Епархија бачка

[Guest]

Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Бранко Зјалић

                                 

У понедељак пете седмице Свете Четрдесетнице, 3. априла 2011. године, у 5.50 часова, на клиници Института за плућне болести у Сремској Каменици, после дуге и тешке болести, упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Бранко Зјалић, парох црвеначки.

Отац Бранко рођен је у селу Гређани, општина Окучани у Хрватској, 24. новембра 1949. године. Рукоположен је у чин ђакона 14. октобра 1973. године у Пакрацу од Епископа славонског Емилијана, а после рукоположења у чин презвитера постављен је за пароха у Рајићу у Епархији славонској, 30. октобра 1973. године.

После прогона нашег народа, 1. маја 1995. године, отац Бранко је био приморан да заједно са верницима напусти Западну Славонију. Примљен је у Епархију бачку и постављен за привременог пароха у Црвенки одлуком Епископа бачког др Иринеја.

Опело ће бити служено у среду, 6. априла, у 14 часова, у цркви Светог Саве у Црвенки. Прота Бранко биће сахрањен у порти цркве.

Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, оче Бранко!

Нови Сад, 04.04.2011 - Информативна служба Епархије бачке

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/upokojio-se-u-gospodu-protojerej-stavrofor-branko-zjalic

[Guest]

У порти Светосавске цркве у Црвенки сахрањен прота Бранко Зјалић

У среду пету седмице Свете Четрдесетнице, 6. априла 2011. године, у порти Светосавске цркве у Црвенки, сахрањен је прота Бранко Зјалић. Опело је служио протојереј-ставрофор Милан Остојић, уз саслужење неколико свештеника Епархије бачке, родбине и пријатеља покојног проте и многобројног верног народа.

Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, оче Бранко!

фотографије

[Зоран]

Пета недеља Великог поста у Саборном храму у Новом Саду



У пету недељу Великога поста, посвећену светој Марији Египћанки, 10. априла 2011. године, у Светогеоргијевском Саборном храму у Новом Саду, свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин Иринеј, уз саслужење братства овог храма и новосадских ђаконâ.

Фотографије

https://picasaweb.google.com/115335673912735685979/102011#

Преузмите звучни запис

http://www.eparhija-backa.rs/sites/default/files/users/user6/audio/2011/20110410_EpIrinej_5nedeljaposta_saborna_ns.mp3

[Зоран]

Међуверски дијалог Србије и Индонезије

11. април 2011 - 8:41

У Београду је од 7. до 9. априла 2011. године, у организацији Министарства вера и дијаспоре Републике Србије и амбасаде Републике Индонезије у Србији, одржан Први међуверски дијалог Србије и Индонезије. На празник Благовести, у Палати Србија, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј је поздравио све учеснике ове манифестације и пожелео им много успеха и у овом и у предстојећим сличним подухватима. Конференцију су отворили Министар вера и дијаспоре господин Срђан Срећковић и Амбасадор Индонезије у Београду господин Самјуел Самсон.

Том приликом је изражена радост због овог сусрета Србије као најзападније државе у свету са православном већином и Индонезије као најисточније државе са муслиманском већином. Индонезија има око 220 милиона становника од којих је 88% муслимана, тако да је она највећа муслиманска земља на свету. На више од 17000 острва говори се око 300 језика, а поред већинских муслимана ту живе и хришћани (протестанти, римокатолици, православни), будисти и хиндуисти.

Делегацију из Индонезије су сачињавали, поред амбасадора Самјуела Самсона и ректора Универзитета у Џакарти, професора др Комарудина Хидајата, представници различитих верских заједница и просветних институција ове далеке, нама пријатељске земље.

Нашу земљу су представљали највиши великодостојници свих традиционалних Цркава и верских заједница. Поред Његове Светости патријарха Иринеја, који је поздравио скуп, активно учешће у конференцији су имали Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ јегарски господин Порфирије. Епископ Иринеј је одржао предавање на тему Хришћани и муслимани као већина или мањина у друштву, а епископ Порфирије је говорио о односу цивилног друштва и верских заједница.

