Епархија бачка

[Guest]

Молитвено сећање на оне који су учили и који су се учили у школама у порти Саборне цркве у Новом Саду



У четвртак, 22. септембра 2011. године, у Саборној цркви у Новом Саду, служен је парастос оснивачима, ктиторима, професорима, ученицима и свима онима који су учили и који су се учили у свим школама које су постојале у последња три века у порти Саборне цркве новосадске.

Ове године навршава се 270 година од оснивања Рождественобогородичине духовне академије Дионисија Новаковића и 280 година од оснивања Латинско-словенске Гимназије епископа Висариона Павловића, двеју значајних просветних установа у Срба које су, такође, биле у порти Саборне цркве новосадске.

Парастос су служили презвитер Жељко Латиновић, катихета у Гимназији Јован Јовановић Змај, протојереј Стојан Билић, настојатељ Саборне цркве, и ђакон Никола Раонић.

У овом молитвеном догађају учествовали су: хор Гимназије Јован Јовановић Змај, катихете и професори Гимназије, као и велики број ученика новосадске Средње саобраћајне школе.

• Беседа презвитера Жељка Латиновића:
  

Преузмите звучни запис

Нови Сад, 22.09.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Александар Нећак, Председник Савеза јеврејских општина Србије - Интервју дат Људмили Стојковић



Уводна напомена

Као учесник свих досадашњих многобројних преговора и разговора, као и малобројних, махом неостварених договора око враћања отете имовине наше Цркве и осталих традиционалних Цркава и верских заједница, могу само да потврдим истинитост свих навода у интервјуу г. Александра Нећака. Потпуна безобзирност и лицемерје извршне власти, одсуство елементарно одговорног и моралног понашања, гажење Устава и закона, наредбе потчињенима да крше важећи закон (злогласни акт Диане Драгутиновић), свесно обмањивање јавности, покушај да се дезинформишу европске институције у Бриселу (унапред осуђен на неуспех), грубо цензурисање и медијска блокада јавних наступа представникâ Цркава и верских заједница, и тако даље, и тако редом – све су то чињенице, колико непобитне толико и жалосне. Сведочење г. Нећака долепотписани ће поткрепити и делимично допунити са још два-три „бисера” из предугачке неславне збирке.

Скупштинску расправу о нацрту закона о општој реституцији цео дан су заинтересовани могли да прате на телевизији. Увече, у наставку, када је много мање посланика присутно у Скупштини, вођена је дискусија о изменама и допунама важећег, али од саме Владе блокираног Закона о враћању отете црквене имовине, при чему су те измене и допуне припремљене тајно и подмукло, заверенички, током лета, без праве јавне расправе и, наравно, без узимања у обзир мишљења непосредно заинтересованих и тангираних, тојест самих Цркава и верских заједница. Али то није све: нечијом одлуком или одлучном и одлучујућом сугестијом „Јавном сервису европске Србије” (!), овај део скупштинске расправе се не преноси непосредно него се после поноћи – у прави час, хајдуци! – преноси снимак расправе. Господин Ђелић би, претпостављам, хладнокрвно, не трепнувши, изјавио да је то случајност или програмска одлука саме Телевизије, али би притом био исто толико убедљив и веродостојан колико је био и онда када је изјавио да доказ за непримењивост начела заменске реституције за оштећене грађане можемо видети у чињеници да оно ниједампут није примењено ни за Цркве и верске заједнице. Мудро је, дабоме, прећутао да није примењено не зато што је по себи непримењиво него зато што је извршна власт противуставно, незаконито и бестидно одлучила да забрани примену одредбе о заменској реституцији и о обештећењу у важећем закону (писмо госпође Драгутиновић и увођење „у игру” чинилаца које закон не предвиђа, као што су сагласност досадашњега корисника, мишљење јавног правобраниоца, став Министарства пољопривреде и слично).

Поменути истинољубиви утицајни припадник владајуће елите стално се хвали како за све што ради и говори има покриће и одобравање у Бриселу. То је тачно онолико колико је тачно и то да је барон Минхаузен сâм себе ухватио за косу, повукао снажно навише и извукао се из каљуге у којој се давио. Не понављајући овде изјаву известиоца Европске Уније, г. Кацина, подсетићу само на онај њен део у којем се каже да нико, па ни Влада Србије, не може „шетати Европску Унију”. Не знам да ли се г. Ђелић хвалио и позитивним мишљењем Венецијанске комисије, без којег његови закони сигурно падају на бриселском испиту, или је бар ту схватио да је мудрије макар једампут прећутати него свашта јавно зборити. Зато наводим, за сваки случај, да је о свом законодавном пројекту обавестио ту комисију и послао јој текст, али је, једнако мудро, заборавио да затражи њено мишљење о тексту. Надам се да ме г. Ђелић неће, по овоме, угонити у лаж, а уколико то ипак покуша, или г. Нећак или ја одмах ћемо, са задовољством, објавити писмо Венецијанске комисије на ту тему, у изворнику и у пристојном српском преводу.

Овде је Родос, овде сви имамо могућност за једини прави дијалектички скок – скок из лажи у истину, из неправде у правду, из ускогрудих комбинаторика на ширину слободе, што даље од нечастивог и његових замки, а што ближе Богу и свему што је Њему угодно.

Епископ бачки Иринеј

Господине Ђелићу, Јевреји ће у вашем

нацрту препознати нацистичке законе

То га је узнемирило и бранио се да то није фер и да га називам нацистом. Рекао сам му: “Никада вас не бих назвао нацистом, али Ваш закон има сличности јер одузимате јеврејску имовину.”

Предложени Нацрт закона о реституцији и измене и допуне Закона о враћању имовине Црквама и верским заједницама изазвали су жустре полемике у јавности. Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина Србије, каже да је Јеврејској заједници у Србији, по још важећем Закону о враћању имовине Црквама и верским заједницама, од имовине која је пријављена враћено само четири одсто, и то скоро све у Суботици захваљујући локалној самоуправи. Пре него што је одговорио на питање које се односило на очекивања од реституције, Нећак је подсетио да од 2004. године чека јавну расправу о овом закону и никада, за све ово време, нису имали прилике да имају текст закона о коме се дискутује, али упућује и критике на рачун потпредседника владе Божидара Ђелића.

