Европска Унија и Срби или ЕУ-за и против

[Guest Alefshin]

Људи, уопште не причамо о политици... Сви добро знамо да је улазак Србије у ЕУ најактуелнија политичка тема на дужи рок. Постављам као увод један текст Мише Ђурковића, једног од мени најзанимљивијих политичких аналитичара

Европска Унија и Срби

Аутор: Миша Ђурковић, Објављено: 16. 04. 2008.

Србија има један велики проблем, а то је чињеница да се за нас постављају мерила која не важе за друге земље. Томе је допринео и наш нерад и недовољно инвестирање у лобирање и друге облике представљања у тим земљама, али и начелно злонамерна политика у једном делу наших некадашњих непријатеља, али нажалост и савезника.

Текст који управо пишем настаје у време заоштравања веома озбиљне кризе у односима нашег народа и наше државе са земљама Европске Уније. Спремност већине чланица ове политичке заједнице да признају независност Космета врхунац је непринципијелног односа који и сама заједница и њене поједине чланице имају према нама током читавог процеса распада СФРЈ, који очигледно и даље траје. Иста врста непринципијелности, двоструких стандарда и лоше воље лако се да видети и у сталним настојањима да се укине Република Српска, односно да јој се ингеренције и аутономија смањују колико је год то могуће. Такође, у свежије примере такве политике спада и навијачко понашање током референдумског процеса у Црној Гори, као и накнадна подршка политици асимилације према нашем народу, коју у овој бившој југословенској републици води режим Мила Ђукановића. Хрватску као још један монструозни пример истих настојања не треба ни објашњавати.

Но упркос свему томе, дужност нам налаже да читав пројекат Европске Уније сагледамо објективно, са свим његовим предностима, врлинама и манама, као и да што је могуће рационалније проценимо који је наш могући интерес у читавој тој причи. Постављајући ствар на овај начин, аутор текста се заправо заложио за једну од могућих концепција тумачења Уније.

Две визије Европске Уније

Укратко речено, од самих почетака новијих европских интеграција половином прошлог века, постоји сукоб између две концепције заједнице. Једна је утопијска, која у ЕУ види остварење некаквих просветитељских снова о глобалној непринудној заједници, и то је она традиција која инсистира на идеји о заједници вредности. Друга концепција је трезвенија и искључиво интересно посматра ствари: она у ЕУ види инструмент за очување мира међу државама чланицама, а такође и јединствено заједничко тржиште које би требало да подстиче већи обрт капитала и динамичнији развој свих укључених актера.

Ове две концепције могу се у одређеним својим варијантама срести и код нас, уз још једну радикално негативистичку која у свему што долази са Запада традиционално види зло и пошаст и заговара заустављање било каквог облика сарадње и интеграција са ЕУ. (Узгред, ова врста евроскептицизма једнако карактерише изразите русофиле и изразите американофиле који, на пример, ЕУ доживљавају као бирократску творевину која промовише протекционизам и супротно својим начелима заправо ограничава слободу кретања капитала, робе, услуга и људи.) Најгласнији су наравно површно образовани идеолози који ЕУ намећу као једину опцију, просто зато што су сви остали „цивилизовани“ тамо. Нажалост, најмање постора и снаге имају управо они који се залажу за потпуно рационално и интересно заснивање уговорних односа са земљама чланицама.

Управо смо дошли до једног веома значајног момента, непознатог нашој широј јавности. ЕУ и након педесет и седам година интеграција још увек није прешла онај јаз који је дели од положаја јединственог правног субјекта, признатог у међународном праву. ЕУ, дакле, још увек није једно јединствено правно лице, и то може постати само ако се током ове године ратификује последњи, у децембру потписан Уговор о реформи, већ познат као Лисабонски уговор. Ово је битно знати зато што иако наша држава преговара са органима Уније ипак уговорни однос потписује са свим појединачним држава које морају да га ратификују у својим парламентима, а неке и на референдумима. То, дакле, значи да постоји огроман простор да се лобира у мноштву појединачних земаља и да се посебна пажња усмерава на оне које нам могу бити блиске по менталитету, култури, религији или конкретним политичким интересима. На том пољу смо до сада нажалост веома мало урадили.

