ЖРУ десетерац :))- придружите се!

[Broken]

Ево има три године дана

како читам писанија ваша

али ову тему не приметих

те се сада са радошћу чудим

где је нађох у данашњи данак

где се сија међ'осталим темам'',

где се сија као жарко сунце

као сунце што облак милује.

Да поживи стотину година

ко је овде на форум постави.

 

Наставићу после још да пишем

ал'сад морам хитати по сина

да се мали , јадан не изгуби.

[Zero]

Brate R2, tema za se zbori,

vidi kako stihić se viori.
Stižu jedan iza drugog, ljudi,
junačko im srce iza grudi,
oberučke dočekaše tebe,
jer kroz stihić podeliše sebe.

Iza slike malog robotenka
verujem da velik čova čuči,
ko planina velika mu senka,
Kroz stihić nas privuče i uči
da zajedno možemo i više
no što može u stih da se stavi,
mnogo više nego da se piše,

tajna što svako srce raskravi.

Inspiracija mi takva došla,
ne zameri na stihiću ovom,

reč za drugom-ne zna gde je pošla,

davno ne baratah stihom, slovom.

Možda idem, al ću opet doći,
reči slatke da ponovo čitam...
Desi se u mrak umom da skitam,
sve što je loše, najzad će proći,
uz Dobrog kraj dobar još će doći.

[Ово име није заузето]

Ђе су гусле, јуначине силне?
Што на празно пјесма да се пјева?
Ја вас читам, а у се' напевам
У глави ми гудање одзвања
И тако сам испев'о и пјесму
Светом Петру, Божјем ученику
Не каним се овде дуго писат'
Само оно што је најважније
Тако казах у два стиха моја
А све као Петру да казујем:
"Твоја вјера, вјера неписмена
Не знаш писат, ал вероват' знадеш"
И тако бих ја још гусл'о ође
Да бар когод загуди на жице
И да двије слике туде стави
Цетињскога Петра чудотворца
И Јована, Светог Крститеља
Запјевајмо нек пјесма загрми
Нека звјезде загрли небеске
Позовите попу да окади
Форум овај мирисним тамјаном
И док свеце славе форумаши
Десетерац док се земљом поје
И барјак се ЖРУ-овски вије
Да пригодну клетву сочинимо
Као некад јуначки нам преци
"Проклет био сваки онај форум
На којем се љубав не поштује"
Зато браћо, крст да целивамо
Христом Спасом да се причестимо
Па уз гусле да се поздравимо
Радост нек је свагда међу нама
А од свега талента што имам
Његош сад се преврће у гробу


 

[Milan023]

Мили Боже чуда великога
кад сам и ја дошао на тему
да поздравим браћу форумаше
који пишу двадесет пет страна
све јуначке ЖРУ десетерце
Браћо моја сиви соколови
гусле су ми у десници руци
ал' ја браћо гуслати не умем
већ ја гусле пустим на јутјуби

да уз песму која срце пара

посветим и овде неколико реди.
Манастири и свето гудало
то је српску вјеру сачувало...

(како пишем, као Вишњић прије)

[Иван Ивковић]

  On 18. 7. 2014. at 20:53, Ово име није заузето рече

Његош сад се преврће у гробу

 

Можда брате сад се и преврће

ал' од жеље да нам се придружи

вала си га добро изаткао

да ти сваки пјесник позавиди

и на ворум, а вала и шире.

То и јесте и пјесма и наук

кад се њоме Свјетлост вјечна слави.

Нека би нам браћо пјесма била

Њој на славу а нам' на спасење.

 

Сад баш слушам куке и лелека

то нам наша сестрица Драгана

све запјева од чемера љута

униније црно њојзи прети,

па све вели - "неваљашан ворум"!

Ал' Данче се не да преварити,

даде Господ, наш Војвода силни

њој у руке свијетло оружје,

обуче је у оклоп од вјере

те сад Данче молитву приноси

што је Јован Кронштатски сотвори.

 

Ускликните браћо моја смјело

из дубине срца проузносећ'

у Свјетоме Духу молепствије

да црнога врага побједимо,

Цара славе во вјеки славимо!

