Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 31.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 114 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 39, Bosne 35, Makedonije 7, Hrvatske 7, Nemačke 5, Nepoznato 5, Austrije 4, Švajcarske 3, Slovenije 3, Danske 2, Italije 1, Crne Gore 1, Amerike 1, Norveške 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

VIRTUALNO DUHOVNIŠTVO ILI LIČNOSNI ODNOS?

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5050_slika.jpg&size=500
Monasi sa WiMAX-om na Svetoj Gori - Καλόγεροι με Wi-Max στο Άγιον Όρος

SREĆA, TO ZNAČI BITI U LIČNOSNOM ODNOSU SA NEKIM I PRETPOSTAVLJA SUSRET,
A DO SUSRETA JEDINO MOŽE DOĆI KROZ PODVIG

          Uz dužno poštovanje prema gospodinu Aleksandru Arseninu kao čoveku koji je uvek ulagao veliki trud da rasvetli nus-pojave prilikom upotrebe savremenih informacionih tehnologija i uputi ljude u pravilno vladanje istima kao sredstvom koje može da koristi nasuprot padanju pod njihovu vlast, osećamo sada obavezu da reagujemo jednim kritičkim osvrtom na jedan manji deo njegovog teksta “Osvrt na duhovni rad oca Gavrila na internetu“ koji je objavljen pre tri dana na internetu. (http://www.dverisrpske.com/tekst/1873717)

Pored vrlo korisnog osvrta na rad ovog duhovnog oca preko interneta i upotrebe interneta od strane Pravoslavne Crkve na spasenju mnogih, na propovedi Reči Božje i pomoći koju Istinita Reč i ovim putem može da postigne i pomogne mladim dušama koje lutaju u mraku neznanja i potrazi za večnim smislom, i da predupredi nečije gubljenje u tom mraku, našlo se, nažalost, i nekoliko tvrdnji koje su nam ulile nepoverenje kao laiku Crkve Božje.

Jedna od tih je novo-stara zabluda, koja čini okosnicu savremene epidemije tvrdnji sličnih ovoj na kojoj je bazirana apologija svekorisnog iskorišćenja interneta, ali i savremeno poimanje vere uopšte, koja glasi: NIJE BITAN NAČIN, BITAN JE SADRŽAJ.

To nije tačno. Bitno je i jedno i drugo! Jedno bez drugog nije vredno u svoj svojoj celosti, već ostaje delimično, a svaka delimičnost neke apsolutnosti je loša (sama suština npr. jeresi se upravo i ogleda u veštačkom ocelovljenju i apsolutizaciji delimične istine, dela istine odvojenog od cele istine - čega je rezultat - laž). A kada se kaže da „nije bitan način“ onda se, skoro po pravilu, podvuče i neka nepravilnost „u sadržaju za kojeg nije bio bitan način“.

Ovde nećemo govoriti o tome da ne može biti koristan savet npr. kao na sajtu "Svetosavlje", gde sveštenici odgovaraju na razna pitanja, pa to stoji dostupno svima da se vidi u tekstualnom vidu, ili snimci govora duhovnika na razne teme itd. Ne osporavamo ni propovedanje istina pravoslavne vere i jevanđelja preko svih sredstava informisanja, čak ni to da će nekome koristiti način stupanja u kontakt sa ovim ili nekim drugim duhovnikom preko interneta npr. putem email-a, što je identično pisanju pisama – naprotiv, sve je to danas ne samo poželjno i potrebno nego i neophodno... Ali, ali, ali... ličan odnos i sa Bogom i sa drugim čovekom se ostvaruje samo i jedino ličnosno, u svoj svojoj punoti  prisustva celog čoveka, a ne savremeno-manihejski prisutnog u elektronskom vidu. Iz reči: „podrazumeva se da to nije i jedini način na koji komuniciramo sa duhovnikom već slučaj kada nismo u mogućnosti da koristimo lični kontakt“-  jasno se vidi da je i g. Arseninu ovakav stav blizak.

Zašto ovo napominjemo? Pa, ako to nije tako onda na Liturgiji možemo prisustvovati i preko TV-e prenosa (to možda neki "teolozi" danas smatraju i mogućim, iako to nije moguće), ili možemo biti član zajednice preko "fejsa", ili čovek može ispuniti sve svoje porodične obaveze preko „skajpa“, i tako dalje. Da li je to tako!? Nije! Zašto? Pa zato što je to nešto virtuelno, a virtuelno je nepotpuno. Pa, ako je i prisutno — nije nužno za sabornost, a sa početka njegovog teksta se vidi i osvrt na posledice te nepotpunosti: „Nekako se vremenom stiče osećaj da je sa druge strane računar. Tako nema obzira prema osećanjima, ta “hladnoća” i udaljenost nas drži na bezbednom rastojanju i sve je moguće, nema posledica. Kada postane neprijatno, isključimo se i problem je rešen. Da, internet menja navike i odnose među ljudima“... da bi vrlo brzo, niže u tekstu, jednostavno prešao na tvrdnju dijametralno suprotnu od prethodne: „kako nije bitan način prenosa informacija već namera i sadržaj.“ Ali, baš ovakvim načinom, ukoliko on nije samo sredstvo — ne većeg ranga od dnevnih novina ili pisanih pisama, odnos prema Reči Božjoj, ako nije ucelovljen potpunim načinom (svete tajne i život s podvigom zadobijanja blagodati) polako počeo da prerasta u cilj duhovne lenjosti sa maskom duhovne aktivnosti. Ne mora da bude tako, ali priroda ovakve tehnologije kao i tehnologije uopšte je takva da se u praksi njeno dejstvo pokazivalo skoro uvek takvim. Evo primera iz života. Prošle godine u jeku afere oko seče platana na bulevaru Kralja Aleksandra, na „fejsu“ je „okupljena“ grupa ljudi koji protestuju protiv seče tog lepog i navodno bolesnog drveća. I bilo je preko 15000 onih ljudi koji su se protestu „aktivno“ pridružili na taj virtuelni način. No, šta se desilo kada je protest zakazan i u stvarnosti. Ništa! Svih 15000 ljudi je i tu realnu nameru „virtuelno“ podržalo, ali na pravi bulevar Kralja Aleksandra je došlo jedva 10 ljudi. Toliko o sabornosti zakazanoj na „fejsu“! Jer, pre samo 10 godina, kada nije bilo „fejsa“, i „neta“, ljudi su iz želje da učestvuju i osete se na taj način živima i borcima za zajednicu izlazili iz raznih razloga na ulicu da tako saborno iskažu svoj stav u najmanju ruku, ali i da osete zajedništvo i prisustvo drugih, braće i sestara, živih i celih ljudi, sa kojima dele isti stav. Danas je upravo iz „virtuelnih“ razloga ostvarenje čoveka u stvarnosti manje moguće (moguće je, ali je manje volje za time — i stoga se to ni ne dešava, i pred tom evidencijom stvarnosti ne treba da zatvaramo oči), a ako je tako, onda celokupno društvo, pa i oni ljudi koji u njemu čine prosvećeni laos Božji, imaju manje šanse da ostanu ličnosti koje učestvuju u stvarnosti.

