Ново из филмске продукције

[vinston]

Ako imate vremena u sredu 3. Juna u 11 chasova pre podne u bioskopu "Balkan" ce biti projekcija filmova studenata trece godine univerziteta Brace Karic.

Ukupno ce biti prikazano 7 filmova u trajanju od 90 minuta.

Medju kojima ce biti  jedan od mog drugara, tako da ja svakako idem, a nadam se da cete mi se pridruziti

Vidimo se !

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Лако је вама, како је да дођем из Дубоке? 

[vinston]

???? ?? ????, ???? ?? ?? ????? ?? ???????   

Znam. :(Nadam se da cu barem film od drugara dobiti pa cu okachiti.Barem neshto da vidite.

[deda]

Kafana „Mlava”. Legendarni glumac Petar Božović sedi za stolom i polako ispija čašu rozea. Priča o svom životu. Uspomenama iz kafane. U pauzama uzima zalogaje škembića. Društvo mu pravi lepša polovina Snežana. U želji da joj pokaže svu svoju ljubav, Petar polako uzima njene ruke i kupa ih u posudici sa vodom i limunom.

Snežana je inače Petrova dama, a ova scena (slika) je samo delić dugometražnog dokumentarnog filma o umetničkom životu velikog glumca Petra Božovića koji je pre nekoliko dana počeo da se snima u koautorstvu perspektivnog glumca Miloša Vlalukina i samog Božovića.

Petar će se u filmu, kroz dijalog sa mladim glumcem Milošem Vlalukinom, dotaći životnih pitanja - o glumi i lepoti glumačkog posla, posledicama nužnog žrtvovanja zbog tog izbora, o hedonizmu, ljubavi, životnim nedaćama, uspesima, pobedama i porazima.

Božović će Vlalukinu pokušati da dočara svoj životni put kroz dugo putovanje po mestima koja su obeležila njegovo postojanje - od kafana u Beogradu, preko mesta gde je ovaj velikan snimao kultne scene iz najznačajnijih filmova, u gradovima u kojima žive žene, bivše Petrove velike ljubavi, koje su ga inspirisale i uticale na umetničku ličnost… O Petru će, između ostalih, govoriti i njegovi profesori, prijatelji, uticajni ljudi iz glumačkog života, a originalnu notu filmu daće i živi prikaz predstave u kojoj glume njih dvojica, koja će na jedinstven način zaokružiti ovu priču.

Kako je sve počelo… Postoji jedan dom, u stvari klub za izbeglice sa Kosova. Mada, da vam kažem, to je više jedna kafana, kao ova „Mlava”. I tu povremeno pravimo nešto, kao improvizovano pozorište. I kada je sve to počelo, bilo nam je nekako zanimljivo da vidimo reakcije tih ljudi koji dolaze u kafanu. Onda je Vlalukin došao na ideju da sve to snimamo. I tako je počeo rad na dokumentarcu o mom životu. U početku sam mislio da će ga ta ideja napustiti, ali on je zaista bio ozbiljan i poveo me je na Zlatibor, gde smo zvanično i počeli snimanje dokumentarca - objašnjava za „Blic” Petar Božović i nastavlja: Nije samo da ja pričam o sebi, kao recimo vama u intervjuu. Više bih voleo da se dešava nešto. Evo, sedimo u kafani sada, pa šta ispadne. Nekada sednem sa prijateljima, nekada hodam. Znate, umem ja i to (smeh) - objašnjava Božović, a onda, malo kroz šalu malo kroz zbilju, ističe da će se snimanje dokumentarca završiti kada i njegov život, te da bi voleo da snima na jednom posebnom mestu.

Želim da odem na grob moje drage tetke koja me je odgajila.

Da odem do njenog groba… legnem… raširim ruke najviše što mogu (pokazuje rukama kako)… i osetim nešto. Šta ja znam šta, ali eto, da osetim to nešto.

Zajednički projekat

Mladi glumac Miloš Vlalukin i bard domaće glumačke scene Petar Božović upoznali su se i sprijateljili na snimanju filma „Miloš Branković” reditelja Nebojše Radosavljevića Čupka. Film koji je pre dve godine sniman u crno-beloj tehnici zanimljiva je storija koja je osvojila brojne nagrade na festivalima, a u kojoj su igrali i Lena Boganović, Nebojša Milovanović i Jovana Stipić.

