Муамер Зукорлић: Аутономија за Санџак јер је Србија држава српског народа

[Владан]

немој молим те да сада наспуте оне комунистичке флоскуле типа "какав Српски краљ , такав му је и српски језик" итд

Језик је основа сваке културе. Чији је он краљ ако не зна српски језик? Срамота је кад обичан србин, грађанин, заборави свој језик, а камоли краљ!

нећу да полемишем даље, видим да не вриједи, он је крив што у Србију није могао и што је учио енглеску школу и енг културу, видим ови наши што данас оду преко гране за 3 мјесеца не знају како је каже нека ријеч на српском, такав народ нема право да му замјера било шта. ПА браћо моја рођен је тамо,без икаквог додира са Србијом где би добио Пожаревац минимално да је само нос помолио до границе са Словенијом! не можете му замјерити језик није то уреду и Владика Сава Славонски слабије говори српски (рођен и одрастао у САД) чак се и један дио Свете литургије изговара на енглеском ... па шта ?!

какав је такав је НАШ ЈЕ!!!

ПОТМАК СРПСКОГ ВОЖДА КАРАЂОРЂА

ПОТОМАК ВЕЛИКОГ КРАЉА ПЕТРА ОСЛОБОДИОЦА,

ПОТОМАК  МУЧЕНИЧКИ ПОСТРАДАЛОГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА УЈЕДИНИТЕЉА,

ПОТОМАК КРАЉА ПЕТРА ДРУГОГ

ПЉУЈЕМО ЛИ НА ЊЕГА ПЉУЈЕМО НА СВЕ ЊИХ!!!

опет понављам КАКАВ-ТАКАВ НАШ ЈЕ БОЉЕ НЕМАМО!!!

[Дете Апокалипсе]

немој молим те да сада наспуте оне комунистичке флоскуле типа "какав Српски краљ , такав му је и српски језик" итд

Језик је основа сваке културе. Чији је он краљ ако не зна српски језик? Срамота је кад обичан србин, грађанин, заборави свој језик, а камоли краљ!

нећу да полемишем даље, видим да не вриједи, он је крив што у Србију није могао и што је учио енглеску школу и енг културу, видим ови наши што данас оду преко гране за 3 мјесеца не знају како је каже нека ријеч на српском, такав народ нема право да му замјера било шта. ПА браћо моја рођен је тамо,без икаквог додира са Србијом где би добио Пожаревац минимално да је само нос помолио до границе са Словенијом! не можете му замјерити језик није то уреду и Владика Сава Славонски слабије говори српски (рођен и одрастао у САД) чак се и један дио Свете литургије изговара на енглеском ... па шта ?!

какав је такав је НАШ ЈЕ!!!

ПОТМАК СРПСКОГ ВОЖДА КАРАЂОРЂА

ПОТОМАК ВЕЛИКОГ КРАЉА ПЕТРА ОСЛОБОДИОЦА,

ПОТОМАК  МУЧЕНИЧКИ ПОСТРАДАЛОГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА УЈЕДИНИТЕЉА,

ПОТОМАК КРАЉА ПЕТРА ДРУГОГ

ПЉУЈЕМО ЛИ НА ЊЕГА ПЉУЈЕМО НА СВЕ ЊИХ!!!

опет понављам КАКАВ-ТАКАВ НАШ ЈЕ БОЉЕ НЕМАМО!!!

Брате, он је краљ Србије а и свих срба на неки начин, па ако не зна српски чији би онда могао бити?! Ми смо јединствени у свету због нашег језика и писма у свету, српског језика и ћириличног писма, па ако неко жели да буде србин никада то неће заборавити или изгубити, никада.

А све ово што си навео, чији је он све потомак, само му отежава. Јер, он је потомак свих тих људи, а шта је он урадио? Он је пљунуо на све њих заборавивши сопствени језик, jезик којим су његови славни преци говорили, а тако је пљунуо и на наш цео народ и све српско.

Критике мало, брате, будимо реални и искрени...

Некад помислим да смо можда и заслужили да српски краљ заборави српски језик...

[Милан Меденица :)]

твом другару боље иду језици... :cheesy2:

није проблем у језику порблем је што смо сви поготово ви мало старији комунистички затровани на овај или онај начин хтјели то признати или не... то доказују и ове твоје ријечи "српски краљ" на " енг менталитету"

јест он сам није хтио да се врати и намјерно је оставио ссаму СРбију па је Тито био  владар спаситељ...

