљени, срцем и умом, од стране њиховог христољубивог и родољубивог писца.

Издавачи

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли неко има искуство са добијањем канонског отпуста из епархије Бачке .

Реч је о лицу које није у чину(још је студент) ,а разлог нема везе са дневно политичким темама,приватне је природе (преселење уколико се добије благослов)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Епископ Иринеј началствовао литургијским сабрањем у Бачкој Паланци



Постављена слика

Благодаћу Божјом и молитвеним заступништвом Светога Јована Претече и Крститеља Господњег и ове године је свечано прослављена слава Светојовановског храма у Бачкој Паланци. Прослава овог дивног и великог светитеља „највећег рођеног од жене“, почела је празничним бденијем које су служили пароси бачкопаланачки.

Свештеним евхаристијским сабрањем великог броја верних началствовао је предстојатељ Цркве Божје у Бачкој, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, уз саслужење јеромонаха Панарета, игумана манастира Бођани, протојереја-ставрофора Радослава Живанова, умировљеног свештеника, четворице парохâ Светојовановског храма и тројице ђакона. У својој беседи Владика је поучио верни народ о светитељу који се прославља и његовом месту у домостроју спасења човечијег.

На светој Литургији Владика Иринеј је освештао нови часни крст за звоник храма Покрова пресвете Богородице у насељу Синај, дар господина Ненада Ћулума, привредника из Бачке Паланке.

За несебичну помоћ у изградњи новог храма, звоника и новог парохијског дома, Владика је уз речи благослова за њихову љубав према Цркви Божјој, одликовао архијерејском граматом: Месну заједницу „Братство“, Председника Црквене општине Господина Миленка Јатића, Господина Ненада Ћулума и Господина Мирка Тицу. а архијерејском захвалницом Месну заједницу Центар, Месну заједницу Дунав, ЛМЦ Градњу и господина Николу Павичића.

После Свете Литургије Његово Преосвештенство је освештао новоизграђени парохијски дом при новом храму Покрова Пресвете Богородице.

Вечерње богослужење је служио протојереј Драгољуб Ердељан, парох у Товаришеву, уз саслужење свештенства архијерејског намесништва бачкопаланачког. Славски кум ове, као и предходне две године, био је господин Милан Бубало са својом породицом, а за следећу годину кумства се прихватио господин Живко Ћирић.

Преузмите звучни запис

http://www.eparhija-backa.rs/sites/default/files/users/user6/audio/20100707_Ep_Irinej_BPalanka.mp3

Фотографије

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/episkop-irinej-nacalstvovao-liturgijskim-sabranjem-u-backoj-palanci-7-jul-2010

Бачка Паланка, 08.07.2010 - Протонамесник Стевица Илић

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хришћански пост - његова потреба и смисао

Постављена слика

ЛитургијаПост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног ниовоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но нас овде, пре свега, занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.

Прва заповест у Рају била је Божји позив прародитељима на пост и уздржање: „Од дрвета познања добра и зла не једи" (1Мојс. 2, 17). Био је то позив Божји човеку да буде у заједници са својим Творцем и Оцем и да се, кроз ту заједницу са Богом, храни Речју Божјом као Дрветом и Хлебом Живота. Господ Исус Христос је постио четрдесет дана и ноћи (види Мт. 4, 2) и дао својим ученицима упутства како да посте (види Мт. 6, 16 - 18) Свети Јован Претеча и његови ученици су постили (види Мт. 9, 14; Мк. 2, 18; Лк. 5, 33) Свети Апостоли (види Дап. 14, 23; 2Кор. 6,5) а тако и њихови свети ученици и наследници свети Оци и учитељи Цркве.

Правила и праксу поста сусрећемо, дакле, већ на самом почетку библијског Отктивења, али и у древноисточним религијским системима, у Исламу који пост и преузима из јудеохришћанске традиције. Пост увек има религиозни корен, чак и онда када се, на први поглед, јавља у посветовњаченој форми, као вегетаријанство или уздржавање од неке хране због дијете.

У Цркви се пост и покајање просто подразумевају као начин постојања и делања и као начин човековог односа према Богу, према светињи живота и према самој храни. Зато црквени пост, за разлику рецимо од дијете, има за циљ одржање и унапређење не само телесног здравља него изграђивање и препорађање целине људског бића. Не своди се само на питање дневног menu-a него представља целу лепезу практичне примене подвига и напора уздржања, жртве и молитве, као израза и метода сведочења љубави и праштања, у циљу успостављања равнотеже између тела и духа, уздржавања од зла и греха и васпостављања правилног односа према природи и Богу. Можемо рећи да је пост једно драгоцено и благословено средство које људима помаже да се очисте од греха и грешних склоности и да открију и остварују истински смисао свога постојања.