преузето са: www.filmske-radosti.com

[vinston]

ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE biće prikazan u okviru nacionalne selekcije na festivalu CINEMA CITY u Novom Sadu. Projekcije su u ponedeljak 8.juna u 18:00 h (Srpsko narodno pozorište) i 11. juna u 23:15 h (Katolička porta)

Film je takodje dobio poziv da učestvuje na Pucheon International Fantastic Film Festivalu u Južnoj Koreji (16. - 26. jula). Reč je o izuzetno uglednom festivalu žanrovskog filma na kome su ranije pobeđivali naslovi poput LAT DEN RATTE KOMMA IN, THE CHASER, ARAHAN, LOS SIN NOMBRE ili CUBE.

[vinston]

Porno banda na jesen u bioskopima

Film "Život i smrt Porno bande", koji je premijeru imao na FEST-u, ući će u srpske bioskope tokom septembra, rekao je agenciji Beta autor ovog ostvarenja Mladen Đorđević.

Prema njegovim rečima, to je konačni dogovor koji je napravljen sa distributerskom kućom "Tuck".

Đorđevićev film je 8. juna mogao da se pogleda na festivalu "Cinema City" u Novom Sadu, i to je bilo prvo njegovo prikazivanje nakon premijere na FEST-u, u februaru ove godine, gde je osvojio kritičarsku nagradu "Nebojša Đukelić".

"Život i smrt Porno bande" je u takmičarskoj selekciji "Cinema City-ja", a svoje drugo prikazivanje na ovom festivalu imaće sutra u Katoličkoj porti.

Film govori o mladom režiseru koji, suočen sa nemogućnošću da snima ono što želi, počinje iz revolta da pravi porniće. A kada se i tamo suoči sa problematičnim producentima, okuplja trupu glumaca i sa njom, po srpskim selima, izvodi angažovane kabaretske predstave sa elementima pornografije.

Predstave provociraju stanovnike, te trupa doživljava poniženja, a situacija se menja kada režiser od jednog nemačkog novinara dobije opasnu i unosnu ponudu - da za njega i odabranu klijentelu sa Zapada snima "snaf" filmove.

"Cinema City" je danas saopštio da je ovu manifestaciju tokom prva tri dana posetilo više od 15.000 ljudi.

Kako se u saopštenju dodaje, dvorana Srpskog narodnog pozorišta bila je prepuna tokom projekcija filmova "Život i smrt Porno bande", "Obični ljudi" Vladimira Perišića i "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića.

izvor b92

[Милан Меденица :)]

cuo sam jednom da je jedan srpski glumac tumacio "ulogu" svetog vladike Nikolaja Zickog (Velimirovica) ... jel zna neko gde sta kako ?

nije bas novo O:)

[Guest Alefshin]

Ekskluzivno: Draža Mihailović na strašnom sudu

U holivudskoj produkciji Raše Draškovića (dobitnika četiri Emija) Božidar Zečević upravo završava poslednje kadrove igrano- dokumentarnog filma o Draži Mihailoviću. Pressmagazin dobio ekskluzivno pravo da prvi prenese najzanimljivije delove

Draža Mihailović je govorio bez besedničke poze, bez ikakve srdžbe na svoje protivnike i lične neprijatelje, tečno i detaljno. Bio je pred nama vojnik po profesiji, koji u svojoj punoj jednostavnosti daje svoj dnevni izveštaj. Pokazivao je puno poštovanje prema sudu i puno praštanje prema gomili. Zato se za sve ovo vreme nije čulo njeno urlanje. Slušala je odbranu u punoj tišini. Svoju reč završio je oko pola noći, precizno i dostojanstveno. I sve dok reč nije prestala, grobna tišina vladala je u sudskoj sali, javio je 15. jula 1946. godine dopisnik londonskog „Tajmsa" sa suđenja vođi Jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

Dražinu završnu reč, koja je toliko fascinirala britanskog novinara, uskoro ćemo moći prvi put da čujemo u ekskluzivnom filmu „Suđenje stoleća - proces Draži Mihailoviću", jednog od naših napoznatijih režisera dokumentarnih filmova Božidara Zečevića. I to zahvaljujući Staljinu, koji je tražio od svog omiljenog snimatelja Blaškova da mu snimi čitav proces u Beogradu.