Dobar sadržaj ne može biti valjano prenet bez potpunog i dobrog načina. Može biti prenesena informacija („podatak“) o sadržaju, ali bez doživljaja, bez celog, potpunog i potrebnog doživljaja! Ovo poslednje moguće je samo dobrim načinom. Informacije i informativnost, pa ako hoćete i informatičnost mogu da koriste, ali nisu ni najmanje tako "celosne" i "vrednosno-nosne" kakvim ih uvaženi g. Arsenin (ili sveštenik iz Bačke čije su tvrdnje u tekstu navedene) predstavlja u delu teksta kada relativizuje i implicitno ili eksplicitno spušta doživljaj duhovnika na nivo chat-a s duhovnikom ili kontakta preko „skajpa“, iako to ne radi u celom tekstu-pogovoru, naprotiv! – Što nas i zbunjuje!

T. S. Eliot je još za svoga vremenovanja mudro primetio: „MUDROST SMO PRETOČILI U ZNANjE, A ZNANjE IZGUBILI U INFORMACIJAMA.“

Naravno, mi i pretpostavljamo da g. Arsenin ima u vidu „neophodnost Dobra za dobrim i potpunim načinom“, no, on, u tekstu o kom je ovde reč, kontakt sa duhovnikom preko interneta (u ovom slučaju preko facebook-a) posle toga da je potrebno i neophodno danas uzimati ga u obzir i raditi i na njemu, pokušava predstaviti kao skoro savršen i ponekad presudan učestvovanju i saborovanju, izbavljanju i izbavljenju, te konačno — spasavanju i spasenju?! U eri interneta i visokih tehnologija mi smo samo prinuđeni da ih koristimo kako bismo konkurisali „tamnoj strani“ na tom polju, no, to ne znači da nas je našla blagodat Božja što je do te tehnologije i došlo. Tehnologija, pa i najplemenitije upotrebljena pravi distancu, sve veću što je viša, između ličnosnog doživljaja ljudi međusobno, ali pre svega stoji između čoveka i Boga razdvajajući ih — pre nego spajajući — ukida neposrednost doživljaja. Nije tačno ni to da su različite tehnologije, pa ni tehnike, potpuno jednake u načinu na koji će neko doživeti čak i ogoljenu informaciju. Baš je jednom davno bivši episkop zahumsko-hercegovački Atanasije na jednom izvrsnom predavanju govoreći o čovekovoj pažnji napravio razliku između toga kada nešto gledate ili samo slušate, ili čitate. Pažnja se, kako se dalo razumeti iz njegovog izlaganja, pre svega temelji na slušanju, bilo mislenom (pri čitanju), bilo auditivno pri slušanju zvuka, slika ometa tu pažnju, no realna „slika“ (ikona na molitvi) može da spreči upliv nepoželjnih mislenih slikovnih predstava pri unutrašnjoj koncentraciji pažnje itd. Dakle, nije isto razgovarati sa nekim licem u lice, i gledati nekoga na ekranu, slušati nekoga preko radija ili voditi telefonski razgovor sa nekim, ili multi-medijalni preko „skajpa“, ili, pak, čitati nečije pismo. Sve je to različito, sve se različito doživljava, sve ima različit uticaj, različit način jedan od drugog. A sve to, iako korisno, nije punota doživljaja ličnosti pri susretu. Naročito je interesantno da čitanje pravog pisma (najprimitivniji oblik komunikacije na distanci) pobuđuje najviše emocija, dok čitanje elektronskog pisma (visoko-tehnološkog oblika načina prenosa „podataka“) „odrađuje se“ kao „još jedan email“.

U svakom vremenu načini za širenje Reči Istine su postojali, danas je neophodno uključiti se i na ona polja gde, takođe ljudi „obitavaju“, ali to je samo prvi stadijum dok se ti ljudi „ne skinu“ sa „neta“ i stanu licem u lice s bližnjim i s Bogom.

Naravno da svi čekamo Hrista, no ne varajmo sebe da će On doći na drugi način osim na onaj na koji je sam najavio, a posle „onoga“ koga mi ne čekamo! Zato budimo radosni zauvek, ali oprezni za vremena, sledeći primere svetih koji su vrednost antičke mudrosti: „Poznaj sebe!“, sopstvenim iskustvom vere i podvižništva, preobrazili u novu i spasonosnu: „Pazi na sebe!“

Na kraju: nema doživljaja bez podviga, nema Pravoslavlja bez doživljaja, nema pravoživlja bez Pravoslavlja... Sve ostalo su senke senki iskrivljenih ideja! Novo — stare zablude..., a zbog čovekove sklonosti ka lagodnosti — sa internetom je i podviga i podvižnika sve manje!

S poštovanjem,

Predrag Ostojić, student književnosti

Izvor: sajt "Borba za veru"

Link na tekst Aleksandra Arsenina:  http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5000

1. novembra 2010 godine

[stamenko]

Prikaz knjige "Duhovni razgovori - Knjiga druga"
Arhimandrita Gavrila Vučkovića
u izdanju Manastira Lepavine


http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5051_KNJIGA%202.jpg&size=500

[stamenko]

MISIONARSKI RAD VREDAN TRUDA

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5051_KNJIGA%202.jpg&size=500

DUHOVNI RAZGOVORI - DRUGA KNJIGA

Nakon godinu dana, otac Gavrilo nas je obradovao drugom knjigom duhovnih razgovora vođenih putem interneta sa mnogim bogotražiteljima. Gledajući obe knjige kao jednu celinu, osam stotina strana u objedinjenom izdanju , moram zaključiti da je trud oca Gavrila ostavio traga u svakom smislu: duhovnom sigurno, izdavačkom, elektronskom i ko zna kom drugom koji trenutno ne sagledavam. Mogu sa sigurnošću reći da smo mi, crkveni laici, dobili jedan svakodnevni i sveobuhvatni priručnik za duhovnu borbu.

Druga knjiga nam donosi veliki broj novih razgovora sa vernicima putem, sada već tradicionalnih, metoda komunikacije - Fejsbuka i Skajpa. Ovom prilikom ću se osvrnuti na pomenutu knjigu, pokušati čitaocima preneti impresije i obratiti pažnju na nekoliko značajnih pomaka u odnosu na prvi deo.

