Маргарин опасан по здравље

[Боривоје Марковић]

У пости многи људи једу доста маргарина. Овај текст говори о томе да је маргарин опасн по здравље.

МАРГАРИН - ОПАСАН ПО ЗДРАВЉЕ

MARGARIN !

Ovo je zanimljivoMargarin je izvorno stvoren radi debljanja ćurana. Kad je izazvaopomor ćurana, ljudi koji su uložili sav novac u istraživanja, željelisu vratiti uloženo. Tako su zbili glave kako bi smislili - što učiniti stim proizvodom, kako bi vratili novac? Margarin je u to doba biobijela tvar, ni najmanje nalik na hranu, pa su mu dodali žutu boju ipočeli prodavati ljudima kao zamjenu za maslac. Kako vam se tosviđa? Smislili su još i dodatnu mudrost: dodali su margarinurazličite okusne tvari.ZNATE LI UOPĆE... Koja su razlike između margarina i maslaca?Pročitajte do kraja ovaj tekst... Postaje vrlo zanimljivo!I margarin i maslac imaju približno istu kalorijsku vrijednost.Ali, konzumiranje margarina može povećati srčane bolesti kodžena za 53% u odnosu na konzumiranje maslaca, kako to navodinajnovije istraživanje Harvard Medicala.O maslacuMaslac je nešto bogatiji zasićenim masnoćama (8 grama) u odnosuna margarin (5 grama).Jedenje maslaca povećava apsorpciju mnogih drugih hranjivihtvari iz drugih namirnica.Maslac ima mnoge hranidbene prednosti, dok ih margarin imasvega nekoliko - a i to zahvaljujući tvarima koje su dodane u njega!Maslac je mnogo ukusniji od margarina i može pojačati i poboljšatiokus druge hrane.Maslac je dio prehrane stoljećima, dok je margarin ušao u uporabuprije nepunih 100 godina.A sad, o margarinu...Vrlo mu je visok sadržaj masnih kiselina.Utrostručuje pogibao od oboljenja srčanih žila.Povećava ukupan kolesterol i LDL (loši kolesterol) te smanjujeHDL (dobar kolesterol).Povećava peterostruko pogibao od raka.Smanjuje kakvoću majčinoga mlijeka.Smanjuje imunitet i imune reakcije organizma.Smanjuje proizvodnju inzulina.I sada ona najpogubnija činjenica... I TO JE OSOBITOZANIMLJIVO!

Margarine je tek JEDNU MOLEKULU udaljen od toga da budePLASTIKA... I ima 27 sastojaka kao i BOJE! Već i ove činjenice dovoljne su za izbjegavanje margarina dokonca života, kao i svega ostalog što je hidrogenizirano (što značida je dodan vodik, mijenjajući time molekularnu strukturu dotičnetvari...).Poslužite se i sami pokusom:Kupite kutiju margarina i ostavite je otvorenu u garaži ili na nekomsjenovitom mjestu. Nakon nekoliko dana, zamijetit ćete nekolikopojedinosti:* ni jedna muha, pa čak ni one dosadne sitne voćne mušice, ne ćeni prići margarinu (to bi vam trebalo nešto reći...)* margarin se ne će pokvariti ni promijeniti miris, a to zato jer nemahranidbene vrijednosti. I ništa ne će narasti na njemu: ni gljivice, niplijesni... Čak ni oni sićušni mirkoorganizmi ne će na margarinunaći podlogu na kojoj bi se udomili. A zašto? Zato jer je margaringotovo plastika. Biste li rastopili svoju plastičnu posudu i namazalije na svoju plošku kruha? Pošaljite ovaj prilog svojim prijateljima i znancima (želite li ihpoučiti...)Jer, kineska poslovca kaže ovako:

Podijeli li netko s tobom nešto vrijedno, pa imaš od toga probitka,tvoja je moralna obveza podieliti to saznanje s drugima...

I dodajte mi maslac... MOLIM!

[Zeebedee]

A evo i odgovora na to:

1. Margarin nije prirodan dok Maslac/Buter jeste. Ljudi koji biraju organik proizvode ce izabrati Buter.Oni koji paze kalorije ce izabrati margarin jer nema kolesterola.

2. Naravno da musice nece na margarin u poredjenju sa Buterom. Buter je mlecni proizvod a margarin je od biljnog ulja.

3. Sto se tice tvrdnje da je margarin samo jednu molekulu daleko od plastike je najobicnija laz jer i buter i margarin sadrze potpuno iste molekule. One su samo razlicito slozene i razlicitih kolicina. Prema tome onda je i Buter jednu molekulu udaljen od plastike.

4.Internet je cudo. Ako ikada dobijes jedan od ovih senzacionalnioh mailova, najbolje je da napravis jedno istrazivanje koje ce ti pomoci da razgranicis istinu.

[Zeebedee]

Nije tacan ni deo o istoriji margarina. Napravljen je 1870 godine od strane Hipolita Mege Murijea iz Francuske kao odgovor na pokusaje Luja Napoleona treceg da se nadje jeftinija zamena za Buter.Nazvao je Margarinom po grckoj reci Margarites- nakit.

