Свети Никодим Светогорац о причешћивању клира и лаика

[Милан Меденица :)]

ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ

СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

Свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски, уз помоћ монаха Неофита Капсокаливита.

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p1

ОДГОВОРИ НА ПРИГОВОРЕ против непрестаног Причешћивања Светим Христовим Тајнама

ПРИГОВОР 1

Постоје неки људи са великим страхопоштовањем, који не познајући Писмо, када виде неког хришћанина да се често причешћује почињу да га укоравају, говорећи да само свештеници могу то да раде.

И ако ти хоћеш да се често причешћујеш онда и ти кажу постани свештеник.

Таквим људима не одговарамо нашим сопственим речима, већ речима Светог Писма, светих Сабора, Светих и учитеља Цркве.

Ми кажемо да се свештеничко служење састоји у томе да они приносе Божанствене Дарове и да се њиховим посредством, као органима Светог Духа, Његовим силаском врши освећење тих Дарова. А они такође заступају народ пред Богом и испуњавају друга свештенодејства, које не може да врши неко ко није посвећен у свештенички чин. Када дође време за Причешће и они сами се спремају да се Причесте, и тада се ни у чему не разликују од мирјана или монаха, сем тога што свештеници предају [Тајне], а мирјани их примају, а разлика је и у томе што се свештеници причешћују у олтару и то непосредно, без свете кашичице, а мирајни и монаси – ван олтара и то светом кашичицом.

Да је то заиста тако и да се приликом Причешћа свештеници нимало не разликују од мирјана, сведочи и божанствени Златоуст говорећи: „Један Отац нас је родио. Сви смо ми Његова страдална деца”. То јест сви смо рођени од једне мајке – светог Крштења. „Једна те иста Храна се свима даје“. То јест Крв Господња је дата свима: и свештеницима, и мирјанима. „И чак не само да нам се даје једна те иста [Храна], већ нам се даје и из исте Чаше. Јер Отац је, желећи да нас приведе нежној љубави смислио то да ми сви пијемо из једне Чаше, која представља симбол безграничне љубави“. И на другом месту Златоуст каже: „Свештеник се у неким стварима ни по чему не разликује од мирјанина. Када на пример следи причешћивање Светим Тајнама, ми се сви удостојавамо једног те истог, а не као у Старом Завету: једно је јео свештеник, а друго – непосвећено лице. Закон није дозвољавао народу да једе то што је јео свештеник. Данас већ није тако већ се једно Тело и једна Чаша нуди свима“. Другим речима, данас се под благодаћу Јеванђеља за све налази спремно на Светом Престолу једно те исто Тело и једна те иста Чаша. Свети Симеон Солунски пише: „Сви верни треба да се причешћују. То није само служење архијереја, већ је служење у томе да се свештенодејствује то Свесвето Тело Христово и Крв и да се даје свима вернима на Причешће, јер су једино ради тога они и предодређени“.

Јов Амартол пише у књизи „О Тајнама“: „Сво саврштенство и циљ и дело [Литургије] се састоји у Причешћивању животворним и страшним Тајнама и Светињама. Зато се они најпре дају свештеницима у олтару, а затим народу који се припремио и који се налази ван олтара“.

Из овога безусловно следи да принесеним Даровима први треба да се Причесте свештеници, а затим – сав народ, сагласно свештеномученику Клименту који каже: „Да се причести епископ, а затим – презвитери и ђакони и ипођакони, и чтеци и појци, и подвижници, а од жена – ђаконисе, девице, удовице, затим – деца и тада већ сав остали народ по чину, са страхопоштовањем и без буке.“

Претходно споменути Јов каже још да онај човек који је достојан може да се причешћује сваки дан и то на исти начин како то раде свештеници, и то без разлике – оно што важи за свештенике важи и за мирјане, мушкарце и жене, децу и старце – или простије речено за све хришћане без обзира на узраст и чин.

Ти свештеници, који не причешћују хришћане који приступају божанаском Причешћу са страхопоштовањем и вером Бог осуђује као убице, сагласно написаном код пророка Осије: „А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило“ (Ос.6,9). Другим речима, свештеници који су сакрили пут и вољу, и заповест Божију, и нису је објавили, убили су Сихема и починили беззакоње у народу Мојем.

Ја се само чудим и не знам да ли постоје такви свештеници који удаљују оне који приступају Тајнама. Јер они се чак нису ни замислили о томе да су речи које они сами говоре – лаж. Јер они сами на крају Литургије гласно призивају све верне, говорећи: „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите“. То јест приђите Тајнама и причешћујте се; а затим се опет сами одричу својих речи и удаљују оне који приступају. Ја не знам како би се могло назвати овако лоше дело.

поменути писци припадају духовном покрету Кољивара.