Već pomalo naviknuti na oca Gavrila i njegovu misiju, poznavajući raniji uspeh, za drugu knjigu sam imao očekivanja i sada nakon čitanja mogu sa sigurnošću reći da je druga knjiga konceptualno - urednički bolje pripremljena. Da me čitaoci ne shvate pogrešno, ovim komentarom nisam želeo umanjiti kvalitet sadržaja prve knjige, naprotiv, govorim o dodatoj vrednosti u tehničkom smislu. Čestitke dakle, upućujem i tehničkoj realizaciji.

Bilo bi suvišno da ponovo govorim o samom radu oca Gavrila, u osnovi svega se nalazi blagodat koju nam otac nesebično šalje putem najrazličitijih medija. O tome sam govorio u pogovoru knjige, sada bih istakao posebnosti koje ovu knjigu čine još boljom.

Aleksandar Arsenin

Ono što sam odmah prvim nestrpljivim prelistavanjem knjige uočio su naslovi koji upućuju na tematiku svakog pojedinačnog razgovora. Preglednost je prisutnija, ali posebno mi je bilo interesantno čitati same naslove i njihov smisao. Dok pišem ovaj tekst, ne znam ko je osmišljavao naslove, ali ću da kažem da je učinio knjigu posebno zanimljivom. Čitalac samim čitanjem naslova saznaje suštinu tj. mudrost - "instant pamet". Nije bilo lako osmisliti prave nazive za sve te razgovore, citiraću samo nekoliko naslova kako bih bolje dočarao ono o čemu pričam: "Samo su dva puta u ovome životu, ka spasenju ili ka gubljenju duše", "Ako ne možeš da činiš dobra dela, onda nastoj da ne činiš loša", "Ljubav zatire mržnju, jer Bog je ljubav, a mržnja dolazi od đavola", "Što je život savremeniji, to je u čoveku više nemira", "Kako sebe drugima dajemo, tako će se i nama vraćati", "Nije toliko važno znanje, koliko ono što oseća srce", "Uvek kad se isprlja, čovek se ponovo umiva", "Samoživost i sebičnost, to je bolest ovog vremena", "Haos u duši nastaje kad um nije zaposlen molitvom i dobrim mislima". Pade mi na pamet da "izvučem" sve pojedinačne naslove i držim ih kao mali duhovni podsetnik. Mogla bi se napisati potpuno nova tematska knjiga na osnovu naziva iz Duhovnih razgovora.

Obe knjige oca Gavrila se mogu čitati nasumično, bez naročitog reda. Otvorimo knjigu i šta god da nam se ponudi - pročitajmo, biće na korist, a verovatno ćemo i bar malo pronaći sebe u tome što čitamo. Zgodna terapija za svaki dan, da nas podseti na neke slabosti, da nas podstakne i da sa većom verom nastavimo dan. Razgovori su konkretni i sa jasnom porukom. Preporučujem čitanje obe knjige našeg Arhimandrita Gavrila svakodnevno u malim ili velikim količinama, kako kome odgovara.

Oče Gavrilo, hvala Vam za svih osam stotina stranica  u kojima možemo pronaći odgovore na najraznovrsnije dileme. Mislim da ste ovim radom obuhvatili jednu celinu i dali nam mogućnost da sa Vama budemo na još jedan način - čitalački. Sada ste nam "pri ruci" i kada niste on-lajn.

Aleksandar Arsenin
1. XI 2010.

[anastasija rimljanka]

Prikaz knjige "Duhovni razgovori - Knjiga druga"

Arhimandrita Gavrila Vučkovića

u izdanju Manastira Lepavine

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5051_KNJIGA%202.jpg&size=500

Sve čestitke Ocu Gavrilu na novo-izdatoj knjizi duhovnih razgovora!  Hvala i slava Bogu, a hvala i vama Oče na svom vašem trudu za spasenje naše, i svih budućih generacija!

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLV)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5053_%C5%BDivot%20i%20%C4%8Duda%20Prepodobonog%20Pavla%20Preprostog.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> ‎"Život i čuda Prepodobonog Pavla Preprostog "
Sv. Paladije (Istorija, lekcija 28.)

Sluga Hristov Hijerak, Kronije i još nekoliko od bratije, rekli su mi priču o Prepodobnom Pavlu Preprostom, a koju ću vam sada ispričati. Bio je zemljoradnik,... seljak, primerno nevinog, jednostavnog života, a koji je sebi izabrao ženu neizmerno lepu, no veoma slabog morala. Vođen proviđenjem ka događaju kome se potajno i nadao, on se jednog dana neočekivano vrati kući sa polja, i zateče svoju ženu sa drugim čovekom. Uhvativši svoju ženu sa drugim u preljubi on se iskreno i od srca nasmejao.

„Dobro, dobro,“ rekao je. „Ovo znači da ona više nije moja briga. U Isusovo ime ja je više ne priznajem. Uzmi je sa sobom, uzmi i njenu decu, a ja idem da postanem monah.“

Bez ičijeg znanja pošao je na osmodnevni put, u posetu Svetom Antoniju. Pokucao je na njegova vrata:

„Šta želiš?“ pitao je Antonije kada ga je ugledao na vatima.

„Da postanem monah,“ odgovorio je Pavle.

„Imaš najmanje šezdeset godina. Ne možeš da postneš monah,“ odgovrio je. „Živi u gradu, radi nešto kako bi zaradio za život, i veruj u milost Božiju. Ti ne bi mogao da se nosiš sa iskušenjima samoće.“

„Sve što mi budete rekli, uradiću,“ odgovorio je starac.

„Ja sam ti rekao,“ odgovrio je Antonije. „Ti si star i ne možeš biti monah. Odlazi! Ili ako zaista želiš da budeš monah idu u opštežiće gde ima mnogo braće koji će ti pomoći u tvojim slabostima. Ja sam ovde sasvim sam, postim pet dana pre nego bilo šta pojedem,“ ovim rečima pokušao je Sveti Antonije da odvrati Pavla.

Odbijajući da ga primi, Antonije zatvori vrata i tri dana nije izlazio, ne odgovarajući čak ni na potrebe prirode. Ali starac nije odlazio.

„Ja ne nameravam da idem igde drugde“, rekao je Pavle.

Antonije ga pogleda i shvati da on nema ništa sa sobom što mu je neophodno za život, ni hleb, ni vodu niti bilo šta drugo, a tada je postio već četvrti dan.

„On nije naviknut na post, može umreti“, pomislio je Antonije, „a ja ću biti kriv.“ I tako ga uvede unutra.

