Џемови пфуј, чварци пфуј

[Милан Меденица :)]

Onda ni ajvar nije zdrav,em pecemo papriku,em je przimo,ubijemo sve dobro u njoj,a onda je jos nazejtinimo...Ali,ne kazem pfuj,volim sve to,iako znam da mi nije zdravo.

није здраво за онога ко је навикао на потпуно другачији тип исхране јер његов/њен метаболизам не може правилно да реагује на унете количине.

рецимо, неко ко дође са запада мора да попије доста peptobizmol-а, у сиромашнијем случају сода-бикарбона, да може да свари храну коју ми једемо.

ми имамо исти проблем са варењем и кад одемо на исток, а да не помињем и тешкоће после дужег и тврђег поста и наглог повратка на мрс.

[Рончица]

За време студирања, мени и мојим цимеркама често је џем и ајвар био једина храна у стану, зато кажем да су нас у то време одржали у животу, њима хвала!  0442_feel

[Juan Valdez]

Мислим да је једна реч кључна: УМЕРЕНОСТ. Покрет за здраву храну је постао једна од најнападнијих идеологија, секта гора од кирби продаваца.

Најјачи су ми здравохранитељски секташи из Америке кад крену да причају како европска храна уопште није здрава, па онда као пример наводе масне француске сиреве, маслац у колачима или велике количине маслиновог уља у медитеранској кухињи.  0442_feel nasznak12 slava3 smej.gif И сад су скроз болесни за fat free производима. Не пада им напамет да је амерички проблем пре свега ОГРОМНА (ово огромна је ублажено) количина хране коју уносе и потпуна извештаченост поврћа, воћа и животиња (хормони и слична ср**а). И нарочито заборављају на стил живота. Французи те сиреве једу ПОЛАКО, СА УЖИВАЊЕМ и уз ВИНО. А после тога мало прошетају. Такође, имају годишње одморе. Генералан стил живота је у питању, храна је само један делић целе приче. Наравно да ће неко ко живи на чварцима и још ако има генетске склоности, да заврши са уништеним здрављем. Али ако неко једе умерено и разноврсно (па макар мало масније), и бар некако је физички активан, ако има нормалан и уравнотежен професионални и приватни живот, ако не мора стално да трчи и јури за парама, верујем да ће бити хиљаду пута здравији од Американца који сажваће неку салату у паузи између два пословна састанка.

Уместо што се (толико) нападају чварци и џемови, боље да се нападају стварни непријатељ наше хране. Пример је неодговорност појединих сељака који трпају огромне количине пестицида где стигну. Едукација и строжија контрола би далеко више користили здрављу него античваркистички покрет.