Сабори - окупљања чланова форума

[Аурор]

Оно јес'... има ги разни...

овај Шалом је баш тај "разни".

Od mene razniji biti ne može.  JER TAKO SAM U MOGUĆNOSTI.

naravno da može....

Šalom je special 

Ja sam RAZAN. I postim ramazan. 0110_hahaha

[Тавита]

Оно јес'... има ги разни...

овај Шалом је баш тај "разни".

Od mene razniji biti ne može.  JER TAKO SAM U MOGUĆNOSTI.

naravno da može....

Šalom je special 

Ja sam RAZAN. I postim ramazan. 0110_hahaha

jos si i fazan....

[Аурор]

Оно јес'... има ги разни...

овај Шалом је баш тај "разни".

Od mene razniji biti ne može.  JER TAKO SAM U MOGUĆNOSTI.

naravno da može....

Šalom je special 

Ja sam RAZAN. I postim ramazan. 0110_hahaha

jos si i fazan....

 

Fazan jer imam faze ili fazan kao životinja?

[w.a.mozart]

STR RAZNO...  Tako će da nam se online prodavnica kada je konačno otvorimo...

[Guest свештеник Иван]

Хајде мало мање spama на овој теми, молим ве...  4lg1k751spamte-bilo

Дакле, ове године смо по први пут организовали и давање крви за породиље и труднице и децу. Захваљујем се и нашим пријатељима из Завода за трансфузију крви из Крагујевца. Они су врло задовољни како је све прошло и ово ће, надам се, многима бити пример да је потребно да што више оваквих акција покренемо.

Хришћанство се на делу и заједници показује. зато је боље да мало мање причамо а мало више да деламо.

[Тавита]

Оно јес'... има ги разни...

овај Шалом је баш тај "разни".

Od mene razniji biti ne može.  JER TAKO SAM U MOGUĆNOSTI.

naravno da može....

Šalom je special 

Ja sam RAZAN. I postim ramazan.

jos si i fazan....

 

Fazan jer imam faze ili fazan kao životinja?

па можеш ли да летиш?

не.. значи да не мислим на животињу...

не знам твоје фазе... не, није због...тога...

кхм..

разан..фазан

атеиста "и постим рамазан"

фазан као намазан!

боје дарко, боје...ццццццццццц  0110_hahaha

[Јаков.]

Надам се да ће ускоро и наш Владан да постави видео материјал.

Recimo do utorka bih mogao da stignem. Tako da tada otprilike i očekujete video zapise.  0110_hahaha

[w.a.mozart]

njušim montaže...

[Драган Јашић]

Јуче бејах у парохијској цркви и такође сам био у мислима са свим нашим форумашима који су били у Денковцу и верујте осетио сам душевни мир јер осетих да смо духовно заиста заједно !

Видим да је било ехтра и с вером у Бога знам да ћемо се видети сви заједно и направити незабораван Сабор па ако не пре онда сигурно следеће године . Бог вам свима дао пуно здравља и душевне благости .

Кад мало размислим МНОГО МИ ЈЕ ЖАО ШТО МИ СЕ ИСПРЕЧИ ЈЕДАН ПРОБЛЕМ У ПЕТАК УЈУТРУ ТАКО ДА ИЗОСТА СА ПРЕЛЕПОГ САБОРА  dada greengrin :( :( :( :( :( :( :( :( :(

[sekastarča]

Часна сестра коју сте видели на фоткама (Мајка Терезија), зове се Јелисавета, причала нам је о чудима излечења која су се десила у Денковцу након молитва пред моштима Свете Дене.

Неки човек је довео свог сина који није могао говорити, па их је Игуман одмах одвео пред моштима Свете Дене и молио за дечака! Након неког времена, како нам је испричала Мајка Јелисавета у зиму док су они још сви спавали у манастиру, тај човек је дошао и рекао им је: ''Опростите, али морао сам доћи, јер мој син је проговорио! Пробудио се и изговорио три пута Денковац и онда сам схватио да је Господ услишио молитву и дођох да вам јавим то и да се захвалим!!!''

Јелисавета нам је испричала да је и сама излечена, јер је била тешко болесна, али није се хтела лечити у болници, већ дошла у манастир и и спричала Игуману шта је задесило и рекла је па како буде! Али је Игуман увео у цркву и молили су пред моштима и она је оздравила... Када су пресвлачили мошти Свете Дене, обукли су јој Јелисаветине хаљине... требало је чути као је Јелисавети задрхтао глас док је ово причала и видети јој сузу...