„Ako me poslušaš i uradiš sve kako ti kažem, bićeš uredu,“ rekao mu je Antonije.

„Uradiću šta god da kažete,“ odgovrio je Pavle.

Antonije je tada živeo strogo podvižničkim životom, kao kada je bio mlad. Sa namerom da ispita Pavlovu srčanost on mu kaza: „Ostani ovde i moli se dok ja ne dođem. Idem da donesem nešto za tebe da radiš.“ Zatim je otišao u njegovu unutrašnju sobu i posmatrao Pavla kroz prozor. Ostatak nedelje proveo je tamo ne pomerajući se iako je goreo od vućine. Krajem nedelje doneo je neko pruće koje je bilo potopljeno u vodi.

„Uzmi ove pruće i pleti uže kao što vidiš da ja činim,“ rekao mu je. Starac je pleo uže do devetog časa, ali sa velikom teškoćom završivši dužinu od samo petnaest lakata. Antonije dobro pogleda šta je uradio i ne beše zadovoljan onim što je video.

„Uradio si ovo veoma loše“, rekao mu je. „Raspleti uže i počni sve ponovo.“ Bio je to već sedmi dan kako je starac postio. Antonije se prema starcu odnosio veoma strogo da bi video da li će on odustati i napustiti monaški život. Ali on je ponovo raspleo pruće i sa velikim trudom ispravio sve nepravilnosti. Antonije je video da on nije zanovetalo, niti da ga može obeshrabriti, pokolebati, niti da beše i najmanje ogorčen, i bi mu žao starca. Kako je sunce zalazilo reče mu: „E pa, oče maleni, možemo li zajedno podeliti malo hleba?“

„Ako mislite da je to uredu, ava,“ odgovrio je Pavle, ostavljajući odluku na Antoniju, ne pokazujući nestrpljenje. Antonije poče da menja svoje mišljenje.

„Pripremi sto onda,“ rekao mu je. I starac učini kako mu je rečeno. Antonije stavi hleb na sto – četiri male veknice. Potopio je jednu za sebe (jer su bile suve), a tri je odvojio za Pavla. Antonije zapeva psalm koje je znao, i kada ga ponovi dvanaest puta kaza molitvu takođe dvanaest puta. Činio je to sa namerom da i dalje proveri Pavla. Ali se starac takođe molio sa istom predanošću kao Antonije. (Ja stvarno mislim da bi se on radije hranio škorpionima nego li da živi lažno.)

„Sedi,“ rekao je Sveti Antonije Pavlu posle dvanaest molitvi, „ali nećemo jesti do pre Večernjeg. Sačekaćemo da hleb bude jestiv.“ Vreme za Večernje je došlo, ali Pavle nije još uvek jeo. Antonije tada reče: “Ustaj da se pomolimo, pa ćemo onda na spavanje.“ Ustali su od stola i uradili tako. U pola noći probudi Antonije Pavla na molitvu. Molili su se sve do devetoga časa. I na kraju, kad je došlo večernje, kada je sto ponovo postvljen, a pošto su pevali i pomolili se oni sedoše da jedu.

Antonije pojede jednu veknicu i ne uze ni jednu više. Starac je jeo sporije, još uvek prvu koju je započeo. Antonije je sačekao da on završi sa njom i kaza mu „Hajde oče, uzmi još jednu.“

„Ako ima još jedna, ja hoću,“ rekao je Pavle, „ali ne ako i vi ne uzmete.“

„Pojeo sam sasvim dovoljno za onoga ko je monah,“ odgovori Antonije.

„Pošto želim da budem monah“, rekao je Pavle, „to je onda dovoljno i za mene.“ I on ustade i kaza dvanaest molitvi i otpeva dvanaest psalama. Posle molive odspavali su malo prvi deo noći, a potom ponovo ustali i pevali psalme do zore.

Onda Antonije posla starca da malo prošeta pustinjom.

„Vrati se za tri dana,“ rekao mu je.

Tako je i uradio.

Kada su neka braća došla u posetu Antoniju, starac ga je strogo pratio i radio šta god je on želeo.

„Prati potrebe posetilaca i samo ćuti,“ rekao mu je, „i ne jedi ništa dok ne krenu nazat svojim putem.“

Na kraju treće nedelje u kojoj Pavle nije jeo ništa, braća ga upitaše zašto ćuti, našta on ne odgovori.

„Zato čutiš?“, upita ga Antonije. „Kaži braći.“ I on im kaza.

Jednom kada je Antonije dobio teglu meda, rekao je Pavlu da je razbije. On je tako uradio i med se prosuo.

„Sada kupi med sa ovom korom,“ kaza mu zapovednički, “ali nemoj da pokupiš i prašinu sa medom.“

Jednom mu je naredio da zahvata vodu ceo dan. Kada mu se odelo malo poderalo, samo mu je odgovorio da se na to navikne.

Na kraju, po Božijoj blagodati, ovaj čovek je toliko dobro usvojio poslušanje, da je mogao da upravlja demonima. Kada se Antonije Veliki uverio da je ovaj čovek spremno izvršio sve što je od njega tražio, načinom koji je prosto određivao njegov život, rekao mu je: „Vidi da li možeš da radiš ovo iz dana u dan, brate, i ostani samnom.“

„Ne znam šta drugo možeš da me naučiš?“ rekao je Pavle.

„Ja radim sve što vidim da i ti radiš sasvim lako i bez naprezanja,Gospod je moj pomagač.“

Sledećeg dana Antonije je priznao „u ime Gospoda“ da je on zaista postao monah. Antonije Veliki uverio se da je duša ovog sluge Hristovog postala gotova savršena u svemu, iako je on donekle bio prost. Posle nekoliko meseci Antonije, potstaknut milošću Božijom, izgradi za njega keliju tri ili četiri milje daleko od svoje, i kaza mu: „Vidi sada, uz pomoć blagodati Hristove postao si monah. Sada živi sam, pa čak preuzmi vlast i nad demonima.“

Dakle, godinu dana nakon što je Pavle Preprosti došao da živi sa njim, stekao je toliko iskustvo i vodio je tako disciplinovan život da je bio dostojan da se bori sa demonima i da se suoči sa svakom vrstom bolesti.

Jednog dana Svetom Antoniju bi doveden mladić preko svake mere uznemiravan jednim od najmoćnijih i divljih demona, koji je protiv Nebesa govorio sve same psovke i hule.

Antonije pogleda u mladića i kaza onima koji su ga doveli: „Ovo nije posao za mene. Još uvek nisam dobio blagodat da se borim sa ovako moćnom vrstom. Pavle Preprosti ima dar da se sa ovim suoči.“ Antonije veliki krenuo je Pavlu i poveo sve sa sobom.