“Ђелић је пробао да Јеврејску заједницу потпуно изостави из јавне дискусије о овом Нацрту закона о реституцији. Замолио сам неке своје пријатеље преко границе да легалним путем утичу на њега да нас позове. На тако уговорени први састанак каснио је скоро пола сата и прво што ми је рекао било је: ‘Морао сам са вама да се видим, јер су ми то наредили из Америке.’ Одговорио сам му: ‘Нисте морали’, и тако пробао да заштитим и његов интегритет. Друга његова реченица била је: ‘Све што будете тражили, нећете добити.’ Онда сам рекао: ‘Па добро, ако је то тако, зашто смо онда и долазили? Хвала на киселој води и довиђења’, али после тактизирања и надмудривања ипак смо остали и наставили разговор. Наши захтеви нису се променили од 2004. године”.

МИНИСТАРКИН ПОЗИВ НА КРШЕЊЕ ЗАКОНА

Нећак подсећа и да је Диана Драгутиновић, бивша министарка финансија, Владимиру Тодоровићу, директору Дирекције за реституцију, 19. августа 2008. године упутила допис број 021-01-42/2008-08 следеће садржине: “У наредном периоду следи доношење Закона о денационализацији, у коме ће се у јавном интересу предвидети умањење обештећења бивших власника одузете имовине у односу на пуну вредност имовине, а накнада у облику друге непокретности имаће карактер обештећења, а не реституције, што ће учинити неопходним и истоветне измене и допуне Закона о враћању (реституцији) имовине Црквама и верским заједницама. Стога, као министарство надлежно за предлагање аката у вези са денационализацијом, указујемо да за сада не би требало доносити решења о новчаном обештећењу, односно враћању друге одговарајуће имовине Црквама и верским заједницама, с обзиром на то да би они била у нескладу са напред наведеним принципима будућег закона, а морала би да се примене и на остале случајеве које ће уредити Закон о денационализацији,” наводи се у допису који је министарка Драгутиновић срочила само три месеца од формирања владе у мају 2008. године.

Шта сте тражили?

Тражили смо да се закон примењује на имовину одузету од 1941, а не од 1945. године, јер је јеврејска имовина у Србији одузимана од 1941. године. Терезинска декларација усвојена је 2009. године и ту стоји да се јеврејска имовина, одузета у време холокауста, рачуна од 1933. године до краја Другог светског рата. Ђелић је то одбацио, без могућности да о томе дискутујемо.

Са којим образложењем?

Није био спреман да нам објасни зашто то не може да прихвати и да образложи свој став. Одбијао је то. Само је понављао да 1941. година не долази у обзир. Онда сам рекао да је то рехабилитација Милана Недића и, наравно, свих оних којима је та имовина припала по његовим одредбама. Тражили смо да људи који су се под притиском од 1948. до 1953. године иселили у Израел, одрекли се југословенског држављанства и аутоматски изгубили своју имовину, буду изједначени са свим грађанима Србије и да имају право да поднесу захтев као и сви други. На то нам је одговорено да је у Нацрт закона о реституцији ушла клаузула реципроцитета између Израела и Србије, те да можемо и ми то да прихватимо. То је потпуни апсурд и замајавање. Понуђено ми је да се сви ти људи обрате суду овде у Србији и да докажу да су морали да се одрекну имовине, па ће тек онда моћи да је добију. У Нацрту закона спомиње се повратак непокретне и покретне имовине, а рок за њено пријављивање је две године. Пошто је наша покретна имовина опљачкана, рок треба да буде померен на петнаест година. Ми не знамо где су те ствари и потребно је време да се оне пронађу. Баш сада имамо један случај: открило се да је једна украдена слика, која је припадала Гебелсовој колекцији, код нас у Народном музеју.

Разговарајући о нашем захтеву да морају да се одвоје средства од којих ћемо ми да живимо, он се дословце позвао на то да он у одређеном смислу има сагласност Председника Републике. Управо због тога пишем отворено писмо Председнику, јер не верујем у то да је Председник сагласан са тим да се од опљачкане јеврејске имовине гради Меморијални центар и да се купује улазница Србији за чланство у ЕТФ-у.

Који је био ваш најважнији захтев?

Најважнији захтев био је да се од имовине која је припадала Јеврејима који су побијени формира фонд који би служио искључиво за живот јеврејске заједнице у Србији. Притом смо врло децидно навели да ми не тражимо потпун износ тог фонда, који по нама износи преко 550 милиона евра, већ један мали део, колико је потребно да намиримо најважније потребе. Ми, на пример, имамо музеј за који држава не даје ни динара, а нас кошта негде око шест милиона годишње. Имамо архив од једног километра документације и ту се налазила документација када се водио случај Валдхајм. У том архиву има вредних ствари и то треба сачувати. Они нас терају да ми то све запустимо, поготово што имамо споразум са јеврејским заједницама бивших југословенских република, јер је то заједнички музеј, и ако ми не можемо да га одржавамо, морамо свакој републици да вратимо њено. То нико не узима у обзир, а можда Републици Србији и не треба Јеврејски историјски музеј и архив. Имамо верске службе, верско образовање, учење језика. Издајемо велики број књига и публикација, које су углавном истраживачко-научног карактера. Имамо свој сајт, билтен, а и наша деца треба да похађају нека забавишта, обданишта. Имамо најстарији књижевни наградни конкурс у земљи, стар више од пола века, и тај конкурс се финансира искључиво из средстава која сами скупљамо. Све то треба да угасимо и да напустимо просторије где живимо, јер не можемо да плаћамо ни струју, ни воду, ни друге трошкове.

ЖИВА ДИПЛОМАТСКА АКТИВНОСТ

“Обићи ћемо све посланичке клубове у Скупштини Србије и тражићемо да се овакав предлог закона не усвоји. Ако се овај закон не усвоји, Србија неће ући у Европску унију. Ђелић ставља улазак Србије у ЕУ на једну страну, а са друге стране неке ситне приватне економске интересе, не његове него других, јер се то односи на једну мању групу људи. Обићи ћемо поново амбасадоре водећих европских земаља у Србији, а које су чланице ЕУ. Од свих њих добили смо потврдан одговор и све то ће се завршити тако што ће наша делегација Цркава и верских заједница путовати у Брисел, где ћемо имати разговоре са представницима свих религија, као и са истакнутим политичким званичницима. Мислим да ће закон бити усвојен, али да ће Ђелић, то јест влада, морати да одустане од неких својих предлога. Ову одредбу о Старом Сајмишту мислим да нико неће смети да прихвати”, сматра Нећак.

