Псевдо-ревнитељи нападају и клевећу оца Гаврила лепавинског

[Guest ЖРУ Администрација]

                                   Коцкице се полако слажу

                                         Драган Радосављевић

                              ЗАШТО АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО ХВАЛИ ЕП. ГРИГОРИЈА

Поштована редакцијо,

Као што видимо, интервју владике Григорија углавном је наишао на лош одјек међу верницима, што показују и коментари на сајту „Политике“ које сте пренели. По свему судећи, за „Гришу“ је било боље да је ћутао.

Међутим, има и оних којима су била уста пуна хвале за поменути интервју. Један од таквих је и архимандрит Гаврило Вучковић, игуман манастира Лепавина, чувени „сајбер духовник“. Отац Гаврило, осим што је познат по својој духовничкој активности на интернету, где на свом „Фејсбук“ профилу има преко 4000 пријатеља (по сопственом казивању), познат је и по томе што је извлачио коверте са именима тројице кандидата приликом избора патријарха у јануару ове године. Да бисмо се ближе упознали са о. Гаврилом, доносим кратак извод из дневне штампе о њему:

                     >> Модерни игуман проповеда православље преко интернета

                                    ИНТЕРНЕТ И ПИЛАТЕС ОД БОГА

         Среда - 06.01.2010

Отац Гаврило Вучковић, игуман манастира Лепавина у Хрватској, крајње је необичан монах

Иако има 65 година, Гаврило је скупио више од 1.000 пријатеља на „фејсбуку“, што користи да шири православну веру преко интернета. Такође, игуман Вучковић практикује физичке вежбе, између осталог и популарни пилатес. После проблема које је имао са зачепљењем крвних судова у нози и операције у Београду, постао је велики поборник здравог живота. Редовно вежба, а уздизање и тела и духа препоручује и својој духовној деци.

Након дневних обавеза, Гаврило седа за компјутер, конектује се и преко популарног „фејсбука“ саветује младе људе и помаже им да решавају своје, углавном љубавне проблеме. Свакодневно добија захтеве за пријатељство преко интернета и, како каже, никог не одбија/.../

http://www.alo.rs/vesti/23036/Internet_i_pilates_od_boga<<

Поред „Фејсбука“, „Скајпа“ и сајта манастира Лепавина, о. Гаврило је веома активан и на сајту „Живе речи утехе“, који ради са благословом епископа шумадијској Јована (иначе, то је сајт највећих хулитеља Цркве). Коментаришући интервју еп. Григорија, о. Гаврило је на овом сајту написао следеће (латиницом, што је веома занимљиво, с обзиром да о. Гаврило добро барата комјутерском техником):

„Ono što se može posebno kao pohvalno izdvojiti  u tekstu je činjenica da Episkop zahumsko-hercegovački, Vladika Grigorije pokazuje u ovom razgovoru smirenje i jasno rasuđivanje. To se posebno odnosi na njegov samokritički pristup problemu verskog rada sa omladinom  gde potvrđuje  koliko nam je potrebno preispitivanje i   intenzivniji rad s mladim generacijama i da zaista čujemo njihov  glas i da se zapitamo o njihovoj budućnosti i koliko zaista radimo da im utvrdimo put koji će im garantovati perspektivu. Naveo je Beograd kao mesto koje je ključno u tom pogledu,  jer  je mesto posebne koncentracije našeg naroda, a  pre svega mladih danas kao i problem rastuće dijaspore  gde Crkva temeljno mora da osmisli svoj pristup i  s tim u vezi preispita svoje strukture i prilagodi ih činjeničnom stanju.

Primer Vladike Grigorija kada je nedavno čistio gradski trg u Trebinju govori o tome da se on oslobađa okova koje mu daje njegova vladičanska pozicija u smislu njene duhovno- administrativne funkcije i da kao relativno mlad i budan episkop oseća potrebu ne samo da ima duhovni  i administrativni pregled nad eparhijom, već i da se saživi sa stvarnošću  koja ljude okružuje. Taj njegov  simbolički akt  je za svaku pohvalu i dokaz je njegove zapitanosti da li je postojeće stanje u društvu zadovoljavajuće.