а шта је требало да заврши или упише да студира можда Филозофију на БГУ-ту, тих година??

како неко да буде "баја" кад га са свих страна ударају по прстима куд год да  мрдне, наравно осим наше Свете Цркве.

питаш ли се што је ЊКВ Принц Престолонаследник у својим  годинама, што лијепо не буде  "БАЈА" прогласи се преко ноћи за Краља Србије у јулу региструје партију , почне да лобира и у октобру узме изборе и Србија МОНАРХИЈА .... на би највише волио овакав сценарио.. али не иде то тако  брате драга

што се тиче комуниста ако ти смета како сам их назвао ево исправићу се

КОМУНИСТИ СУ ЉУДИ у којима обитава  САТАНА!!!

брате мој драги, мораш прво да ме упознаш или да прочиташ неке моје ставове или да сазнаш нека моја познанства и контакте па да ми кажеш да сам мало отрован комунизмом    algabacaju algabacaju algabacaju а да ме дисквалификујеш одокативном методом, био би први коме је то успело  :cheesy2: :cheesy2: :cheesy2:

проблем језика је начин размишљања, а то би знао да течно говориш неки страни језик и разумео би колико другачије неко МОРА да размишља и какве мисли може или не може да отелотвори другим језиком. ПОГОТОВО кад ти је матерњи страни језик  smej.gif

чему одмах наспрамност тите и краља, сем да мене оптужиш за комунизам или да покажеш нечију надмоћност или униженост по неком питању? људи су обојица, радили шта су знали и умели и што су мислили да је најбоље, како год ти доживљавао нечија дела а нечија фаворизовао по емотивном или когнитивном аспекту своје личности и призме посматрања. а за све је потребно двоје и то их чини само двају лицима једног те истог новчића

баја је управо онај који се не обазире на пацке и парадигму 5 мајмуна - то је оно што га чини бајом. сви остали нису баје, јер је то ексклузивна дефиниција бајинства  smej.gif

имаш неке снове како функционише свет, а монархија не задовољава најмање три основна услова у савременом добу и потребна јој је подршка народа, што је већ не чини монархијом него уставном монархијом у најмању руку. дакле, промашено је да причамо да ће се народ изнебуха клањати макар коме, тај то данас МОРА дебело да заслужи.

лепо си се излупетао са тим да у комунистима обитава сатана, ај сад у ћошак да се оладиш :group111: :group111: :cheesy2:

[Милан Меденица :)]

ајд ако ти тако кажеш  algabacaju algabacaju

по тој логици и Србија је хришћанска држава. algabacaju

Е бре Милане Брате...

Па читао си о историји Хришћанства...

А Србија нема Хришћанску већину...а још мање власт...

Синоћ би у продавници једва нађох неки посни слаткиш (жена ми наредила  :group111: ) нема па нема...

како нема хришћанску већину?

види како Црква утиче на државу, чак се и председник саветује са Патријархом за сва већа питања, а ефендију ништа не пита?  89898989898989

у погрешну продавницу си ишао  :group111:

[Михајло]

како нема хришћанску већину?

види како Црква утиче на државу, чак се и председник саветује са Патријархом за сва већа питања, а ефендију ништа не пита?  89898989898989

у погрешну продавницу си ишао  0110_hahaha

Ај добро забаван си...  :cheesy: признајем...

А сада озбиљно...

Ја причам о Хришћанима не о "Хришћанима"

[Evgenik]

Ја искрено не видим превелику разлику у менталитету скојеваца, омладине ЛДП, геј активиста, турбо-ревнитеља и националиста.

Сви редом су острашћени људи и (што је редовно последица страсти) оптерећени мржњом према свему изван властитог видокруга.

[Михајло]

Ја искрено не видим превелику разлику у менталитету скојеваца, омладине ЛДП, геј активиста, турбо-ревнитеља и националиста.

Сви редом су острашћени људи и (што је редовно последица страсти) оптерећени мржњом према свему изван властитог видокруга.

Е.. Брате мили!

Зар сам ја острашћен и мрзитељ?

Ти знаш да сам националиста!

[Evgenik]

Односити се домаћински према ономе што ти је Господ дао на старање зове се "домаћинство" и "патриотизам".