Да ли вам је понуђено нешто друго?

Ђелић је понудио једно соломонско решење – да се формира фонд од којег ће да се финансира подизање Меморијалног центра за холокауст на Старом Сајмишту. Он то одлучује и Влада Србије прихвата, а нас нико не пита, нити се са нама договара.

Да ли је тачно да је због тога недавно Србију посетио амбасадор Америке за холокауст Дејвидсон?

Дејвидсон је са делегацијом прво са нама разговарао, па је после тога отишао на састанак са Ђелићем. Ми смо му објаснили да немамо ништа против тога да се формира један фонд из којег ће један део средстава припасти Савезу јеврејских општина Србије, односно Извршном одбору на управљање.

Недавно сте изашли у јавност са тврдњом да Ђелић има неки други план са имовином Јевреја. Какав је то план?

Србија се годинама труди да постане пуноправан члан ЕТФ-а, то је Међународна организација за сећање, истраживање и едукацију у вези са холокаустом. Србија, то мора да се зна, сада треба да буде примљена уместо да је у организацији која је основала ЕТФ, с обзиром на жртве које је поднела и што је била на победничкој страни све време рата. Она је себи дозволила да о томе да ли ће или неће бити примљена у ту организацију одлучују земље које су биле на другој страни. Био сам у државној делегацији, то сам одбио, али сада поготово одбијам после оваквог Ђелићевог односа према нама. Он хоће средствима од опљачкане јеврејске имовине да купи Србији улазницу у ту организацију, што је, по мени, крајње неморално. Наравно да ћу о томе обавестити наше менторе, израелску и америчку делегацију, и указаћу на овај проблем, па ако се они сложе, Боже мој, али не верујем да ће то прогутати. У Терезинској декларацији дословце стоји да је то обавеза државе, а не јеврејске заједнице.

ЈЕВРЕЈСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ВРАЋЕНО САМО ОКО ЧЕТИРИ ОДСТО ИМОВИНЕ

По још важећем Закону о враћању имовине Црквама и верским заједницама, од целокупне одузете имовине која је пријављена Јеврејској заједници враћено је само четири одсто. Зграда у Улици краља Петра 71 у Београду, у којој је седиште Савеза јеврејских општина, није враћена; враћена су само два стана која су припадала Црквеној општини. “Захваљујући великом разумевању локалне самоуправе и одличној сарадњи са јеврејском општином, у Суботици је малтене све враћено. У Новом Саду је тражено земљиште испод синагоге, зграда ТВ Војводине, балетска школа и још неки објекти. Што се тиче синагоге у Земуну, почели смо договоре око тога да општини дамо јеврејску имовину у Земуну, а они нама синагогу. Џентлменске разговоре о томе водићемо са Николићем”, каже Нећак.

Шта је ту спорно?

Спорно је то што ће на Старом Сајмишту да подигну споменик Јеврејима, а не и Србима и другима који су ту страдали. Проблем је што се у народу ствара зла крв таквим поступцима.

Шта имате да кажете о лимиту од 500.000 евра по власнику, било о којој вредности и обиму имовине да је реч?

Ђелић је у свом обраћању нацији тврдио да Србија нема довољно финансијских капацитета, односно могућности да врати имовину. Доказујем, и не само ја већ и многи, на основу разних докумената из владе, Републичке дирекције за имовину и других институција, да то није тачно. Једноставно, не постоји политичка воља да се то уради.

Зашто?

На то питање имате одговор господина Јелка Кацина, известиоца Европског парламента. Он каже да је то већ виђено, “да је то спрега између владе, организованог криминала и тајкуна”. Тако ће се, подметањем закона који ће морати да претрпи разноразне промене, купити време. За то време ће продати имовину која њему не припада и даће Европи врло “логично” објашњење да имовина сада припада приватним лицима и да је не могу сада од приватног лица узети. Зато се из постојећег Закона о враћању имовине Црквама и верским заједницама укида клаузула да постоји натурална супституција. Ако је продао моју имовину и не може да ми је врати, дужан је да ми да нешто друго еквивалентне вредности што је државно, а он то неће.

Откуда Ђелић одједном у овој проблематици око реституције?

Он ми је сâм отворено рекао да су њему увалили врућ кромпир, а ја, наравно, не могу то да прихватим. С друге стране, ми стално говоримо Ђелић, а у ствари ту постоји тим који то ради, а остала имена се крију као да су на тајном задатку, а не људи који раде легалан предлог закона, а које бисмо ми могли да питамо нешто. Разговарајући о нашем захтеву да морају да се одвоје средства од којих ћемо ми да живимо, он се дословце позвао на то да он у одређеном смислу има сагласност Председника Републике. Управо због тога пишем отворено писмо Председнику, јер не верујем у то да је Председник сагласан са тим да се од опљачкане јеврејске имовине гради Меморијални центар и да се купује улазница Србији за чланство у ЕТФ-у.

Да ли су се догодиле и неке позитивне ствари у току ове борбе за бољи и праведнији закон о реституцији?

Позитивно је то, а што се никада пре није десило, да су све Цркве и верске заједнице у Србији јединствене у захтевима и стале су све иза захтева јеврејске заједнице. Заједно са нама сада су и представници удружењâ грађана који потражују одузету имовину. Најзад смо успели, и сви смо заједно, и наступаћемо као блок.

ШТА СЕ ПОТРАЖУЈЕ

Јеврејска заједница у поступку реституције поднела је 520 захтева којима тражи повраћај 199 хектарâ земљишта, од чега 182 хектара пољопривредног и 17 хектарâ грађевинског земљишта, као и 63 пословна објекта укупне површине 16.036 квадратних метара и 205 стамбених објеката површине 18.260 квадратних метара и још 59 гробаља.

Какви су вам планови?