„Ava Pavle,“rekao je: „izbaci napolje demona iz ovog mladića kako bi se on vratio kući izlečen i slavio Boga.“

„Zašto ne ti?“ pitao je Pavle.

„To nije za mene,“ rekao je Antonije. „Ja imam drugih briga.“ I Antonije ostavi mladića sa njim i vrati se u svoju keliju.

Skromni starac ustade i jakom molitvom pokuša da izazove demona: „Ava Antonije kaže: odstupi od ovog čoveka.“

„Neću, ti odvratni, stari čoveče,“ rekao je demon uz mnoge psovke i hule. Pavle obuče na sebe ovčju kožu i gurajući ga u leđa povika.“Idi napolje, jer tako kaže Ava Antonije.“

Demon napade obojicu, i Pavla i Antonija psovkama govoreći: „Ti si jedan odvratan starac, lenj i pohlepan, ne gledaš svoja posla. Šta ti imaš zajedničko s nama? Zašto nas izgoniš?

„Ili idi sada,“ rekao mu je Pavle, „ili ću pozvati u pomoć Hrista da vas uništi sve.“

Ali onaj nečisti duh poče da napada Isusa psovkama i hulama.

„Ja nigde ne idem,“ vikao je.

Ovo učini da se Pavle razljuti na demona. Izađe napolje. Bilo je podne, a Egipatska vrućina mogla se uporediti sa pećju Vavilona. Sveti starac je stajao uspravno, kao statua, na vrhu stene i molio se: „ O Gospode Isuse Hriste, ti koji beše razapet u vreme Pontija Pilata, neću sići sa ovog kamena, niti ću jesti ni piti, čak po cenu svoje smrti, sve dok me ne čuješ i odagnaš demone iz ovog čoveka i oslobodiš ga ovog nečistog duha.“

I dok se Pavle jednostavno i ponizno molio , pre nego što je završio demon je uzviknuo: „Idem ja, idem proteran silom. Izlazim iz ovog čoveka i neću se više vraćati. Jednostavnost i poniznost Pavlova me je proterala i ne znam gde da idem.“

U momentu kada je otišao uzeo je obličje ogomne aždahe oko sedamdeset lakata duge koja se uputila ka Crvenom moru. Tako su se ispunile reči Svetog Pisma „pravdenik pokazuje svoju veru u svoji delima,“ i „na koga ću pogledati, govri Gospod, ako ne ne onoga što skromno i ponizno drhti u reči Mojoj?“ Iako manji demoni (humiliores) mogu biti izgnani napolje po veri ljudi na vlasti (principales) potreban je ponizan čovek (humiles) kako bi mogao da izagna demone najveće snage (principales).

Takva su bila čuda prepodobnogPavla Preporostog, a bilo je i mnogih drugih koje je činio, čak i većih od ovoga. Bio je poznat kao Preporosti među svom bratijom.

Prevod prof Bojana Popović

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/10/life-and-miracles-of-saint-paul-simple.html

Tatjana Milic Koju molitvu da izgovorimo u sebi ili naglas kada se nadjemo u prisustvu osobe koja je posednuta demonima da bismo joj pomogli? Da li smemo da se pomolimo za tu osobu ili ipak da to sve prepustimo svestenom licu? Sta ako osoba nije u stanju... da ode do crkve ili do svestenika?
Trazim savet. Blagoslovite, o.Gavrilo.

Nenad Predrag Radojčić Sveti oče Pavle, moli milostivog čovekoljubca Gospoda za nas grešne sluge Njegove!

Marko Popović Jedna od glavnih želja demona je da baci svetitelja u telesni greh, kako bi izgubio dar isceljenja. Lečiti bolesne nije ništa posebno, to može svako ko ima vere u sebi, ali je neophodna telesna čistota. Ja znam mladića koji se svake večeri i jutra molio klečeći za svoju bolesnu majku i ona je ozdravila. Ali, nije suština Hrišćanske vere u lečenju bolesnih i vaskrsavanju mrtvih, već u vraćanju Ocu našem nebeskom. To je, po sv. Serafimu Sarovskom, cilj života. Znam, isto, da je taj mladić kasnije izgubio mnogo rođaka, znači, Bog nekada dopušta nevolju na čoveka, ali samo zato što je to najbolje za njega, samo zato što će se tako spasiti. Međutim, nisu post i molitva najvažniji pri sticanju vrlina i ozdravljenju. Mnogo je važnije poslušanje, ali ne ono slepo poslušanje, zato što moraš to da uradiš, već slobodno poslušanje, zato što želiš to da uradiš. Jer gde je ljubav tu je i sloboda. Ljubav=sloboda. Neka Bog pomogne svima nama koji želimo da lečimo bolesne, ali ne onima koji žele to radi slave, već onima koji to žele radi spasenja roda ljudskog i celokupne tvorevine i celokupne vaseljene. Amin.

Milos Nenezic sestro Tatjana ja mislim da kada smo u prisustvu takve osobe treba da govorimo samo Isusovu molitvu.

Veka Crnjanski Hvala na ovako divnom žitiju svetog Pavla Preprostog!Svetitelju oče Pavle Preprosti moli Boga za nas!

Svjetlana Mirkovic ‎"Vodjen providjenjem ka dogadjajima..." moje zapazanje u ovoj prici, da je Prepodobni Pavle Preprosti i sam vec znao da ce jednog dana postati monah i da je u njemu bez obzira na njegov odabir braka vec postojala krtkost i poslusnost Bozijoj volj, te je sa mirom primao sva dogadjanja, on nam je svojim primerom pokazao kako se zadobija blagodat Bozija.Hvala za pricu, oce Gavrilo!

Svetlana Ležaić Pomaže Bog, starac je bio smiren i pre nego što je postao monah i očekivao je trenutak kada može da napusti svoju ženu. On je znao da je preljubnica, ali je nije napustio dok je nije uhvatio u preljubi.
Smirenost, poslušnost, jednostavnost su suprotstavljene gordosti. Demoni se plaše smirenih.
Primenimo ovo u životu svom i sa malim trudom bićemo bogato nagrađeni.
Blagoslovite oče!

Jakšić Milan Ja mislim da se samo unutrašnjom snagom,od Gospoda datom počinje sve,ostalo je naša volja i želja za spasenjem. Hvala vam Oče Gavrilo na dušekorisnim tekstovima!