Национализам редовно у себе укључује мржњу према свему што није твоје, а у душу онога ко му се препусти умјесто духовног мира, молитве и Христа уноси немир и приче о сплеткама, политикама, завјерама, ратовањима итд. односно свему што са хришћанским етосом везе нема.

[Михајло]

???

Шта причаш Србине!

То што ти говориш је шовинизам..

А не национализам..

Јел треба св.Оце да позивам на ову тему...

[Михајло]

Само за мог Брата Евгеника

--------------

Шовинизам (по Наполеоновом војнику Николи Шовену (Nicolas Chauvin) коме је приписивана беспоговорна оданост Наполеону) је екстремни вид национализма. Примитивна, трибалистичка идеолошка и политичка доктрина, коју чине мистификована национална историја, изразито позитивне предрасуде ο вредности сопствене нације и негативне предрасуде ο другим, посебно суседним нацијама, повезане са мржњом, презиром, нетолеранцијом и агресивношћу према припадницима других нација.

Шовинизам може бити изузетно опасна идеологија када, спонтано или политичком манипулацијом власти, захвати масе, створи ксенофобичну климу, покрене ирационалне страсти и снажне афекте усмерене на "непријатељску" нацију, чији се припадници сатанизују. Бујање шовинизма може се отети друштвеној контроли, а често се завршава етничким ратом или прогоном и погромом неке националне мањине.

Настанку и развоју шовинизма у једном друштву доприноси затвореност националне економије, недемократско устројство друштва, непросвећеност, сиромаштво, нагомилане социјалне тензије. Ауторитарна личност је носилац шовинизма.

У ширем смислу свако посматрање једног партикуларитета као бољег од свих осталих се може сматрати обликом шовинизма. Тако шовинизам не мора бити само екстремни национализам, већ и културни империјализам, за шта је један од најпознатијих примера европоцентризам.

----------

Национализам у суштини представља приврженост сопственој нацији и држави.[1]

У ширем смислу, национализам може значити приврженост властитој нацији и њеним интересима, занемарујући интересе других нација [2] Појам се такође односи на доктрину [3] или политички покрет [4] по којој нација дефинисана у оквирима етничке припадности или националне културе, има право да конституише независну, суверену или аутономну политичку заједницу, базирану на заједничкој историји и судбини. У својим екстремним облицима, фашизму у Италији и Шпанији и националсоцијализму у Њемачкој, у првој половини 20. века, национализми ове врсте заговарају ауторитативну државу са ограниченим индивидуалним правима грађана, а у случају националсоцијализма и антисемитизам, супериорност аријевске расе и милитаризам[5].

Као појава, сматра се да је национализам настао с почетка 19. века са појавом романтизма у уметности и књижевности и као одговор на универзалност ренесансе и хуманизма. Пре појаве национализма, критеријум за разликовање међу људима је углавном била религија[6], а од почетка новог века (16. век) до Наполеонових ратова долази до формирања јединствених језика, и традиције се међусобно мешају стварајући веће групе људи исте културе. Ово временом доводи до стварања нација, тј. великих група људи који говоре истим језиком, који су исте вере и имају сличну традицију. До Берлинског конгреса 1878. године створене су све веће националне државе.

Национализам је довео до појаве националних држава (државе чије су границе дефинисане језичким или културолошким границама, а не освојеним територијама као што је то био случај раније). Овај феномен је довео до једног од највећих таласа промене карте Европе. Међу новонасталим (националним) државама су Немачка и Италија које су убрзо постале светске велесиле.

Национализам је сложен појам који обухвата различите нивое националне свести. У основи је то снажна национална свест која подразумева љубав према својој нацији, добро познавање националне историје и културе, истицање националних обележја, национални понос и страсно залагање за национални просперитет.

Развијени појам национализма подразумева политичку идеологију, систем вредности, представа, начела, ставова, предрасуда и стереотипа, чије језгро чини романтичарски култ национа и националне државе, око којег се испредају митови, легенде који се односе на идеализовани национални карактер и мистификовану националну историју.

Основна социјално-психолошка функција национализма је формирање и учвршћивање националног идентитета, као и буђење и јачање националне свести ради хомогенизације нације и учвршћивања националне државе.

Супротно, екстремни случајеви национализма у односу на позитивни односно негативни сентимент, воде ка шовинизму.