Дејвидсона сам замолио, с обзиром на то да се наше изјаве за јавност цензуришу, скраћују и у бесмисленом облику објављују, да нам помогне и да нам пошаље репортера који нема аутоцензуру, нити било коју другу цензуру и притиске, и који ће објавити свету шта Цркве и верске заједнице овде раде, какве проблеме имају и који су њихови легални и оправдани захтеви. Ово је била трећа заједничка конференција, на свакој је било по седам-осам камера и десетак-петнаестак новинара. Ни у једном од извештајâ о њима не можете да нађете континуирану мисао: увек је исцепкано и објаве само по једно парче, из ког читаоци и гледаоци не могу да створе комплетну слику оног шта ми у ствари хоћемо и тражимо.

Да ли је стварно тако страшно стање у медијима у Србији да сте ви морали Дејвидсона да молите да вам помогне преко неког од медија из Америке, како бисте показали шта се стварно догађа?

Јесте. Апсолутна блокада, а то није само моје мишљење већ и мишљење свих нас из Цркава и верских заједница. На нашој трећој заједничкој конференцији рекао сам да сам захвалан новинарима што нас прате и што долазе, али да им се дивим на упорности да пишу текстове који се не објављују.

Шта вас још љути?

У јавности се пласирају информације да ћемо да се обогатимо и да ћемо да ојадимо Србију, а то нас много и љути и вређа. Враћање имовине у натури неће коштати Србију ништа. Напротив, сви ми који добијемо имовину почећемо да плаћамо порез, јер нико није тако луд да плаћа порез на имовину, а да она лежи као мртав капитал. На земљишту ће се градити, фабрике ће се пуштати у погон и сигурно неће стајати као што сада све стоји. Имате више од педесет одсто обрадивог земљишта у државном поседу које нико не обрађује јер држава самој себи не плаћа порез. Уместо натуралне реституције, којом држава не би изгубила већ добила, предлажу се обвезнице које немају одакле да се добију сем од пореза, а то значи директно на терет грађана Србије. Ми се боримо против тога. Јер, зашто би мој комшија мене гледао попреко зато што плаћа порез да бих ја добио делић своје имовине, уместо да ми врате имовину и да ја плаћам порез, па да и мој комшија боље живи?

Да ли је то помало страх, не само од богаташâ него и од средње класе, која је у ствари темељ сваког стабилног друштва?

Мени то једино личи на то да они само брину о себи и да их ништа не интересује, ни средња, ни нижа, ни виша класа. Њих једино интересују они сами. Они нама одређују по принципу “не можете ви да добијете имовину да се обогатите” и постављају лимит, али нико од њих не говори о томе колико они имају имовине и богатства. За њих и за тајкуне нема лимита. Апсолутно се ради о немању политичке воље за добро решење, јер овај Нацрт закона наноси штету директно Републици Србији, њеним грађанима и њеном угледу. То није део закона, он ту предлаже да ће обештећење бити регулисано посебним законом, и очекује да му верујемо на часну пионирску реч.

Иначе, у предлогу Нацрта закона дословце пише “да ће се враћање имовине јеврејских породица, жртава холокауста, уредити посебним законом, тако да се формира...” То је све што се у њему односи на Јевреје у Србији. Пошто спомиње холокауст у првој реченици, он мисли да ћемо ми поверовати да је то меморијални центар за нас. Моја порука Ђелићу јесте да ми је потпуно јасно да је он то предложио влади, а влада усвојила. Ако уопште показују симпатију за Јевреје, показују је много више за мртве Јевреје него за живе, па претпостављамо да се овај меморијални центар припрема за све нас, јер ћемо тамо завршити. Овакав став у предлогу закона не може да користи угледу Србије. Напротив, наноси велику штету.

Шта је Ђелић обећао амбасадору Дејвидсону?

Обећао му је, округло па на ћоше, да ће размотрити, имати у виду, и да ће оформити тај фамозни фонд, али није рекао да ће оформити овакав фонд. Дејвидсону није рекао да у закон неће унети 1941. годину, још мање шта су им стварне намере. Из неког разлога, Ђелић и цела влада не желе да се спомиње та година. Потпредседник Владе Србије предлаже да се од опљачкане јеврејске имовине гради Меморијални центар. Рекао сам: “Господине Ђелићу, сви Јевреји у Србији ће у вашем нацрту препознати нацистичке законе.” То га је узнемирило и бранио се да то није фер и да га називам нацистом. Рекао сам му: “Никада вас не бих назвао нацистом, али ваш закон има сличности са њиховим законима јер одузимате јеврејску имовину.” Тврдим да ће ова реченица имати јаког ефекта у иностранству, најпре код пријатељâ, који ће добронамерно да нас критикују, а још више код оних других, који ће рећи да је то та демократска Србија која узима имовину од Јевреја да би градила.

Зашто је то тако? Па зар у време комунизма и ентузијазма у подизању споменика нико није покушао да подигне споменик?

Од 1944. године до Титове смрти имали смо, ‘ајде да кажемо, комунизам, затим режим Слободана Милошевића, који је био популистички, а сад имамо демократски. Сва та три режима се идеолошки разликују, али то је нешто у менталитету, однос према жртвама. Нико из Србије није дигао глас када је Јасеновац сравњен са земљом и уређен тако да изгледа као најбоље голф-

-игралиште. Ми смо ћутали, а ту је побијено највише Срба, па Јевреја, Рома... То је такозвана политичка историја која је гурала под тепих злочине зарад неког лажног братства и јединства, а то се осветило тако што нам је све експлодирало у лице, па имамо нове злочине, нова крварења. Ми никада нисмо обележили Старо Сајмиште и сад Европа притиска, пошто ћемо имати Међународну конференцију у Београду, где ће страни експерти, стручњаци, и наши историчари говорити о томе, јер то је једино место у Европи које никада није обележено. То није ни хришћански, то је антицивилизацијски, нема никакве везе ни са чим, то је просто један немар.

Редактура текста: епископ бачки Иринеј

Извор: Akter бр. 102, 19. септембар 2011, стр. 6 – 9.Београд, 23.09.2011 - Извор:www.spc.rs

[Guest]

Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Симеон Ђукић



Прота Симеон рођен је 21. јула 1946. године у Чуругу. Рукоположен је у чин ђакона 1969. године, на празник Преображења Господњег, а исте године, на празник Успења Пресвете Богородице, у Светогеоргијевској цркви у Новом Саду рукоположен је у чин презвитера.