Иначе Мајка Јелисавета има деце и од малих ногу је служила и помагала у манастиру и одувек је желела да буде монахиња, али јој Господ даде брак... Након излечења, обзиром да је стално долазила у манастир Денковац да помаже братији Игуман је положио руке на њу и она сада живи тамо, чува стоку и помаже монасима. Рекла нам је да је Игуман три пута хтео да је рукоположи за Велику Схиму, али она то није желела, јер се сматра недостојном и сматра да јој је добро овако, да јој ништа не треба, јер како је рекла кад смо се растали од ње: '' Ма све је то неважно и умрећу и све ће проћи и нестати, али треба стати пред Господом!!!''

greengrin :( :( :( :( :(

за Мајку

:( :( :( 1405_love 1405_love 1405_love 1405_love 1405_love

dada

п.с. Хвала Дејану за исправку није Игуманија, већ Велика Схима

[Јован Чакарески]

jahojao234 jahojao234 jahojao234 jahojao234 jahojao234 jahojao234

  :cmizdrenje: Срце боли ..... !!

[Mara]

Сходно договору са главнокомандујућим, нашим братом, форумашом, Ацом, нађосмо се у договорено време на договореном месту Тавита, Владан Стјепан Ибрахим и ја. Сачека нас тамо и једно  пријатно изненађење – мала слатка Ацина ћерка, свеже пробуђена и дотерана за Сабор у Денковцу. Сместисмо се, нас три девојке на задње седиште, те почесмо да ћакуламо, а младићима препустисмо логистику.  Чим смо се селе у ауто одмах показасмо једне другима ташне, огледалца, шминку, те нас две старије, упутисмо дете у све тајне камуфлаже женског лица после непроспаване ноћи (Тавита и ја нисмо смеле да спавамо да се не би успавале и обрукале)!!! Као најстарија и најискуснија однела сам победу у категорији најлепше огледалце – слагало ми се чак и са дезеном хаљине!!!  jahojao234 Приметисмо, успут, како се возимо труцкавим и крпљеним аутопутем (јооооооооој Србијо) и зато платисмо 350 динара путарине,   те се добро разбудисмо! Уз питања:”Тата, када стижемо, колико ћемо још да се возимо, колко траје литургија, кад ћемо да једемо”…..итд… (дете ко дете) прођосмо кроз велики српски град Крагујевац који данас изгледа типично српски – новоградња и руинирана староградња и наравно МЕТРО радња. Нађосмо пут за Јагодину те распалисмо по неасфалтираном путу и убрзо пред нама пуче поглед на поља и ливаде Централне Србије! Показасмо детету старе српске куће на четири воде, објаснисмо зашто се наши манастири налазе завучени у брда и планине, прозборисмо коју о српској историји и Исламу….и дођосмо до Великих пчелица. Скренусмо, те почесмо да се вијамо вијугавим путем до Денковца. Успут видесмо да народ из околних села полако креће према манастиру.

Испред манастирске капије испунисмо се осећањем светости (моји ученици знају о чему причам) те се прекрстисмо, уђосмо и угледасмо наш манастир ушушкан између планина и шуме, поред потока! Дете утрча весело унутра, а ми за њом, па право у цркву. Потом угледасмо нашег домаћина, оца Ивана, који нас дочека срдачно, па се изгрлисмо и изљубисмо братски и кренусмо полако да тражимо браћу и сестре форумаше. Како смо кренули на сабајле, тако смо и стигли на сабајле и схватисмо да “ови наши” још спавају или се тек буде. Међутим, једна сестра је била не само будна него и вредна – наша секастарча. Дивна особа!!! Изљубисмо се ко род рођени!  jahojao234 То је моја ученица – и то добра!!! Ухватисмо главног ђувегију сабора, Макса, како тек пробуђен чешља своју Бон Жови косу и тако сањив нам прави зазубице што смо пропустили претходно вече са форумашима. Рече да је отац Мита одржао фантастично предавање (а како би другачије?), да су се дивно дружили и јели неке фантастичне посне кобасице!!! Налетесмо на Меду, видесмо оца Агапија (Тавита: “Јој, ено га наш отац Агапије. Види га само, душа од човека, одмах се види, јел де Маро”). Мудро климнух главом.  dada

Одосмо на литургију! Е, то је лепота! Мала црква са дивним иконописом (није још цела црква осликана, али не умањује угођај), служе наши оци форумашки, поје Дивна Љубојевић са својим хором, анђеоским гласом…молимо се Богу, поје народ, сви смо ту, сабрани заједно, диван тренутак….један искушеник заљуља лустер с времена на време…. повремено имате утисак да се налазите изван сваког времена….Видим Владана како снима и мислим како би му добро дошли сада и Стјепан и Ибрахим!