Crkvi je u svakom slučaju potreban mlad,  aktivan i duhovno kreativan kadar tog tipa,  jer nas inertnost vodi ka duhovnom raslabljivanju, a posledično i ka svim ostalim vidovima slabosti.

Podestio je u tekstu i na još neka goruća pitanja, između ostalog na problem samovolje tj. poslušnosti u Crkvi, i podvukao ono što je svima dobro znano da je poslušnost  temelj opstanka Crkve. Takođe se osvrnuo na  problem  greha koji je za osudu ne osuđujući grešnika. Time je naznačio jasan princip kako hrišćanin u datoj situaciji se ophodi.

Mora se istaći da je ovaj  razgovor s Vladikom Grigorijem otvorio neka bolna pitanja u našoj javnosti, ali takođe  je jasno da nemamo druge opcije i da ne možemo da zatvaramo oči pred stvarnošću nego  moramo da se sučeljavamo sa izazovima koji su pred nama.

Arhimandrit Gavrilo Vučković,  manastir Lepavina  19.10.2010“

Није ми баш најјасније у чему се огледа смирење вл. Григорија које хвали о. Гаврило. Човека који хладнокрвно, као каубој револвераш, најављује раскол у СПЦ, о. Гаврило назива смиреним. Човека који дели епархије пре заседања САСабора, о. Гаврило назива смиреним. Иако се ограђује говорећи да је „питање договора и одлуке Сабора“ да ли ће Архиепископија београдско-карловачка бити подељена у неколико епархија, ипак овај „смирени“ каже: „Ако желите моје лично мишљење – да, мислим да је то неопходно“. Замислите, више од четрдесет владика је несмирено и ћути, а „смирени“ Григорије износи своје мишљење у новинама. Чудно је схватање речи „смирење“ оца Гаврила. У свом смирењу Григорије о владици Артемију изрече следеће:

„Дубоко сам уверен да умировљени епископ рашко-призренски више не зна шта ради и да није свестан последица својих потеза и изјава, као ни одговорности коју има пред Богом и црквом. А поготово то не знају они који га обожавају као безгрешнога Бога. Сматрам да су његови следбеници у овом тренутку идолопоклоничке вере. То је очито из њихових деловања и изјава које су пуне мржње према другоме, па чак и према патријарху који пројављује хришћанску веру пуну љубави.“

Отац Гаврило је рекао да владика Григорије у свом тексту показује „смирење и јасно расуђивање“ и хвали га што је  „подсетио у тексту и на још нека горућа питања, између осталог на проблем самовоље тј. послушности у Цркви, и подвукао оно што је свима добро знано да је послушност  темељ опстанка Цркве“. И нама незнавенима јасно је на чију „самовољу“ и „непослушност“ је о. Гаврило мислио.

Дакле, по „јасном расуђивању“ еп. Григорија, владика Артемије „више не зна шта ради и није свестан последица својих потеза и изјава...“ Смирени јасно расуђује да су следбеници владике Артемија „у овом тренутку идолопоклоничкве вере“. А то значи да они више нису православни, јер Православље није идолопоклоничка вера. Аналогно, следбеници владике Артемија су расколници.