Током своје четрдесетогодишње пастирске службе блаженопочивши прота Симеон био је парох у Парагама, Равном Селу, Ђурђеву и Доњем Ковиљу.

Заупокојна света Литургија биће служена 25. септембра 2011. године, у 9 часова, у цркви Вазнесења Господњег у Ђурђеву.

Опело новопрестављеном слуги Божјем протојереју-ставрофору Симеону биће служено истога дана у 14 часова.

Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, оче Симеоне!

Нови Сад, 24.09.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Саопштење за јавност поводом повлачења предлога изменâ и допунâ Закона о реституцији одузете имовине Цркава и верских заједница из скупштинске процедуре



На вест о томе да је Влада Србије 23. септембра, у вечерњим часовима, повукла из скупштинске процедуре свој предлог да се у важећи закон о реституцији неправедно одузете имовине Цркава и верских заједница унесу измене и допуне, – које би га, да су остале и да су, не дао Бог, усвојене, битно редуковале, а у крајњој линији и обесмислиле, – саопштавамо јавности следеће:

Пре свега осталог, благодарни смо Богу за овакав исход вишемесечних расправа и распри на тему која, под призмом права, морала и општег интереса, није ни требало да се поставља јер би практично рушење тога закона постојећим поделама и трвењима у нашем друштву неизбежно додала и крајње штетну директну конфронтацију између органâ власти и традиционалних Цркава и верских заједница, а у европском окружењу, па и у иностранству уопште, наша земља би доживела додатну бламажу и штету по свој углед, ионако пољуљан и туђом и нашом властитом кривицом. Одајемо, затим, признање и самој Влади што је – иако у последњем тренутку и под притиском извесности да не може да обезбеди већину за свој предлог не само међу народним посланицима из опозиционих странака него ни у сопственој, владајућој коалицији – схватила сву штетност и бесмисленост фамозних „измена и допуна” из правно и цивилизацијски потпуно аматерске радионице г. Божидара Ђелића и његовог безименог тима (уколико он уопште постоји).

На крају, апелујемо и на Владу и на савест свих посланика у Народној скупштини да у предстојећој завршници одлучивања не дозволе да се Јеврејској заједници Србије, жртви холокауста, нанесе завршни ударац, намерно или из невероватне глупости, тиме што би јој било оспорено право на враћање имовине отете за време нацистичке окупације, нити да се историјска неправда према грађанима Србије, жртвама денационализацијâ, експропријацијâ и других облика отимачине у ери титоизма, „исправља” на ђелићевски начин, супротно укупној европској демократској традицији, тиме што би јој се оспорило право на супституцију као битан облик реституције и што би јој, у случајевима када су већ исцрпљене могућности натуралне и заменске реституције, уместо адекватног новчаног обештећења биле понуђене понижавајуће мрвице са трпезе државне имовине, коју ваљда тек треба да очерупа невидљива, а тако очевидна коалиција тајкунâ и једног броја корумпираних људи из света политике.

У сваком случају, све традиционалне Цркве и верске заједнице у Србији очекују и траже правду не само за себе него и за све жртве неправде и насиља. Једно је извесно: нити у Богу има неправде нити у неправди присуствује Бог.

У Новом Саду, 24. септембра 2011.

За традиционалне Цркве и верске заједнице:

Епископ бачки Иринеј

Нови Сад, 24.09.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Опело протојереја-ставрофора Симеона Ђукића



У недељу 15. по Педесетници, 25.септембра 2011. године, у Вазнесенском храму у Ђурђеву служена је света Литургија у склопу које се сабрани народ Божји усрдно молио за блажено упокојење новопрестављеног протојереја-ставрофора Симеона Ђукића.

Истога дана, у 14 часова, тридесет девет свештеника служило је опело у којем је учествовало мноштво верних из парохијâ у којима је блаженопочивши прота Симеон службовао.

Опроштајну беседу произнео је протојереј-ставрофор Душан Симин, кум породице Ђукић. Отац Симеон сахрањен је на црквеном православном гробљу у Ђурђеву.

Вјечнаја памјат!

Фотографије

Ђурђево, 26.09.2011 - Протонамесник Ранко Милојевић

[Guest]

Поклоници из Грчке посетили светиње наше помесне Цркве



Група од четрдесет ходочасника из Грчке, коју предводи високопреподобни архимандрит Нектарије Киулос, духовник атинске полиције, борави у вишедневној посети Србији.

У другом поклоничком пропутовању које је организовала Агенција за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе, верници из сестринске Грчке Православне Цркве, посетили су манастире Љубостињу, Жичу, Градац, Студеницу, манастире у овчарско-кабларској клисури, као и манастире Ћелије, Лелић, Хопово, Гргетег и Крушедол.

О животу Светоархангелске обитељи у Ковиљу и разноврсним послушањима којима се чланови овог монашког братства у заједници подвизавају и служе Светој Цркви, у пријатељском разговору вођеном у гостопримници новоизграђеног конака, гостима је говорио Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин др Порфирије.

После свете Литургије у Саборној цркви у Новом Саду, у суботу 1. октобра 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј поздравио је поклонике срдачним речима, упознавши их са животом наше помесне Цркве и обнови литургијског живота нашег народа после периода вишедеценијског прогона од стране комунистичког режима.

Свој молитвени поход ходочасници завршавају посетом храму Светог Саве у Београду и споменику Риги од Фере.Нови Сад, 01.10.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Недеља по празнику Возвижења Часног Крста у Саборној цркви у Новом Саду



У Недељу по празнику Воздвижења Часног Крста, 2. октобра 2011. године, Његово Преосвештенсво Епископ бачки Господин др Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у новосадској Саборној цркви.

Преузмите звучни запис

Фотографије

Нови Сад, 02.10.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Саопштење за јавност



Поводом доношења у Сомбор копије иконе Богородице Табинске из Русије у организацији извесне госпође Радмиле Војновић, Црквена општина у Сомбору има дужност да своје вернике и целокупну јавност обавести о следећем:

Сомборска црквена општина и њено свештенство су прву вест о доласку извесне групе руских козака добили крајем прошле недеље од стране Завичајног удружења Срба ''Коријени'' и Равногорскога покрета из Сомбора, који су се у писаној форми обратили Архијерејском намесништву сомборском са обавештењем да ће у Сомбору боравити наведена група са жељом да у току свога боравка посети православне храмове у Сомбору.

