Шта је то инфлација?

[Grizzly Adams]

Е Флора, ти си рођени менаџер! Само делегираш пос`о... prst ka dole

[Пантелејмон Нови]

Ја ћу написати нешто укратко ако Звонко изволи нека напише више...

Хипер инфлација је она која прелази 100%. Умерена инфлација је она до 10% а стимулативна негде око 3-4%...наравно, најбоље би било да је нема, али то је велика тема.

Хипер инфлација је највеће зло које једна привреда може да претрпи јер прати велико обезвређивање зарада, пад запослености (самим тим и куповне моћи грађана), раст цена (највише струје, горива, хране...), пад индустријске производње, раст девизног курса, повећан спољно-трговински дефицит, ...такорећи глобалну нестабилност...

Као и свака инфлација обуздава се монетарним рестрикцијама (повећање есконтне стопе НБС и обавезних резерви пословних банака, емитовање новог новца са реалнијом вредношћу), тржишним и фискалним мерама и осталим мерама (ограничење инвестиција, зарада, контролисани раст цена на које утиче држава...) чиме се смањује тражња настала услед увећане новчане масе. Најбоље решење је повећање понуде што се постиже привредним растом а на то највише може утицати држава субвенцијама и осталим видом помоћи привреди да преброди кризу.

Највеће хипер инфлације у 20.веку догодиле су се у Мађарској (после Другог св.рата, негде око 7.000.000.000%), Немачкој (пре доласка Хитлера на власт, чини ми се да такође неколико милијарди посто) и у СР Југославији (преко 300.000.000%).

Толико од мене, ако се сетим нечег додаћу!

stadaradim

[Grizzly Adams]

Само мала допуна дефиниције коју је навео Панта. Основна карактеристика "хиперинфлације" јесте да су људи потпуно изгубили поверење у новац и покушавају да све што имају и добију (плате итд) замене за нешто друго (стране валуте, храну, имовину итд). Веома слично "јуришу на банке" када људи изгубе поверење у банкарски систем и пожуре да своје улоге подигну и склоне на сигурно - па банке пропадају. То практично враћа економију у камено доба пре појаве новца као средства размене, јер више не постоји ефективан (легалан) начин за размену.

Колико психологија масе игра улогу у економији добро илуструје један пример - немам референцу при руци, наводим по сећању. Када је кренуо "јуриш на банке" у САД (мислим 1907) један од менаџера је првог дана наредио запосленима да сваку исплату преброје неколико пута и полако - да би сачувао што више новца пре краја дана. Онда је окупио све запослене и за сутра дао нове инструкције - да сви дођу на посао раније, припреме новац у свежњеве (10, 100, 1000 итд) и да свакога ко уђе у банку исплате за што краће могуће време - дословно су само бацали свежњеве на шалтер. Циљ је био по сваку цену спречити креирање великих редова. Оно што се сутрадан десило јесте да је свако ко је дошао у банку био исплаћен без проблема, људи су видели да нема никаквог чекања у реду и уопште је све изгледало "нормално". Због тога је на крају већина једноставно одустала од подизања улога и банка је опстала. Многе друге су пропале.

Слична ситуација је и са хиперинфлацијом - држава је изгубила поверење и монету иза које стоји нико не жели да има. Људи "јуришају" да је се ослободе. Потребни су веома одлучни и храбри потези да би се то решило. Посебно када крене хиперинфлација, то је последњи стадијум пред тотални распад система. На пример, велику инфлацију у САД (која није била "хипер", "само" 13%) зауставио је веома одлучном акцијом Пол Волкер што је изазвало скоро незапамћене протесте, али је је спасило економију. Супротстављали су му се сви: народ, политичари и - замислите - економисти. Разлог за то је изван оквира ове теме, али само да поменем да има везе са г. Кејнзом кога ја и Панта у шали повремено, тј. често, помињемо. Мало је шира прича, али можда дођемо и до тога.

