U Kairu se ukazala po hriščanima sveta Marija (šta mislite o tome)

[Eniz]

Zbog čega se pojavljuje?

Da li je to varka?

Ako se ukaže, zašto dolazi kao kip, zašto nemaše rukama i ne priča sa vama?

Vjerujete li u to ili je i to fotošop!

[Eniz]

Bratac, katolici to možda drugačije doživljavaju!

[Александар Милојков]

Bratac, katolici to možda drugačije doživljavaju!

Прави католици не. Лаковерни народ можда. Хришћанска вера се не темељи на таквим стварима. Кажем, оци Цркве нас уче да се ових "виђења" клонимо и да им НЕ ВЕРУЈЕМО.

[Никола Ђоловић]

Bratac, katolici to možda drugačije doživljavaju!

Прави католици не. Лаковерни народ можда. Хришћанска вера се не темељи на таквим стварима. Кажем, оци Цркве нас уче да се ових "виђења" клонимо и да им НЕ ВЕРУЈЕМО.

Слажем се 100%. Само како можемо знати да са таквим резервисаним (боље рећи опрезним) ставом нећемо рећи Богу "Не!" онда када Он од нас очекује реакцију са "Да!".

И ко уопште од Отаца и теолога може рећи шта уопште значе чуда и пројаве Божије?

Јер Бог се откривао од Старог Завета до данас на различите начине, од којих је најпотпунији и најсигурнији онај путем Литургије, али зар не долазимо у опасност да превидимо Божије присуство онда када је оно најочигледније? То би наликовало као када би данас попут некадашњих Јудејаца игнорисали светлосни (благодатни) Вихор који их је пратио у име те опрезности или чега већ.

[Александар Милојков]

Свети оци управо уче да ће Бог ценити нашу опрезност када одбијамо виђења, па макар то био и сам Бог. Поред тога, за хришћане који имају тако нешто као што је Литургија, потреба за било каквим чудима и "јављањима" је сувишна и непотребна. Хришћанин који жели да слуша Бога треба да слуша Цркву, а не да очекује натприродна јављања да би комуницирао са Богом.

[Никола Ђоловић]

Свети оци управо уче да ће Бог ценити нашу опрезност када одбијамо виђења, па макар то био и сам Бог. Поред тога, за хришћане који имају тако нешто као што је Литургија, потреба за било каквим чудима и "јављањима" је сувишна и непотребна. Хришћанин који жели да слуша Бога треба да слуша Цркву, а не да очекује натприродна јављања да би комуницирао са Богом.

Слажем се 101%

Зизјулас би духовито рекао да онај ко се причешћује Христом има веће виђење Бога од Мојсија.

Али, понављам, сама по себи, таква чуда не говоре због чега су ту - ако их уистину има; и не можемо да знамо да њиховом, макар и изненадном, пројавом можемо одбити Бога од себе у име те опрезности.

[Nicholas]

Presveta Bogorodica javila se stanovnicima Kaira 2. aprila 1968. godine. Priču o Njenom javljanju nam priča svedok Magdi Labib, psalmopojac u Crkvi i predavač u parohijskoj nedeljnoj školi. Prema njegovim rečima, oko 18 časova, kada se spuštao sumrak, musliman koji radi u garaži naspram crkve je ugledao na krovu crkve Ženu Koja stoji. Pošao je da o tome obavesti sveštenike. Pred njega je izašao prosforalnik, koji je u to vreme pekao prosfore. Musliman je rekao da se na krovu crkve nalazi Žena i da Ona može da se povredi. Prosforlanik mu je odgovorio da je crkva odavno zatvorena, i da ne može nikoga biti na krovu. Obišavši oko crkve, oni već nisu nikoga videli. Sutradan ujutru su o tom čudnom dogadjaju ispričali nastojatelju crkve svešteniku Konstantinu, na šta je on rekao: “O tome ne treba nikome govoriti, Bog će sve Sam otkriti”. Uveče toga dana su se otac Konstantin i još nekoliko ljudi, kao i prosforlanikova ćerka Damijana, nalazili pored Crkve. Nastupio je sumrak, od mesečine je senka crkve padala na susednu zgradu, i oni su ugledali da se na zidu nad ulazom u crkvu pojavila senka Žene s pokrivenom glavom. Ona kao da je obilazila crkvu po krovu. To se ponovilo nekoliko puta. Pored crkve su počeli da se okupljaju ljudi, a vremenom je njihov broj dostigao nekoliko hiljada. 15 aprila 1968 godine Patrijarh Šenuda je uputio u crkvu komisiju sastavljenu od tri episkopa radi potvrde čuda. To mesto je posetio i predsednik Egipta Gamal Abdel Naser. Pojavljivanje Majke Božije se produžilo do 15 maja. Neki su mogli da vide i Njenu odeću. Bila je u crveno-plavoj odeždi, pokrivene glave i pružala je ruke naniže, prema ljudima. Jednog od tih dana je naš sagovornik Magdi ušao u crkvu sa svojim sedmogodišnjim sinom. Bogosluženja toga dana nije bilo. Dok su odrasli razgovarali, Mihail je prišao oltaru, otovrio zavesu koja u koptskim crkvama zamenjuje Carska vrata, i uvideo da je u oltaru pred Prestolom u toku kadjenje i tu je stajala i jedna Žena. Dečak je ispričao odraslima to što je video, ali mu oni nisu poverovali, rekavši da je kao prvo oltar zatvoren, a kao drugo, žene tu ne ulaze. Kada su sami zavirili u oltar, nisu videli nikoga, ali su osetili miris tamjana od tek izvršenog kadjenja. U to vreme se Azis žalila na bol u srcu, koji je posle tog slučaja odmah prošao. Predsednik Abdel Naser je naredio da se finansijama državnog budzeta izgradi na napsramnom platou gde su bile garaže nova Crkva posvećena Majci Božijoj.