Зашто је дугорочно гледано прикључење Европској Унији значајно и важно за нас? Постоје два подједнако значајна разлога којима се мора дати примат. Прво, улазак свих земаља региона у ЕУ, и остале регионалне облике интеграција као што је ЦЕФТА, јесте вероватно једина шанса да наш народ поново живи у истој политичкој и економској заједници, да се наши људи крећу, настањују, тргују, инвестирају и развијају подједнако на свим просторима где српски народ данас живи на Балкану. Свако ко је путовао или живео унутар граница ЕУ зна како је добар осећај када се путује нпр. из Немачке у Холандију, а да га нико не зауставља, претреса, испитује и сл.

Други важан корпус разлога јесте повезан са економијом. ЕУ је несумњиво више него благородно утицала на све државе чланице. То је чињеница коју ће било ко тешко моћи да оспори. Не ради се само о богатим и великим фондовима као што су претприступни фондови или касније фондови за структурну кохезију, регионални развој, солидарност, итд. У питању је много већа корист од огромног тржишта, најбогатијег на свету, које мора да буде изазов и подстицај за сваког нашег привредника. У питању је такође корист од чињенице да ће наш човек моћи слободно да се креће унутар тог простора, да учи у ходу, као што ће наши студенти, истраживачи и професори моћи да се развијају у једној од најбољих академских и научних заједница на свету. Дакле, осим пара о којима се овде толико прича, много је важније да чланство у Унији омогућава нашим људим да уче и да се оспособљавају да тај новац сами зараде, а тако ће бити боље и читавој земљи.

Могућности очувања националног идентитета у ЕУ

Постоји још један битан моменат који би наши читаоци требало да знају. Улазак у ЕУ ни на који начин не значи одрицање од своје традиције, идентитета како у културолошком смислу, тако и у религиозном. Европске земље су веома свесне својих хришћанских корена и на разне начине то испољавају у свом друштвеном, политичком, па и економском животу. Подсетимо се да су већ четири православне земље (Грчка, Бугарска, Румунија, Кипар) пуноправне чланице, а да Грчка има изразито несекуларни Устав. Уз то, почев од Амстердамског уговора из 1996, а посебно од Нице (2000) институционализована је идеја о Европи у више брзина. Тиме је омогућено различитим земљама да стварају или партиципирају у различитим нивоима интеграција. Тако, нпр. Уједињено Краљевство, иако испуњава све услове, не жели да уђе у монетарну унију. Колико ова идеја о слободи избора нивоа интеграција постаје све значајнија говоре решења из најновијег Лисабонског уговора према којим су УК, Пољска и Ирска избориле читав низ такозваних опција сходно којим могу да бирају да ли ће или неће прихватити многе од одредби Уговора. Нпр. задржалe су право да не прихвате у целости Повељу о основним правима (Британија због безбедности, а Пољска пре свега због абортуса и сличних права). Дакле евентуални улазак наших земаља не би значио губљење идентитета и нужно повиновање захтевима унификације у идентитетским питањима: штавише, културна разноликост се управо и истиче као један од основних принципа функционисања Уније.

Србија, међутим, има један велики проблем, а то је чињеница да се за нас постављају мерила која не важе за друге земље. Томе је, наравно, допринео и наш нерад и недовољно инвестирање у лобирање и друге облике представљања у тим земљама, али и начелно злонамерна политика у једном делу наших некадашњих непријатеља, али нажалост и савезника. Ми смо такође допринели таквим ставовима чињеницом да каснимо са решењима и да не водимо активну политику која би деловала превентивно и која би нудила истинска, садржинска решења. Но, упркос томе, постоји граница достојанства коју водеће земље најчешће нису поштовале. Због тога и данас руководство земље има озбиљне проблеме да задржи и територијални интегритет и наставак интеграција. Они све време покушавају да избегну такозвану Холбрукову дилему: Космет или ЕУ, али чини се да се неумитно приближава тренутак када ће нека врста искорака и одговора морати да се да.