„Да ли је због свега тога могућ раскол у цркви?“ -  пита новинарка „Политике“ „смиреног Гришу“, а он одговара:

„То није немогуће. Пре две године сам у писму упућеном свим архијерејима Српске православне цркве упозоравао на то.“ Због јасног расуђивања које има, смирени је, замислите, још пре две године упозоравао на могући раскол. Добро сте ви, поштована редакцијо, дали наднаслов Григоријевом интервјуу: „Што је баби мило, то јој се и снило!“

Мислим да је корисно на овом месту подсетити се на то фамозно писмо од пре две године. Пошто на заседању СА Сабора СПЦ, у новембру 2008. године, које је имало само једну тему – тобожњу молбу патријарха Павла да га Сабор разреши патријарашке службе и да се изабере нови патријарх, замисао епископа које о. Гаврило у свом хвалоспеву назва „младим, активним и креативним кадром“ није успела, еп. Григорије је пун разочарења и беса што је остао без жарко жељенога места патријарха, сео и смирено, са јасним расуђивањем, написао писмо свим епископима СПЦ. Иначе, иако је „Гриша“ у том писму тврдио да је „коначно дознао да је патријарх заиста и потписао ту молбу у којој... јасно моли да га због болести и немоћи разријешимо дужности и изаберемо његовог насљедника“, чињенице говоре да је потпис патријарха Павла на фамозној молби за разрешење био фалсификован. „Гриша“ у свом писму, са дубоким разочарењем, између осталог, каже:

>>На самом крају послијеподневног засиједања првог дана рада Сабора, тачно у 19 часова, предсједавајући митрополит Амфилохије устао је и рекао: "Пошто видимо да већина није за усвајање молбе Његове светости, нека наша одлука буде да умолимо Његову светост да и даље остане на трону СПЦ".

Узалуд је епископ Фотије говорио: "Сачекајте, да гласамо!" Узалуд се јасно чуло: "Зар се тако поштује патријарх?!" Узалуд је епископ бачки Иринеј рекао: "Не можемо тако да завршимо, сутра треба наставити о овој веома озбиљној теми." Одлука је већ била донесена! Те ноћи је било и велико весеље код владике банатског у келији. Сутрадан је свечано објављено да је народ са великим олакшањем примио вијест да је наш патријарх и даље Павле.

И заиста, у народу је створена слика и прије и послије Сабора да постоје "зли" и "добри" момци. Зли су они који хоће да смијене светог, старог и немоћног, а добри га штите и бране од њих. По природи ствари, народ се сврстао међу добре и за немоћнога. То је класичан облик медијске манипулације и оваква слика и не би могла да се формира без медија, који су у томе здушно помагали, како писани, тако и електронски.<<

У том „Гришином“ писму има много тога занимљивог, али да не бих оптерећивао додатно овај свој текст, дајем линк и препоручујем да се писмо прочита. Биће нам јаснији многи садашњи поступци овог познатог спортског делатника.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/53161/Pismo+vladike+Grigorija+arhijerejima+SPC.html

Отац Гаврило хвали вл. Григорија који, како каже, има „самокритички приступ проблему верског рада са омладином  где потврђује  колико нам је потребно преиспитивање и   интензивнији рад с младим генерацијама и да заиста чујемо њихов  глас и да се запитамо о њиховој будућности и колико заиста радимо да им утврдимо пут који ће им гарантовати перспективу.“ Ова „самокритичност“ је разумљива за смиреног човека какав је еп. Григорије, и не видим разлог да се посебно истиче. Иначе, добро је што се вл. Григорије запитао о будућности младих генерација, којима је решио да утврди пут „који ће им гарантовати перспективу“. То је пут чишћења београдских тргова и улица од залепљених жваки, пошто је то „место посебне концентрације нашег народа“. Ако је Григорије као епископ могао да чисти улице у Требињу, што не би могла српска омладина да клечећи чисти београдске улице и тргове? То је приступ прилагођен чињеничном стању. Јер ако тим путем иде, сваки српски омладинац моћи ће да купи „масерати“ који вреди око 150 хиљада евра, и понеког коња, и да направи добру винарију, и ко зна шта све још не... Узгред буди речено, зато што је „Гриша“ јасно расудио да Артемије „не зна шта ради“, његов духовни отац, Атанасије Јевтић, морао је да прода луксузни аутомобил владике Артемија за 8000 евра, јер би Артемије могао у свом не знању да седне и да вози, и ко зна колико несрећа на путу да изазове... Артемију се мора одузети све, чак и кашике, виљушке и ножеви са којима једе, јер у рукама онога који „не зна шта ради“ ово могу бити опасна оружја.