Интересантно је, свакако, да је првобитна исхрана коју су људи користили била биљног порекла и тек касније су почели да убијају животиње ради исхране. Хришћани данас једу месо у дане када је то прописано; монаси, међутим, као један остатак те праксе и благослова раног периода, и дан данас, не једу месо него за јело најчешће користе само биљну храну, млеко, јаја и рибу.

Свети Василије Велики каже: „Пост је многоцени дар Божји. Установа прастара, која се очувала као отачко наслеђе и стигла до наших дана... Пост појачава молитву. Постаје њено крило на путу ка небу. Пост је мајка здравља, васпитач омладине, украс стараца... Примите га (пост) дакле са радошћу".

На основу дубоког духовног опита и искуства неопходне потребе сваког човека да се телесно и душевно обнавља и препорађа, да челичи своју вољу, вежба се у уздржљивости и чува своју душу од везаности за пролазне вредности овога света, Црква је одредила наколико постова. То су, најпре, једнодневни постови средом и петком који имају за циљ да вернике подсете на догађај када је Господ Христос ухваћен и предан на страдање и крсну смрт.

Затим пост на празник Воздвижења Часнога Крста када се и поклањамо Крсту Господњем на коме је распет Син Божји и којим је победио смрт и грех и ђавола.

На празник усековања главе светог Јована Крститеља постимо због смрти праведника и подсећамо се подвижничког живота светог Јована Претече у пустињи као и опасне и душегубне разузданости Пророкових убица.

Од вишедневних постова најстарији је, најдужи и најстрожији Часни пост. Назива се још и Велики или Васкрсни пост јер као молитвена припрема претходи празнику Васкрсења Господњег. Установљен је још од светих Апостола. Овај пост траје од понедељка после сиропусне недеље до петка шесте седмице Великог поста и назива се још и Света Четрдесетниица јер обухвата период од четрдесет дана. Одмах по празнику Цвети или Свечаном уласку Господа Исуса Христа у Јерусалим на овај пост се наставља Страсна седмица када непосредно пратимо Господа на Његовом путу страдања и крсне смрти за живот и спасење света. Строгим постом и уздржањем, као неодвојивим саставним делом укупног богослужбеног литургијског ритма, и ми се клањамо Његовом страдању молећи да будемо удостојени и радости васкрсења.

Апостолски пост пред празник светих Апостола Петра и Павла и Сабор свих светих апостола установљен у част светих Апостола и као подражавање њиховог живота у одрицању, молитви и посту. Овај пост почиње у понедељак после недеље Свих Светих и траје до 29. јуна. Како је недеља Свих светих покретни празник и везије се за празник Васкрсења то овај пост може да траје дуже и краће, од осам дана до шест седмица, у зависности када пада празник Васкрсења.

Богородичин или Успенски пост траје две седмице и установљен је у част Пресвете Мајке Божје, а као молитвена припрема за празнике Преображења Господњег и Успења Пресвете Богородице.

Божићни пост је установљен као четрдесетодневна молитвена припрема пред празник Рођења Господа и Спаса нашега Исуса Христа да бисмо ишчекујући долазак Господа у телу кроз пост и појачану молитву припремили своје душе и своје домове да се у њима роди и настани Богомладенац.

Чињеница да се у оним срединама где је, у мањој или већој мери, занемарена и напуштена дисциплина поста много више негује и упражњава дијета ради неговања тела говори колико је пост и умереност у јелу и пићу важно за одржавање телесног здравља и не само телесног него здравља целине људског бића и његовог понашања. Постоји једно дубинско јединство, узајамност и међусобна зависност душевног и телесног у човеку, то медицинске науке које се тиме баве данас и експериментом доказују. Многе болести и душевне и телесне настају управо као последица неуравнотежености и неусклађености душевног и телесног у човеку. Хришћански пост је управо благословено и моћно средство за постизање унутрашње равнотеже, и метод очишћења и припреме самога себе за сусрет са Богом, са братом, са ближњим. Зато се црквени пост не своди само на телесно уздржавање од неке хране него је он увек и духован и телесан какав је и сам човек са свим својим духовним и телесним захтевима и потребама. „Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: Да никоме не учиниш неправду. Да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека", каже Свети Василије Велики.