Сличну ситуацију имали смо и у СФРЈ са последњим премијером Анте Марковићем. У сваком случају, треба овде нагласити да излаза из инфлације, а посебно хиперинфлације, нема без оштрих и непопуларних мера. Први резултат тих мера биће повећана незапосленост, повећање камата, банкрот многих предузећа и слично. Међутим, другог излаза нема. То је попут наркомана који се лечи и пролази кроз кризу. Кризу мора да издржи јер ако се врати на дрогу следи му неизбежна смрт. Одатле следи - због непопуларности таквих акција (+ одређених економских теорија) врло је мало вероватно да ће их неко од популарних политичара предузети, што додатно отежава борбу против инфлације. Можда је и кључна ствар.

Хтео сам кратко, ал` ето овде стајем...

[Пантелејмон Нови]

Колико психологија масе игра улогу у економији добро илуструје један пример - немам референцу при руци, наводим по сећању. Када је кренуо "јуриш на банке" у САД (мислим 1907) један од менаџера је првог дана наредио запосленима да сваку исплату преброје неколико пута и полако - да би сачувао што више новца пре краја дана. Онда је окупио све запослене и за сутра дао нове инструкције - да сви дођу на посао раније, припреме новац у свежњеве (10, 100, 1000 итд) и да свакога ко уђе у банку исплате за што краће могуће време - дословно су само бацали свежњеве на шалтер. Циљ је био по сваку цену спречити креирање великих редова. Оно што се сутрадан десило јесте да је свако ко је дошао у банку био исплаћен без проблема, људи су видели да нема никаквог чекања у реду и уопште је све изгледало "нормално". Због тога је на крају већина једноставно одустала од подизања улога и банка је опстала. Многе друге су пропале.

---

:cheesy2: klapklap klapklap што ме подсети за ову причицу!  0110_hahaha

Стварно, све почиње од људске главе.. мајкл

[Драган]

Онда смо још и добри ако је 11%........ја сам мислио да смо одавно прешли 20%  stadaradim

Чим постане двоцифрена то јако брзо иде.  :cheesy:

[florenntina]

Kako dolazi do hiperinflacije i zasto je neko ne zaustavi pre nego postane "hiper"?

Dakle, mislim da to izgleda otprilike ovako:

1. drzava stampa novac iako nema realno pokrice za njega (nije bilo rasta npr. kao kad domacinstvo koje je prestalo da zaradjuje ili zaradjuje manje nego pre, nastavlja da trosi isto i vise ostavljajuci utisak kao da je sve ok)

2. u pocetku to izgleda kao da ima "rasta" te proizvodjaci povecavaju proizvodnju jer rastu cene i povecava im se profit ali PRIVIDNO sto u ovoj fazi jos ne znaju (jer imaju vise novcanica, ali one sad manje vrede zbog rasta cena) i ne menjaju br. zaposlenih niti smanjuju plate, obim proizvodnje i sl.

3. vrlo brzo proizvodjaci otkrivaju da ih drzava ustvari vara i da je povecanje profita PRIVIDNO jer nema REALNOG rasta tj. njihovi troskovi po novim cenama rastu sto znaci da kad poplacaju sve troskove, ostaje im profit sa kojim mogu kupiti manje dobara nego pre tj. profit realno pada; smanjuju naravno proizvodnju

4. proizvodjaci sada pokusavaju da se zastite i da predvide inflaciju pa u cenu ukljucuju i svoja INFLATORNA OCEKIVANJA. Tako cene jos vise rastu. Npr. ako je cena nekog proizvoda realno 10, oni odmah stavljaju 15 jer ocekuju da ce 15 din u vreme prodaje proizvoda biti kao sad 10din.

5. drzava sad mora jos vise da stampa novca

6. tako se  prica ponavlja, a % povecavaju i kad predje 100% postaje HIPERinflacija

7. u ovoj mrtvoj trci pacijent-nacionalno bogatstvo umire jer postaje obezvredjeno, (i onda se npr. doseta neki mudri Australijanac kao sto je bilo primera 93 mislim i kupi lepo 40 stanova za "saku dolara" ili 10 firmi ili sta god...)

