Ново из филмске продукције

[deda]

Baljak završava Blue train

Beogradski reditelj Janko Baljak završava snimanje filma “Blue train” (Plavi voz), posvećenog početku 80-ih godina i vremenu smrti Josipa Broza Tita, a poslednje klape pašće tokom vikenda u zgradi Doma Narodne skupštine Srbije.

Baljak je poznat po dokumentarnim filmovima, za koje je dobio niz nagrada, a u “Plavom vozu”, u maniru dobrog beogradskog humora, oslikava poslednje dane pred maturu generacije 1980.

Šarmantne i vedre kadrove koji dočaravaju svakodnevice tih, tada mladih ljudi, presecaju dokumentarni snimci koji su obeležili život i sećanja cele nacije.

Snimanje filma “Blue train”, u produkciji Ideje, počelo je u julu.

Jedna od najživopisnijih scena u tom filmu snimljena je početkom avgusta u Osnovnoj školi “Nikola Tesla”.

Prema sinopsisu, maturanti se 1980. godine pripremaju za izbor za “Princezu maja” i, dok su okupirani ljubavima, uzbuđenjem oko izbora za mis škole i krajem gimnazijskih dana, mediji prenose loše vesti o zdravstvenom stanju druga Tita, a onda i o njegovoj smrti.

Sedamnaest godina kasnije protagonisti te priče ponovo se sreću. Ko su ti ljudi danas i šta se sve sa njima dogodilo u postitovskoj Jugoslaviji, bremenitoj burnim dešavanjima i sudbinskim obrtima, otkriva novi film Baljka.

Glavne uloge gimnazijalaca igraju Sanja Popović, Ljubomir Bulajić, Aleksandar Radojčić, Aleksandra Tomić, Suzana Lukić, dok je Lena Bogdanović direktorka škole, a Nebojša Milovanović profesor marksizma. Goran Sultanović igra pukovnika.

www.seecult.org

[Vizantiona]

NOVO-filmovi za slepe

[Vizantiona]

U „SAVA CENTRU“ PREMIJERA FILMA GORANA PASKALJEVIĆA

„Medeni mesec“ je pravi nokaut /video/

Autor: E. B. | Foto: Beta | 24.11.2009. - 08:00

Večeras u „Sava centru“ je premijera filma „Medeni mesec“ proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića. Nakon svetske premijere na Filmskom festivalu u Veneciji, pohvalnih kritika u Sao Paolu i Abu Dabiju, nagrade „Zlatan klas“ i nagrade Fiprescija u Viljadolu, zatim nagrade publike na upravo završenom Filmskom festivalu u Solunu, večeras će ovdašnja publika gledati najnovije Paskaljevićevo filmsko ostvarenje za koje najveća svetska kritičarska imena nisu štedela reči hvale.

Filmska priča, između ostalog, o dva mlada para iz Srbije i iz Albanije kojima tranzicija režira lične živote i njihovoj nemogućnosti da se domognu drugih sredina i „obećanih zemalja“ praćena je ovacijama i velikim simpatijama i publike i kritike.

Lari Kardiš, čelnik MoMa muzeja u Njujorku zadužen za film, o najnovijem Paskaljevićevom ostvarenju kaže: „’Medeni mesec’ je pravi nokaut. I po načinu na koji je sniman i rađen i po temi kojom se bavi. To je umetnički snažna priča u surovoj stvarnosti. Istovremeno tužna i smešna. U ovom filmu je, takođe, očito kako se ostvaruje dobar kontakt sa glumcima, bilo da se radi o profesionalcima ili amaterima. Paskaljević je bio dovoljno hrabar i da objedini u filmu Srbe i Albance. Svakako ću nastojati da ovaj film vidi i njujorška publika.“

Paskaljević, poznat i kao stvaralac koji naročito drži do reakcija publike, nakon priznanja koje je film osvojio u Solunu (nagrada publike) kaže: „Na svečanom zatvaranju festivala u Solunu nagradu publike primila je naša poznata glumica Mirjana Karanović jer sam se, upravo zbog priprema za beogradsku premijeru, vratio iz Soluna, pre kraja tamošnjeg festivala. 

Genc Permeti, Jelena Trkulja i Goran Paskaljević pred premijeru filma „Medeni mesec“ u Abu Dabiju

Uzbudljivo, jer sam ‘Zlatnog Aleksandra’, nagradu za životno delo i doprinos kinematografiji, posvetio upravo glumcima, bez kojih, kako sam i tada rekao, ne bi bilo ni mojih filmova. A samo dva dana iza toga sticaj okolnosti je hteo da nagrada publike, do čijeg suda toliko držim, umesto mene primi glumica, jedna od onih bez kojih ne bi bilo ni mojih filmova.