Важно је уочити да Србија данас за разлику од претходне деценије има алтернативе. ЕУ је, као што смо то показали, изузетно пожељна за нас, али само ако заустави процес даљег распарчавања наше територије. У супротном, треба се ширити на другим странама и сарађивати са оним ко је добронамеран. Услов је да почнемо да примењујемо на себе ону политику коју је хрватски премијер Санадер применио за своју земљу. Он је више пута рекао како Хрватска намерава да настави да се трансформише у потпуности у складу са европским нормама у разним областима и да себе дефинише као правно уређену, сигурну, економски развијену и слободну земљу. То, међутим, истакао је он, не сме да има везе са датумом пријема у ЕУ. Хрватска то ради због себе, а да ли ће је и када ЕУ примити то зависи пре свега од процена земаља саме Уније.

Чини ми се да је ово добра основа и за изградњу нашег става према Унији. Србија мора да настави да себе уређује као пристојну, правну, слободну, економски развијену земљу у којој се поново рађа. Реформе морамо да обављамо због нас самих, а то да ли ћемо или нећемо ући у Унију под истим условима као и сви остали, то већ не зависи од нас, него од њих.

Аутор је научни сарадник Института за европске студије у Београду.

http://www.dverisrpske.com/tekst/704

[Guest Alefshin]

Дакле, улазак у ЕУ-за и против, али мудро, потковано, реално и аргументовано.

[коЖељ њацИ]

Шта рећи у Србији каква год идеја да се појави схвата се као религиозна, мислим као идеја за коју ваља умирати .

0203_cool

Тако је било са комунизмом , тако је сада са демократијом, и тако је исто и са ЕУ.

Мислим када би ми као народ другачије реаговали на те појаве или ствари кој нам се дешавају, можда би смо хладне главе нешто и учинили себи на корист.

Мислим , знам с првом ми многи могу рећи како хладне главе промишљати у ситуацији када те бомбардују , распарчавају итд.

Па јест тачно , тешко је, али је неупоредиво теже када баш у таквој ситуацији уместо рационално ми реагујемо емотивно, онда су последице још горе , као 27 марта 41.

Ето и по овом питању је код нас настао јаз какав може да превазиђе само много времена (као подела на комунисте и остале 46) , с једне стране имамо евроутописте а с друге евроскептике.

Свако гледа од те европе да максимално извуче корист ,а с друге стране исто то чини и та европа.

Али код наске јок море.

Евроутопистима несмеш ни да поменеш да неко( неки појединац на власти , или нека организација) из Јевропе може да има задње намере.

Мислим то за њих једноставно не постоји , то је једна замље дембелија , обећани рај, и све тако , ми само треба да се прикључимо и има да беремо мед и млеко, а још нас при том они страшно волу и једва чекају да им се ми прикључимо , само ето тај Ратко Младић он је једина реална кочница.

Шта рећи.

Или Евроскептици, овој другој страни србистана , се не сме ништа позитивно рећи о Јевропе , јер како може да постоји неко позитиван у тој папократији, англосаксонији, и држави у којој живи 100 милиона Немаца-наших вековних душмана.Јер сви су они ту искључиво сам због тога да нас униште и да на ове просторе населе Туке , Цигане и Шиптаре.

Наравно мало и карикирам , али бих баш волео да видим онога ко ће да помири евроскептике и евроутописте у Србији.

Јер ко то уради пред њим је будућност.

[Гост]

?????, ?????? ? ??-?? ? ??????, ??? ?????, ?????????, ?????? ? ?????????????.

?? ?????? ?? ???? ????????? ?? ?? ?? ??????,??????? ?? ?? ??? ?????? ??? ?????? ????? ?????????? ?? ????    .gif' class='bbc_emoticon' alt=':)' />.   ????? ??,???????.

