Sve što ste (n)ikad želeli da znate o Mocartu

[w.a.mozart]

   

Jedan od najplodnijih kompoz tora svih vremena bio je W.A.4chsmu1 od Austrije. U svom veku napisao je skoro 1000 opera, simfonija, opereta, violinskih sonata, divertimenata, serenade, koncerata, misa,moteta itd.
Od ovog grandioznog opusa,svega 70-ak dela je štampano za vreme njegovog života.  Njegova opera La clemenza di Tito (English: The Clemency of Titus) napisana je za 18 dana a simfonijska remek dela ,39. i 40. Simfonija napisane su u roku od 42 dana 1788. Uvertiru za Don Djovanija napisao je u potpunosti tokom jedne sedeljke u Pragu 1787.

Najduži razmak izmedju nastanka i izvodjenja jednog klasičnog dela je preko 191 godina.Toliko je trebalo da Mocartova fuga,fantazija u F molu (k 608) bude izvedena u Glindenburnu.

U najvećem poduhvatu CD izdavaštva od kada postoji CD tehnologija, Philips je izdao najveći set ikada koji je posvećen jednom kompozitoru. U pitanju su Mocartova sabrana dela iz 1991. Godine, obeležavajući tako 200 godina od Mocartove smrti. Ukupno trajanje muYike je preko 200 sati a dužina CD kutije je 2 metra.

Ludvigu fon  Kehelu je bilo potrebno 12 godina da kataloški sredi Mocartova dela.

Malerove poslednje reči su bile –:group111:!

Na engleskom jeziku, rečenica AUSTRIAN COMPOSER WOLFGANG AMADEUS MOZART je anagram koji daje rečenicu AMONG US A GRAND MAESTRO  OF OPERA, WALTZ MUSIC.

Takodje,možete dobiti i sledeće anagrame od imena  W.A.MOZART-

A FAMOUS GERMAN WALTZ GOD
GORGEOUS  WALTZ  FAN,MADAM
Ali i
ZEALOUS,WARM  ‘N’ MAD FAGGOT
WARM GAZES TO A MANFUL GOD

[Zayron]

Sve što ste (ne)htjeli ikada (sa)znati o Mozartu?

Odlična tema, evo jedan zanimljiv novogodišnji prilog.

Duet Mozart Don Giovanni Zerlina K. O.

Duet iz Mozartove opere Don Giovanni,
alii s malo drugačijim koncem.

http://en.wikipedia.org/wiki/Don_Giovanni

[w.a.mozart]

sad možemo preći na tračeve : )

[Драшко]

sad možemo preći na tračeve : )

Kažu da je voleo da.....

[w.a.mozart]

Zanimljiv tekst

 

http://rense.com/general45/mozrt.htm

 

 

As one of the most recognized composers of the Western musical canon, the music and reputation of Mozart is as celebrated today as it was disregarded in his own time. In fact, the eminent status he has come to enjoy, both in print and performance, has become so entrenched as to deflect any question or criticism of its deservedness; by its very magnitude (and the notion of value it invokes) it has cast a pervasive, and consequently detrimental, influence over the tone and direction of Mozart scholarship. But what if the image we have of the composer is a myth? And what if the assessment of his achievement has been inaccurate? Like so many myths, separate the fact from the fiction, the truth from the untruth, and there remains little of substance that is worthy of all the adulation. One has only to consider the authenticity of his works, the contradictions and incongruities which musical scholarship has uncovered (but largely failed to pursue), and the man himself, and the myth begins to crumble before our very eyes......

[Zayron]

Pogledajte kako se tačno zove stranica

češkog fudbalera Tomaša Rosickog

https://www.facebook.com/maly.mozart

[w.a.mozart]

mali Mocart.... svidjao mi se ovaj ROSICKÝ

[Zayron]

Jak se poprat s Mozartem - kako savladati Mozarta

[Zayron]

Mozzart's kid(s):

https://www.pouke.org/forum/topic/9851-dečiji-i-omladinski-pevači-horovi-orkestri-instrumentalisti-grupe-i-solisti/?p=1349161

[Снежана]

Mocart i Čajkovski o svom kreativnom zanosu

 

Mnogo pre nego što je kreativni proces, kako u umetnosti, nauci i u svim drugim oblastima postao tema nauke, veliki umovi pokušavali su da objasne neobjašnjivo – način na koji nastaju njihova dela. Činili su to delom da bi zadovoljili znatiželju svojih obožavalaca, ali zasigurno i da bi sebi samima približili ono što ih izdvaja od drugih, na zadovoljstvo svih, u slavu ljudskog roda.

