Академија Духовних Посвећеника "Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ"

[Sophrosyne]

The President of the Academy
Svetislav M. Jaric, a philosopher, scientist and thinker
Јесте, филозофско – научна, културно – просветна, мислилачка заједница духа, налик „неоствареној“ OLIMPIJI. То је скуп посвећеника духовности прворазредног планетарног реда. Међународна формално – неформална асоцијација умних и моралних парадигми наше духовно осиромашене савремености.
Њен је кључни задатак , да врати човека његовој суштини, то јест умној, естетској, метафизичкој и понајвише моралној чистоти. Као Институција она треба да буде суштина моралне савести посрнулог света живота и природе (неживе и живе). Примарна одредница њене усмерености је путоказ и компас најдаровитијој и најбриљантнијој младости у правцу апологије људске врлине, истине, доброте, правде, љубави и лепоте. То исто важи за однос према природи ствари, то јест, микро и макро космосу.
Своју узвишену мисију треба да обавља проналазачким, дубоко мислећим и поетским у највишем смислу, упадима у трансценденцију, а зарад егзистенције. То би значило очување егзистенције космоса, природе и његовог најузвишенијег немог, полусвесног и најсвеснијег подобија, метафизичког човека, моралног подвижника.
Суштински узев, Академија је у функцији остварења свеопште хармоније БИЋА И НЕБИЋА, СМИСЛА И БЕСМИСЛА.

Смисао и суштина стварања

С обзиром на суштину проблема друштва у коме живимо и времену духа којег смо савременици, смисао институције мисаоног модела намеће се по нужности наше људске егзистенције. И време и простор траже од посвећеника духу, ако их смемо назвати духовних аристократа, да претресају, разматрају и најдалекосежније промишљају ситуацију сопственог времена, тј. и њену прошлост, али понајвише будућност.
То није некакав апстрактан, апсурдан или у негативном смислу одређено "филозофирајући" захват поимања духовних авантуриста, него је свеукупно учествовање у креацији времена сопствене духовности, његовог смисла физиономије и структуре. Наше време тиче се нас самих као генеричке врсте, али и природе коју смо довели у "безнађе" и бесмисао егзистирања и фаталистички природног битисања. Ради се потом о нашем опстанку, нашим унутрашњим људским особинама, нашем властитом свеукупном онтолошком хабитусу. Размишљање и дубоко понирање у најкрупнија, судбинска фундаментална питања времена у коме живимо, тражи од нас да на широком и дубоком духовном хоризонту духовно делујемо. Безумност хоризонта наше садашње духовне ситуације, потом тенденција апокалиптично-нихилистичког кретања и природе и духа са нама срасла, па као и део наше блиске будућности, управо је застрашујућа. Академија духовних посвећеника „Ф.М.Достојевски“ неумитно се упућује у светско-историјска и филозофско-епистемиолошка разматрања, макар и сам немао ни полазну тачку ни архимедовску полугу свога полазног става. Па ипак, од нечега се мора кренути. Покушати путем најспекулативнијег Логоса, дубоке интуитивне рефлексије, те најинвентивнијег уметничког обликовања и готово неухватљивог и несхватљивог захватања у опскурне теме природе и њенога смисла намеће се као нужност. Заузети јединствено а вишедимензионално и дијалектично духовно становиште највиших духова готово је завет смисла.
Мора се тражити оно лукавство духа које испод површине захвативих нам процеса управља нашом судбином, кретањима промисли, те наизглед бесмисленим парадигмама поставља путоказе нама несхватљивог и пута и циља и места где смо се запутили.
Академија духовних посвећеника „Ф.М.Достојевски“, примарно, у форми узајамних преписки највиших духова нашега времена али и у јединственом одговору на најактуелније питање или питања нашега времена и тренутка, свему ће дати своју духовну оцену и заједнички утрти пут оптимистичнијег хода људскога достојанства и припадајуће нам слободе.
Академија духовних посвећеника „Ф.М.Достојевски“ је институционално духовно уређење планетарног карактера. Оно има у виду укупне принципе грчког Логоса и његове етике, а још пре тога будистичко-конфучијанску варијанту човечје опуштајуће смислености. Осим тога, јудејско-хришћанско-муслиманску свеукупност духовног смисла, те сва достигнућа људскога ума и још више људске дубинске интуитивности уграђује у основу сопствена деловања и надахњује се производима свих нам претходећих цивилизација.
Једини циљ и смисао Академије духовних посвећеника „Ф.М.Достојевски“ је опстанак човечанства и достојанствени живот људске индивидуалности и његова филозофска персоналитета. Узвишенијег циља не може бити. Скромније пак обавезе а колосалније одговорности, посвећеници духа, дакле аристократе у ничеанском, а не и аристократија у аристотеловом смислу, не могу ни од своје савести а онда ни од других тражити.
У том смислу категорички императив Института за духовну сарадњу је ПИЈЕДЕСТАЛ ЧОВЕКА СА ОДГОВОРНОШЋУ ДУХОВНИХ АРИСТОКРАТА ЗА УСПОСТАВУ ЊЕГОВЕ УЗВИШЕНОСТИ.
Суштина мисије Академије духовних посвећеника „Ф.М. Достојевски“ је остварење профетске визије естетизма Достојевског и сублимиране мудрости о хармонији Александра Солжењицина, и данас и у будућности.