Osim ovih ekskluzivnih snimaka, Pressmagazin je dobio pravo da zaviri i u ostale nepoznate dokumente - američki film iz Pranjana, šokantni dokument sa Stenforda o pregovorima da se krajem 1944. nemačka armija na Balkanu preda Amerikancima i četnicima (!!!), dokaz da je Tito iza imao paravan odakle je uživo mogao da prati ispitivanje svog najvećeg neprijatelja...

Ali... najveće dostignuće su, ipak, posle toliko godina spojeni ton i zvuk, kao neoboriv dokaz koliko se svih ovih godina proces stoleća brutalno falsifikovao. Kada se film bude prikazao na malim ekranima, čitava Srbija prvi put će moći da čuje Dražu, da čuje Minića, da čuje žamor publike, njihova psovanja, urlike. Sve deluje arhaično, njihovi glasovi, njihovi čudni akcenti. Ali, baš kao što piše „Tajms", u sudnici je grobna tišina dok Draža iznosi završnu reč. Sudije gledaju u pod. Svi osim Minića. Draža Mihailović govori poslednji put:

„Našao sam se u vrtlogu događaja i smernica... Ostao sam ipak samo vojnik. Ubeđen da narod treba da da svoju reč na kraju. Ubeđen sam bio da sam na pravom putu i pozivao novinare celog sveta i tražio misiju Crvene armije. Sudbina je bila nemilosrdna prema meni, kad me je bacila u ovakav vihor, najteži mogući koji može jednoga čoveka snaći. Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali vihor svetski odneo je mene i moj rad".

Ovim rečima počinje film Božidara Zečevića, koji on naziva krunom svoje karijere. Pokazuje nam trejler, koji u produkciji holivudskog producenta Raše Draškovića (dobitnika četiri Emija) upravo završava za kanal Histori pod naslovom „Poslednja neispričana priča Drugog svetskog rata".

- Vrlo je važan američki ugao. Amerikanci su bili i ostali poslednji Dražin saveznik. Ruzveltova smrt, dolazak Trumana, leva opcija u Stejtu, hiljade su razloga zašto mu nisu pomogli u poslednjem trenutku, ali ga nisu ni izdali kao Englezi - priča Božidar Zečević.

On tvrdi da se u filmu ne bavi ni idelogijom ni politikom. - Samo dokumenti - kaže čovek koji je devedesetih na RTS-u probio led čuvenim dokumentarcem „Jugoslavija u ratu 1941-1945." Od tada i datira njegovo interesovanje za Mihailovića, za koga se definitivno zainteresovao posle serije o 27. martu, koju je pre nekoliko godina gledalo dva miliona ljudi.

- Tada sam shvatio da ljude zanimaju neispričane priče. A Mihailović je najveća - kaže Zečević, koji je igrom slučaja u Americi odmah pronašao Dražu na filmskoj traci. Selo Pranjani, 6. septembra 1944. godine. Američka delegacija, na čelu sa pukovnikom Robertom Mekdauelom i kapetanom Nikom Lalićem, predvodi najveću akciju spasavanja američkih pilota u Drugom svetskom ratu. Operacija „Halijard" uredno je snimljena.

A onda i veliki :cheesy2: - kompletan snimak suđenja nalazi se u Moskvi. U odličnom je stanju, rađen lično za Staljina, koji je Zečević pronašao posle 60 godina. Tako ćemo, ironijom sudbine, istinu o Draži saznati zahvaljujući drugom najvećem Titovom neprijatelju - Staljinu.

I, naravno, Božidaru Zečeviću, koji je posle pet godina konačno uspeo da spoji ton i sliku sa svojim saradnicima i ekspertima za čitanje s usana. Mada su i tu imali problema, jer se oko tonskog zapisa tuže Radio Beograd i porodica profesora s Muzičke akademije, koji je jedini tajno snimio proces.

Ali, u filmu će se prvi put videti i šokantni dokumenti. Pre svih, izveštaj Roberta Mekdauela o pregovorima o predaji kompletne nemačke armije na Balkanu 1944. godine.