[Ово име није заузето]

Веруј брате, тако ми гусалах
Свака ти је као у Његоша.

Ово ми је тема омиљена
На форуму слична овој нема.
Но се питам, смије ли се овде
И озбиљан десетерац писат'?
 

[Ово име није заузето]

Соколови да вас питам нешто:

Ђе се могу набавити гусле?
Од некога правог занатлије?
Толико сам испјевао мисли
Но ни уз шта не могу их казат.
Па се мислим, ви сте добри људи
Могли бисте мени штогод рећи
Ђе је добро и ваљано купит'
Ђе је добро и ваљано дрво?
Телефоне ал' адресу каште
Како бих ја ступио у контакт
Па да једном, ако Бог да здравље
Гусланијем испунимо форум.
Модерна су ова сокоћала
Па се слика шаље интернетом.

Захваљујем свима унапријед.
Бог са вама велики јунаци !

[Иван Ивковић]

  On 18. 7. 2014. at 22:54, Ово име није заузето рече

Но се питам, смије ли се овде И озбиљан десетерац писат'?

 

Што за једног чо'ека је збиља

за друга је гола спрдачина,

пиши брате што ти је на срцу

за остало немој се бринути.

 

А што иштеш добра инструмента

ја мајстора ни једна не знадем

но сам ти се лечка распитао

те сазнадо' тројицу мајстора.

 

Први ти је мајстор звани Драган

од племена Јовановићева

мож га наћи половином пута

кад од наше престонице кренеш

пут Маџара царскијем друмов'ма.

У Новоме Саду он саде пребива

и там' гради јоште ћеће ствари...

 

Други мајстор дична је старина

на име се Новак одазива

родом тај је са Радан планине

веле људи - равна њему нема

широм наше земљице Србије.

Не даде се наћ' много о њему

но ево ти ова ситна књига

можда будеш ти срећније руке.

 

Трећи ти је Милић Шапоњићу

он је уз то још народни пјесник

не морам ти вазда бесједити

боље види красна свјетлописа.

 

Толико ти брате мој од мене

нека ти је на радост и здравље

да ти нама у гусле засвираш

а ми да се с тобом веселимо.

[Дијана.]

Бог д'поможе, 'ришћанска господо,

Што се 'вође сваки дан збирате,

Да по коју мудру прозборите

Како вама и на ползу свима

Са поуке мудре и са живе ријечи

Живе ријечи вјечитога Христа

Који Један утјеху нам даје.

Не мишљах вам ја се обраћати

Јер с'одавно у стиху не кушах

Ни слободном а камол'захтјевном.

Нит' приличи женској глави зборит'

Ђе су мудре мушке главе сложне

Да људују и да људски зборе.

Него Богом браћо ал' синови-

Јер претурих преко својих леђа

Много љета а још више муках-

Усудих се да вам 'вако зборим.

Већина смо ми на овоме мјесту

Што се радо 'ришћаним' сматрамо

Јер смо вољни бити изабрани

Врли, мудри и од сваке ползе.

И још има ту и других душа

И цвјетова у Божијој башти

Од свакакве вјере и невјере

Па је друштво мало шаролико.

Ми 'ришћани треба да свијетлимо

Господу се вазда приближимо,

Патријарха светог не брукамо

Него р'јечи да нам буду оштре

Духом али формом мудре.

 

  :bendoff: 

[Дијана.]

Нo женско срце некадa дирне,

А из срца једино и зборим

Јер жалости ме кад провали из нас

-(Ал таки нам духовни је закон

Да нас кушач оставит не хоће

Но наше је да мушки стојимо)-

Смрад геенски и гордост адова

Гњев ђавољи па из срца неста

Почетне нам воље племените

Да поуку и утјеху подамо

Јер су многе душе овђе жедне

Ријеч корисну да чују, науче,

И васкрсну од љубави свете,

Да зацијеле своје љуте ране,

И јадове што су их притисли

Да од муке и јавно зацвиле

И утјеху од странаца траже

На некаквом виртуелном скупу.