Сутрадан су гости из Индонезије посетили Бајракли џамију и Факултет исламских наука Исламске заједнице Србије, са којим је Исламски универзитет у Џакарти потписао споразум о сарадњи.

У амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, 8. априла су одржана три предавања теологâ из Индонезије: др Маргарета Мариа Хендрикс-Риримасе говорила је О изазовима миру: радикализам и нетолеранција; др Херу Пракоса - Како се Индонезија бави културолошким и верским различитостима, посебно међу младима и проф. др Комарудин Хидајат - Промовисање разумевања и сарадње кроз образовање.

Потписан је споразум о сарадњи између Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Исламског универзитета у Џакарти.

Србија је петнаеста земља која је домаћин међуверског дијалога, а Индонезија, која је наш велики партнер у очувању територијалног интегритета и суверенитета на Косову и Метохији, такве састанке имала је и у Аустрији, Бугарској, Немачкој, Холандији.

Извор: Епархија бачка

[Зоран]

Патријарху Иринеју уручено признање "Капетан Миша Анастасијевић"



Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју уручено је у уторак, 12. априла 2011. године, у свечаној дворани Матице српске у Новом Саду, признање Капетан Миша Анастасијевић.

У групи од 24 лауреата, поред Његове Светости, признање у виду статуете Капетан Миша Анастасијевић, рад академског вајара Љубише Манчића из Београда, примили су и Амбасадор Јапана у Србији Његова Екселенција Тошио Цунозаки, потпредседница Владе Републике Србије госпођа Верица Калановић, Покрајински секретар за привреду господин Иштван Пастор и генерални директор Нафтне индустрије Србије господин Кирил Кравченко.

Овој свечаности присуствовали су Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј, Епископ јегарски Господин Порфирије, као и многобројне угледне личности и јавни делатници.

Исте вечери, Патријарх Иринеј је посетио новосадски Саборни храм и беседом поздравио сабране на Великом повечерју.

Поводом доласка Његове Светости у наш град, у Владичанском двору у Новом Саду уприличен је пријем.

Фотографије

https://picasaweb.google.com/115335673912735685979/12201102#

[Guest]

Недеља Православља

У понедељак 11. априла 2011. године, шесте седмице Великог поста, у организацији Српског културног центра „Свети Сава“ у Суботици почела је 20. Недеља Православља.

Свечаност у сали Задужбине Душана Радића, у присуству свештенства суботичког намесништва и великог броја Суботичана, беседом је отворио Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј. Прве вечери, учесницима ове традиционалне вишедневне манифестације, изложбом својих радова представио се сликар-калиграф Светозар Пајић Дијак, чија остварења у славу Бога и рода продужавају живот српске графике 18. века. У музичком делу програма наступили су чланови мешовитог хора СКЦ „Свети Сава“, под уметничким руководством професора Веселина Јевтића.

До недеље, 17. априла, у оквиру Недеље Православља биће одржане књижевне, историјске и духовне трибине, музичко вече посвећено неговању стваралаштва старе Србије, а биће обележена и двадесетогодишњица Лета саборности СКЦ „Свети Сава“.

Суботица, 12.04.2011 - Радио Славословље

Фотографије

Преузмите звучни запис

[Guest]

Икона Пресвете Богородице Портаитисе у Бајмоку

У недељу, 10. априла 2011. године, житеље Бајмока обрадовао је један велики догађај. Наиме, љубављу и добротом иконописца Христоса Моисиса, са острва Егине у Грчкој, Цркви у Бајмоку дарована је икона Пресвете Богородице Портаитисе (Вратарке).

У недељу, пре свете Литургије, пред иконом постављеном на Богородичин трон, сабрани народ поклонио се Богородици, благодарећи Богу на овом великом дару.