Подвиг поста, одрицања и покајања представља исконско искуство Цркве као природни део крстоваскрсног живота Цркве, и позив да сви сав живот свој, према моћи нашој и по дару љубави, саобразимо том подвижничком и благодатно-литургијском начину живота и постојања заједнице Народа Божјег.

Да завршим речима светог Григорија Синаита: „Све дотле док човек не сазна каквим га је Бог створио не може схватити колико га је грех унизио и у шта га је претворио". Вера у љубав и милост Божју и неговање љубави према Њему кроз покајање и вршење добродетељи, поста и молитве управо су благодатни медикаменти који препорађају и освећују свакога човека. Зато: „Свака душа која је изгубила мир треба да се покаје и Господ ће јој опростити грехе и у њој ће опет завладати радост и спокојство", каже Стaрац Силуан Атонски.

Протојереј Милован Миодраговић

Извор: Епархија бачка

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Петровдан – храмовна слава у Руменки



Постављена слика

Житељи Руменке свечано су прославили своју храмовну славу литургијским сабрањем којим је началствовао протонамесник Радосав Пантелић.

Овогодишњи славски кум био је господин Сава Петровић из Руменке.

После вечерњег богослужења, присутном свештенству и народу беседом се обратио протонамесник Винко Стојаковић, парох кисачки, а чланови руменачког културно-уметничког друштва су извели пригодан програм.

Фотографије

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/hramovna-slava-u-rumenki-12-jul-2010

Руменка, 12.07.2010 - Протонамесник Радослав Пантелић

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прослава Петровдана у Србобрану



Постављена слика

Прослава месне и храмовне славе у Србобрану је започела празничним бденијем које је служио протојереј Миливој Прерадов, парох надаљски, уз саслужење протојереја Драгомира Трифуновића, пароха туријског, протонамесника Синише Панића, пароха врбашког, протонамесника Милана Малинића, пароха бечејског, протонамесника Предрага Билића, пароха стапарског и парохâ србобранских.

После бденија освештане су свештеничке одежде, дар овогодишњег кума господина Нешка Честића.

Светом Литургијом је началствовао протојереј Драгомир Трифуновић уз саслужење неколико свештеника. Прота Драгомир је одржао пригодну беседу о првоврховним апостолима Петру и Павлу.

После вечерње службе коју је служио архијерејски намесник бечејски протонамесник Дејан Станојев, извршен је чин благосиљања славског колача и кољива.

Том приликом, протонамесник Дејан је поучио сабране надахнутом беседом о данашњем празнику, а протојереј-ставрофор Мирко Шипка заблагодарио је свим учесницима овог молитвеног славља на показаном труду и љубави.

Преузмите звучни запис беседе протонамесника Дејана Станојева

http://www.eparhija-backa.rs/sites/default/files/users/user6/audio/20100712_prota_Dejan_Srbobran.mp3

Србобран, 13.07.2010 - Протојереј-ставрофор Мирко Шипка

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прослава Петровдана у манастиру Бођани



Постављена слика

На свечаном Петровданском сабору у мaнастиру Бођани, 12. јула текуће године, светом Литургијом је началствовао Епископ бачки Господин др Иринеј, уз саслужење његовог Епископа јегарског Господина др Порфирија, архимандрита Илариона, игумана манастира Буково, јеромонаха Василија, игумана манастира Клисина, јеромонаха Панарета, настојатеља манастира Бођани и презвитера Јовице Бабића, пароха бођанског.

У својој беседи Епископ Порфирије је позвао сабране да се угледају на љубав и једнодушност светих апостола Петра и Павла.

Фотографије

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/proslava-petrovdana-u-manastiru-bodjani-12-jul-2010

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ходочасници из Александрова у посети Епархији будимској



Постављена слика

У организацији Агенције за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походе“,17. јула текуће године, верници из Александрова су имали прилику да посете српске светиње у Сентандреји и Будимпешти.

Групу од педесет поклоника предводио је протонамесник Гордан Увалић.

Ходочасници су се поближе упознали са догађајима у вези са Великом сеобом Срба и видели лепе крајеве у којима су се настанали наши преци, способни трговци, виноградари и занатлије, оставивши нам у наслеђе многе светиње и споменике културе.