Bojana Srbljak Žena istina beše preljubnica ali previđamo detalje. U priči saznajemo da on beše starac od šezdeset godina, a imaše kako piše u priči „ lepu ženu.“ Takođe on kaže čoveku sa kime je ona izvršila preljubu: „Uzmi je sa sobom i NJENU decu, ona više nije moja briga.“ On ne kaže uzmi NAŠU decu nego samo NJENU decu. Znači da žena imaše muža i pre njega. Ako su to bila deca, znači da žena beše mlada...pa mi pade na pamet jedan razgovor što je otac Gavrilo vodio sa nekim bratom preko Skype programa. U biranju bračnog druga treba ipak voditi računa o razlici u godina. Sve češće u današnjem društvu susrećemo neke prirodno „nerazumljive“ brakove, velike razlike u godinama između bračnih drugova, pašto kaže otac Gavrilo "deca umesto da imaju oca imaju dedu" ili se dešava ovo što priča govori, a onda su svi podjednako krivi u tom bludnom grehu.

Gledam ovu fotografiju pa se setih naše narodne izreke: "Đavo i nije toliko crn koliko se misli." A jeste. On je čovekov najveći neprijatelj pa je ova tvrdnja sasvim površna i netačna. od đavola nema ništa crnje, jer je od njega možemo da očekujemo samo najgore. Čovek celim svojim bićem učestvuje u neprekudnoj borbi...malo smo na jednoj malo na drugoj strani, čas kao vojnici Hristovi a kad padnemo u gren kao zarobljenici đavolovi, jer svojim dobrim delima pripadamo Hristu, a kad grešimo postajemo đavolji.
Spasitelj nas savetuje kako da se borimo protiv zla i nudi on nama uvek svoju pomoć, poštujući iznad svega našu slobodu, tj. slobodnu volju kojom nas je darovao a zbog koje i jesmo ljudi.

Nenad Badovinac Kako je bio prost Pavle Preprosti, toliko da na gornjoj slici uči nesebično i demona zakonu Božijem..

Mirjana Jovicic Blagodarim dragi oče Gavrilo.Današnji dan proveden u spokojstvu i miru u kući i u crkvi sa Gospodom, Sv.Lukom i Sv.Petrom Cetinjskim na usnama i u srcu, divno je privesti kraju čitanjem ove priče.Primer žitija Prepodobnog Pavla Preprostog nas utvrđuje u veri i nadi da je zli kilus koji bi skroz onemoćao kad bi ljudi sebe popravili, kad ne bi robovali duhu vremena u kojem su zatečeni nego izgrađivali sebe za Duha večnosti po divnom uzoru u Hristovoj svetlosti.

Jasmina Djordjevic Tako mi dusa igra od radosti, jer nas Sveti Antonije Veliki, je nas svetitelj pred Gospodom i nekako sam ponosna jer njegove pouke, njgove mudrosti mi dusu razgaljuju, Slava mu i hvala!

Dejan Stojanovic Sveti Pavle Preprosti je veoma smiren bio. Nek nam daruje takvo smirenje kao što je on imao! Amin

Dragica Mamić Evo još jednog primjera šta znači potpuno predavanje i nama nerazumljiva poslušnost koja je posledica velike Vjere u Ljubav i Milost Božiju .U ovoj priči veoma važan i presudan momenat je onaj kada Sveti Pavle Priprosti donosi odluku da postane monah.Većina ljudi u ovim godinama, kada je Pavle donio ovu odluku i imajući u vidu razočaranje u ovozemaljsku ljubav koje je doživio, ne bi imali ovoliku snagu i revnost za Vjeru.To je momenat, kada on shvata potpuno put Istine i LJubavi prema Gospodu i umjesto samosažaljenja i očaja predaje se Volji Njegovoj.Kao nagradu za ovakvu i ovoliku revnost Gospod ga daruje sa sposobnošću upravljanja demonima, i od prostog načini savršenog slugu svoga.Molimo se gospodu da nam da snage za bar dio ove i ovakve revnosti, bez obzira u kojim se godinama nalazimo. Nikad nije kasno za pokajanje i poslušnost Ocu našem,i tek tada možemo očekivati nagradu,a ona će biti onakva kakvu i zaslužimo!

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 01.11.2010 na Radio Blagovesti bio je 151 priključeni kompjuter, i to iz Srbije 53, Bosne 53, Hrvatske 7, Nemačke 7, Austrije 6, Nepoznato 6, Slovenije 4, Makedonije 3, Engleske 2, Crne Gore 2, Italije 1, Švajcarske 1, Rusije 1, Grčke 1, Kanade 1, Amerike 1, Norveške 1, Danske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Oktobru bilo je 2.745.483 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila,

Hram Svetoga Apostola Luke u beogradskom naselju Košutnjak proslavio je u nedelju 31. oktobra krsnu slavu. Svetu Arhijerejsku Liturgiju, po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskoga G. Irineja, služio je Njegovo Preosveštenstvo vikarni Episkop hvostanski G. Atanasije (Rakita), koji je i pričešćivao vjernike, lomio slavski kolač i besjedio. Domaćin slave bio je protojerej dr Luka Novaković, starješina ovoga hrama, koji se na kraju zahvalio episkopu Atanasiju. U besjedi se Episkop Atanasije osvrnuo na zemaljski život Apostola Luke koji je imao tu sreću da bude Hristov savremenik, da bude izabran među Hristove apostole i da slikom i riječju ostavi svejdočenje o Hristu.

Otac Gavrilo čita iz knjige od Starca Pajsija Svetogorca, "SVETA GORA I SVETOGORCI", blagoslov Oca Gavrila!!!

>>>RADIO SNIMAK 30.10.2010.<<<

[o.Gavrilo]

                                                                        Pomaze Bog  oce Gavrilo,

Upravo je stigao novi broj "Pravoslavlja", a tamo na stranicama 28 i 29, u rubrici "Crkva i tehnologija" divan veliki tekst pod nazivom "Osvrt na duhovni rad oca Gavrila na internetu", autora Aleksandra Arsenina. Tekst je odlican, prikazao je i vasu novu knjigu. Sa tim se i ja slazem, jer sam dobar deo knjige vec procitala. I u ovoj, kao i u prethodnoj knjizi, oseca se blaga ruka pastira, koja vodi ka jedinom Putu Istini i Zivotu. nacin rada je  primeren savremenom coveku, jer vi prilazite ljudima na nacin koji oni razumeju. Niste se uplasili moderne tehnologije, vec ste je iskoristili na najbolji moguci nacin, i pokazali "nevernim Tomama"  da internet  moze da postane dobro orudje, kad se na dobro upotrebi. Jos jedna od vrlina knjige je cistota, bezazlenost i ljubav prema ljudima, sledeci Hrisov primer, koji je dosao u svet da gresnike spasi, vi  ne osudjujete ljude (ne gresnika, nego greh osuditi) vec  ih upucujete na spasonosni put. Blage reci i prave poruke, kao sto i vase ime kazuje, vi misionarite na pravi nacin, i tako da dopirete do  srca onih koji bi ostali izgubljeni  u kovitlacima svojih nedoumica.