- To je šokantan papir koji pokazuje da se rat mogao završiti devet meseci ranije. To je 800.000 vojnika koji je trebalo da se predaju, kako je Mekdauel tražio, „savezničkom komandantu na ovom terenu Draži Mihailoviću".

Ovaj dokument je važan i za eventualnu rehabilitaciju Mihailovića, jer je na suđenju kao ključni argument njegove saradnje s Nemcima navođen navodni sastanak sa Rudolfom Štrekerom u Pranjanima.

„General Mihailović nije nikako želeo ma kakav dodir s Nemcima, ali je na moje navaljivanje pristao da Štreker dođe", navodi Mekdauel, koji je o nemačkoj ponudi da se predaju Amerikancima, pre nego što Rusi uđu iz Bugarske i Rumunije, obavestio centralu u Kazerti, Kairu i Vašingtonu.

- Koliko je sve bilo blizu, svedoči podatak da je komanda iz Kazerte ponudila 600 padobranaca kako bi pomogli Mihailovića da preuzme nemački ratni materijal. Dakle rat je mogao da se završi devet meseci ranije, baš kao 1918, kada je probijen Solunski front, a Jugoslaviju bi preuzela Amerika i pobednička vojska generala Mihailovića. Sve je to sprečio Čerčil, koji je zahtevao da se prekinu pregovori i da se Mekdauel izvede pred vojni sud zbog prekoračenja ovlašćenja. Zahtevao je da se pregovori nastave zajedno s Rusima i Englezima, što su Nemci odbili i nastavili da se biju narednih devet meseci - priča Zečević.

On zato tvrdi da će film oboriti i ključnu tačku optužnice protiv generala Mihailovića, jer više nema nijednog dokaza o Dražinoj navodnoj saradnji s Nemcima.

Posle pogubljenja Mihailovića, na suđenjima u Beogradu pojavili su se i neki od vodećih nemačkih predstavnika. Ali ga niko nije osudio. U decembru 1946, pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan.

- Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana - rekao je Nojbaher.

- Vi niste samo ratni zločinac, nego i bitanga - bio je očajan tužilac.

Šef Gestapoa za Srbiju, pukovnik Vilijam Fuks, rekao je na suđenju u Beogradu „da je Gestapo Mihailovića uvek smatrao za neprijatelja broj jedan".

Adolf Hitler uvek je smatrao srpske nacionaliste najvećim neprijateljem na Balkanu. Čak i pri kraju, 22. avgusta 1944, Hitler je feldmaršalu Maksimilijanu fon Vajhsu i Hermanu Nojbaheru, očigledno saznavši za nameru da se predaju Amerikancima, naglasio da „razume se, nema pomena o davanju oružja četnicima", i podvukao da Nemačka mora „odlučno da se odupre svakom planu za stvaranje velike Srbije".

General Albert Jodl izneo je Hitlerove poglede: „Srpska vojska ne sme da postoji. Čak je bolje izložiti se izvesnoj opasnosti od komunizma". 

I to se upravo i desilo, kako prikazuje u filmu Božidar Zečević. Na trejleru koji posmatramo vidimo kako je Topčider bukvalno pretvoren u kopiju Moskovskih procesa na kojima je Staljin osudio sovjetske vođe. Puna sudnica, strani novinari, čak i Minić gestikulira kao ruski tužioci. I najvažnija stvar - svi optuženi govorili su protiv sebe, kao na primer Buharin, koga je Lenjin najavljivao kao „budućnost Sovjeta". Onda je vodeći teoretičar marksizma usred sudnice izgovorio:

„Mi smo svi izdajnici. Mi smo kulake pobunili. Mi smo spremali belogardejski ustanak. Slažem se s drugom tužiocem. Zaslužio sam najstrožu kaznu. Moji zločini su nečuveni".

Kad je slomljen ovaj tvrdi boljševik, šta li je tek čekalo Dražu. Profesor Radoje Vukčević u studiji „Na strašnom sudu" tvrdi da je reč o narkotiku meskalinu, što potkrepljuje Dražinim rečenicama sa suđenja: „Ja ne znam šta je sa mnom. Često hoću da kažem ne, a ja kažem jeste".

Božidar Zečević sada dolazi do sličnog zaključka, iako se fizičke torture ne mogu lako dokazati.

