Episkopalni terorizam i Hristocentričnost crkve

[Адмирал]

          Gospod je sazidao Crkvu na temelju apostola i proroka gde je krajeugaoni kamen Hristos.Ovaj temelj na apostolima i prorocima Sv.Pismo podrazumeva otkrovenje koje su umali apostoi kao autentično i prihvatanjem tog otkrovenja postavljamo u sebi pravi temelj vere.Medjutim posebno od Konstantina  episkopi se nameću crkvi ne kao oni koji projavljuju apostolsko otkrovenje već kao oni koji imaju apsolutnu vlast nad stadom.Epskopi su preuzeli autoritet vlasti Sina Božijeg  nad crkvom da bi oformili takvu krutu strukturu gde episkopi postaju sami sebi dovoljni.To je karakteristično  za period kada su monasi zauzeli episkopske katedre i nametnuli zakone i kanone podjarmivši crkvu stavljajući je pod zakon da bi se nametnuli crkvi kao autoritet namesto Hrista.To se danas pretvorilo u teror nad vernima pod plaštom brižne majke crkve SPC sludjuje vernike smatrajući ih za zombije bez mozga gde se svako lično iskustvo vernik i projava darova Duha sankcioniše invizitorskim metodama i pretnjama od kojih nisu poštedjeni ni sveštenici koje episkopi ne smatraju nizašta.Episkopi su danas u SPC nametnuli crkvi i Bogu monopol nad darovima Duha.

                 

[astronaut]

          Gospod je sazidao Crkvu na temelju apostola i proroka gde je krajeugaoni kamen Hristos.Ovaj temelj na apostolima i prorocima Sv.Pismo podrazumeva otkrovenje koje su umali apostoi kao autentično i prihvatanjem tog otkrovenja postavljamo u sebi pravi temelj vere.Medjutim posebno od Konstantina  episkopi se nameću crkvi ne kao oni koji projavljuju apostolsko otkrovenje već kao oni koji imaju apsolutnu vlast nad stadom.Epskopi su preuzeli autoritet vlasti Sina Božijeg  nad crkvom da bi oformili takvu krutu strukturu gde episkopi postaju sami sebi dovoljni.To je karakteristično  za period kada su monasi zauzeli episkopske katedre i nametnuli zakone i kanone podjarmivši crkvu stavljajući je pod zakon da bi se nametnuli crkvi kao autoritet namesto Hrista.To se danas pretvorilo u teror nad vernima pod plaštom brižne majke crkve SPC sludjuje vernike smatrajući ih za zombije bez mozga gde se svako lično iskustvo vernik i projava darova Duha sankcioniše invizitorskim metodama i pretnjama od kojih nisu poštedjeni ni sveštenici koje episkopi ne smatraju nizašta.Episkopi su danas u SPC nametnuli crkvi i Bogu monopol nad darovima Duha.

                 

Можеш ли мало да појасниш на шта си мислио? Мораш ово боље да разрадиш, јер ово нам је изгледа једна од омиљених тема, па да је заједнички продубимо.

Унапред хвала.

[Адмирал]

           Gospod je sazidao Crkvu na temelju apostola i proroka gde je krajeugaoni kamen Hristos.Ovaj temelj na apostolima i prorocima Sv.Pismo podrazumeva otkrovenje koje su umali apostoi kao autentično i prihvatanjem tog otkrovenja postavljamo u sebi pravi temelj vere.Medjutim posebno od Konstantina  episkopi se nameću crkvi ne kao oni koji projavljuju apostolsko otkrovenje već kao oni koji imaju apsolutnu vlast nad stadom.Epskopi su preuzeli autoritet vlasti Sina Božijeg  nad crkvom da bi oformili takvu krutu strukturu gde episkopi postaju sami sebi dovoljni.To je karakteristično  za period kada su monasi zauzeli episkopske katedre i nametnuli zakone i kanone podjarmivši crkvu stavljajući je pod zakon da bi se nametnuli crkvi kao autoritet namesto Hrista.To se danas pretvorilo u teror nad vernima pod plaštom brižne majke crkve SPC sludjuje vernike smatrajući ih za zombije bez mozga gde se svako lično iskustvo vernik i projava darova Duha sankcioniše invizitorskim metodama i pretnjama od kojih nisu poštedjeni ni sveštenici koje episkopi ne smatraju nizašta.Episkopi su danas u SPC nametnuli crkvi i Bogu monopol nad darovima Duha.

                 

Можеш ли мало да појасниш на шта си мислио? Мораш ово боље да разрадиш, јер ово нам је изгледа једна од омиљених тема, па да је заједнички продубимо.

Унапред хвала.

    Ništa ja neznam da pojasnim, ovako pišu sektaši.Interesuju me vaši odgovori.

[Никола Ђоловић]

Један од родоначелника епископалне а тиме и Христоцентричне Цркве је св. Игњатије Богоносац. Довољно је њега прочитати ако је некоме друго штиво попут Зизјуласа и других тешка храна.

Где нема епископа нема ни Цркве а где има народа без епископа опет нема Цркве. Потребна је синергија.

Генерализовати било какав проблем неког епископа значи банализовати га до сржи и превидети истину.

Епископ је човек као и сваки човек, није неки надприродњак! Ако он у нечему греши изван Литургије то само показује да је и он пропадљив човек као и сваки други. Намеће се само питање ко је одговоран за његов статус ако он истрајава у промашајима. Али унутар Литургије - без обзира на његов етички ниво - он и даље иконизује присуство Христа. То је благодатни парадокс!

Види још: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4370.0.html

[Justin Waters]

Црква је епископална у својој христоцентричности. Црква не може да се посматра само у контексту земаљског елемента, када је она уједно и небеска, тј она обједињује све, и оне који живе сада на земљи и који јесу на небесима, или како би рекли неки у сећању Божијем. Свима је једна глава Христос, и суштински без Христа нема Цркве, док би Црква без епископа могла да постоји, ако би је Господ другачије еклесиолошки устројио. Али била је воља Бога да Црква буде устројена епископално, када је одабрао апостоле за своје наследнике, да шире Јеванђеље. Дакле из битија Цркве је да она буде христоцентрична, а епископалност је ствар еклесиолошког устројства, и то тако треба посматрати. Јер још ако се позивамо на мисао о предвечности Христа, тј тиме и саме Цркве, онда нема ни говора о некој епископалности.