--------------

Значи Брате...ово је са википедие либералне да немере више бити либерална..

[Evgenik]

Јесу то дефиниције из Житија или из Патерика?

Ја ти рекох да се љубав према ономе што ти је Господ подарио зове патриотизам.

Јел треба св.Оце да позивам на ову тему...

Свете Оце треба позивати и на њих се позивати и за њима следовати у сваком часу и у свакој прилици,

јер су св.Оци они који су подвиг следовања за Христом такође спроводили непрестано у сваком часу свога живота.

[Михајло]

Родољубље или патриотизам, је појам чије позитивно значење обухвата различита позитивна осећања и систем повезаних ставова чији су објекат сопствена нација, језик, држава, историја и култура. Он подразумева развијену националну свест, оформљен национални идентитет, као и осећање привржености својој нацији, али без идеализације властите и потцењивања туђе нације.

У негативном смислу, патриотизам укључује негативне емоције, уверења и ставове који настају као реакција на угрожавање националне слободе или на вређање националних осећања.

[Михајло]

Јесу то дефиниције из Житија или из Патерика?

Ја ти рекох да се љубав према ономе што ти је Господ подарио зове патриотизам.

Јел треба св.Оце да позивам на ову тему...

Свете Оце треба позивати и на њих се позивати и за њима следовати у сваком часу и у свакој прилици,

јер су св.Оци они који су подвиг следовања за Христом такође спроводили непрестано у сваком часу свога живота.

Св. Владика Николај Српски: Национализам Светог Саве

У једном свом прошлом предавању ја сам истакао ону унутарњу и главну покретну силу у Светоме Сави, која је овога Божјег човека и народног хероја покретала на сва она велика дела, која је он створио, и која потомство његово до данашњег дана поседује као неотуђиву својину. Та покретна сила у Сави била је визионарска вера у живога Христа и пламена љубав, спојене уједно као што је спојен извор са реком што тече из свог извора. Визионарска вера осветљавала је цео ум Савин и потапала све мисли његове у буктињу вечитих небеских истина а пламена љубав обузимала је цело срце Савино и својим жаром сагоревала у њему сва друга страсна осећања. Ту способност, да један човек себе толико одземљи и онебеси, да може рећи за себе: не живим ја него Бог живи у мени, ја сам назвао азијском способношћу. У истини многи нам примери показују, како прошли тако и савремени, да је то по преимућству способност великих религијских личности из Азије. Ако то мисаоно и осећајно савршенство назовемо божанским одушевљењем, можемо слободно рећи, да је њиме Свети Сава уздигнут у прве редове божанских људи, које је Азија дала човечанству. Но људи са таквим божанским одушевљењем обично су бегали од света и тражили самоћу, тражили самотно сунчање под врелим зрацима Сунца Правде, вазда чезнући – према једној индијској речи – да убуду и увек пребубу „усамљени са Усамљеним“. И Свети Сава имао је тај неодољиви нагон за самоћом, за самотним сунчањем, за пребивањем усамљен са Усамљеним, и у томе је он сродан свим великим Азијатима. Али као рођени Балканац, то јест, као човек са најбољом синтезом Истока и Запада у себи, Сава је имао једно преимућство над великим и генијалним Азијатима у томе што је могао бити активан и енергичан на општем послу до савршености једног великог Европљанина. Најпре најбољи зидар самога себе Сава је по том био најбољи зидар свога народа. Најтрудољубивији стваралац свога карактера, он је по том био најнеуморнији стваралац карактера свога народа. Најмарљивији сабиратељ духовне и моралне снаге у себи, он је по том био највештији изразитељ те снаге на широком платну народне историје. Све је код Саве ишло у нормалном поретку: прво Бог па човек, прво човек па онда свет, прво просвећење себе па онда просвећење других, прво садржај па онда израз, прво карактер па онда спољашња култура. Ево велике и корисне опомене нашем поколењу, у коме многи иду наопаким путем: Играју по периферији а не познају центра, муче се да изразе но немају шта да изразе, трче да просвећују а сами непросвећени, заглушују виком о култури а не брину о карактеру, траже уређење целога свега а нису уредили своју душу ни своју кућу.