[Александар Милојков]

Свети оци управо уче да ће Бог ценити нашу опрезност када одбијамо виђења, па макар то био и сам Бог. Поред тога, за хришћане који имају тако нешто као што је Литургија, потреба за било каквим чудима и "јављањима" је сувишна и непотребна. Хришћанин који жели да слуша Бога треба да слуша Цркву, а не да очекује натприродна јављања да би комуницирао са Богом.

Слажем се 101%

Зизјулас би духовито рекао да онај ко се причешћује Христом има веће виђење Бога од Мојсија.

Али, понављам, сама по себи, таква чуда не говоре због чега су ту - ако их уистину има; и не можемо да знамо да њиховом, макар и изненадном, пројавом можемо одбити Бога од себе у име те опрезности.

Не може се десити да одбијемо Бога ако смо тамо где се Он сигурно даје - на Светој Литургији. Наспрам тога, сва ова "јављања" су трице и кучине. Шта ће ми веће чудо и веће јављање од оног на Литургији - и још: сигуран сам да је то чудо и јављање сами Бог.

[Никола Ђоловић]

Свети оци управо уче да ће Бог ценити нашу опрезност када одбијамо виђења, па макар то био и сам Бог. Поред тога, за хришћане који имају тако нешто као што је Литургија, потреба за било каквим чудима и "јављањима" је сувишна и непотребна. Хришћанин који жели да слуша Бога треба да слуша Цркву, а не да очекује натприродна јављања да би комуницирао са Богом.

Слажем се 101%

Зизјулас би духовито рекао да онај ко се причешћује Христом има веће виђење Бога од Мојсија.

Али, понављам, сама по себи, таква чуда не говоре због чега су ту - ако их уистину има; и не можемо да знамо да њиховом, макар и изненадном, пројавом можемо одбити Бога од себе у име те опрезности.

Не може се десити да одбијемо Бога ако смо тамо где се Он сигурно даје - на Светој Литургији. Наспрам тога, сва ова "јављања" су трице и кучине. Шта ће ми веће чудо и веће јављање од оног на Литургији - и још: сигуран сам да је то чудо и јављање сами Бог.

Слажем се 200%.

Оно што ми боде очи јесте искључивост за чудо макар и хипотетички.

И зар је један Христос на Литургији а други Христос у чуду изван Литургије? Благодат је свуда иста.

И зар тај Христос који се ето  по икономији, снисхођењу, или некој другој Промисли, некоме открива - притом не мислећи на верске фанатике и залуђеника уображеним чудесима - зар то нужно значи да Он Сам добија етикету "трица и кучина"?

Ето зашто сам горе навео пример са Јудејима и Вихором.

[Александар Милојков]

Не спорим "чудна" јављања, али наглашавам опасност која иза тога озбиљно вреба. Наглашавам и факат да је за једног литургијски зрелог хришћанина такав начин (и ризик!) општења са Богом непотребан (и опасан!). Зашто? Зато што човек може имати више штете него користи. Постоји опасност од озбиљне прелести. Нису Свети Оци џабе саветовали да се клонимо "виђења", па и по цену да у том виђењу игноришемо и Божије јављање. Кажу (Свети Оци): Бог нам неће замерири, напротив.

[Zawisza]

Dozlogrdilo  više po onoj drači međugorskoj puniti džepove fratrima pa skoknula do Kaira.

[Александар Милојков]

Dozlogrdilo  više po onoj drači međugorskoj puniti džepove fratrima pa skoknula do Kaira.

dada greengrin greengrin

[Eniz]

klapklap

Dozlogrdilo  više po onoj drači međugorskoj puniti džepove fratrima pa skoknula do Kaira.

klapklap klapklap klapklap klapklap smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif

[Blaža Željko]

Besmislice! Majka Božija, svi Sveti, Gospod Hristos su vazda tu na Liturgiji! Nemaju potrebe da se nešto prikazuju makar kome? Svi su čuli za Crkvu; za pravoslavlje tj. ortodoksiju!? Carstvo Hristovo je tu već nevidiljivo prisutno kroz Crkvu i sve mimo toga nije od Hrista! Jedan pustinjak, mislim da je Ava Antonije, (što je meni lično mnogo pomoglo) išao je onomad kroz manastir i govorio po ceo dan: "Ne pristajem, ne želim da vidim; ne pristajem ..."  Na šta ne pristaje - pitali ga monasi?! Antonije reče (parafrazirano): "Nude mi se razna viđenja u duhu ali ne treba mi ni jedno! Ne želim da vidim ni Anđele ni đavole ni svetitelje! NIKOGA! Želim samo miran život bez pomisli! Ako se udostojim ovde delima celu večnost ću gledati Hrista licem u lice! Ako se ne udostojim - celu večnost ću gledati đavole! Zato ovde, gde sam još kratko vremena, ne želim da vidim nikoga! Želim samo da se molim i mirno da živim."