Фотографије

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/hodocasnici-iz-aleksandrova-u-poseti-eparhiji-budimskoj-17-jul-2010

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Студенти и катихете из Епархије бачке учествовали на скупу Покрета фоколара у Србији



Постављена слика

На позив организатора годишњег летњег окупљања омладине Покрета фоколара у Србији, Нине Вјазоветскаје и Јоакима Стрибера, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, петоро студената и катихетâ из наше епархије учествовало је у програму и низу радионицâ одржаних у манастиру Светог Николаја Жичког – Сокоград, у периоду од 13. до 17. јула 2010. године. Нашу помесну Цркву представљали су Никола и Мирјана Дмитрашиновић, Иван Комленски, Александар Симетић и Милован Крстић.

Покрет фоколара је настао у Тренту у Италији, 1943. године, на иницијативу Кјаре Лубик (Chiara Lubich), чији је мотив био живот по Еванђељу. Иако је то првенствено римокатолички покрет, створио је снажне везе са традиционалним хришћанским Црквама, другим верама, па и са људима без верског упоришта. Такође се назива и Дело Маријино (Opera di Maria). Данас Покрет делује у 182 државе и чини га више од пет милиона људи.

Италијанска реч фоколар (focolare) значи огњиште.

Циљ Покрета фоколара, онако како га је Кјара дефинисала, јесте испуњење Господњих речи: „Да сви једно буду“ (Јн. 17, 21), а његову структуру чине 24 огранка који обухватају широк дијапазон деловања. Срж Покрета чине посвећеници - лаици који благословом надлежног епископа дају завете Покрету. Завети су идентични онима који се дају на чину монашког пострига – дакле, завети послушности, девствености и сиромаштва. Фоколари се не одевају посебном одећом као знаком распознавања, већ живе у малим заједницама, мушким или женским, у послушности Покрету остварујући идеал живљења по Еванђељу. У нашој земљи фоколари постоје већ пар деценија и углавном га чине верници Римокатоличке Цркве, а однедавно и верници Православне Цркве.

Сваког лета Покрет организује окупљање својих чланова, новопридошлица и симпатизера. Ови скупови зову се Mariapoli – Маријин град, у чијем оквиру се одржавају трибине и радионице. Традиционално, већ осми пут за редом, Покрет фоколара организује Маријаполи у Сокограду, уз благослов и свесрдну подршку Његовог Преосвештенства Господина Лаврентија, православног Епископа шабачког. Теме овогодишњег скупа биле су: Јединство у различитости, Уметност дијалога – начин дијалога, Човек и природа – хармонија и сукоб. Последњи дан окупљања био је посвећен Кјари „Луче“ Бадано, девојци преминулој 1990. године која је знала да се суочи са конфликтом и да га реши, дајући потпуну вредност сваком тренутку живота.

Овом приликом смо добили позив организатора на беатификацију Кјаре „Луче“ Бадано која ће бити одржана у Риму 25. септембра 2010. године.

У току Маријаполија изведена су и два полудневна излета, један до Крста изнад Манастира и један до кањона реке Трешњице, који је између осталог познат као станиште белоглавог супа, највеће птице у орнитофауни Србије.

Љубазни домаћини обезбедили су нам храну и смештај у собама манастирског конака.

Користимо прилику да изразимо захвалност Епископу Иринеју за ово духовно богаћење и прилику за сведочење и утврђивање у вери.

Фотографије

Нови Сад, 22.07.2010 - Милован Крстић

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Радио „Тавор“ у новим просторијама



Постављена слика

Радио Српске православне црквене општине бачкопаланачке „Тавор“, који је од оснивања боравио у просторијама парохијског дома у Доситејевој улици, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, од 24. јула ове године свој програм емитује из нових просторија које се налаз у звонику храма Покрова Пресвете Богородице у насељу Синај у Бачкој Паланци.

Фотографије

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/radio-%E2%80%9Etavor%E2%80%9C-u-novim-prostorijama-24-jul-2010

Бачка Паланка, 25.07.2010 - Протонамесник Стевица Илић

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слава Светоархангелског манастиру у Ковиљу

Постављена слика

Обитељ Светоархангелског манастира у Ковиљу прославила је у понедељак, 26. јула текуће године престолни празник свога храма, Сабор Светог Архистратига Гаврила.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, уз саслужење настојатеља ковиљског манастира, Његовог Преосвештенства Епископа

јегарског Господина др Порфирија, свештенства и вернога народа.