Највећи труд који је Свети Сава показао после труда над својом душом, над том првом њивом Господњом, јесте труд над народом својим, том другом њивом Господњом. Сав тај труд његов над народом српским, сву ону ужурбану и многоструку активност његову као правог Европејца, и плодове те активности, ја ћу назвати Савиним национализмом. Овај Савин национализам обухвата народну цркву, народну династију, народну државу, народну просвету, народну културу и народну одбрану. Основу и центар свега Светосавског национализма чини народна црква. Она је као дух који оживљава цео народно организам, осветљујући, загревајући и сједињујући једном вером, једном надом и једном љубављу.

Шта означава народна црква? Означава једну самосталну црквену организацију, са својом централном влашћу из народа и у народу; са народним свештенством, народним језиком и народним обичајним изразом своје вере. На супрот таквој народној цркви стоји ненародна или интернационална црква, са централом изван народа, са свештенством одасвуда, са језиком туђим и са уједначеним, униформисаним, изразом своје вере. Шта је природније и корисније? Несумњиво народна црква. Она има своје оправдање у Јеванђељу. Сам Спаситељ је заповедио апостолима Својим: идите и научите све народе. 1) Тим речима Он је признао народе као природне јединице Своје васељенске цркве. И кад је послао Духа Свог Светог на апостоле, апостоли су почели говорити разним језицима; не, дакле, само јеврејским, или латинским, или грчким, него језицима свију народа: Парћана и Миђана и Египћана и Римљана и Арапа и свих осталих. И кад су апостоли постављали старешине црквене у једном народу они су се трудили да их узимају из тог самог народа.

Отуда је Савина народна црква јеванђелска и апостолска. Такву народну цркву желео је од увек сваки хришћански народ под сунцем. Но ни до данашњег дана многи хришћански народи нису успели да имају своју самосталну народну цркву, са централном влашћу унутра у својој земљи, са свештенством својим, и са језиком својим народним. А Свети Сава је придобио ту драгоцену тековину пре седам векова. Црквени центар за српски народ, дотле далеко у Цариграду, створен је у Жичи; грчке епископе и свештенике заменили су епископи и свештеници Срби; грчки језик уступио је место српском језику.

Народна црква изискује народну династију у држави. Кад су људи из самог народа духовне вође, онда и државне вође треба да су људи из самог народа. Народна држава за Светога Саву значила је отаџбину, земљу отаца наших, у којој живи један и исти народ. Не иде народна држава докле мач може ићи, него мач сме ићи само до граница једне народне државе, то јест отаџбине. Ако се дозволи да се држава простре докле мач може досегнути, онда држава престаје бити народна, престаје бити отаџбином и постаје империјом. У том случају држава добија територијално али губи морално; добија у материјалним димензијама али губи у интезивности духовне и моралне снаге; јер постаје мешавином крви, језика и расположења, а таква мешавина производи страх, немир, себичност, грабеж, и осећање сталне несигурности.

Отац народне просвете Свети Сава је у исто време и отац народне културе. Култура је спољашњи уметнички израз народног ума и осећања. Свети Сава је неуморан био у стројењу и стварању. И све што је он постројио и створио представља савршен уметнички израз: било да је то грађевина, као што су Хилендар и Жича, или народни обичај као прослављање крсне славе, или одабраност језика којим је он говорио и писао. По његовом примеру и надахнућу народ је српски успео да сазда своју савршену националну културу, то јест да да савршен својствен израз свога ума и срца у зидарији, у везу и тканини, у песми и причи, у резби и боји, у неисцрпној мудрости, у красоти обичаја и у отмености понашања. Ако се све то назове једном примљеном речју култура, онда је Свети Сава творац и надахнитељ свеколике наше богате народне културе.

Свети Сава није био војсковођ ни организатор војске, али је он био определитељ смисла и циља српске војске. Војска мора бити народна, да би имала своје морално оправдање и благослов цркве. Пре свега народна војска састоји се из синова народа а не из робова или плаћеника, као што је случај у империјама. Даље, народна војска има за циљ, само и једино да брани народ и народну државу а никако данапада друге народе и руши туђе државе.

И тако творац српске народне цркве следствено је био творац свуколиког национализма српског. Све гране народног живота органски је он спојио једну с другом, тако да се не може једна од њих засећи или одсећи а да све остале не осете бол.