Кољивари и пракса честог причешћивања

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.0.html

[Booba]

А ако неком духовник, ипак каже другачије...треба духовника послушати а не дизати буну. Барем ја то тако схватам. Имам осећај да се мало претерано диже фрка и са једне и са друге стране. И са стране која се причешћује на свакој Литургији и са стране која се причести 5- пута годишње. Будимо чиста срца, па како год.

Исправи ме Медо, ако грешим.

[Милан Меденица :)]

А ако неком духовник, ипак каже другачије...треба духовника послушати а не дизати буну. Барем ја то тако схватам. Имам осећај да се мало претерано диже фрка и са једне и са друге стране. И са стране која се причешћује на свакој Литургији и са стране која се причести 5- пута годишње. Будимо чиста срца, па како год.

Исправи ме Медо, ако грешим.

епитимије су друго, сем тога што је ово један од одговора на приговоре против непрестаног причешћивања светим Христовим Тајнама, како је написано у наслову.

нормално да се диже фрка, због негативизма који постоји у последњем пасусу ...

па цела поента бити крштен, у Цркви и на Литургији је да се причестиш и да тиме испољиш спремност на обожење и пристанак на опроштење грехова, сем тога што живиш тако.

[Booba]

Нисам мислила на епитимију. Него има свештеника, конкретно и код мене у цркви, који пастви кажу једно или друго. Тј. често причешћивање или обавезан пост од 7 дана на води (наравно субота не), исповест и причешћивање у недељу на Литургији.  Али не сваке недеље. Код мене у цркви има доста причесника сваке Литургије, а има доста и оних који се причесте 5-6 пута годишње (по мојој процени, пола-пола), по савету пароха. На то сам мислила. Па ми после буде туга нека кад народ крене да се препуцава или убеђује.

[Милан Меденица :)]

не постоји обавезан пост на води 7 дана за прилазак путиру - Црква је прописала потребне постове већ. чак пост и није обавезан за причешћивање, јер се Литургија служи и у мрсу.

то је нека њихова ''пракса'' а ја је сматрам малтретирањем верника, пошто се они причешћују без таквог поста. сматрам то клирикаизацијом, издизањем једног човека изнад другог само због тога што је примио на себе свету Тајну и управо се и на њих односи овакав приговор.

а и то одлучивање по питању времена ''не сваке недеље'' ми је ужасно, тачно потврђује последњи пасус.

што се мене тиче, треба људе учити да напредују у вери па тако и према све чешћем причешћивању ал кроз милост и благост а не кроз тренирање строгоће, поготово себе осуђујући као убице или телесне тренере кроз беспотребно испошћивање људи.

народ је обично буквалиста и не разуме гомилу ствари, зато се и ставља у ситуацију да се препуцава око ствари које не зна или спроводи некоме другом своје правило.

мислим да је све то због тога што су ти свештеници или погрешно научени или је таква пракса у тој епархији (што је грђе):

О томе да је православним хришћанима неопходно често Причешћивање Божанским Телом и Крвљу нашега Господа

цео текст:

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#glava%201

О томе да је корисно и спасоносно често Причешћивање Светим Тајнама

цео текст:

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#glava2

[Милан Меденица :)]

иначе, у истој књизи постоје блиски приговори:

ПРИГОВОР 5

Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелски

цео текст на линку:

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p5

ПРИГОВОР 8

Неки приговарају и говоре: “Зар ти који се често причешћују немају страсти чревоугађања, сујете, смеха, празнословља и многа друга слична? Како се они без обзира на све то често причешћују?”

цео текст на линку:

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p8

ПРИГОВОР 13

Неки кажу: “Ево, ми испуњавамо заповест Господњу – причешћујемо се два или три пута годишње, и то је довољно за наше оправдање [на Страшном Суду]”

цео текст на линку:

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p13

[Booba]

на некој теми смо већ причали  о томе. можда она "јесте ли се данас причестили?" тад сам баш и прочитала књигу из твог потписа. да народ буквализује, то стоји. људи се исцрпљују, па им после није ни до чега, а камоли до наредног поста.ма ни до устајања за Литургију им није.

не вреди ни да разводњавамо. могли би смо до 101 и назад. једни свештеници ће овако, други онако. временом ће све то да се искристалише. само да научимо да савете потражимо од свештеника а не од неке бабе.  пример из моје фамилије: баба неће да иде на задушнице октобра, јер каже да "те нису праве и да са не излази на гробље" (о ношењу жита у цркву и освећивању истог за задушнице, да не причам). ја је убеђујем у супротно. она каже да ни њени родитељи ни баба и деда нису тад ишли на гробље. ја је питам јел` су ишли на Литургију и исповедали се и причешћивали. пази одговор:"то је бре нека нова мода код вас и то сад ови нови попови измишљају!"  мајкл и ја паднем у несвест од смеха.

