О цитирању светих отаца

[Sophrosyne]

"Постоје у светоотечким текстовима извесне неуралгичне тачке, извесни, рекли бисмо, пролази за које осећамо да од нас ишту - и да у нама врше - неку чудну промену. То су истине и ставови које треба да усадимо дубоко у своје биће и у свој живот да би га они у целини заквасили. Истовремено, наравно, треба да и сами себе у потпуности усађујемо у њих и да уњима остајемо, и то што дуже. Такав брак - такво крштење - донеће очекивани плод: тај плод неће бити додатак и терет светоотачких цитата, нити учење туђих мишљења напамет, него ће то бити задобијање новога, прозорљивога духовнога осећања које човека оспособљава да ствари сагледа на другачији начин, на прави начин. Останемо ли само при учењу цитата напамет и при њиховом механичком сређивању и научимо ли тако људе, пашћемо у основну грешку због које ћемо учити и објављивати све друго, само не светоотачки живот и светоотачку философију. Јер, особеност и изузетност светоотачког стваралаштва састоји се у томе што се оно зачиње, одржава, напредује и расте помоћу благодати и силом слободе Духа.

Пружам другима светоотачку реч, значи - ја сам живим и преображавам се њоме. На тај начин, мој организам има могућност да ту реч измени, да је учини јестивом и питком за онога коме је пружам.

Тада човек више не говори о животу него даје живот - храни гладнога и поји жеднога."

архимандрит Василије Гондикакис

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=7492.0

[w.a.mozart]

da,tako je  0110_hahaha

ali je dobro kada iz reči svetih izvučemo suštinu pa kada i ne znamo citat a mi shvatamo suštinu situacije u kojoj smo

[Иван Дабижљевић]

Моцарте, то је већ дар...