U filmu „Medeni mesec“ uloge tumače Nebojša Milovanović, Jelena Trkulja, Lazar Ristovski, Petar Božović, Mira Banjac, Bujar Lako, Mirela Naska, Danica Ristovski, Vlasta Velisavljević i drugi.

 

http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/11_novembar/24/kultura/paskaljevic-ver.jpg

[Vizantiona]

Avatar

Novi film Jamesa Camerona

 

Nakon Terminatora i Titanika, film Avatar bi trebalo da bude sledeći hit trostrukog Oskarovca, Džejmsa Kamerona. Dvadeset drugi vek je, ljudi zbog skupocenog minerala osvajaju planetu zlokobnog imena Pandora, na kojoj žive humanolika stvorenja visoka tri metra. Naravno, postoji i ljudska priča, te je u misiji i bivši marinac Jake, sada u invalidskim kolicima, koji se zaljubljuje u domorotkinju Neytiri sa Pandore. Kako to biva, doći će trenutak u kome će zaljubljivi marinac morati da se odluči između zemaljske vojno-industrijske sile i emocija prema lepoj Neytiri...

Premijera filma Avatar u američkim bioskopima je zakazana za 18. decembar.

[Vizantiona]

Zečević snimio antiratnog "Neprijatelja"

 

Dejan Zečević je okončao snimanje svog antiratnog ostvarenja "Neprijatelj", čija se radnja odvija na Kozari neposredno po sklapanju mira u Bosni. Po rečima režisera, film bi trebalo da bude prikazan na jesen 2010. godine.

U"Neprijatelju" igraju Aleksandar Stojković, Tihomir Stanić, Slavko Štimac, Vuk Kostić, Ljubomir Bandović, Stefan Bundalo, Marija Pikić, Dragan Marinković Maca, Goran Jokić i Vladimir Đorđević, a većina glumaca dolazi iz Republike Srpske.

Film, čiji je budžet oko 1,2 miliona evra, sniman je prethodnih osam sedmica na području Kozare, Mrakovice, Mrkonjić Grada i Beograda, a prati sudbinu jedinice za demontažu mina koja u jednoj fabrici, posle zaključenja Dejtonskog sporazuma, pronađe zazidanog, živog čoveka.

"Taj čovek, kojeg tumači Arsić, zazidan je u podrumu. A kada ga vojnici nađu, svaki član ekipe počinje da ga 'čita' na drugačiji način. Jedan, koji je duboko religiozan, u njemu vidi demona, drugi vidi ludaka, a za vojnika Federacije koji ga je tamo zazidao, on je - šejtan", izjavio je Zečević.

Scenario za film je još 1999. godine napisao Đorđe Milosavljević, i projekat je, kako je on rekao, u međuvremenu promenio četiri produkcijske kuće, da bi ga sada koprodukcijski radili "Biberče" iz Beograda i "Balkan film" iz Banja Luke.

"Film govori o posledicama rata, o onom iracinalnom što rat izaziva u ljudima, i nudi galeriju kompleksnih likova", rekao je Milosavljević, a Zečević je kazao da on, iako ga vezuju za pojam žanrovskog reditelja, ne može da odredi "Neprijateljev" žanr.

Muziku za film komponovaće Kiril Džajkovski, za montažera je određen Marko Glušac, a film će biti razvijan u dva studija u Budimpešti.

[Guest Alefshin]

Istorija po Oliveru Stounu

Oliver Stoun

Veteran političkih kontroverzi

Većina listova beleži, a za Gardijan je to najvažnija priča na naslovnoj strani, da kontroverzni američki režiser Oliver Stoun priprema televizijsku seriju koja bi mogla da uzburka duhove više nego ijedno njegovo dosadašnje ostvarenje.

Dokumentarna serija od deset jednočasovnih epizoda trebalo bi, kaže čuveni režiser, da bude protivteža netačnom i pristrasnom prikazivanju istorije u američkim školama i medijima.

Sam naslov je indikativan - "Tajna istorija Amerike po Oliveru Stounu".

Predstavljajući seriju koja će biti prikazana na jednom američkom

kablovskom kanalu kasnije ove godine, Stoun je rekao da nije imao nameru da sudi istorijskim ličnostima, već da ih posmatra u odredjenom kontekstu.

Staljina neće predstaviti kao heroja, nego kao čoveka koji se više od bilo koga drugog borio protiv nemačke vojne mašine.