Hvala vam oce na dobroti, ljubavi, molitvama.

Bratstvu manastira i vama, da Gospod podari svako dobro.

Sestra u Hristu Radmila Misev

[Дејан]

Mnogi vernici nazivaju kompijuter i internet đavolovom rabotom ali u suštini takvo razmišljenje je hula na Boga!

[o.Gavrilo]

Bogorodicaaaaaa

                                       

                                                            BOG BLAGOSLOVIO SESTRA RADMILA

                                                        HVALA NA LEPIM REČIMA NA MOJU NOVU     

                                                            DRUGU KNJIGU DUHOVNI RAZGOVORI.

                                                                                 

[o.Gavrilo]

          Bog blagoslovio brate Dejane

Ne osvrćući se na ono šta ko kaže već saukati rukav

i na duhovnom i misionarskom polju raditi. 

[Mamica Forumska]

bliss jeeee :group111:

[Дејан]

           Bog blagoslovio brate Dejane

Ne osvrćući se na ono šta ko kaže već saukati rukav

i na duhovnom i misionarskom polju raditi.   bliss jeeee

stadaradim :group111:

[stamenko]

INERNET - MISIJA CRKVE

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/507_8261.jpg&size=500
Arhiepiskop Belgporodski i Staroskoljski Jovan, Predsednik Misionarskog odeljenja Moskovske Patrijaršije

2006 godine Pravoslavlje na Internetu obeležava svoj jubilej. Pre deset godina se pojavila prva pravoslavna stranica – sajt Nižegorodske eparhije RPC, koju je napravio sveštenik Igor Pčelincev, danas sekretar za štampu arhiepiskopa Nižegorodskog i Arzamaskog Georgija.

Neosporno je da su najnovije tehnologije aktivno ušle u naš svakodnevni život. I Crkva, kao živi organizam, ne može a da ne reaguje na vremenske tokove. Tim pre, što su o tehničkom razvoju ljudske civilizacije razmišljali i oci-apologeti ranog Hrišćanstva. Naprimer, crkveni istoričar Tertulijan je dostignuća tehničkog progresa smatrao grehom: “Bogu nije ugodno to, što On nije stvorio”. Medjutim, sveti Teofil Antiohijski je naprotiv bio na strani pronalazača.

Crkva ne može da ignoriše ljudska interesovanja, I pošto “svetska mreza” svakog dana povećava oblasti svog uticaja, treba naučiti koristiti je za svoje dobre namere u delu hrišćanskog pronošenja Blage vesti. O interaktivnoj delatnosti Ruske Pravoslavne Crkve s našim dopisnikom razgovara Predsednik Misionarskog odeljenja Moskovske Patrijaršije, arhiepiskop Belgorodski i Staroskoljski Jovan.

- Vladiko, recite nam molim Vas, da li kompjuter i Internet predstavljaju zlo?

- I kompjuter i Internet su instrumenti koji se mogu uporediti sa skalpelom, koji je dobar u rukama hirurga jer se s njim spasava ljudski život, a u rukama ubice i razbojnika predstavlja zlo, jer donosi smrt. Tako se i za Internet može reći dosta toga korisnog: postoji veliki broj sajtova, na kojima se govori o veri, što veoma mnogo pomaže onima koji traže istinski put spasenja.

- U projektu nove Koncepcije misionarske delatnosti RPC, se kaže da zbog izazova informacionog društva, s burnim razvojem informacionih tehnologija, nastajanjem nove informacione civilizacije i čak veštačkog virtuelnog sveta …misija Crkve treba da traži dozvoljene forme i metode rada u informacionim prostorima”. Na koji način se Internet može koristiti u misionarenju? Da li samo preko pravoslavnih sajtova?

- Čini mi se da perspektivni pravac rada može da postane razvoj učenja na daljinu iz predmeta “Osnovi religije”. Napravili smo mnogo sličnih programa, korišćenjem kojih je moguće organizovati specijalne časove iz Pravoslavlja i mi to aktivno koristimo u svojoj misiji.

- Recite nam koji pravoslavni sajtovi Vam se najviše svidjaju i zašto?

- “Sedmica.Ru”, “Pravoslavie.Ru”, “Prosvetitelj”. Oni su veoma profesionalno uradjeni, poseduju kvalitetan sadržaj i dobar interfejs.

- Vladiko, a da li odlazite i na nepravoslavne sajtove?

- Iz razloga što moramo da se bavimo problemima, koji su povezani sa destruktivnim kultovima, pratimo rad veoma opasnih sajtova, na koje je bez ikakvog preuveličavanja strašno odlaziti, jer su na njima postavljena sva moguća satanska zaklinjanja i tome slične gadosti.

- Koji sajt je po Vašem mišljenju najinteresantniji savremenom ruskom stanovniku?

- Sve zavisi od toga, zbog čega on posećuje Internet. Slava Bogu, pojavili su se sajtovi koji primoravaju čoveka da se zamisli. I ukoliko su uradjeni talentovano, onda se uz njihovu pomoć mogu rešavati ovi ili oni problemi.

- Da li može da postoji sajt, na kome bi svaka religija, konfesija imala svoju rubriku?

- Postojanje sličnih projekata je najlogičnije u obliku foruma. Mi aktivno koristimo sličnu praksu, kada predstavnici raznih veroispovesti razmatraju životne probleme. Takav dijalog predstavnika raznih religija je veoma koristan.

- Da li je “internet” misionarenje efikasno u okviru čitave zemlje? Da li se on može aktivno koristiti u udaljenim delovima Rusije?

- I u Sibiru, kao i na Dalekom Istoku sve češće se sreću škole, koje su uključene u “svetsku mrezu”. On se može sresti i u seoskoj školi. Nerealno je misliti da su tamo ljudi izolovani od života. I pošto u državnom opšteobrazovnom standardu postoji predmet izučavanja osnova kompjuterskog programiranja, znači ni Crkva ne treba da ignoriše savremene tehnologije, već da ih koristi u ciljeve ocrkovljavanja našeg naroda.

- Vladiko, zbog čega je Misionarskom odeljenju MP potreban sajt?

- Radi toga da bi analizirajući postavljena pitanja, i samim tim otkrivanjem interesovanja našeg društva, formirali prosvetiteljske programe, koji bi ljudima pomogli da pronadju Hrista. Naravno, radi ostvarenja takve misije neophodan je profesionalni sajt, koji odgovara zahtevima savremene Internet-žurnalistike.