 

Đavo je previše opasan i lukav; i bez Crkve, bez liturgije i smirenosti u srcu čovek nema nikakve šanse protiv njega. Samo su Hristos i Crkva jači od tog ludaka. Ljudi misle da su "viđenja" nešto korisno ali skoro bez izuzetka sva su od đavola ili lične podivljale mašte koju on podpaljuje! Nekada su to sladunjave emocije prema nekom čoveku koje ga najpre predstavljaju kao dobrog (u tim se ushitima javlja kult ličnosti) ..da bi malo kasnije shvatili da ste odavno pali u ponor osuđivanja jer je čak i mnogo maštanja koliko je ko dobar i kakav je ...vid osuđivanja! Mi to ne možemo znati! Zato je jedini odgovor na ovaj problem dao divni starac i pustinjak Antonije! Treba čuvati srce od ovog ozbiljnog problema koji u talasima donosi stihije pomisli i kojekakvih sentimenata (sladunjavih, ushićujućih) a sve su to lažna lica čovekoubice i protuve čije je i ime bolesno! Ma taman si ubeđen da si sozercao nebesa nad nebesima ...a sediš u blatu besan na sve oko sebe što te smatraju ludim, malo odvaljenim i sl. Počneš da se preuznosiš i misliš: " Vidi ove, našli MENI da govore ... " - i ne osetiš kad si zreo za košulju sa šnjurama pozadi. Dobro je tada, pošto takvome ljudi više ne mogu pomoći, da se Gospod smiluje ako hoće i odvali mu šamarčinu poučavajući ga na Njemu svojstven način ...koji jeste bolan ali celeban. 

 

Jedino i jedino je karakter deteta ono što je spasonosno u ovom svetu; veselost, neosuđivanje, praštanje i ništa preko toga; čemu, naravno, treba da prethodi Liturgijski život sa svim svojim dubokim tajnama (krštenje, ispovest, pričest, brak..) predatim od Apostola! Ništa više na ovom belom svetu! Moliti se Bogu da zaštiti dušu od pomisli, od privida, uobrazilja, ushićenja ("ushićenja" Dostojevski naziva "nehigijenom duše") i kojekakvih sladunjavih emocija i ako već dođu takve situacije onda ih molitvom terati od sebe! Ne verovati im pa da su ne znam kako opravdane!! Upravo po primeru časnog Ave Antonija koji nam je sve rekao svojim jednostavnim objašnjenjem!

Još jednom ću ga parafrazirati: "Šta će mi da vidim ovde bilo koga i od Neba i od podnebesja?! Baš me briga! Hoću mirno da živim; liturgijom i delima da se približim Božijem sažaljenju u koje se jedino uzdam! Ovaj je život ništa u odnosu na večnost! Ni sekunda u vremenskom beskraju! Ako se udostojim...tamo ću ćaskati sa Hristom, sa apostolom Petrom, sa svetim Nikolom celu večnost! Ako se ne udostojim gledaću smrdljivo demonsko lice isto tako celu večnost! Sve zavisi od ovoga ovde ..od dela u Hristu! Ne od "viđenja" nego od dela!! Uglavnom su sva viđenja obmana i uobrazilja! Ona koja su trebala da se dese, desila su se apostolima jer Bog bira kome će šta da pokaže ...a uglavnom je kroz svete, a najpre Apostole, već sve rekao što je dobro za nas i Spasenje! Nema šta novo da se kaže i prosto ovakve stvari nemaju smisla! Prevara su i obmana! Apostoli i Vaseljenski Sabori su već sve rekli: Krsti se, budi čestit i sažaljiv, pričešćuj se, ispovedaj se ...i čekaj na Božiju milost koji će biti prema tebi onakav kakav si ti prema bližnjima. ("Kakvom merom meriš onakvom će ti se meriti") Ima l' da to neko ne zna širom planete? Čemu onda ovakve prikaze ... i sami možete dati neki odgovor!

[obi-wan]

Besmislice! Majka Božija, svi Sveti, Gospod Hristos su vazda tu na Liturgiji! Nemaju potrebe da se nešto prikazuju makar kome?

 

A zasto su to besmislice? Ne ulazeci uopste u ovu temu kao temu, ipak moram da primetim da je ovakav stav podjednako krajnost kao i onaj koji uporno insistira na cudima i vidjenjima. Traziti vidjenja i cuda, s jedne strane, i apriori ih odbacivati, s druge strane, po meni samo pokazuje jednako nesmirenje, samo drukcije polarisano.

 

Drugim recima, da li Oni imaju potrebe, da to ipak ostavimo Njima, jer svakako znaju mnogo bolje od nas...