????, ?? ? ????? ?? ????? ????. ???? ??? ??????? ?????? ?? ?????? ?? ????????????? ?????????? ???? ????? ? ?? ?? ?????? ?? ?? ????????? ?? ?? ???. ??? ???? ??? ???????????? ?????? ,?????? ??? ???? ?????????, ?????? ?? ????????. ? ??????? ?? ?? ?? ? ???? ????????? ???????? ? ??????? ????????? ???? ?????????? ?????????????, ?????? ?? ?? ???? ?????? ?????????. ?????? ?????? ?? ? ???? ?????? ?????????? ????? ????? ????? ?? ??????? ?????????????,? ?? ?????? ?? ?? ?? ???? ? ??????. ??? ??? ?? ?????? ? ?? ????????????. ?????? ??????????, ?????? ???? ? ??????? ??????? ? ??????? ?????....

[Guest Alefshin]

?? ?????? ?? ???? ????????? ?? ?? ?? ??????,??????? ?? ?? ??? ?????? ??? ?????? ????? ?????????? ?? ????    .gif' class='bbc_emoticon' alt=':)' />.   ????? ??,???????.

??, ????????, ?? ??? ?? ????? ???? ???????????? ??????-????? ??? ????? ???????? ?? ????????? ?? ?????. ????? ???? ????? ??????, ?? ?????? ????? ??????? ?? ???????????? ?? ????????? ???????? ?? ????? ??????? ???? ?? ?????? ???? ?? ???????? ? ??. ????? ??? ???? ???? ????? ??????? ???????? ?????? ? ?? ? ???? ??? ????? ?? ????? ??????? ???????? ????? ???? ?? ??????????? ? ????????? ???? ???? ?????????????.

[karadjordje]

Ово Европска унија и Срби-односили се на Србе из Србије или на Србе из мало шире Србије  0104_cheesy

[Дејан]

Срби прво морају да промене постојеће навике.Моје искуство је да овде већина гледа што мање да ради ,што више да краде.Нико не цени своју државу,свог ближњег.Све је то мало другачије у развијеном свету.Моји кумови су отишли да живе у Норвешку(није у ЕУ,колико ја знам).Мој кумић је на ескурзији Норвежанима продавао једану штанглицу норвешке чоколаде по цени читаве милке.Значи дебели Норвежанин више цени мало своје домаће чоколаде него читаву туђу.Е кад имате омладину са таквом свешћу онда нема зиме за такву државу била она у ЕУ или не.

[Гост]

?????, ?????? ? ??-?? ? ??????, ??? ?????, ?????????, ?????? ? ?????????????.

Ja sam se nasalila povukavsi paralelu izmedju toga sto nama postavljaju raznorazne uslove da bismo postali clanica EU i toga sto si i ti postavio iste da bismo dali odgovor na tvoje pitanje. 

U sustini, volela bih da zivim u kraljevini Srbiji sa covekom, postenim, cestitim, koji drzavu,njene interese i dobrobit stavlja iznad svojih, na celu te kraljevine. Koji razmislja u napred, a ne samo za period dok je on na vlasti.

Obzirom da se u politiku ne razumem,a i ne volim je,bas kao i trgovinu, ovde se moje izlaganje zavrsava.

[Дејан]

?????, ?????? ? ??-?? ? ??????, ??? ?????, ?????????, ?????? ? ?????????????.

Ja sam se nasalila povukavsi paralelu izmedju toga sto nama postavljaju raznorazne uslove da bismo postali clanica EU i toga sto si i ti postavio iste da bismo dali odgovor na tvoje pitanje. 

U sustini, volela bih da zivim u kraljevini Srbiji sa covekom, postenim, cestitim, koji drzavu,njene interese i dobrobit stavlja iznad svojih, na celu te kraljevine. Koji razmislja u napred, a ne samo za period dok je on na vlasti.

Obzirom da se u politiku ne razumem,a i ne volim je,bas kao i trgovinu, ovde se moje izlaganje zavrsava.