У прилогу дописа достављен је циркуларни ,,захтев за јавни скуп“ поменуте Радмиле Војновић, председнице групе грађана из Новог Сада која себе назива Православним удружењем ''Умекшање злих срца'', а за које се досад није чуло, те му се не зна ни бројност чланства нити да ли је игде регистровано. У том електронском допису, који није упућен ниједној конкретној институцији, наводи се да планирају посету многим градовима како би представили руску козачку културу и традицију. Дакле, као што се види и из фотокопије њеног дописа, који прилажемо уз саопштење, нема ни једне једине речи о литији или било каквом другом програму црквеног карактера. Уосталом, госпођа Војновић и не тражи благослов, сагласност, упутство или мишљење од Цркве него надобудно испоручује свој програм као општеобавезујуће правило.

Не желећи да улазимо у детаље организационих пропуста и недостатака овог ,,похода“ на челу са професорком и председницом, Радмилом Војновић, навешћемо само неколико чињеница које саме по себи расветљавају читаву ствар.

1. Да би се овакав или сличан подухват могао остварити уз благослов и учешће Цркве, неопходно је да матична помесна Црква (у овом случају Руска Православна Црква) преко свог Светог Синода или Одељења за спољне везе, писменим путем обавести Свети Синод помесне Цркве на чијој канонској територији се манифестација организује (у овом случају Свети Синод Српске Православне Цркве). Потом Свети Синод о свему обавештава господу епархијске архијереје у чијим епархијама се планира организовање литије и позива их да у својој надлежности донесу одлуку. Синод дакле препоручује (уколико ствар заслужује препоруку), а надлежни епископ одлучује. У случају о коме је реч, изостао је благослов Руске Православне Цркве, а самим тим и читава канонски прописана процедура коју смо навели. Ни Патријарх српски ни Свети Синод наше Цркве нису добили никакав акт из Московске Патријаршије на ову тему.

2. Госпођа Војновић, ,,добитник грамате Свјатјејшег Патријарха Кирила и добитник златне значке Културно-просветне заједнице Србије“, како с поносом истиче, ипак обмањује јавност износећи тврђење да је добила благослов Његове Светости патријарха московског и све Русије г. Кирила. Да је посреди неистина, потврђује чињеница да ни Подворје Московске Патријаршије у Београду није имало никакву информацију из Москве о планираном козачком ,,походу“.

3. На делу је, по свему судећи, свесно обмањивање верног народа јер ова група лаикâ није са собом донела икону Богородице Табинске него њену копију, што је вешто прећутано. Разуме се да је немогуће да се било која светиња носи по свету тако што се предаје у руке лаицима (цивилима) без одређеног разлога, без мерâ заштите и обезбеђења, без благослова и одобрења Цркве и без пратње макар једног свештеног лица које са собом носи ,,мирно писмо“ свога надлежног архијереја. Зато ова група са собом не доноси ништа спектакуларно нити заслужује било какав посебан третман јер наши верници, Богу хвала, у својим храмовима и домовима увек имају освећене иконе пред којима узносе своје молитве. Притом ми, православни хришћани, искрено поштујемо чудотворне иконе које се чувају у појединим манастирима или храмовима, али знамо и то да је свака икона чудотворна за онога ко се пред њом са дубоком вером и искреном надом моли Живоме Богу или нашим заступницима пред Њим, светим угодницима Његовим.

4. За нас у сомборским храмовима, као и за нашу браћу и сестре у свим другим храмовима Епархије бачке, сви добронамерни људи су добродошли ― да се поклоне светињи и да се помоле Богу. У том смислу, ни ова група није била одбијена, али је одбијен њихов накнадни захтев да се ад хок организује литија кроз град и да икона коју су донели са собом буде изложена у светом храму.

Напомињемо и то да је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј о овом ,,походу“ обавештен post festum, тек 5. октобра 2011. године у 11,00 часова, по повратку са заседања Светог Синода у Београду. Додуше, претходно је у Канцеларију Епископа пристигла електронска пошта са обавештењем да ће група козакâ доћи у Сомбор и у друге градове, али уз напомену да се за то не тражи благослов нити било какво учешће Цркве. Податак да се електронском поштом достављају непотпуна обавештења ― без претходног разговора, макар и телефонског ― сâмо по себи говори о озбиљности организаторâ и идеје коју су желели да спроведу у дело.

Исто важи и за удружење ''Умекшање злих срца''. Како може бити ,,православно“ једно удружење које за свој рад нема сагласност надлежних органа Цркве и о којем они, штавише, апсолутно ништа не знају? Ово, нажалост, није први пут да се овакве и сличне групе ,,путујућих“ лаика појављују у нашем граду и у нашој Епархији, те молимо вернике да се не одазивају на позиве таквих група и не дозволе да буду изманипулисани.

У Сомбору, 8. октобра 2011.Сомбор, 08.10.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Упокојила се у Господу слушкиња Божја Зорка Буловић



У недељу, 9. октобра 2011. године, у Владичанском двору у Новом Саду, у 84. години живота, упокојила се у Господу слушкиња Божја Зорка Буловић, мајка Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја.

Заупокојна Литургија биће служена у Светониколајевском храму у Станишићу, у уторак 11. октобра 2011. године, у 9,00 часова. Опело ће бити служено истога дана у 11,00 часова.

Вечан ти спомен, достојна блаженства и вечног спомена, сестро наша Зорка!

Нови Сад, 09.10.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Прослава престолног празника цркве у Бачу



Становници Бача, предвођени парохом, протонамесником Јованом Кисином, прославили су у недељу, 9. октобра 2011. године, славу своје цркве, празник Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова.

Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Радослав Живанов, умировљени свештеник из Бачке Паланке, уз саслужење презвитера Бране Миливца, пароха бачкопаланачког, и ђакона Ђорђа Стојисављевића, сабрата цркве Успења Пресвете Богородице у Новом Саду.