Ову радост верних у Бајмоку увеличао је својим појањем хор Светог Јована Крститеља из Бачке Паланке.

Фотографије

Бајмок, 12.04.2011 - Презвитер Велимир Врућинић

[Guest]

Изложба икона у Футогу

У четвртак, 14. априла текуће године, у галерији Културно-информативног центра Младост у Футогу одржана је изложба икона под називом Иконе- отворена књига из које уче сви.

Изложене иконе су биле рад иконописне радионице Света царица Теодора, заштитница икона манастира Васкрсења Христова у Каћу, као и удружење Сабор иконописаца Војводине.

Изложбу је отворио протонамесник Жељко Тешић, настојатељ храма Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Футогу.

Фотографије

Футог, 15.04.2011 - Протонамесник Жељко Тешић

[Guest]

Седамдесетогодишњица погибије војникâ Краљевине Југославије у Челареву и Гложану

Поводом седамдесет година од погибије војника Краљевине Југославије 1941. године код места Гложан, 14. априла 2011. године, на православном гробљу у овом селу одржан је помен страдалима. Помен је служио протојереј Љубомир Станковић, уз саслужење архијерејског намесника бачкопаланачког, протојереја Остоје Нијемчевића и протонамесника Предрага Милутина.

Отац Остоја је у својој проповеди нагласио значај херојског дела покојног поручника Жугића и херојство наших предака кроз историју, те позвао на сећање вавек таквих људи и њихових великих дела.

Истог дана у 19 часова, у малој сали Месне заједнице у Челареву, по благослову Његовог Преосвештенства, православног Епископа бачког Господина др Иринеја, професор Борислав Милошевић је одржано предавање на тему Да се не заборави. У свом предавању, професор Милошевић је истакао херојство поручника Жугића и историјске прилике у којима се десио овај трагични догађај.

Фотографије

Гложан, 15.04.2011 - Презвитер Миладин Бокорац

[Guest]

Распоред богослужења у новосадским храмовима о Васкрсу 2011. године

    * Распоред у ПДФ формату

Нови Сад, 16.04.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Прослава Лазареве суботе и Цвети у Епархији бачкој

Нови Сад - Према древном црквеном обичају, уочи празника Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, у Саборном храму у Новом Саду освештане су гранчице врбе. Из најранијих сведочанстава ο Врбици с краја IV века, која потичу од Силвије Аквитанке и у којима је описано богослужење Јерусалимске цркве тога времена, сазнајемо да су у литији учествовали одрасли и деца носећи у рукама гранчице маслинâ и палми. У крајевима где нема маслина и палми носе се гранчице врбе. Зато се ова литија и назива Врбицом. Гранчице врба, освештане молитвом и покропљене освећеном водом на Цвети на јутрењу, раздељују се вернима, који их чувају током године поред славске иконе.

Свечана литија је прошла традиционалном трасом од Саборног храма кроз улице: Змај Јовину, Модене, Илије Огњановића, Константина Данила, Игњата Павласа и Дунавском. Литију свештенства и вернога народа предводио је Епископ бачки Господин Иринеј.

У Цветну недељу Великога поста, посвећену Свечаном уласку Господа Исуса Христа у Јерусалим у Светогеоргијевском Саборном храму у Новом Саду свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин Иринеј, уз саслужење братства овог храма и новосадских ђаконâ. У својој празничној омилији г. Епископ је упутио молитвене жеље Господу да и све нас уведе у Царство Небеско.

Преузмите звучни запис

    * Лазарева субота

    * Цвети

Сомбор - На Лазареву Суботу у храму Светог великомученика Георгија у Сомбору служена је Света Литругија, а у наставку је одржан парастос поводом шездесет година од упокојења протојереја-ставрофора Хаџи Димитрија Бокшана. Прота Димитрије Бокшан убијен је на Лазареву суботу 1941. године, на хорошу Саборног храма од стране мађарских фашистичких окупатора.