Kreativnost je ono božansko u čoveku, dokaz božije ljubavi prema svom delu, način na koji čovek sudeluje u činu stvaranja, i to je istinito i u okviru i izvan religijskog pogleda na svet. Ako je išta pokretalo svet i čovečanstvo, bio je to interes i načini, kreativni na uvek novi i zadivljujući način, da se on ostvari.

Sfera umetničke kreativnosti u problematičnom je odnosu sa sferom interesa pa je baš zato i očaravajuće koliko ljudski um postaje razigran kada njegova kreativnost nije vođena osnovnim nagonima. Oplemenjena nezainteresovanim stvaranjem lepog, kreativnost ostvaruje svoje najveličanstvenije potencijale.

 

 

Dva velika kompozitora, između čijih života je stajao čitav jedan vek, ostavila su nam svedočanstva o tome kako su doživljavala kreativni proces koji se u njima zbivao. Mnogo pre nego što je psihologija uplela svoj naučni diskurs u ovo polje, Volfgang Amadeus Mocart i Petar Ilič Čajkovski, pokušali su da proniknu u tajnu silovitog procesa koji se u njima odigravao dok su stvarali svoje muzičke kompozicije.

 

Mocart o kreativnosti

 

„Kada se osećam dobro i vedrog sam raspoloženja, ili kada se vozim ili šetam nakon dobrog obroka, ili kada ne mogu noću da spavam, misli se jate u mojoj glavi sa lakoćom koju samo poželeti možeš. Odakle i kako one dolaze? Ja to ne znam i ne mogu ništa da uradim povodom toga. One koje mi se dopadnu čuvam u glavi i mrmljam ih za sebe; bar mi drugi kažu da to činim. Kada imam jednu temu, druga melodija dolazi, vežući sebe za prvu, u skladu sa potrebama čitave kompozicije: kontrapunkt, delovi za svaki instrument i sve te melodije na kraju proizvedu čitavo delo.

Tada moja duša gori na vatri inspiracije i ništa me ne može omesti od posla. Delo raste, ja ga proširujem, koncipiram ga sve jasnije i jasnije dok čitava kompozicija ne bude završena u mojoj glavi, koliko god duga bila…Ne dolazi mi u sukcesivnim celinama, onako kako se delovi smenjuju i kako će posle zvučati, već mi moja mašta dozvoljava da je čujem u njenoj celosti istovremeno.

Pa, kako se to dešava da moja kompozicija dok na njoj radim poprima formu ili stil koji karakterišu upravo Mocarta, a ne nekog drugog? Baš kao što se dešava da je moj nos veliki i zakrivljen, a ne kao nos nekog drugog čoveka. Ne trudim se oko originalnosti i bio bih na gubitku kada bih pokušao da opišem moj stil. Sasvim je normalno da ljudi koji poseduju nešto posebno treba da budu drugačiji od drugih i svojom spoljašnjošću, kao i unutrašnjošću.“

 

Čajkovski o kreativnosti

 

„Najbitnije je da se klica dela pojavi u povoljnom trenutku, onda sve ide samo od sebe. Bilo bi uzaludno pokušati da prenesem u reči taj nemerljivi osećaj blaženstva koji me obuzme kada se nova ideja u meni probudi i počne da dobija svoju formu. Zaboravljam na sve i ponašam se kao ludak. Sve u meni počne da pulsira i podrhtava; tek što sam započeo skicu, a ideje već slede jedna za drugom.

Usred tog magičnog procesa neretko se dešava da me nešto izvan mene probudi iz tog somnambulističkog stanja: zvono na vratima, ulazak mog sluge, udaranje sata podsećajući me da je vreme da prestanem sa poslom. Užasna su, zaista,takva remećenja. Ponekad ona prekinu nit inspiracije koju posle moram da tražim danima, često sasvim uzalud.“

Dušan Stojanović