- Draža je bio slomljen čovek. On je jedva preživeo tifus, mučen je na razne načine, vidi se njegova podbulost, bezvoljnost. Slomljen je fizički, ali i psihički. On je napušten od svih - od kralja, od žene, dece, svojih komandanata. Svi koji su mogli da ga izdaju, izdali su ga. I onda se odjednom pojavio advokat Dragić Joksimović, koji ga je trgnuo. Koji je promenio istoriju Srbije. I zato pravi junak mog filma nije Draža već Dragić Joksimović - govori Zečević.

„Generale, neće vas pustiti. Sada će ubiti i mene i vas. Šta god da uradite, ubiće vas. Možete samo časno da umrete, da odbranite svoju vojničku zakletvu i reč", rekao je Joksimović negde na pola suđenja, koje je trajalo od 10. juna do 15. jula. Od tog trenutka Draža je počeo svoju odbranu. I to će se jasno videti na snimcima.

- Joksimović je bio neukaljana politička figura Demokratske stranke. On je odbijao da brani Dražu, dok ga on sam nije zamolio. Na kraju je održao taj veliki govor, koji zaslužuje da bude u svim udžbenicima. U tom govoru nalazi se sva ljudska drama, zbog koje je Tito dan kasnije javno tražio odmazdu. Uhapsili su ga jer je na nekoj slavi slušao Radio London i ubili ga u zatvoru. Ali ni tu nije bio kraj, ostavili su ga u dvorištu zatvora da „odleži kaznu", a na kraju i pohapsili ljude koji su mu došli na pogreb posle dve godine. Taj čovek je moj heroj, jer na neki način njegova sudbina prati i mene od kad sam se uključio u ovaj projekat. Ali znam koliko je važan i znam da ću da ga završim. Mogu samo da me ubiju. Kao Joksimovića i Dražu - jasan je Božidar Zečević.

Veljko Lalić

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=69499&sectionId=63

[vinston]

Zvanichno otvaranje digitalnog centra za restauraciju filmova na Kosutnjaku.

[vinston]

Nije bash filmska produkcija, ali iam veze sa filmovima

Deo Filmskih radosti je gostovao na radiju B92 u emisiji "Brakus od 3 do 5".

Razgovor mozete poslusati na [

Deo kada mi pricamo je otprilike od 16 i 10h

ili mozete da skinete sa repida samo deo kada mi prichamo

[deda]

Novi film o Bitlsima

Američki producent Dejvid Permut snimiće film o nastanku Bitlsa, na osnovu života menadžera te slavne britanske grupe Brajana Epštajna.

Prema navodima časopisa “Varajeti”, film će biti zasnovan na scenariju Tonija Gitelsona “A Life in the Day” o životu Epštajna, koji je otkrio i bio menadžer Bitlsa od 1961. do 1967. godine, kada je umro u 33. godini od prekomerne doze droge.

Rodjen u Liverpulu 1934. godine, Epštajn je verovao da će Bitlsi napraviti veliku stvar, a prvi put ih je čuo u pauzi za ručak u Kavern klubu, dok je radio u očevoj prodavnici ploča.

Ubedio je EMI da potpiše ugovor sa mladim bendom i bio svedok njihovog puta do zvezda pre nego što je umro.

SEEcult.org

[deda]

Наставак филма „Национална класа”

Брана Митровић познат као Флојд, па Шиља, Миле, Сека перса Симке, гангстер Папика и Буњуел који жели да упише филмску режију – неки су од јунака популарног филма „Национална класа” Горана Марковића из 1979. године, који ће ускоро добити наставак, најављено је јуче у београдском Медија центру.

– Налазимо се на почетку рада на филму, треба све да измислимо и снимимо, тако да не могу да најавим када ће филм бити готов – истиче редитељ Марковић и додаје: – Тешко је реализовати успешан наставак филма поготову ако је филм још увек жив, још увек се радо гледа и реплике се и данас користе. То не би требало да буде прост наставак са препричавањем првог дела, већ треба да има ововременску вредност и да се створе нова поетика, хумор и херојство.