У поподневним сатима, после освећења врбових гранчица обављен је литијски ход кроз градско језгро Сомбора. По повратку са Литије служено је празнично вечерње у којем је учествовао велики број верних међу којима су се нарочито истицала деца.

Фотографије

Госпођинци – На Лазареву суботу, уз молитвено учешће великог броја верника, освећене су врбове гранчице испред парохијског храма. После свечане литије, протојереј Славко М. Пајовић служио је празнично вечерње.

Фотографије

Каћ - Молитвена прослава Лазареве суботе започета је служењем празничног јутрења и у наставку свете Литургије, а настављена поподне у 17 часова чином освећења врбових гранчица и одмах затим – уз учешће мноштва верног народа, а нарочито дечице – литијом кроз место, као и служењем свечаног празничног бденија уочи празника Цвети.

Духовно оснажени пуноћом данашњег великог празника и прелепом сликом испуњеног храма и црквене порте, молимо се Богу да и у току наредне Велике Недеље, Недеље Христових страдања, сви у молитвеној заједници и даље припремамо себе за дочек и прославу светлог и највећег празника свих хришћана – празник славног Христовог Васкрсења и да ускликнемо једним устима и једним срцем сверадосни васкршњи поздрав ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Фотографије

Футог - Православни житељи Футога прославили су Лазареву суботу литургијским сабрањем и литијом.

Фотографије

Суботица - После вечерње службе и освећења врбових гранчица, извршен је трократни опход око Световазнесенског храма у Суботици. Најрадоснији су били најмлађи који су, украшени звончићима и тробојком, весело учествовали у опходу око храма

Фотографије

Нови Сад, 17.04.2011 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Васкршња посланица 2011. године

                                     

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос воскресе!

Смрт однесе!

Вечни живот донесе!

Поздрављајући Вас, браћо и сестре, овим поздравом вечне радости, у његовој светлости и бесмртном значењу, ми, ваши епископи, сведочимо пред вама и пред свим људима велику и свету истину наше хришћанске вере и наше Православне Цркве. Обасјани светлошћу Христовог васкрсења, сазнајемо, наиме, да на земљи постоје само две врсте људи, две врсте верникâ: они који верују у живот вечни, који њиме и за њега живе; и поклоници смрти и ништавила. Свако од нас, свакога дана, свакога тренутка нашег земног живота, треба да се упита: у коју врсту од ове две спадам, којој врсти људи припадам? Припадам ли онима који су познали да су вечна и бесмртна бића; или онима који верују да смрт и ништавило чине њихов почетак и крај, прождирући коначно сва бића и све твари? Јесам ли у спасоносној заједници са онима који већ овде на земљи живе вечним животом и за вечни живот; или сам у жалосном друштву оних којима господари смрт? Зато се, уосталом, такви грчевито и држе само за пролазни живот, клањајући се – јавно или тајно – смрти и пролазности…

Ми хришћани по томе и јесмо хришћани, што верујемо у живот као врховну вредност и смисао људског назначења и што се клањамо непролазном животу и вечној светлости. Другим речима, ми верујемо у Христа Господа, Који је победио смрт. Самим тим, верујемо и у опште васкрсење свих људи и у вечни живот свих створења.

Ево, поново нас обасјава вечна светлост из Христовог живоносног Гроба. Зато, радујмо се, браћо и сестре, што смо створени и што постојимо – не за смрт и ништавило, већ за вечни живот и непролазност! Радујмо се, јер је Васкрсли Христос победио грех, смрт и сваку човекоубилачку демонску силу! Радујмо се, јер је разагнао мрак смрти из људског бића и таму незнања из људског ума и са човекових очију! Радујмо се што, благодарећи Васкрсењу Његовом, у дубинама бића и твари више не царују мрак и смрт, него непролазна светлост и вечни живот! Радујмо се и веселимо што историја света и рода људског више није бесповратно умирање и ишчезавање, већ стварност заквашена квасцем вечног живота!