    * Беседа Епископа Иринеја:

http://www.eparhija-backa.rs/sites/default/files/users/user6/audio/20100726_Ep_Irinej_Kovilj_slava.mp3

* Фотографије

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/slava-svetoarhangelskog-manastira-u-kovilju-26-jul-2010

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слава параклиса у насељу Билић



Постављена слика

Православни житељи салашарског насеља Билић, које се налази недалеко од Сомбора, прославили су, у петак, 30 јула текуће године, своју храмовну славу – Празник Свете Великомученице Марине.

Литургијским слављем началствовао је презвитер Саво Николић, парох сомборски, уз саслужење протонамесника Милоша Јевросимова, пароха кљајићевског, и ђакона Младена Глушца.

После свете Литургије извршена је литија и пресечен славски колач.

Овогодишњи кум био је господин Небојша Миловановић који је даривао нови звоник. Ктитор звона овога параклиса је господин Ђорђе Бељански.

Отац Саво честитао је сабранима празник и заблагодарио свима који су помогли обнову торња.

Фотографије

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/slava-paraklisa-u-naselju-bilic-30-jul-2010

Сомбор, 30.07.2010 - Ђакон Младен Глушац

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Епископ Иринеј освештао крст за храм Светог Петра Цетињског у Ловћенцу



Постављена слика

У навечерје празника Светог Пророка Илије, у недељу, 19. јула/1. августа текуће године, Његово Преосвештенство Господин др Иринеј, православни Епископ бачки, освештао је крст за храм Светог Петра Цетињског Чудотворца у Ловћенцу.

Владика Иринеј је честитао вернима на досадашњем труду око изградње светог храма, изразивши своју наду да ће се у скорије време извршити и освећење ловћеначке цркве. Епископ је беседио сабранима о личности и врлинама светог пророка Илије.

Вечерњем богослужењу су присуствовали преузвишени господин Иштван Чете Семеши, Бискуп хришћанске реформатске цркве, и господин Ференц Брашњо, римокатолички жупник из Малог Иђоша, који су, име својих заједницâ, пренели честитке православним верницима ловћеначке парохије.

Донатор крста је господин Срђан Стојановић из Врбаса, директор ГТП Бауен, предузећа које изводи радове на изградњи светог храма у Ловћенцу.

Овај догађај сабрао је многе житеље Ловћенца и околних места који су подизање крста на куполу храма Светог Петра Цетињског посматрали у духовној радости и уз сузе радоснице.

Преузмите звучни запис

http://www.eparhija-backa.rs/sites/default/files/users/user6/audio/20100801_Ep_Irinej_Lovcenac.mp3

Фотографије

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/episkop-irinej-osvestao-krst-za-hram-svetog-petra-cetinjskog-u-lovcencu-1-avgust-2010

Ловћенац, 02.08.2010 - Протонамесник Јован Кезан

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прослава празника Светог Пророка Илије у Епархији бачкој



Постављена слика

Бачки Грачац - Житељи Бачког Грачаца свечано и молитвено су прославили свога Патрона, Светог Пророка Илију. У центру села, испред Часног Крста, служено је вечерње богослужење са ломљењем славског колача и благосиљањем кољива. Вечерње је служио презвитер Сава Николић, парох сомборски, уз саслужење протонамесника Горана Артукова, пароха оџачког, презвитера Милана Ђурића, пароха ратковачког, протонамесника Предрага М. Толимира, пароха брестовачко-грачачког, и ђакона Младена Глушца. Прослави сеоске славе присуствовао је и отац Јакоб Пфајфер, жупник оџачки. Честитајући славу верном народу, отац Сава је изразио наду да ће се и у Бачком Грачацу ускоро саградити свети храм за чију градњу је ове године добијено грађевинско земљиште.

Земљорадничка задруга „АГРОЛИКА“ из Бачког Грачаца, са директором господином Звонком Бањеглавом, уступила је плац у центру села, а Римокатоличка Црква је сагласна да се нашој Цркви уступи зграда старог жупног уреда за потребе светих богослужења и вршење обреда до завршетка градње светог храма.

Овогодишњи славски кум, господин Зоран Стојисављевић предаo je кумство господину Милану Ћуку. У оквиру Илинданских свечаности 2010. године, Месна заједница Бачки Грачац организовала је богат спортски и културно-уметнички програм.

    * Фотографије

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/proslava-ilindana-u-backom-gracacu-2-avgust-2010

погледај више:

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/proslava-praznika-svetog-proroka-ilije-u-eparhiji-backoj

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...