Госпођа Снежана Чемерикић, директор Основне школе у Бачу, предала је кумство Драгану Карлици. Вечерње богослужење служио је јеромонах Панарет, настојатељ, Световаведенског манастира у Бођанима.

ФотографијеБач, 09.10.2011 - Протонамесник Јован Кисин

[Guest]

Опело и сахрана новопрестављене слушкиње Божје Зорке Буловић



Молитвено и саборно, уз изразе великог поштовања и љубави мноштва вернога народа, предвођеног високодостојним архијерејима наше свете Цркве, и свеколиког свештенства Епархије бачке, новопрестављена слушкиња Божја Зорка Буловић сахрањена је на месном гробљу у Станишићу, у уторак 11. октобра 2011. године.

Заупокојну Литургију у Светониколајевској цркви служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски Господин Лукијан, уз саслужење господе Епископâ врањског Пахомија, шумадијског Јована, далматинског Фотија и јегарског Порфирија, а у присуству господе Епископâ милешевског Филарета, моравичког Антонија и зворничко-тузланског Василија, који је предводио опело пред одром са телом блаженопочивше Зорке Буловић.

Слушкиња Божјa Зоркa рођена je 22. априла 1927. године, у далматинском селу Бителић, код Сиња, у близини историјског манастира Драговића. У браку са супругом Михаилом, Зорка је родила петоро деце, од којих су живи Мирко (Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј), Невенка и Мара. Зорка је уснула у Господу у недељу, 9. октобра 2011. године, непосредно по Причешћу светим Тајнама Христовим, у Владичанском двору у Новом Саду, у којем је, после смрти свога супруга, уз пажњу и негу сестринства манастира Васкрсења Христова, провела последње две деценије свога живота.

Вјечнаја памјат!

• Беседа Епископа далматинског Господина Фотија:
  

Преузмите звучни запис

• Фотографије
  

Нови Сад, 11.10.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Прослава празника Покрова Пресвете Богородице у Епархији бачкој



Нови Сад - На празник Покрова Пресвете Богородице, 1/14. септембра 2011. године, Његово Пресвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у новосадском Саборном храму и у свештени презвитерски чин рукоположио ђакона Звонка Ангелова.

Фотографије

Беседа Епископа Иринеја:

Преузмите звучни запис

Ковиљ - По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, на светој архијереској Литургији, Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин Порфирије рукоположио је у свештени презвитерски чин Бранислава Ђурагића, ђакона Саборнога храма у Новом Саду и службеника Епархијског управног одбора.

У својој беседи, Епископ Порфирије је честитао рукоположење оцу Браниславу, пожелевши му да буде веран пастир Цркве Христове.

Фотографије

Бачка Паланка - Православни житељи Бачке Паланке прославили су, у петак 1./14. октобра 2011. године, славу новоизграђеног храма у насељу Синај у Бачкој Паланци.

Прослава је почела празничним бденијем, којим је началствовао презвитер Горан Димић, парох сомборски, уз саслужење седморице свештеника и једног ђакона, а настављена светом Литургијом, која је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, први пут служена у новој цркви.

Овогодишњи кум храмовне славе, господин Станко Петковић из Бачке Паланке, даривао је западна, северни и јужна храмовна врата. За новог кума изабран је господин Мирко Тица, који живи и руководи својим предузећем у Санкт Петербургу и Москви.

Вечерње молитвено сабрање предводио је протонамесник Стојан Билић, настојатељ новосадске Саборне цркве.

После богослужења, на бини испред храма, одржан је културно-уметнички програм у оквиру којег су, пред многобројним свечарима, наступили КУД Коста Абрашевић из Бачке Паланке и хор Свети Јован Крститељ, чији чланови су појањем учествовали у свим празничним богослужењима.

По благослову Епископа бачког Господина Иринеја, у новом храму ће редовно бити служене недељне и празничне свете Литургије, као и вечерња богослужења уочи недеље и празникâ, а житељи бачкопаланачког Синаја сабираће се у Богородичиној цркви ради свете Евхаристије и Причешћа светим Тајнама Христовим.

Фотографије

Нови Сад, 14.10.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

,,Козачка литија“ без благослова Руске Православне Цркве



У складу са саопштењем за јавност Црквене општине у Сомбору од 8. октобра текуће године поводом организовања такозване ,,козачке литије“ и доношења у Сомбор копије иконе Богородице Табинске из Русије, у организацији извесне госпође Радмиле Војновић, Епархија бачка објављује факсимил дописа Подворја Московске Патријаршије у Београду од 12. октобра 2011. године.

У овом допису се јасно наводи да читав пројекат доношења копије иконе Табинске у Србију, назван ,,козачка литија“, нема апсолутно никакве везе са Руском Православном Црквом. Из тога се још јасније види да је госпођа Радмила Војновић свесно обмањивала наше вернике и јавност тврдећи да има благослов Патријарха московског и све Русије г. Кирила.

Овај допис високопречасног протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Руске Православне Цркве у Београду Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, уједно представља и најбољи одговор на разне клевете упућене Епархији бачкој и њеном Епископу г. Иринеју, јер јасно разобличава обману професорке Војновић и њених сарадника, а клевете појединих ,,бранитеља Православља“ ― уствари мрзитељâ Цркве и рушитељâ њеног светог јединства ― да се у Епархији бачкој не поштују свете иконе доводи до апсурда. Истина је потпуно другачија: у Епархији бачкој се искрено поштују свете иконе, а безакоње и неканонско поступање се сече у корену.

Уосталом, ова група руских козака коју је предводила поменута Радмила Војновић, на исти начин је ,,дочекана“ и у Архиепископији београдско-карловачкој, где им је намера била да неостварени сомборски сценарио остваре у Храму Светог Саве на Врачару. Као што је познато, од те намере није било ништа. Један честити, а заведени и неупућени, руски козак, коме је приликом покушаја да добије одобрење из Патријаршије у Београду објашњено да без поштовања канонског поретка Цркве и јасно установљеног протокола није могуће да њихова група спроведе свој наум, ― макар предвођена и госпођом професорком Радмилом Војновић, ― одговорио је да му је то у потпуности јасно и прихватљиво јер и сâм зна да се ни у чију кућу не може доћи непозван и без најаве.