Можда више него икад у историји, данас је код људи поколебана вера и нада у непролазни смисао људског живота. Верујући у Васкрсење Христово, у опште васкрсење мртвих и у живот вечни, ми заправо верујемо у неуништивост вере и људске наде, у непобедивост смисла живота. Вером постајемо сигурни да, ипак, „над свом овом грдном мјешавином, опет умна сила торжествује“ (Његош). Верујући у Васкрсење Христово, и исповедајући Васкрслога Христа као Господа и Спаситеља, ми верујемо у непрекидно васкрсавање и обнављање неуништивог људског достојанства.

Данас су људски морал, стид и доброта унижени и згажени управо зато што је људска свест опрхвана смрћу и бесмислом. Верујући у Васкрслога Христа – у Њега као Пут, Истину и Живот, ми верујемо у обнављање и васкрсавање људског морала, стида и доброте. У наше дане се љуљају темељи људске културе и помрачују циљеви људског делања и стваралаштва. Само они који верују у Христа и срцем виде Васкрсење Његово, опште васкрсење мртвих, и вечни смисао свих створења; препознају неуништиво корење човековог делања и непресушне изворе људског стваралаштва и културе.

Данас, саможивост, духовна чамотиња, властољубље и празнословље прете да униште цвет несебичне љубави уграђене у људску природу, на чијем пламену се греју сва бића и сва створења; прете да убију радост живота, рађану из слободе, узајамности и делатне саможртвености. Само Васкрсли Христос, Који се уселио у нас и дошао међу нас – да служи, а не да влада; да се дарује и жртвује, а не да жртвује себи друге – обнавља у нама огањ несебичне љубави, братске узајамности, служења и саможртвености. Само вера у бесмртност, засијала из Христовог Гроба, спаљује својим огњем саможивост и самољубље као лажно начело и погрешан начин живљења. Једино нам она открива вечну истину да је у саможртвеној љубави према Богу и ближњима, према свима створењима, излаз из свих људских обмана и лажи, ослобођење од лажног живљења и телесног мудровања, спас од свих тмина и безизлаза!

Себичност и непоштење и данас – као и јуче, као и сутра – уништавају свако право заједништво, заједничко добро и имовину. Неповерење и грамзивост, властољубље, насиље, и отимање туђег, угрожавају личност и њену богодану слободу. Та себичност, грамзивост и насиље утолико су већи уколико човек није прогледао да сагледа своје вечно достојанство, нити је отворио очи за вечна пространства и видике свога бића – уколико је везанији за земаљска и пролазна блага. Само душе обасјане светлошћу Васкрсења Христовог, обновљене надом у опште васкрсење мртвих и прекаљене вером у добра која мољац не нагриза и рђа не квари, ослобађају се себичности, осећања биолошке угрожености, страха, грамзивости, отимања од других, и насиља над њима. Очарани вечношћу, богатством и преизобиљем вечнога живота, синови и кћери свете Цркве налазе праву меру свега, и равнотежу између пролазног и непролазног; између онога чему треба служити и за шта се вреди жртвовати, и онога што је недостојно човека и човековог достојанства, живљења и делања. Њима постаје јасна велика Христова истина о животу: „Каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?“ (Мк 8,36–37).

Заиста, Васкрсењем Христовим, као и вером у опште васкрсење мртвих и у живот вечни, учимо се да освајамо – али не да освајамо пролазна и ограничена земаљска пространства, него вечни и бесконачни простор божанске љубави и доброте. Васкрслим Христом – изгубљени задобијају наду да ће се наћи; болесни да ће оздравити; безутешни да ће се утешити; умирући да ће васкрснути; мајке остале без деце да ће своје наручје поново испунити и вечно се загрлити са својом децом!