Још нам онај филозофе стари

Рече немој чо'ека дирати

Не знаш никад как'у муку носи,

А исто нас и Господ учаше,

Да нам око треба свијетло бити,

Да нам ваља са тужним плакати,

И златоусти псалмопојац рече

Срамота је тући обореног.

Па ја за се сузе женске лијем

Што се ђеца с муком својом неком

Дал’ небитном но њима пребитном

Обрате нам овде да би само

Срели подсмијех и осуду тешку

Ил' каки либерализам лажни

Ил' фарисејски захтјев млого оштри

Па се ђеца православља клоне

Умјесто да нам се приближе.

     

[Дијана.]

Они што су сваког дара пуни

С неукима стрпљење изгубе

Па с поуком увреда му оде

Да му она поука огорча.

А многи је и кад прича нешто

Што у знање али књиге спада

Само хтио с људима боравит'

Ријеч икакву с' сличним размјенити.

Нека дошла да душу разгали

Јер је мука притиснула љута

Дијете муке и болести има

Срце цвили што помоћи нема

Бога зове и свакоме даје

Ријеч утјехе ал' молитве свете.

Ал' науци није много вична

Па је неки горди зналци коре.

Неки себи за право чак дају

Бог ће знати како али зашто -

Дал' им гордост ума помрачила

Па дар Божји у супротност оде -

Да свет наук исправе, домећу

И мудрости отачке критикују

И обични народ да смућују.

Па ће остат' ко школован није

Мудрољубљем али богословљем

Збуњен, смућен и још саблажњен,

Јел' још човјек душу оно има

Ако има дал' је бесамртна.

Господ рек'о чувај душу своју

Преко самог земаљског живота

Па ћеш са мном душом рају поћи,

Док не дођем да ти тијело дигнем

И учиним те цијелог бесамртног.

Оци рекли јесте бесамртна,

И великани књиге пјесме ријечи

Него нешто друго неки зборе.

Него народ за науке не зна

Нити збиља много и не мари

За појмове природе, суштине,

Бића, сврхе, - и мудрости њине.

Но се народ намучио грдно

И ратови људе похарали

Нема куће у црно да није

Јал болешћу јал злом каким грдним

У злом свијету у црно завила.

Па та ђеца, сестре, браћа, мајке

Све несреће, кукавице сиње

Ране им се љуто позлеђују

Штоно кажу нема твога чеда,

Твога брата, сестре, оца, мајке

У земљи труну, душа им неђе

Али ниђе, нит' жива, нит' мртва,

Не надај се да ти у сан дође

Да с вољеним опет попрозбориш

А ако га ти и оком видиш

То је само жеља твоја пуста

То се теби само причињело;

Виђети га нећеш ни он тебе

До васкрса општег, ако итад.

Па се грдне кукавице муче

Сољу ватре на љутој им рани.

   ( 

[Дијана.]

Ал имамо још повише доброга,

Много душа срцем Бога иште

И ријеч д'јеле златом жежену,

Која диже, лијечи, васкрсава,

Много мудрих Боготражитеља

Кроз који нам и Дух Свети збори,

Дар се множи, мудрост а и радост

Милосрђе а и братска љубав.

Па нам овај виртуелни сабор

Кано и свијет стварни  што нам је

Мегдан вјечни од добра али зла

Ду'овне борбе вјечито поприште.

Из срца нам до ријечи и руке

Сокоћалом овим чудноватим.  

:0442_feel:        

 

[Баба]

Е немојте превише китити

мрзи људе надуго читати

 

...

[Баба]

Него сам се врло обрадово

гледајући новијех стихова

мишљах вала није ово за нас

е су можда прошла та времена

ал јок вала погријеших силно

све ми драго што сам тако грешан

што ме ваши стиси демантују

док је овог стиха међу нама

неће лахко понестати Срба!

[Ово име није заузето]

Слушај Жељко, и остала браћо
Није мене џабе ник на форум
Но се и он десетерцем пише.
А што каза да си посумњао
Па да мислиш гусла се уз техно
Да су Срби сву светињу дали
Све за пару ал' ђавољу игру.
Е то ми је понајвише драго
Што у томе разуверисмо те.