Снимање наставкаовог култног српског филма део је националне кампање „Брза Србија” коју реализује Спортски ауто мото савез Србије (САМСС) у циљу унапређења спортског аутомобилизма, безбедности у саобраћају и промовисања Закона о безбедности у саобраћају који ступа на снагу 10. децембра 2009. године.

Према речима Драгољуба Лекића, председника САМСС, глумац Драган Николић, који је у филму играо лик Бране Флојда, поздравио је снимање наставка, а глумачка екипа још није позната. У рад на филму биће укључен композитор Зоран Симјановић који је компоновао музику и песме за први део, које се и данас изводе.

Филм „Национална класа до 758 cm3” према сценарију и у режији Горана Марковића реализован је пре 30 година, а главне улоге су тумачили: Драган Николић (награђен те године признањем „Цар Константин” на нишком глумачком фестивалу) Горица Поповић (добитница Златне пулске арене за женску улогу) Богдан Диклић, Бора Тодоровић, Оливера Марковић, Мића Томић, Војислав Брајовић, Раде Марковић и Александар Берчек.

преузето са:    www.politika.rs

[Guest Alefshin]

0104_cheesy

Nacionalna Klasa Highlights

[vinston]

???????? ????? „?????????? ?????”

uzas uzas uzas!!!! dobrodosli

Odsvirao je svoje Goran josh pre 20 godina, a sad se samo srozava...

[deda]

Film po Markesovom romanu

Poslednji roman kolumbijskog nobelovca Gabrijela Garsije Markesa (Gabriel Garcia Marquez) “Sećanje na moje tužne kurve” (Memories of My Melancholy Whores) dobiće filmsku verziju u Meksiku, u režiji 82-godišnjeg danskog režisera Heninga Karlsena (Henning Carlsen), poznatog po filmu “Glad” iz 1966.

Snimanje će početi u oktobru u Pubelu, koji se nalazi 120 kilometra od glavnog grada Meksika, preneli su kolumbijski mediji, navodeći da će film koštati osam miliona dolara, a biće koprodukcija Meksika, Španije i Danske, uz sponzorsku podršku međunarodnog medija holdinga Televisia.

Pisac scenarija je Žan-Klod Karier (Jean-Claude Carrierer), koji je sarađivao sa poznim Luisom Bunjuelom (Bunuel), uključujući na “Diskretnom šarmu buržoazije”, kao i sa Folkerom Šlendorfom (Volker Schlondorff), Milošem Formanom...

To je četvrti roman slavnog kolubijskog nobelovca i tvorca magičnog realizma koji se prenosi na filmsko platno - do sada su snimljeni filmovi prema njegovim romanima: “Hronika najavljene smrti”, “Pukovniku nema ko da piše” i “Ljubav u vreme kolere”.

Roman “Sećanje na moje tužne kurve”, objavljen je 2004. godine, pripoveda se u pet glava o tome kako se 90-godišnji novinar uputio da ponovo svrati u bordel u kojem je tokom života bio čest gost. Ovoga puta u nameri da proslavi rođendan. I proslavio ga je kao nikada do tada - u “ludoj ljubavi” sa mladom prostitutkom iz koje se izrodila ljubav kakva mu se nikada nije desila u podugom životu.

Dve godine uoči tog romana, Markes je objavio “Živeti da bi se pripovedalo”, prvu knjiga planirane biografske trilogije, napisane u žanru “magičnog realizma”. Odmah je postala bestseler na španskom jezičkom području.

Živi klasik svetske književnosti napisao je još nekoliko dela koja nisu objavljena, a skoro je završio i rukopis knjige o ljubavi “Vidimo se u avgustu”, koja bi trebalo da se pojavi u knjižarskim izlozima do kraja ove godine.

Čuveni Markesov roman “Sto godina samoće”, prodat u više od 30 miliona primeraka širom sveta, proglašen je upravo najuticajnijim književnim delom u svetu u poslednjih 25 godina, u anketi 25 poznatih pisaca, koje je angažovao magazin “Wasafiri” povodom svog jubileja.

Pisci su zamoljeni da odaberu po jedno delo, a Markesov roman, originalno objavljen 1967. godine na španskom jeziku, jedini je koji je odabralo više anketiranih, odnosno troje (nigerijski auotor Chika Unigwe i pesnici Nii Parkes iz Gane i Sujata Bhatt iz Indije).

www.seecult.org