У ово наше време, односи међу народима и међу појединцима угрожени су себичношћу, међусобним презиром, насиљем и мржњом. Страшни и апокалиптични земљотрес у Јапану, и њему слична природна знамења нашег времена у свету, подсећају нас на људску немоћ, на смртност и ништавило људских дела. Очевидно, духовни и морални поремећаји у људском друштву, као одвајкада, праћени су и сада природним поремећајима, попут цунамија. Нису ли то нови подсетници свему човечанству да заиста постоји узајамност међу духовно-моралним стањем и природним феноменима? Збивања у природи нас подсећају да од нашег људског начина живљења и понашања зависи природни поредак ствари. Подсећају нас да је човек одговоран не само за себе и свој народ, него и за све људе и све народе, као и за свеукупну Божју творевину.

Управо на ту одговорност указује нам светлост Христовог Васкрсења, која обасјава све и сва, откривајући смисао свих догађања у времену и живота у вечности. Васкрсли Христос, Који је Својим раширеним рукама на Крсту све и сва занавек загрлио и све обасјао светлошћу Свога Васкрсења, позива Својом богочовечанском љубављу све људе и народе на саможртвену љубав, на узајамно мирење и братско праштање. Његов позив свима на вечни живот, на праштање свима за све, Његово опраштање свима са Крста и давање вечног смисла свему постојећем, свим збивањима и читавој историји, греје нам и васкрсава душу, обнавља срце и испуњује живот миром и радошћу. Васкрсење Христово враћа свеукупној творевини њен богодани поредак и смисао. Враћа Бога људима и људе Богу. Враћа људе једне другима, и дарује им прави начин постојања и вечни смисао живљења.

Зато, опростивши све једни другима Васкрсењем Христовим, и загрливши се вечним загрљајем, запевајмо једним срцем и једним устима, и научимо све људе и све народе да певају песму вечне љубави и живота:

Христос васкрсе из мртвих,

смрћу смрт поразивши,

и онима који су у гробовима живот даровавши.

Појмо, о појмо и ми, и сви људи, ову вечну песму, и сверадосно се поздрављајмо, сада и свагда и вавек:

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2011.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и

Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ источноамерички МИТРОФАН

Епископ жички ХРИЗОСТОМ

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ

Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН

Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ тимочки ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ славонски САВА

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ далматински ФОТИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ

Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ

Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ

Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ

Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

ПРАВОСЛАВНА ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички и мјестобљуститељ

Епархије битољске МАРКО

Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Београд, 20.04.2011 - Извор : www.spc.rs

[Guest]

Велики четвртак

На Велики четвртак, 21. априла 2011. године, свету архијерејску Литургију у новосадском Саборном храму служио је Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј.

Фотогалерија и Преузмите звучни запис

Нови Сад, 22.04.2011 - Информатовна служба Епархије бачке

[Guest]

Изношење плаштанице у Саборном храму у Новом Саду

На Велики петак у поподневним часовима служено је свечано вечерње богослужење са изношењем плаштанице.

Фотографије

Нови Сад, 23.04.2011 - Информатовна служба Епархије бачке

[PACTKO]

Васкршња честитка новосадског свештенства Епископу Иринеју

У Владичанском двору у Новом Саду, у навечерје Празника над празницима, Пасхе Господње, 23. априла 2011. године, протојереј Ранко Гуњић упутио је у име своје сабраће, новосадских свештеника, васкршњу честитку Његовом Преосвештенству Епископу новосадском и бачком Господину др Иринеју.

Заблагодаривши на честитки, Владика је пожелео својим саслужитељима, њиховим парохијанима и породицама, да Бог све удостоји, по милости и самилости Првосвештеника и вечног Архијереја Цркве, Господа Христа, Епископа душâ наших, да празник Васкрсења прослављамо у радости на многа и блага лета.

Звучни запис http://www.eparhija-backa.rs/sites/default/files/users/user6/audio/2011/20110423_cestitka.mp3

Фотографије https://picasaweb.google.com/115335673912735685979/201106#

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/vaskrsnja-cestitka-novosadskog-svestenstva-episkopu-irineju