Najzapaljivije bi, piše Gardijan, moglo da bude njegovo vidjenje Hitlera, kao žrtvenog jarca za mnogo jače i mračnije sile, u koje izmedju ostalog ubraja i američki vojno-industrijski kompleks.

U tom kontekstu, piše Indipendent, Stoun vidi i današnju poziciju Baraka Obame, koji je, po njemu, talac sistema i zato ide Bušovim stopama u Avganistanu.

http://www.bbc.co.uk/serbian/pressreview/2010/01/100111_press_monday.shtml

[deda]

Balaševićev film o Ladačkom

Dugometražni igrani film “Kao rani mraz” Đorđa Balaševića, koji se potpisuje kao režiser, autor muzike i scenarija, napisanog prema njegovoj hit pesmi “Priča o Vasi Ladačkom”, premijerno će biti prikazan 20. aprila u Sava centru, a repriziran odmah sutradan.

Film je snimljen prema istoimenoj Balaševićevoj knjizi u formi scenarija, a igraju Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Mustafa Nadarević, Marko Makivić, Mira Banjac, Zijah Sokolović, Jovana Balašević, Peđa Bjelac, Danijel Kovačević, Ivan Đurić, Danica Jurčova, Radoje Čupić I Aleksa Balašević.

Scenario se oslanja na čuvenu Balaševićevu “Priču o Vasi Ladačkom”, ali ovoga puta ispričanu rečima sestrića Nikole, svedoka svega što se dogodilo nakon radnje opisane u pesmi.

Od filma se očekuje karakteristični Balaševićev stil i lucidna duhovitost, odnosno ono što ga već tri decenije čini “brendom od poverenja”.

Balašević je 2007. godine objavio knjigu “Kao rani mraz (Nikolina prica o Vasi Ladackom)”, koju je bio najavio kao iznenađenje za obožavaoce, a pisao ju je kao roman u formi filmskog scenarija. Promocijom te knjige obeležio je i 30 godina umetničkog rada, kao i 130 održanih koncerata u Sava Centru, koji je i sam proslavljao 2007. tri decenije postojanja.

Prema navodima Balaševića, knjigu “Kao rani mraz” radio je “dve godine sa puno ljubavi” i predstavlja svojevrsnu kompilaciju svega što je dosad uradio.

(SEEcult.org)

[Баба]

Књига Елијева ( Илијина) .

The Book of Еli.

Тридесет година после апокалипсе човечанство се налази у расулу. Класичан апокалиптични сценарио - рекло би се, на почетку овог изузетног филма . Одличан избор глумца за главну улогу - Дензел Вошингтон.

У хаосу варваризма , глади , примитивизма и нељудскости сваке врсте ( до ханибализма) , један човек Ели ( Дензел Вошингтон) по свему судећи војник по професији из "претходног света"-како се дефинише историјски расцеп на време пре и после апокалипсе у самом филму, дакле овај војник се налази на путу ка западу.

Међутим његов пут није просто потрага за бољим условима живота или покушај налажења колико толико цивилизованог друштва.

Његов пут је мисија вере !

Иако филм одише суштим протестантизмом по коме се сва вера садржи у једној књизи , ипак не изостаје Хришћанска  порука филма.

Ко год је од верујућих људи размишљао о апокалиптичним догађајима која су извесна човечанству , морао се запитати каква ће бити вера људи после дана "д" .

Oвим филмом је разрешена дилема многих, а многи други ће после овога филма почети више да цене свету књигу Хришћана - Библију.

Ако човек никада пре гледања овог филма није пожелео да има и прочита Библију , после овога филма ће свакако то пожелети.

Узрок апокалипсе у пар простих речи наговештава Ели( Дензел Вошингтон) у филму на питање како је било у свету пре "овога света"( мисли се на свет после апокалипсе ) парафразирам: "Пре овога света људи нису знали шта је важно , имали су више него им је требало и бацали су оно због чега би се људи данас поубијали."

До сада смо у апокалиптичним филмовима могли видети све што је карактеристично за пропаст савремене цивилизације.Филм верно приказује чемерно стање слома цивилизације, тмурно , тешко суморно , страшно као и у другим сличним филмовима , али и нешто ново.

А то ново је заправо нешто што је најстарије у човечанству - Библија.

Библија као нада новог постапокалиптичног доба.

Оцена филма - чиста десетка !

[Booba]

Nije bas najnovije iz filmske produkcije, ali je najnoviji film mog omiljenog reditelja Fatih Akin-a (rodjen i skolovan u Hamburgu, inace 100% Turcin). Odlicna prica, fenomenalna muzika, sve je osmisljeno perfektno do detalja pa cak i tipografija na samom klubu.