После литургије се суочих са ситуацијом “Сунце припекло, нигде лада нема” те одох да потражим исти. Нађох га на дрвљенику…седи тамо неки свет, осећа се дим цигарета у ваздуху….то је то….седнем тамо између једне госпође из Крагујевца и деде из Раче те распалисмо по Шумадији….ништа није родило, каже деда – “Нема ћеро, шљива ни за лек. Само ми једна џенерика пљуцнула мало око коштице, ал нема ни за јело, а камоли за ракију! А крушке и јабуке  - ништа! Све пропало! Много гадна година!” А која није гадна, питам се у себи? Госпођа из Крагујевца ми исприча на брзину како је све ово некада изгледало, када је она била дете…С времена на време, док ми ту седимо и џакамо, осетим “мирис” који дави, а који долази из правца реке. Питај деду о чему се ради, а он каже:”Загађено, дете. Сваки поток ти је загађен код нас. Дошло задње доба.  Не ваља влас, не ваља народ. Страс Божја”! И тако…..

Нађем после Макса, Тавиту, Владана и упознам Дејана (сковитлам га одмах да ми препусти тему Православно образовање, он пристаде, шта ће), Милана Николића, Миш Мицка, Жику, Ђуниса и екипу из Чачка (брзински са братом ђунисом претрчим преко хришћанске историје Цркве, усагласисмо неке ставове са Карташовим и одасмо поштовање Алфејеву …..), Лидију, Цариника са госпођом, те поседасмо за софру. Уз ракијицу ….па редом….ћаскасмо ми мало и уживасмо у прогаму културно-уметничих друштава…лепо…лепе девојке и момци у народним ношњама, лепо играју, лепо певају…свима нам је лепо!!!

jahojao234 jahojao234 kolo2

Владан је снимао и даље, али су му још више недостајали и Стјепан и Ибрахим! Предаде отац Иван оцу Серафиму форумашке поклоне….прекрстисмо се и навалисмо на фантастичну, манастирску рибљу чорбу! Све је било добро до киселог купуса….е, то је дивота…усред лета кисео купус, шумадијски, прави….кад одједном човек који је седео преко пута мене удари главом о сто… наста паника…жена га полива чашом  воде….ја јој додам флашу воде….гледам, не верујем….човек преврнуо очима….отац Агапије скочи, те поче да га полива водом....човек ништа….двојица га ухватише за руке и ноге….жена пита има ли неки лекар овде….ми, сви, згранути гледамо…кад одједном ошамућени човек отвори очи и рече:”Шта вам је, бре, људи, па ја сам мало заспо само….” Насмејасмо се сви на крају….Човек дао крв, па му мало пао притисак. Дођоше после музиканти и запеваше: “Шумадијо,  jahojao234 родни крају мој”.

После ручка смо обишли манастирско имање, мати Јелисавета нам је испричала две фантастичне приче о њеном животу и монашењу и историји манастира Денковац….непрепричљиво је….Хранили смо мало коње травом и шећером (Макс и ја), Миш Мицко је покушавала да припитоми младог бика, Макс и Дејан су доносили кофе с водом да напоје стоку (како добро изгледају с кофама не можете да замислите, прави мушкарци), секастарча је добила гриз за прст од коња….Мати нам се на крају захвалилана посети и помоћи, а највише секастарчи, као највреднијој и најпослушнијој од свих. Секастарча је, само да се зна, помагала тамо где је помоћ била најпотребнија – у кухињи!!! Нарадила се поштено за све нас!!!  

Макс нас је мало водао по потоцима и јаругама, а Дејан нам је помагао да се из истих искобељамо! Секастарча се препала да ћу да је испитујем веронауку….гледа ону јаругу, па каже: ”Ух, ако почнеш  сада да ме испитујеш, немам куд одавде”.  jahojao234

Док смо се окренули, прође дан….Аца командује покрет за Београд! Изљубисмо се и поздрависмо братски и сестрински с надом да ћемо се ускоро поново окупити.

Нас три девојке, заспасмо одмах, а момцима препустисмо логистику….као и обично…Не пробуди нас ни путарина ….

Лепо је било, ал` је кратко трајало. Драго ми је што сам упознала оца Агапија, оца Ивана, Милана, Дејана, Миш Мицка, Жику, оца Димитрија, ђуниса, секастарчу,алдука, Лидију….недостајали су ми Соломон и Миљан Танић!!! Жао ми је што нису могли да дођу многи од вас – Моцарт, Вокај, Жељко, Мартирије, Оља, мирођија, Милева…..моји ђаци - јашадр, јоца сваровски, слави…..

[Тавита]

Маро свака ти је златна. Очима једне жене!!!

Само ово за огледалце.... 

[Тавита]

е вала Жељко , Моцарте, Соломоне, Оља..... и остали 

ајмо други сабор 

[Mara]

Devojčići u Maksovom jarku!!!Deki, brate, fala ti što nam pomože da se iskobeljamo odavde.....al bilo je lepo!!!