Мени лично, сада је већ много јасније зашто је Синод на својој седници од 21. јануара 2010. године одлучио да о. Гаврило извлачи коверте са именима кандидата за патријарха. Колико је било  важно изабрати правог човека за тај посао, види се из написа синодског гласила „Блиц“ од 22. јануара (из пера  Ж. Јевтић):

„Један од шест архимандрита извлачи коверту. Није безначајно ни који ће монах извлачити коверту са именом будућег патријарха. Већ десетак дана у црквеним круговима се помиње архимандрит Јован Радосављевић, међутим, његов избор није известан. Веома могући избор је и отац Авакум (Росић), игуман манастира Радовашница у Шабачкој епархији.

Услов за монаха који извлачи коверат јесте да је у чину архимандрита, да је игуман манастира, старији и духовник. С тим звањима, али и годинама, има свега неколико монаха у Епархијама које су ближе Београду. Најчешће помињани архимандрит Јован више није у манастиру већ је у епископским дворима владике бачког Иринеја због чега му многи оспоравају право да извлачи коверту. О томе ће на крају, у четвртак увече ипак одлучити Синод. Имена о којима се размишља су отац Георгије, игуман манастира Благовештење у Жичкој епархији, а одакле је и отац Јован. Условима одговара и игуман манастира Лелић Авакум, али и мало извесни Венијамин из Преображење и отац Дионисије из Липовца. Њихово избор је мало вероватан због њиховог радикалног јавног ангажмана. Иако би поред монаха у олтару док извлачи коверту требало да стоји и председавајући Сабором - у овом случају владика Лаврентије, питање ко ће извлачити је битно како се накнадно не би бацила сумња у избор патријарха. Процедура је следећа: синодска комисија за гласове ставља на одређено место, код председавајућег, коверту са именом како се дође до неког од кандидата. Почиње молитва, тада се позива монах, а коверте стављају у Јеванђеље.“

Јасно је: пилатес је био пресудан! Ни један од осталих архимандрита не упражњава пилатес програм физичких вежби, а без тога нису били достојни да извлаче коверте!

Жељка Јевтић није крила своју радост:

>>Архимандрит Гаврило извлачи коверту

На синоћној седници Синода, како “Блиц” сазнаје, одлучено је да архимандрит Гаврило, игимун манастира Лепавина у Епархији загребачко-љубљанској, извлачи коверту са именом будућег патријарха. Монах је 49 година. Архимандрит Гаврило Вучковић рођен је 1944. у селу Дубока, општина Кучево (код Пожаревца), а ступио је у манастир 1961. године.

Иако није по годинама живота најстарији у чину архимандрита, јесте међу најугледнијим. Веома је занимљива личност и познат као православни мисионар у свету с „профилом” на Скајпу. Компјутер који је добио манастир, а за који је испрва мислио да је кутија која ће му реметити молитву, искористио да помаже људима. Уз помоћ савремене комуникације достигао да има више од хиљаду духовне деце јер се на манастирској интернет страници дневно нађе између 1.000 и 1.800 посетилаца. Објавио је о томе недавно и књигу „Духовни разговори вођени преко програма Скајп”. Био је монах у неколико епархија, једно време провео и на Хиландару. Од августа 1984. године је у загребачко-љубљанској.“ http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/173366/Najneizvesniji--izbori-za-patrijarha-do-sada

Коцкице се полако слажу. Многе недоумице које сам имао, сада више немам. На многа питања која су ме мучила, добио сам одговоре. Једно од њих било је - због чега је Синод изабрао архимандрита Гаврила да извлачи коверте са именима кандидата за патријарха. У светлости нових догађаја, многе ствари из прошлости постају  јасније!