Vazno je napomenuti da se hiperinflacija ne desava vec se pravi NEODGOVORNOM politikom onih koji da ne bi izgubili fotelje ne zele reci narodu da je novcanik prazan i da mora da se stane sa potrosnjom, vec u njega stavljaju papir da izgleda deblji i bogatiji  stadaradim. Kada se prevara otkrije, nalazimo ne samo da nam je prazan novcanik vec i cela kuca!

[florenntina]

Е Флора, ти си рођени менаџер! Само делегираш пос`о... 4chsmu1

E moj Zvonko, ja to svima pricam ali slabo me nesto cuju.

Vidis kako lepo sve funkcionise kad ja organizujem.

Elem, volim ja i da nagradjujem saradnike.

Tako tebi i Panti, posto ste bili vredni poklanjam po jednu knjigu iz ekonomije na engleskom. Temu izaberite sami (mozete i autora, pa ako nadjem bas tog jos bolje) i posaljite na pp, a ja vam saljem na mail algabacaju

[florenntina]

A ovako to konkreno izgleda....

Морам освежити ову поруку. Стварно вреди овај сајт! :cheesy:

Ево за све економисте сладокусце.

На једном месту најквалитетније књиге из области финансија, рачуноводства, менаџмента.... Најпознатији светски издавачи... Књиге, овде постављене, вреде бар 100.000$ уколико би се куповале једна по једна

http://financefreebooks.blogspot.com/

Звонко, ово је за тебе дезерт

E, bas lepo Djunis, svaka cast!  Je li mozes molim te da mi skines neke 2 lepe knjige, trebaju mi da nagradim  2 vredna forumasa. Hmmmm, doduse i ti si bas vredan sa ovim informacijama 89898989898989, pa sam odlucila i tebe da nagradim nekom lepom knjigom iz ekonomije na engleskom 0102_laugh. Javi se slobodno na pp i reci koja te tema interesuje. smej.gif

E sad, kada se obrne krug,(tj. kada npr. Zvonka ili Pantu zamolim da mi nabave knjigu za Djunisa) mislim da ce svima biti jasno ko je "visak" u lancu zbog koga i pocinje inflacija smej.gif...

Dakle, naucimo: dugorocno, a zahvaljujuci razvoju tehnologija i kanala informisanja sve vise i kratkorocno- "NEMA BESPLATNOG RUCKA" To jos uvek na zalost, kao sto vidite, ne znaci da ce svako platiti svoj, ali besplatnog nema!

[Grizzly Adams]

Слажем се, али ти пример није баш најбољи. 0110_hahaha

Може да се изведе погрешан закључак да они који се баве трговином и посредништвом нису потребни. Ако ти повезујеш људе који нешто нуде и оне којима је потребно то има своју вредност. Овде би ситуација била - Ђунис има способност да брзо пронађе добре књиге (али није добар у маркетингу), ја и Панта имамо потребу за књигама (али немамо времена да тражимо), а ти видиш прилику да нас повежеш и направиш посао. То јесте сасвим валидан "ручак".

[florenntina]

U pravu si Zvonko. Imala sam sasvim drugaciju ideju na pameti, ali sada vidim da nisam lepo objasnila cim se  namece tako "pogresan" zakljucak... Bice bolje onda da stanem ovde, da ne bih dalje sirila konfuziju 0212_rolleyes

[Grizzly Adams]

Бесплатан ручак би био да ти закључиш да су високе каматне стопе криве за то што ја и Панта немамо књиге, а све је то зато што богати и похлепни Ђунис (вид`ла си кол`ка им је црква...) ставља паре у сламарицу и неће да улаже у ризичне послове. Ти онда одлучиш да у финансијски систем убациш паре и пређеш алавог (без увреде, ово је само ради примера... хипотектички...) Ђуниса, јер ће онда банке моћи да дају јефтине кредите, па да ја и Панта можемо сами да набавимо књиге. И тако ти одушевљена "супер идејом" одштампаш паре и поделиш банкама...

[Crveni Baron]

Бесплатан ручак би био да ти закључиш да су високе каматне стопе криве за то што ја и Панта немамо књиге, а све је то зато што богати и похлепни Ђунис (вид`ла си кол`ка им је црква...) ставља паре у сламарицу и неће да улаже у ризичне послове. Ти онда одлучиш да у финансијски систем убациш паре и пређеш алавог (без увреде, ово је само ради примера... хипотектички...) Ђуниса, јер ће онда банке моћи да дају јефтине кредите, па да ја и Панта можемо сами да набавимо књиге. И тако ти одушевљена "супер идејом" одштампаш паре и поделиш банкама...