Gavni lik je Nemac, grckog porekla, koji je vlasnik i kuvar restorana "Soul Kitchen". Nakon neprijatne posete inspekcije, preti mu opasnost da izgubi lokal. Pada mu na pamet da krene u inovacije i tako napravi fenomenalni klub sa istim imenom, u kome se sluzi ukusna hrana (pod kuvarskom palicom Portugalca...ili tako nesto), slusa soul, funk, disco, prave odlicne zurke. Sve u svemu, klub "Soul Kitchen" postaje kultno mesto u Hamburgu, za kakvim je nostalgiju imala omladina iz cele Nemacke. To nije bas sve. Nasem junaku se javljaju problemi sa emotivne strane, a ni rodjeni brat koji je slobodnjak u zatvoru, ne ostavlja ga bas na miru.

Preporuka, preporuka, preporuka!!! Kao i za sve Akinove filmove, uostalom 8084.gif

[Милан Меденица :)]

Књига Елијева ( Илијина) .

The Book of Еli.

Оцена филма - чиста десетка !

ОУ ЈЕА, чекам цео дан, стиже у 1080 пиксела  Hristos vaskrse algabacaju algabacaju

[Баба]

Књига Елијева ( Илијина) .

The Book of Еli.

Оцена филма - чиста десетка !

ОУ ЈЕА, чекам цео дан, стиже у 1080 пиксела  greengrin greengrin greengrin

Јесил погледо ?

[Oglo]

@Željko

Mada mene nisi pitao,evo ja da kažem moje mišljenje o filmu.

Lično,film mi se nije svidio,mada volim i ovu tematiku,a i izabrani glumci su mi ok.

Ali slažem se sa ocjenom apokaliptičnog viđenja kao i dobro smišljenog samog rješenja (kraja) filma.

[Јаков.]

Ajde da ne prođe Book of Eli i bez mene.

Ocena 6 od 10.

Gluma 2 od 5. Izdvajam Gerija Oldmana koji je uvek u ovakvim dijaboličnim ulogama fenomenalan, i osvežavajući lik Mile Kunis. Denzel je samo bledi lik antiheroja. Sto puta bolji je recimo nestašni Vesli Snajps kao Blejd ili čak i Slaj Stalone u bilo kojem nastavku Ramba, ako govorimo o antiherojima.

Ovaj film bi doneo nešto novo da je prikazan pre možda 40 godina ili da je radnja sve drugo samo ne 4 deo (i to neuspešan) Med Meksa, kome nije ni prismrdeti.

Religijski motiv filma je veoma bled. Biblija je mnogo više od Svetog Grala u koji su je autori pretvorili. Ne zaslužuje tako banalan i bajkovit prikaz. Smejurija sa čikicom koji zato što nemaju original zapisuje po kazivanju glavnog junaka...ma ajte.

Sve u svemu kad se smućka sve ovo, može i da se pogleda. Nije film koji bi morao da se čuva negde u arhivi na DVD, ali čisto da se overi jer je hitić. Delete after consumation.

[Баба]

Vladan Stjepan Ibrahim

Одлична критика.

:0104cheesy: 0705_read 29dz8zk

Свака част.

Видех и ја све то , ал у ово време кад мањка верских филмова или филмова са верском поуком, поготово са запада, рекох ајде боље да их похвалим за труд и идеју него да их кудим...

Биоскопи њиови и исплативост овог филма ће им бити најбоља критика у том смислу.

Што се тиче религијског коментара буквално се слажем с тобом од речи до речи.

За разлику од побјешњелог Макса и сличних апокалиптичних филмова , овде је новина чини ми се у људождерима.

[Јаков.]

Meni je zanimljivo što sam zadnjih godina gledao neke filmove koji kroz prizmu Islama veoma lepo obrađuju pojam religije i Boga. Čak nema u "islamskim" filmovima uopšte neke dogme, koliko prikaza praktikovanja njihove vere i odnos porodica-pojedinac-društvo-Bog.

Čini se da su hrišćanski odnos prema Bogu i ono što bi moglo da se u filmu izvuče kao esencijalno, izraubovali protestantski (čitaj američki) prikazi te teme. Masa horrora i fantastike, sa pojmom tri šestice, anđela, i drugih religijskih pojmova, koji su sve to prikazali na veoma bajkovit i estetski začinjen način, ali u principu bez ikakve poente i religijske suštine.

Istočnjaci su što se tiče filma sa religijskom osnovom, majka. I Izraelci imaju dosta dobrih filmova, ali kao što rekoh tu se ne laća do neke suštine koliko do prikaza praktikovanja vere.