Житије светог и преподобног Јоакима Осоговског

Октобар 26, 2010

Преподобни Јоаким беше Словен по пореклу, родом из западнијих крајева (вероватно негде око данашњег Врања). Подвизавао се у другој половини једанаестог века у планини Осоговској код Криве Планине, на месту званом Сарандапор, због чега се још назива и Сарандапорски.

Подвизавао се у временима када су се у овим словенским крајевима подвизавали и чувени велики словенски подвижници: Јован Рилски, Прохор Пчињски и Гаврило Лесновски.[5]

Желећи још из младости строжији подвижнички живот у самоћи, преподобни Јоаким крете из свог краја према пустињи горе Осоговске. Вођен анђелом Божјим, он стиже једне вечери у дом неког бољара у селу Градцу. У малој црквици тога села он се најпре топло помоли Богу, па онда седе пред цркву да се одмори од дугог пешачења. Видећи га на том месту бољари му приђоше и он их замоли да му укажу неко место у планини погодно за подвиге и усамљеништво. Домаћин бољар му тада указа на подкриље горе Осоговске при реци Скупици, где се крај потока званог Бабин Дол налази згодна и усамљена пећина погодна за живот који он жели. Чувши за такво место светитељ заблагодари Богу и Пресветој Владичици, па крете на пут ка том месту. Стигавши до места званог Сарандапор, он се настани у тамошњој пећини, у којој од тада остаде до краја свога живота.

У овој пећини преподобни се подвизавао веома усрдно и строго, проводећи дане и ноћи своје у непрестаним молитвама, бдењима, коленопреклоњењима и топлим сузама. Пред крај земног живота њега посетише неки ловци, које светитељ благослови те тога дана уловише веома богат лов. Тада их преподобни замоли да га и опет посете, што они и учинише. Али када поново дођоше, нађоше га да се мирно упокојио у Господу. Они га онда чесно погребоше, и потом му опет на гроб долазише. Упокоји се преподобни Јоаким крајем 11 века (или почетком дванаестога, око године 1105).

У време византијског цара Манојла I Комнена (1143-1180 г.) веома је прослављан преподобни Јоаким, па му је тада и његово место подвига обновљено. На место његових подвига дође удови свештеник Теодор из Овчег Поља, који се ту и замонаши и доби име Теофан. Он сакупи око себе велики број братије и са њима подигну цркву и манастир преподобном Јоакиму, у коме Теофан поста први игуман. Тада се њему јави у сну свети отац Јоаким и рече му да он жели да се назива ктитор тога манастира. Затим светитељ откри Теофану место где се налажаху скривене његове свете мошти, па му показа и дрво у шуми од кога да му начини ковчег и у њему пренесе свете мошти у манастир. Све ово игуман Теофан изврши са потпуном послушношћу, и тако са братијом свечано у литији пренесе мошти преподобног Јоакима у манастир. Мошти бише положене у цркви њему посвећеној, и од њих се дешаваху многа чудеса, како у самом том времену тако и касније, све до наших дана.

Манастир светог Јоакима Осоговског више је пута посећиван, помаган и обнављан од Српских владара Немањића, особито од светог краља Милутина и његовог сина Св. Стефана Дечанског. У овом манастиру се замонашио и чувени подвижник српски и светогорски старац Исаија (око 1350 године). Свети лик преподобног Јоакима Осоговског сликан је по многим нашим старим манастирима и црквама, а такође му је врло рано написано и житије и служба.

СВЕТИ ЈОАКИМЕ МОЛИ БОГА ЗА НАС !!!

извор: http://www.sozeb.org/index.php?option=com_fireboard&Itemid=42&func=view&catid=5&id=4922

Октобар 26, 2010

Тропар глас 1.

Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Јоакиме. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.

Кондак глас 2.

У молитвама непрестаним, силу си на ђавола усмерио, трпљењем својим, и на небеса узишао, оставивши живот пропадљиви, и преселивши се у непропадљиви: Зато те прослављамо, оче Јоакиме.