Bas tako. I tako jedne godine, pa druge, pa trece, pa ...... itd. I tako posle 20-30 god "bopgati i pohlepni Djunis" u slamarici nadje odlican toalet papir i moze da ga upotrebi u WC-u. A drzava naravno je u medjuvremenu obezbedila svojim gradjanima posao, nova radna mesta, penzije, zdravstveno, socijalno, domove zdravlja, skole, godisnje odmora, plate, nova kola, namestaj itd.Posao drzave je da brine o dobrobiti svojih gradjana a bne o slamarici "bogatog i pohlepnog Djunisa". To je pravi smisao i razlog postojanja inflacije i to je njena dobra strana.

[florenntina]

Бесплатан ручак би био да ти закључиш да су високе каматне стопе криве за то што ја и Панта немамо књиге, а све је то зато што богати и похлепни Ђунис (вид`ла си кол`ка им је црква...) ставља паре у сламарицу и неће да улаже у ризичне послове. Ти онда одлучиш да у финансијски систем убациш паре и пређеш алавог (без увреде, ово је само ради примера... хипотектички...) Ђуниса, јер ће онда банке моћи да дају јефтине кредите, па да ја и Панта можемо сами да набавимо књиге. И тако ти одушевљена "супер идејом" одштампаш паре и поделиш банкама...

Ovo je jedna od teorija...

Djunis bi kao dobar domacin, izvadio novac iz slamarice i zamenio npr. za evro, a to bi uradili i njegovi drugari. Ovo bi opet dovelo do daljeg povecanja ponude domace valute i rasta kamatnih stopa, znaci isto vrzino kolo... Dok se promene na trzistu kapitala odvijaju dosta brzo,skoro trenutno, promene na trzistu roba su nesto sporije...

Tako, podizanjem nivoa cena, nasa dobra postaju skupa i nekonkurentna sto smanjuje izvoz tj. javlja se spoljnotrgovinski deficit pa dodatni pritisak na dinar da depresira... Dakle, stampanje novca ukoliko nema pokrice u realnom privrednom rastu dovodi do inflacije!

Ostaje da se objasni zasto je inicijalno doslo do povecanja kamatne stope. Da li samo zato sto je Djunis odlucio da drzi novac u slamarici ili...?

[Grizzly Adams]

Управо тако. Невероватно је како људи заборављају да је новац само безвредан папир који служи да размењујемо производе и услуге. Ако нема производа и услуга, рецимо на пустом острву, новац је потпуно безвредан. На пример, ако у држави постоји само један ауто и имамо укупно 1000 динара, онда ауто кошта 1000 динара. И не можемо да постанемо "богатији" тако што ћемо одштапмати новац - једино ако направимо још један ауто. То је толико елементарно да деца у вртићу могу да разумеју, али не и људи којима власт помути разум.

Повећање каматне стопе је начин на који тржиште само-регулише потражњу за капиталом и спречава "bubbles". У реалности, Ђунис неће држати новац у "сламарици", него у банци - што значи да он ипак иде у инвестиције малог ризика. Дакле, није разлог повећања каматних стопа сама "штедња" (како је Кејнз писао), цене (каматна стопа је "цена новца") сапоштавају "економску истину" и ако их вештачки подешавамо то је као да смо учесницима на тржишту ставили повез преко очију. И није уопште чудо што онда имамо кризе...

[florenntina]

Ono sto je dalje interesantno za razmisljanje...

Sta se desava ako Djunis npr. zivi u Americi i ako je njegov novac u slamarici $?

Da li ce isti efekat biti i ako Amerika odstampa npr. neku milijardu dolara i da li ce to izazvati depresijaciju $?

P.S. Dolar se, za razliku od dinara koristi kao sredstvo medjunarodne razmene.

Dakle razmislite, pa sutra nastavljamo  0110_hahaha