IZVOR-LINK VODI KA RASKOLNIČKOM SAJTU

[Mala Milica]

sve u svemu,ni episkopi,arhimandriti ni mitropoliti nisu ono sto bi trebali biti...

kakav primjer oni daju nasoj djeci?

zar je normalno da se ljudi koji propovijedaju ljubav,mir,postovanje,tako ponasaju?

mislim da ne....

ali sami smo krivi sto smo pustili da stvari idu tim tokom... prstgore

[Дејан]

sve u svemu,ni episkopi,arhimandriti ni mitropoliti nisu ono sto bi trebali biti...

kakav primjer oni daju nasoj djeci?

zar je normalno da se ljudi koji propovijedaju ljubav,mir,postovanje,tako ponasaju?

mislim da ne....

ali sami smo krivi sto smo pustili da stvari idu tim tokom... prstgore

KOnkretno na kakvo ponašanje misliš?

[Зорица екс Милева]

@Mala Milica

Oprosti što tek sada želim da ti poželim dobrodošlicu u ovu našu virtuelnu zajednicu  prstgore, nadam se da će ti biti ugodno s nama.

A sada molim te da nam obrazložiš svoj stav, ako ti nije problem.  prstgore

[Јаков.]

После дуже времена и Ијујухтосовци су нас узели у уста то јест у перо.

http://ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?p=38994

Није то лоше. Чим нас помињу значи да их сврбимо, а то опет значи да нешто радимо што ваља.

[Guest]

slava3 што СПЦ има оваквог Оца , као што је о.Гаврило и није забадава она Народна настала - за Доброг ... , прашина се диже !

[Ристо Подвожњак]

Да ли се може учинити ишта, да се са уредницима сајта борба за веру (одавно га не посјећујем) нађе начин и сједе очи у очи (они и представници нашег форума, модератори, администратори). Можда је идеја сулуда, али ако, као оба сајта тврдимо да представљамо православље, да сједнемо и нађемо неку мјеру заједничког дијалога. Има тамо људи учених, који ће ваљда да сједну и попричају, па нек резултат, ако ништа друго, не буде објављивање текстова неких анонимних ликова који објављују овакве и сличне глупости, које нимало не помажу да поправимо ово стање у којем се налазимо. Ако неко има нешто против епископа Григорија, или било ког другог, нек стане именом и презименом иза критике. Познајући епископа Григорија, који је мој епархијски архијереј, њему можете рећи све и критику и замјерку, да га питате зашто је ово у Цркви пракса, а моје је мишљење да је оно, и сва питања тог типа, код њега никад нису будила одбојност, већ покушај да их објасни, протумачи, одговори. Да станемо једном са празним причама и фразама о љубави, а никакав труд да не принесемо да ту љубав пројавимо.

[мирођија]

  Ревнитељи нису дуго чекали да нападну.

  И то кога?

  Оца  Гаврила Лепавинског.

  Када би било бар више оваквих свештеника. slava3

[Дејан]

Zar se zna ko su urednici tog sajta?

[Неша]

Zar se zna ko su urednici tog sajta?

А ти као не знаш ?  slava3

[Дејан]

Zar se zna ko su urednici tog sajta?

А ти као не знаш ?  319.gif

Ne znam  slava3

[Guest свештеник Иван]

Да ли се може учинити ишта, да се са уредницима сајта борба за веру (одавно га не посјећујем) нађе начин и сједе очи у очи (они и представници нашег форума, модератори, администратори). Можда је идеја сулуда, али ако, као оба сајта тврдимо да представљамо православље, да сједнемо и нађемо неку мјеру заједничког дијалога. Има тамо људи учених, који ће ваљда да сједну и попричају, па нек резултат, ако ништа друго, не буде објављивање текстова неких анонимних ликова који објављују овакве и сличне глупости, које нимало не помажу да поправимо ово стање у којем се налазимо. Ако неко има нешто против епископа Григорија, или било ког другог, нек стане именом и презименом иза критике. Познајући епископа Григорија, који је мој епархијски архијереј, њему можете рећи све и критику и замјерку, да га питате зашто је ово у Цркви пракса, а моје је мишљење да је оно, и сва питања тог типа, код њега никад нису будила одбојност, већ покушај да их објасни, протумачи, одговори. Да станемо једном са празним причама и фразама о љубави, а никакав труд да не принесемо да ту љубав пројавимо.