 

[deda]

Ја јесам био клинац кад је био рат 90-их, када се одигравао 9.март али се многих сцена сећам са тв, или како мој тата чита новости из новина. Да ли су то сахране настрадалих војника "који су своје животе храбро дали за отаџбину" или редови за зејтин, хлеб, млеко...

Мало боље се сећам ситуација јурњаве са пандурима по граду, демонстрација, мирних, хиљаде људи на улицама, шерпе, лонци, пиштаљке, бомбардовање, јурњава по подрумима... и дан данас ми је у свести урезан један догађај. Била је то чини ми се 2000. мислим да је месец мај у питању. Момак је био мојих година. На клипу се јасно види како он бежи улицом Београда и одједном га хватају пандури. Избројим... 9 их има... константно њих 6 га туку а ова тројица као около чувају стражу... и тако на смену.. пар минута... неко снимао то са терасе.... и дан данас ми се утроба окрене кад се тога сетим.... читао сам после у новинама о томе... дечко је преживео али са траумама и оштећењима свега и свачега....

И кад ми неко спомене да треба да будемо сами, да будемо против свих, смучи ми се. Шта, Велика Србија? Или можда неко ново етничко чишћење?

Зато ми се мало и свиђа нови филм Горана Марковића "Турнеја". Погледајте га.

Да..  да одговорим на питање... па јесам за ЕУ. Мислим да СРбија мора да прихвати неке чињенице, да ми нисмо ти који могу да бирају и диктирају услове али поштено, сматрам да није у реду да испуњавамо редом све захтеве који нам се диктирају. И од тога ми је мука више. Само Срби не ваљају.

Зашто сам за ЕУ? Па имам 24 године и волео бих мало у свом животу да путујем. Да уштекам неку кинту, седнем на воз и одем мало у свет. Без да чекам месецима визу, да ме контролишу сви редом, да скупљам милион докумената... наравно, ту су још и економски разлози али се у њих, поштено, слабије разумем (те аргументе остављам стручњацима).

Искрено, мислим да треба да будемо свесни у каквом стању нам се налази целокупна држава. Сагледати објективно стање а не по партијском принципу.

[коЖељ њацИ]

Има туј још један проблем , наиме наметање тога да је ЕУ неминовност, па у јевропе постоје и оне државе коеј нису чланице а сасвим солидно функционишу.

Треба радити увек пре свега на себи , дакле средити своју државу, па онда видети шта је даље исплативо за ту нашу државу(народ) , да ли ЕУ или не.

Нереално је очекивати да ће улазак у ЕУ аутоматски решити све наше проблеме а поготове те економске, нарочито сад од како је сека почела да дрма светом.

[коЖељ њацИ]

Ма нисам ја еуроскептик , ја сам скептик према целом свету.

[deda]

Наравно да треба радити на себи. Увек. Зато ми се помало и свиђао Ђинђић. Искрено, мрзим политику али имао је шта паметно да каже. Треба средити и цркву и државу и народ. И појединачно и колективно. Кренути од свести људи, што мислим да је тешко али...

Кажеш има земаља које нису чланице ЕУ па ипак добро функционишу. Па да, једино ако ти хоћеш као Мишко да нам обећаш шведски стандард за 10 година (кад је то рекао, после 10 година тачно били смо бомбардовани). Те земље су исувише јаке и јаке су им економије а ми... не зна се ко више краде...

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Dobra tema ali tesko pitanje ! Ja sam protiv EU ali ako bi vecina naroda od toga imala korist onda je mozda i bolje progutati knedlu i ici dalje !Slazem se mnogima ovde da prvo svoju kucu trebamo da sredimo pa onda da razmisljamo o raznoraznim unijama !Mi jos uvek bacamo smece gde stignemo pa ne treba nam valjda  eu da nas tome nauci , tu moramo sami da se disciplinujemo !A ima i tu jos dosta stvari koje svojom odlucnoscu i radom mozemo da promenimo !