[antoneta]

  Margarin ne utice na sastav majcinog mleka. Uopste ishrana sa dosta masti povecava kolicinu mleka, kalorijsku vrednost i sadrzaj masti u mleku, ali ne smanjuje prisustvo ni proteina ni ugljenih hidrata u njemu, u poredjenju sa "standardnom" ishranom trudnica.

  Za majcino mleko je zanimljivo da alimentaran unos vode, kalcijuma, bakra, gvozdja, fosfora, mangana, cinka, magnezijuma i ostalih neorganskih materija ne menjaju bitno sadrzaj ovih supstanci u mleku. Jedino jod (nema ga ni u margarinu ni u maslacu), liposolubilni vitamini (margarin je obogacen njima izmedju ostalog) i hidrosolubilni vitamini (pre svega zastupljeni u namirnicama biljnog porekla) mogu da variraju u humanom mleku u zavisnosti od ishrane...

  Lipoproteine male gustine (LDL) margarin moze da poveca zbog 30% veceg sadrzaja trans-masti u odnosu na maslac, medjutim takvih trans-masti inace ima i u obicnom keksu i celoj paleti drugih industrijskih proizvoda na koje ne obracamo paznju... Ali margarin ima 3,5 puta manje zasicenih masnih kiselina od maslaca, a sadrzaj vitamina F (polinezasicene masne kiseline, esencijalne, neophodne) u njemu je znatno visi.

  Argument "skoro pa plastika" nije zabrinjavajuc. I biljne masti se od zivotinjskih razlikuju u samo jednom atomu vodonika, pa ih to ne cini mrsnim... U farmakologiji promena u jednoj funkcionalnoj grupi od otrova pravi lek... Polivinilhlorid podseca na masnu kiselinu samo po svom alkil lancu... takav lanac imaju i alkoholi npr... A u mastima nisu zastupljene samo slobodne masne kiseline...

  I margarin i maslac su, buduci da obiluju mastima, nutritivno nepreporucljivi... Nista tu maslac nije bolji... obe namirnice ukoliko se konzumiraju u velikim kolicinama intenziviraju aterosklerozu i indirektno uticu na pojavu koronarne bolesti, dijabetesa... Ali i masti moraju biti zatupljene u dnevnom kalorijskom unosu u vrednosti od 30%, naravno ne snabdevamo se mastima samo iz margarina/maslaca... Kvalitativno (piramida zdrave ishrane) i kvantitativno (istrazivanja su pokazala da je kvantitet cak i odgovorniji) uravnotezena ishrana, dakle umerenost, zatim fizicka aktivnost i uopste adekvatan higijensko-dijetetski rezim zivota oslobadjaju nas mnogih bolesti danasnjice i udubljujuceg razmisljanja nad slicnim iskljucivim tekstovima.. 0110_hahaha 0110_hahaha

[Јаков.]

Hemijski sastav kakav takav, i korisnost za organizam na stranu, kada pričamo o margarinu (biljnom namazu) i buteru (puteru)-mlečnom namazu...

ali po ukusu i kvalitetu ne mogu da se mere.

Buter (Puter) je za 10 kopalja ispred bilo kog margarina.

I to onaj najprostiji buter....ona plavkasta folija Imlekova...I nema ništa od onih E (emulgatora), a margarin bilo koji da si uzeo bar 4, 5 tih E (nema veze za šta su)..i ni blizu mu ukus tako dobar kao buter

[Јаков.]

I jedan komentar na tekst objavljen u prvoj poruci...

Ma dajte malo samokontrole (bez optužbe na tekst)...ali čini mi se da smo suviše lakoverni bilo čemu što je objavljeno na internetu...

Ako nešto piše u wikipediji ili na googlu ne znači da je tako. Internet je velika šarena laža, a pogotovo što se tiče pouzdanosti izvora.

Ne kažem da dosta toga nije tačno i da se ne treba koristiti tim informacijama, ali malo više kritičnosti i rasuđivanja sopstvenom glavom....

Uzmimo primer kahvu. Svake godine se bar 10 puta u raznim magazinima i novinama priča o kahvi. Jedne godine je hvale na sva usta, sledeće izvuku neka istraživanja sa Bog te pita kojeg univerziteta u Ameriki, kako je kahva veoma opasna...i tako..

Najbolje čovek da proba sam, ako već pije. Nemoguće je ne čuti reakciju svoga tela i sopstvenu reakciju na taj nadražaj.

Neko može da popije 10 kahva pa da bude sav smoren i da kako legne zaspi. Drugi opet kako proba kašićicu da srkutne, ne može da spava celu noć, ajde što ne spava nego je sav ko navijen a čuka mu lupa ko Mića poštar kad donosi mirovinu.

Znači, u redu info kao smernica, ali ne kao amin.

[Боривоје Марковић]

Маргарин се може успоредити са великом лепо обликовано, пластичном јабуком у који неће црви.