Мислим да они на то никако нису спремни.

Ми смо увек спремни за разговор, али све докле пљују по Епископима који јесу наши пастири и наши молитвеници и то као најгори удбаши, мислим да је разговор немогућ. Па то овде ни један атеиста неће урадити како се они понашају. То је брука и сремота. И овај писац текста је са намером написао текст како би показао како о. Гаврило сарађује са "хулитељима и екуменистима", тј. нама.

Наравно да треба наћи меру у свему овоме, али са оваквим текстовама које постављају не видим како би их другачије окарактерисали него као расколнички сајт.

Њихов сајт нема форму форума, па моће да се пише као код нас. Ако је ико погледао нашу насловну страницу, вести, аудио, видео, књиге.... показује којеје наше мишљење. Форум је опет место где људи отворено могу да изнесу своје мишљење без вређања саговорника.

[Guest свештеник Иван]

  Ревнитељи нису дуго чекали да нападну.

  И то кога?

  Оца  Гаврила Лепавинског.

  Када би било бар више оваквих свештеника. bicycle

баш им је ревновање... не знам само за кога ревнују...

[antics]

Па суштина свега је да тзв. "ревнитељи" своју "ревност" пројављују најчешће (ако не и једино) олајавањем, оговарањем, опањкавање и пискарањем по којекаквим сајтовима које нико здравомислећи не би посетио. Достојевски је рекао да није добро да доказујеш како си нормалан, тако што ћеш комшију прогласити лудим. То је, у крајњој линији, потез или незналице, или очајника. А у случају тзв. "ревнитеља" (или како се све већ могу називати: старотарци, старославци, суперправославци, православци за понети, парасинагога, зурлоти...) то је итекако очигледно.

Узмимо да ниједан од 4000 пријатеља ФБ странице о. Гаврила није православац. Нека буде да су сви чак атеисти. Ако и таква (назовимо је сајбер) мисија успе да преобрати макар и једног од те 4000, онда се може рећи да је она успела и да њено постојање вреди. То каже здрава логика (и тамо неки апостол Павле, кад говори:"Свима сам био све...").

Онда, ја себи постављам питање: коме је на корист ово шкрабопискарање? Кога могу да обрате вери клевете клирика Цркве Христове? Може ли глупост једног човека (писца овог текста горе) или једне групе људи (уредништва - ако оно уопште постоји, ако није у питању неки шизофрени несрећник са подељеном личношћу - сајта "борба_за_заверу") да некога задиви и пројави лепоту христоликости?

Христос се у светима својим пројављује на различите и многе (можда чак и безбројне) начине: као љубав, мудрост, доброта, лепота... И лепо Дионисије Ареопагит каже како до Бога има много путева, и сви воде спасењу. Питам се где је макар један од тих на сајту "борба_за_заверу"? Шта од христоликости они пројављују? Лепоту? Љубав? Мудрост? ... Неумесно је настављати овај низ врлина, када се говори о чувеном мрзитељском и мрзитељном "борба_за_заверу".

Дајте да се учини нешто конструктивно у грађењу Цркве Христове! Дајте да свако придода по један камичак, и начинићемо тврђаву! Нека сваки форум, нека сваки сајт, нека сваки контакт свих нас придода макар још једну овчицу стаду Христовом - и треба да се радујемо!

Насупрот томе стоји формалистички дух, сличан ономе што је и РмКтлЦ већ половином прошлога века одбацила. Само Срби још стоје у томе...

Неко би заиста требало да рециклира свој дух и своју душу.