Sto se tice ulaska u EU sa ili bez Kosova ,nemam nista protiv da tamo udjemo kao dve drzave ( nas narod dole tesko zivi i ovaj status qvo im nimalo ne pomaze ).Ali kako uci u eu zajedno sa Hrvatskom kad jos uvek drze okupiranu Krajinu i zapadnu Slavoniju (Kosovo smo izgubili od Nato-a koji je ipak jaca sila pa se i moze svariti nekako al Krajinu smo izgubili od slabijih od sebe zahvaljujuci nasem kukavicluku )

[Pieta]

Slazem se da prvo treba mi sami da se popravimo, promenimo navike i obicaje - dok ovo pricam moja komsinica baca kesu smeca sa 10-tog sprata..319.gif Nisu evropski narodi ni kulturniji, ni pametniji od nas, naravno, ali ako baci kesu smeca, platice kaznu u visini pola svoje plate, pa ce drugi put razmisliti da li ce to uraditi.

Znaci, kao prvo i osnovno, treba usvojiti citav niz zakona o svemu i svacemu, ali to nije do nas vec do Vlade i Skupstine....

Imala sam prilike i provela sest godina na tom Zapadu, u toj Evropi. Posle tih iskustava, mogu samo reci da jesam za EU. Korupcija i mito su svedeni na minimum, zdravstvena zastita prilicno dobro organizovana za sve one koji su godinama placali fondovina, socijalna politika prilicno dobro resena. I u Evropi se sada tesko zivi, ali razlika izmedju njihovog NEMATI i naseg je vise nego ogromna. Uredjena drzava znaci i uredjeno drustvo, a mislim da je to ono sto nama fali.

Sto se tice ekonomije, niko ne treba da ocekuje cuda, ali u svakom slucaju bice vise ulaganja, jer imamo relativno jeftinu radnu snagu i resurse a to ce biti pokretac ulaganja. Kada poslodavac ima jeftiniju proizvodnju, jeftinije placa radnike i njihova socijalna davanja, nema carina i drugih ogranicavanja, moze bez problema da prosiruje proizvodnju, prodaju a samim tim i zaradu. Hiljade nezaposlenih u Srbiji bi dobile posao, i u ovome ne vidim nista lose... Bice i poslodavcu na korista i nama.... Takodje, za mnoge evropske firme ovo ce biti novo trziste, a niko ne moze da zanemari 8-9 miliona kupaca, ili koliko nas vec ima. Ono sto moze nas da cini nekonkurentnim na tom istom evropskom trzistu je zastarela tehnologija i neispunjavanje osnovnih standarda, jer dok smo mi ratovali, Evropa se i u tehnoloskom smislu usavrsavala, a mi smo ostali na masinama od pre 50 godina. Tu vidim najveci nas problem, i tu treba mnogo uraditi da se dostignu drugi.

Nama niko ne brani da u toj Evropi zadrzimo svoj nacionalni identitet, jer koliko znam, Nemci su i dalje Nemci, Francuzi i dalje Francuzi, ponosni Grci i te kako su jos uvek Grci, rekla bih sada jos vise nacionalno ostresceni nego pre (pre svega se kod njih to desava zbog uzasno velikog priliva stranaca, pre svega Albanaca).

Po meni ekonomija nema mnogo veze sa religijom u smislu ko si i koje vere, vec samo da li je nasa saradnja na obostranu korist. Novac ne zna za veroispovest.

Jedini razlog ulaska u EU po meni je ekonomske prirode i tako treba da ostane... A tako bih volela da vidim mnoga mesta u Evropi, i toliko bih volela da putujem i bogatim svoja secanja... Ako mi je to prilika da taj san ostvarim, super...

O velikim svetskim zaverama, globalizaciji ne razmisljam, mozda postoje, mozda ne, mene samo zanima da ljudi u nasoj zemlji mogu sebi da pruze osnovne uslove za normalan zivot, a on, na zalost, podrazumeva novac...