http://dostojevski.sosko.in.rs/index.php/ru/page/home

[Aquilius Cratus]

Svetislav M Jaric - Sustina Smisla

[Sophrosyne]

Hvala Bogu pa da imamo jednog Jarića.Nisam znao za ovakvog giganta od mislioca do prije tri mjeseca.

Evo stigla mi je i pozivnica i za fb grupu otvorenu na njegovo ime :

http://www.facebook.com/pages/Svetislav-M-Jaric-Najveci-srpski-um-danasnjice/149601391751004

Je li ko čitao njegovu knjigu : Srpski duh,vodeći umovi današnjice u Srbiji - msilim da se tako zove? I šta je sve štampano na naš jezik od njega?

[Aquilius Cratus]

Interesantna je raznolikost clanova.

The President of the Academy

Svetislav M. Jaric, a philosopher, scientist and thinker

Honorary of the Academy

Yevgeny Ivanovich Chazov, cardiac surgeon, Nobel Prize winner

Joseph Stiglitz, an economist, Nobel Prize winner

Vice Presidents of the Academy

Mikhail N. Epstein, a philosopher, thinker

Peter Esterhazy, a writer

Members of the Academy from Serbia

Smilja Avramov, a jurist

Vladeta Jerotic, a physician and thinker

Mihailo Djuric, a philosopher and thinker

Dragan Nedeljkovic, a comparatist, a writer

Milorad Ekmecic, a historian

Miodrag Pavlovic, a writer

Muharem Pervic, a critic

Svetomir Stozinic, a cardiologist

Vladimir Glisin, a molecular biologist

Olja Ivanjicki, a painter and sculptor

Savo Babic, a translator and a writer

Rajko Petrov Nogo, a poet

Ljubinko Ilic, an inventor and scientist

Djordje Sijacki, a theoretical physicist

Jadranka Jovanovic, an Opera Diva

Svetislav Bozic, a composer

Emir Kusturica, a director

Sinisa Kovacevic, a writer and dramatist

Tomislav Bandin, an economist

Miroslav Veskovic, a nuclear physicist

Ilija Cosic, an engineer

Members of the Academy from Russia

Osipov Yuri Sergeyevich, a mathematician

Sergei M. Aldoshin, a chemicist

Alexander Fedorovich Andreev, a physicist

Sergei Aleksandrovich Lebedev, a philosopher

Stanislav Vasilevich Emelyanov, a mathematician

Solntsev Konstantin Alexandrovich, a chemicist

Evgeny Nikolaevich Avrorin, a physicist

Guskova Jelena Jurjevna, a historicist

G. A. Onoprienko, a physician

Nikita Mikhalkov, a director

A. Agatonovich, a physician

Anna Netrebko, an Opera Diva

Members of the Academy from other countries

Jan Fridthjof Bernt, a jurist

Nikola Sabotinov, a physicist

Alberto Galindo, a theoretical physicist

Lu Jong Xiang, an engineer

Dorairajan Balasubramanian, a biophysicist

Julie Hoffmann, an chemicist

Noam Chomsky, a philosopher and linguist

Peter Handke, a writer

Peter Sloterdijk, a philosopher

Paul Virilio, a philosopher and thinker

Stephen Hawking, a physicist and astronomer

Mikis Theodorakis, a composer

Umberto Eko, a philosopher, aesthete

Michio Kaku, a theoretical physicist

Mario Vargas Llosa, a writer

Anna Soplain, an opera diva

Ronald Dworkin, a philosopher

David Chalmers, a philosopher

Murrel Jill Maine, a quantum physicist and a Nobel Prize winner

Gregory Chaitin, a mathematician

Stuart Hammerhoff, a psychologist and a psychoanalyst

Robb Vanderwill, a psychologist and a theologist

facenew22222222 bluelite