Дакле, сви који слушају глас Истине разумеју да је у питању нецрквена работа и обична превара, у служби промоције и остваривања приземних интереса црквено непросвећених појединаца, што се никако не може довести у везу са одбраном православне вере нити са елементарном црквеношћу.

У Новом Саду, на празник Покрова Пресвете Богородице 2011. године

Из Канцеларије Епископа бачког

Прилог: Факсимил дописа Подворја Московске Патријаршије у Београду од 12. октобра 2011. године

Нови Сад, 14.10.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Одговор на клевете ,,бранитеља Православља“



,,Дубоко шокирани” Ранко Гојковић, самозвани бранитељ Православља, требало је да се пробуди из шока и призове свести пре него што је објавио свој клеветнички текст против Епархије бачке и Епископа бачког г. Иринеја. Додуше, није сигурно да би то много помогло јер је очигледно у питању нецрквена свест и савест, али имало би места за зрно потајне наде да би можда схватио да је допис Епископа ставропољског и невиномијског упућен једино епископима Руске Православне Цркве и појединим руским козачким атаманима, а не Српској Православној Цркви, а још мање Епархији бачкој. Да је своје мишљење градио у свесном стању, постојала би нада да може разумети да поздрав Бог благословит, у допису високопречасног протојереја Јевгенија Сироткина, секретара Епархије оренбургшке и бузулуске, не значи благослов за ,,козачку литију“ или ,,крсни поход“ у (на) Србију него представља уобичајени поздрав на крају службеног акта.

Овим пропратним актом се, како у допису стоји, доставља одговор митрополита оренбуршког и бузулског г. Валентина на молбу начелника штаба оренбуршког окружног козачког друштва о измени руте кретања крсног хода. Тај одговор, разуме се, аутор клевете није објавио него прећутно подразумева да исти постоји и да је у њему написан благослов за посету Србији.

Из овог кратког дописа протојереја Јевгенија Сироткина видимо да је у питању молба за одобрење измене руте крсног хода, али не знамо у чему се састоји та измена, као што не знамо ни одговор на молбу. Остаје нам само да закључимо да је у питању производ манипулације неистинама и полуистинама, као и у претходним сличним текстовима ,,бранитеља Православља“. Јер, да је неким случајем добијен позитиван одговор, он опет, сâм по себи, не би значио много. Сагласност и благослов би се даље морали тражити од Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и од Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и надлежних епархијских архијереја.

Ако постоји благослов Руске Православне Цркве и њеног Патријарха за крсни ход чудотворне иконе Мајке Божје Табинске кроз Србију, — на који се, иначе, ,,бранитељи“ непрестано позивају, — зашто га до сада нису објавили? Разуме се да би о том благослову сасвим сигурно био службено обавештен и Његова Светост Патријарх српски, као и Подворје Московске Патријаршије у Београду, што није случај. Напротив!

Стога, да је речени Ранко Гојковић, користећи се Вуковим начелом ,,читај као што је написано“, прочитао документа која прилаже уз свој клеветнички текст, чак и у стању дубоког шока би разумео да се ништа од наведеног не односи на Епархију бачку или на Српску Православну Цркву него искључиво на подручја под јурисдикцијом Руске Православне Цркве, односно на један број њених епархијâ којима је допис упућен.

Када је у питању клевета овог ,,бранитеља Православља“, а заправо рушитеља светога јединства Цркве Божје, да епископ Иринеј омаловажава руску једноверну и једнородну браћу, подсетићемо и њега и његове истомишљенике да је Епископ бачки г. др Иринеј у својој младости студијски боравио на Институту Светог Сергија у Паризу, са којим и данас негује присну сарадњу, да је од стране Руске Федерације одликован Орденом светог цара Николаја II Романова, да је, на његов предлог, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао Међународни филмски фестивал ,,Златни витез“ орденом Светог Саве првог степена, да је један од најактивнијих архијереја наше Цркве у међуцрквеним односима са Руском Православном Црквом, да је активно учествовао у формирању програма приликом недавне посете митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, и београдске премијере његовог музичког дела Страдање по Матеју, и да је, у својству декана, организовао предавање овог истакнутог архијереја Руске Православне Цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду.

Дакле, Епископ бачки г. Иринеј не омаловажава руски народ, нашу једноверну браћу, него се, напротив, труди да спречи безакоње у Цркви која му је поверена. Да су свештени канони и традиција Цркве поштовани и да је ова група руских козака заиста дошла са благословом Цркве и са унапред утврђеним протоколом, а не по протоколу Радмиле Војновић и, евентуално, других лица, лишених елементарног појма о функционисању живог организма Цркве, у Епархији бачкој, у Београду и свугде у Србији били би дочекани са љубављу и братским осећањима, као и многи пре њих. Нажалост, организаторима овог похода то није много значило и зато нека одговорност траже међу собом уместо што се бране неистинама и клеветама и, по ко зна који пут, заводе неупућене и простодушне, међу којима се, надајмо се, налази и аутор текста на који одговарамо.

О односу Епископа бачког г. Иринеја и поверене му богоспасаване Епархије бачке према руском народу и Руској Православној Цркви могло би се још много тога рећи, али и ово је довољно онима који имају уши да чују.

Дакле, господа ,,бранитељи“ треба да бране себе од прелести и мржње јер ће, у противном, бити препознати као богоборци који мисле да Богу службу чине.

Из Канцеларије Епископа бачкогНови Сад, 15.10.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Нови посленици на Њиви Господњој



Нови Сад –У недељу 18. по Педесетници, 3./16. октобра 2011. године, предстојатељ Цркве Божје у Новом Саду и Бачкој, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, свештеноначалствовао је евхаристијским сабрањем вернога народа у новосадској Саборној цркви и у чин презвитера рукоположио ђакона Новицу Ракића, сабрата Светојовановске цркве у Бачкој Паланци.

• Беседа Епископа Иринеја:
  

Преузмите звучни запис

• Фотографије
  

Ковиљ - На светој архијерејској Литургији у Светоархангелској цркви манастира Ковиљ, Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин др Порфирије рукоположио је теолога Зорана Регодића из Чуруга у свештени ђаконски чин.

• Фотографије
  

Нови Сад, 16.10.2011 - Информативна служба Епархије бачке