По схватању Светог Саве живот је народни једна недељива целина како физички тако и духовно и морално. Отуда су и све гране народног живота и установе недељиве, спојене не механички једна уз другу него срасле једна с другом тако да животни сокови струје из једне у другу.

Ово Светосавско органско и свештено схватање нације упијено је у дух и у крв Савиног народа и пстало тако природно као дисање. И у истини душа је Србинова дисала тим основним начелима Светосавског национализма кроз свих седам минулих столећа. И дан данас за Србина је одбојна и сама помисао, да његовом црквом управља неко из туђе државе, да му свештеници буду странци и да му се служи служба Божја на страном језику. Њему би се чинио смешан и фантастичан предлог, да му туђин буде краљ. Њему је одвратно империјалистичко завојевање туђе земље и отаџбине у оноликој мери у коликој му је мила срцу своја народна држава и слободна отаџбина. „Своје чувај, туђе не дирај“, његова је посведневна реч и за њега света реч. Школу која не значи вежбаоницу у врлинама и која производи људе непоштеније и побрканије од неписмених људи, Србин сматра злом, и то злом које се скупо купује. Рекламаторску, бездушну и капиталистичку културу он излаже посведневно духовитом подсмеху и порузи а у души страхује од ње као од лукавог непријатеља, који се с осмехом увлачи у његову земљу, да му разори све националне светиње. Војску сматра народном одбраном, и сам војује као лав, али само онда – и једино онда – када му је савест мирна, да не отима туђе него да брани или ослобођава своју отаџбину, земљу отаца својих. Такав национализам Свети Сава је смислио, у народну душу укоренио и своме народу као остварени идеал у аманет оставио.То је његов јеванђелски и органски национализам. Па због тога што је јеванђелски, оњ штити личност човекову и помаже њено развиће до савршенства; због тога пак што је органски, он штитио индивидуалност самога народа као целине да се не изметне у империјализам или да се не расплине у интернационализам.

А нама је тај посао свршио Свети Сава, први међу светитељима, први међу генијама и први међу херојима у нашој историји. Свршио га је савршено, свршио га је без борбе и без крви, и свршио га је не јуче или прекјуче него пре 700 година. Отуда је национализам српски, као стварност, најстарији у Европи. По историјама се пише, како се национализам у Европи отпочео будити и остваривати тек од Мађарске буне у 1848 години. Ако је то истина, онда значи да је национализам српски старији од европског за пуних 600 година. И не само да је старији него је и савршенији, јер је јеванђелски и органски. Европски национализам рођен је у бунту и у очајању, док је Светосавски национализам започет и остварен у тишини и у радости стварања. Европски национализам је као грађевина која се зидала под вихорима рата и мржње против империјализма и против ненационалне цркве; зато није учвршћен на јаком темељу, и зато носи на себи ране својих противника, због којих рана стално у трзајима нагиње час империјализму час интернационализму. А јак темељ, правом национализму јесте национална црква. Ми имамо и тај јаки темељ, и целу грађевину јаку. Зато имамо да благодаримо Богу и Светоме Сави, Богу који је изнад свију, и Светоме Сави који је српском народу учитељ, у свему. Учитељ, – но не једино српском народу: он може бити и данашњој Европи учитељ у здравом национализму, јеванђелском и органском. У томе је Свети Сава потпуно савремен, и још више него савремен – он је човек будућности. И у томе он је био и остао до овога дана Европејац, и то јединствен међу Европејцима.

Предавање на КНУ, 1935

Одабрани делови из текста Светог Владике Николаја Велимировића «Национализам Светог Саве» а из књиге «Беседе на гори»

[Михајло]

Мислим да сам све рекао...

Брате мили!

[Evgenik]

Разумијем ја тебе одлично, али нисам бато сигуран да ти мене пратиш: у вријеме када је св.Николај писао овај чланак појам "национализам" је имао сасвим други контекст и значење, и у суштини поклапао се са овом горенаведеном дефиницијом патриозизма.

Данас појам "национализам" не значи то о чему свети Владика пише, него је код 99.9% људи добио контекст из дефиниције "шовинизма" коју си поставио, и управо зато не схватам чему инсистирање на појму који је изгубио свој позитивни контекст и добио сасвим друго значење.

Између осталог "љубав према отаџбини" звучи далеко племенитије него "љубав према нацији",

који заиста позива на етнофилетизам заједно са милионима искушења па и прелести који из њега могу да произађу.