[ile]

Prvi utisak je da je tekst uperen protiv oca Gavrila samo zato što je pohvalio Vladiku Grigorija što u nekim krugovima predstavlja prestup, jer energični i mladi Vladika Grigorije po njima nije oličenje ni krotosti ni skromnosti i predstavlja time uvek dobru metu za klevetu, ogovaranje i antijerarhijsku medijsku kampanju, pa i za dobru ventilaciju raznih socijalnih frustracija. Povod da se komponuje cela jedna tirada protiv oca Gavrila koji ima pravo na svoje mišljenje koje je  izrazio u tekstu, ipak ima i druge motivacije. Videćemo kakve.

Tekst o tome zašto otac Gavrilo "hvali" Vladiku Grigorija, mora se priznati, je  pismen, maštovit, ali plitke i tendenciozne argumentacije namerno bez davanja stvarnih uvida u duhovni rad oca Gavrila, njegovu skromnu i asketsku svakodnevnicu u manastiru Lepavini u Hrvatskoj, njegov monaški život na Svetoj Gori, njegov dugogodišnji rad na obnovi razrušenog manastira čiji je nastojatelj i koji predstavlja mesto hodočašća i iscelenja mnogih hiljada vernika pri čemu je otac Gavrilo sam obolio, bez pokazivanja njegovog pravog zdrastvenog stanja i operacija koje je imao zbog kojih radi fizikalne vežbe da bi preživeo. Pošto je tendenciozno redukovana slika o ocu Gavrilu, neupućen čitalac bi pomislio da otac Gavrilo iz nekog hira radi fizikalne vežbe tj. pilates negde u Hrvatskoj i to uvodeći pilates u pravoslavlje, jer potajno šuruje sa Vatikanom i sa Zapadom, da potencira sablažnjivi rad na računaru u sklopu velike zavere globalističkog digitalnog anđela, a ne da pokušava da misionari na moderan način pomažući ljudima sa svih strana interneta tj. sveta da se u ovom vremenu okrenu crkvenom životu kao jedinoj utehi itd. Tome je nadodato korišćenje latinice od strane jednog Svetogorca  kao sugerisani argument da je time izdao pravoslavlje. Od svih tekstova ukomponovan je tekst iz "Alo" kao ključan.

Pošto je uz svu tu redukciju slike o jednoj ličnosti dodata napomena  da je svojevremeno preambiciozni Vladika Grigorije bio zagovornik da se Patrijarh Pavle povuče, nađena je neka nakaradna veza sa pohvalom teksta Vladike Grigorija od strane oca Gavrila godinama kasnije da bi se insinuirala priča o nekoj navodnoj sprezi koja ide tako daleko da možda čak nešto nije čisto ni sa samim izborom patrijarha pošto je eto takav "čudni i sumnjivi iguman" izvlačio koverat sa imenom novog patrijarha. Sve je to naslovljeno "Sklapanjem kockica" u maniru najbolje detektivske priče.  Napokon kao u nekom kriminalnom filmu radnja se razrešava. Svima sve postaje jasno. Sve ovo bi bilo smešno da tekst ne sugeriše sumnju u to da je izbor patrijarha protekao legitimno. Da je ovo usamljen tekst bio bi samo dokaz da je tekstopisac bujne mašte i da bi bolje bilo da svoje vreme koristi pišući trilere poput Džona Le Karea, jer zato ima talenat i možda ljudima željnim te literature podari zaista osvežavajuće momente lektire, ali ovakvih i sličnih tekstova gde se o stvarnim ličnostima prezentuju iskrivljene slike, a sve pod pokrićem borbe za veru u zadnje vreme je mnogo i zabrinjavajuće je, jer  takvi tekstovi imaju isključivo propagandnu funkciju tj. u funkciji su stvaranja lažne slike stvarnosti, pa čak i menjanja stvarnosti u skladu sa projektovanom slikom, a ne u funkciju razvoja unutarcrkvenog dijaloga što je proklamovani cilj na sajtu "Borba za veru".