сума сумарум-ко тражи, наћи ће  мајкл едукација, мисионарење, прича,прича,прича...ваљда онда све дође тамо где треба.

[Зорица екс Милева]

Medo meni neće da se skine ova knjiga iz tvog potpisa. dada

[Милан Меденица :)]

Medo meni neće da se skine ova knjiga iz tvog potpisa. smiley-dance007

мени се нормално скида. мајкл

окачићу је у библиотеку током дана, па ћу ти дати линк да је можеш скинути и прочитати.  мајкл

[Милан Меденица :)]

на некој теми смо већ причали  о томе. можда она "јесте ли се данас причестили?" тад сам баш и прочитала књигу из твог потписа. да народ буквализује, то стоји. људи се исцрпљују, па им после није ни до чега, а камоли до наредног поста.ма ни до устајања за Литургију им није.

не вреди ни да разводњавамо. могли би смо до 101 и назад. једни свештеници ће овако, други онако. временом ће све то да се искристалише. само да научимо да савете потражимо од свештеника а не од неке бабе.  мајкл пример из моје фамилије: баба неће да иде на задушнице октобра, јер каже да "те нису праве и да са не излази на гробље" (о ношењу жита у цркву и освећивању истог за задушнице, да не причам). ја је убеђујем у супротно. она каже да ни њени родитељи ни баба и деда нису тад ишли на гробље. ја је питам јел` су ишли на Литургију и исповедали се и причешћивали. пази одговор:"то је бре нека нова мода код вас и то сад ови нови попови измишљају!"  мајкл и ја паднем у несвест од смеха.

сума сумарум-ко тражи, наћи ће  smiley-dance007 едукација, мисионарење, прича,прича,прича...ваљда онда све дође тамо где треба.

мисионарењу управо и служи ова тема а не истеривању некакве правде.

ја стојим иза става да је духовник, кум, родитељ (као и други родитељ и по телу и по духу) управо крив што исцрпљује своју паству, толико да их одвраћа практично, уместо сасвим обрнуто да буде.

- И ви очеви! Не раздражујте децу своју, него их гајите у науци и у страху Господњем.

- Очеви! Не раздражујте деце своје, да не губе воље.

онда такви баш приносе те људе ђаволу на пад, а не ка Господу на олакшицу живота, радост и обожење, зато их светитељ и назива убицама - јер сами не улазе а друге спречавају.

не треба се убеђивати, треба људима објашњавати да је то потребно и живом и мртвом - живом ради сопствене ревности и испољавања љубави према осталим живима, као и према умрлом, као и мртвом коме то помаже да се умоли до Бога, заступништвом живих и светитеља коме се жртва приноси ка Богу кроз славу, празник, ...

ако неће или не разумеју, од сујете, неукости или других странпутица мишљења сам и да то треба огласити пажљиво, грубо, умерено константно, бомбардовати - све што ће човека привући да се умоли, прене, опомене КА Богу, али не упасти у замку отерати људе Од Бога истим тим делима.

треба направити и јасну разлику између традиције, која је гомилу пута погрешна, и онога што се ради, кад, како и зашто. опет, својом неукошћу се то не може постићи тако да треба избегавати учити пре него се утврди у науци. сила прилика налаже да се има информисати у трену ако треба и не бивати ни лењ према себи, јер се човек увек покаје за сопствену неукост кад наиђе ситуација кад другом треба објаснити.

сума сумарум, човек предуго лута сам, а неко му је могао саопштити у једној реченици - као што се мени десило после 5 година лутања. smiley-dance007

[Милан Меденица :)]

шта ви мислите?

[Мика]

Добро опбјашњено ово за причешће.А лако је саопшити..али треба чути ту реченицу.Може мени то да се труби годинама али кад ја немам слух,онда узалуд....Углавном,није свима исто дато..Неко прије,неко касније сазна то шта му је потребно...

[Мика]

Добро објашњено ово за причешће.А лако је саопшити..али треба чути ту реченицу.Може мени то да се труби годинама али кад ја немам слух,онда узалуд....Углавном,није свима исто дато..Неко прије,неко касније сазна то шта му је потребно...

[školarac]

uzmimo u obzir da veliki deo vernika ne posti sve postove(ne zele da poste sve postove ili im zivotno okruzenje ili drustvo namece tako...),kako onda oni da se pricescuju? znaci ne govorimo o onima koji redovno poste sve postove...recite mi nesto vise o tome

[Зорица екс Милева]

Онако како му каже његов парохијски свештеник, дакле он је особа код које треба да се распиташ јер сви раде како им духовни отац каже. Можемо ми овдје да говоримо ја овако онај онако, али свакако је најбоље питати свог свештеника и то је једино исправно. Е сад има великих разлика од парохије до парохије, од свештеника до свештеника, то не треба да те збуњује. girl_jumping