[Juan Valdez]

Маргарин је штетан због транс незасићних масних киселина које настају у процесу (непотпуне) хидрогенизације. Део молекула незасићених масних киселина, уместо да веже водоник, изомеризује из природног цис у транс облик. Овај транс облик се брже гомила у артеријама јер је ензим липаза специфичан за масти које садрже цис масне киселине и брзо их разлаже, док се оне транс дуже задржавају у крвотоку имајући времена да се наталоже. Тако да је маргарин далеко опаснији за срце и крвне судове чак и од свињске масти. Такође је примећено да су транс масне киселине повезане са дијабетесом, али је механизам мање познат. Каква црна пластика...

[Млађо]

Маргарин се може успоредити са великом лепо обликовано, пластичном јабуком у који неће црви.

         Будући да те познајем, једино могу да те упитам зашто немаш поверења у стручност ових људи овде, међу којима је Антонета, моја бивша девојка која је студент медицине и која је на детаљан начин све то објаснила, а имаш поверења у непотписан и сумњив чланак?

[Боривоје Марковић]

  Margarin ne utice na sastav majcinog mleka. Uopste ishrana sa dosta masti povecava kolicinu mleka, kalorijsku vrednost i sadrzaj masti u mleku, ali ne smanjuje prisustvo ni proteina ni ugljenih hidrata u njemu, u poredjenju sa "standardnom" ishranom trudnica.

  Za majcino mleko je zanimljivo da alimentaran unos vode, kalcijuma, bakra, gvozdja, fosfora, mangana, cinka, magnezijuma i ostalih neorganskih materija ne menjaju bitno sadrzaj ovih supstanci u mleku. Jedino jod (nema ga ni u margarinu ni u maslacu), liposolubilni vitamini (margarin je obogacen njima izmedju ostalog) i hidrosolubilni vitamini (pre svega zastupljeni u namirnicama biljnog porekla) mogu da variraju u humanom mleku u zavisnosti od ishrane...

  Lipoproteine male gustine (LDL) margarin moze da poveca zbog 30% veceg sadrzaja trans-masti u odnosu na maslac, medjutim takvih trans-masti inace ima i u obicnom keksu i celoj paleti drugih industrijskih proizvoda na koje ne obracamo paznju... Ali margarin ima 3,5 puta manje zasicenih masnih kiselina od maslaca, a sadrzaj vitamina F (polinezasicene masne kiseline, esencijalne, neophodne) u njemu je znatno visi.

  Argument "skoro pa plastika" nije zabrinjavajuc. I biljne masti se od zivotinjskih razlikuju u samo jednom atomu vodonika, pa ih to ne cini mrsnim... U farmakologiji promena u jednoj funkcionalnoj grupi od otrova pravi lek... Polivinilhlorid podseca na masnu kiselinu samo po svom alkil lancu... takav lanac imaju i alkoholi npr... A u mastima nisu zastupljene samo slobodne masne kiseline...

  I margarin i maslac su, buduci da obiluju mastima, nutritivno nepreporucljivi... Nista tu maslac nije bolji... obe namirnice ukoliko se konzumiraju u velikim kolicinama intenziviraju aterosklerozu i indirektno uticu na pojavu koronarne bolesti, dijabetesa... Ali i masti moraju biti zatupljene u dnevnom kalorijskom unosu u vrednosti od 30%, naravno ne snabdevamo se mastima samo iz margarina/maslaca... Kvalitativno (piramida zdrave ishrane) i kvantitativno (istrazivanja su pokazala da je kvantitet cak i odgovorniji) uravnotezena ishrana, dakle umerenost, zatim fizicka aktivnost i uopste adekvatan higijensko-dijetetski rezim zivota oslobadjaju nas mnogih bolesti danasnjice i udubljujuceg razmisljanja nad slicnim iskljucivim tekstovima.. t1253

Не сумњам у веродостојност овог текста, али маргарин ипак не једем.

Има ораса, маслина, сунцокретових семенки, киселог купуса, ајвара, млевеног парадајза, црног и белог лука, хлеба од  целог зрна пшенице из млина са поточаре а има и у продавници.

Направи хлеб сам, просто је:

- пола кила брашна од целог зрна пшенице

- додати со, пола коцке квасца и умути се са дрвеном кашиком тако да не треба рукама ништа месити

- ставити на топло место да нарасте

- умутити поново дрвеном кашиком, па још једном (овако тесто боље нарасте и хлеб је мекши)

- модлице од 12 подмазати маслиновим уљем, може и обичним али се хлеплићи теже ваде

- на 250 степени 25 минута пећи

- не мора се вадити из рерне одмах, нека стоји бар десетај минута у рерни

- кад се извади и охлади ставити хлепчиће у пластичну кесу и могу се јести пет дана

(ово може и са кило брашна за два пута 12 модлице. Доњу модлуцу ствати на тепсију која се обрне, тако да има хлеба за четворо неколико дана)

Овакав хлеб је дупло јефтинији него куповни, а неееупоредиво бољи. Људи једу овај куповни хлеб, мало маргарина и уз то кечап и сенф, плус кувану храну која је полумртва. То је катастрофа од исхране, јер обавезно после месец дана човек се онесвсти

Пробај брате Ђомла да направиш ове хлепчиће и да видиш.