- Šta je to “pravoslavna žurnalistika” i kakvo je njeno mesto u propvedanju?

- To je sposobnost da se posredstvom reči talentovano prenese do čitaoca ova ili ona informacija, da se ljudima otkrije Pravoslavlje u svom njegovom bogatstvu. To je stvaralaštvo, koje upoznaje ljude sa osnovama naše vere.
Pravoslavna žurnalistika predpostavlja najaktivniju delatnost. Tome čak štaviše doprinosi njena žanrovska raznolikost. Ona postaje efikasna onda kada kvalitetno i argumentovano odgovara na izazove sekularnog sveta, i često agresivno nastrojenog prema Crkvi, društvu. U njenoj osnovi treba da leži rasvetljavanje aktulenih problema s tačke gledišta Pravoslavne vere, kao i kritika “antipravoslavnih” pojava.

- Kako izlgeda savremeni misionar?

- U širem smislu govoreći na osnovu priziva kroz Tajnu Evharistije misionar postaje svaki pravoslavni čovek, koji treba da spozna svoju odgovornost svedočenja vere. Crkva propisuje da je “misionar obavezan da donese iskustvo apostolske i svetootačke tradicije na jeziku koji je razumljiv savremenicima” (1), kako bi “kroz lično iskustvo sledovanja za Hristom” (2) pokernuo ravnodušnog. Misonar treba da se odlikuje “trpljenjem sa smirenom predanošću Bogu i spremnošću da savladjuje sve teškoće” (3), neprekidno obnavljajući forme svoga služenja. Misionarska odgovornost mirjana je takodje “unošenje ličnog doprinosa u delo misionarskog svedočenja u saglasnosti sa obrazovanjem, sposobnostima i profesionalnim navikama” (4).

- Vi mnogo putujete po zemlji. Kako se lokalni stanovnici odnose prema pravoslavnim misionarima?

- Različito. Naprimer, na Kamčatki, gde smo bili u jesen 2005 godine, u nekim selima nisu hteli da nas puste u škole. To je povezano sa aktivnom propagandnom delatnošću protestanata u tim mestima. Ali ne ide uvek sve tako glatko. Često treba trpeti teškoće što je svojstveno misionaru.

- Vladiko Jovane, a kakva treba da bude “informaciona misija” Ruske Pravoslavne Crkve?

- Brza i dostupna. Eto zbog čega je neophodno da Internet aktivno učestvuje u misionarenju, jer ćemo tada postići velike uspehe u delu formiranja društvenog mnjenja, zasnovanog na svojevremenoj hrišćanskoj oceni ovog ili onog dogadjaja. Najnovije tehnologije nam omogućavaju da javnosti prenosimo činjenice istiskivanja ili pritešnjavanja Pravoslavlja, kao i da se ne prećutkuje svemoguća antipravoslavna delatnost. U vezi sa tim neophodno je da formiramo jedinstvenu bazu podataka analitičkih i obaveštajnih materijala.

* * *

U svom izveštaju na XIV Medjunarodnim Božićnim Obrazovnim sekcijama, urednik kataloga “Pravoslavno Hrišćanstvo.Ru” (http://www.hristianstvo.ru) Ivan Mazurenko je rekao da oko 45% pravoslavnih sajtova svetksog interneta imaju verzije na ruskom jeziku, dok broj projekata na engleskom jeziku ne prelazi 30% od opšteg broja sajtova. Oko 6% pravoslavnih sajtova su na rumunskom jeziku, 4% - na srpskom, a 3% na francuskom.

Prema podacima kataloga “Pravoslavno Hrišćanstvo.Ru” približno 40% svih pravoslavnih sajtova su stranice pojedinih parohija. Nju ima svaka trideseta ruska crkva RPC, što s jedne strane predstavlja pozitivnu pojavu pravoslavne integracije u svetske informacione prostore. Medjutim taj visoki količinski nivo na Internetu je praktično “mrtva stvar” jer se većina sajtova obnavljaju jednom godišnje, i to po obećanju. A pored toga ne priča se ništa o obnavljanju svog hrama ili parohijskog života. Oni u najvećem broju ne sadrže aktuelnosti, što znači da taj ogroman broj sajtova nije sposoban za efikasnu misionrasku delatnost medju potencijalnim bogotražiteljima, koji su surfujući po Internetu, slučajno dospeli na neke pravoslavne stranice.
“Internet su za mene, pre svega, novosti, - kaže predsednik Misionraskog odeljenja Južno-Sahalinske i Kurilske eparhije sveštenik Viktor Gorbač. – Eto zbog čega je neophodno razvijati operativne, objektivne, maksimalno informacione sajtove”.

- Pravoslavni imaju dovoljno dobrih analitičkih radova na Internetu. Nama su potrebni novinari sa pravoslavnim pogledom na svet. Važan deo savremenog misionarenja može da postane nadogradnja i razvoj već postojećih sajtova, koji mogu da budu ozbiljna konkurencija svetskim SMI-a. Kvalitet treba da odgovara zahtevima. I zbog toga treba formirati potpuna SMI-a, koja imaju uticaj u društvu, - podvukao je otac Viktor.
“Spolja posmatrjući, Crkva je veoma aktivna ukoliko se uzme u obzir da imamo čitava tri zvanična sajta: sajt OVCS, “Patrijaršija.Ru” i “Sedmica.Ru”, iako poslednji formalno predstavlja sajt “Pravoslavne enciklopedije”, ali se smatra patrijaršijskim sajtom, - smatra glavni urednik Pravoslavne informacione agencije “Ruska linija” (Sankt-Peterburg), Anatolij Stepanov. – A ako se još uzme u obzir “ćerka-preduzeće” OVCS – “Interfaks-Religija”, onda se može reći da imamo pregled zvanične liste. Pored toga, informaciono prisustvo RPC na Internetu se ne može smatrati zadovoljavajućim, pošto nijedan od tih sajtova nije potpuna informaciona agencija. Nedostaje upravo trezvena informaciona politika».

* * *

- A zbog čega su Crkvi potrebna SMI-a?

- Ne toliko radi propovedi, kako neki smatraju, koliko zbog zaštite interesa Crkve, radi Njenog prisustva u društvu, i njegovog moralnog ozdravljenja.

- Da li se formiranje opštenacionalne pravoslavne informacione agencije zasniva samo na novcu?

- Ne, već i na kadrove, kao i na ono što je najvažnije – u nedostatku jasne koncepcije odgovarajućeg projekta.
Mnogi smatraju da je Crkva pristanište starica u belim maramama. Naravno, i njih ima dosta po hramovima. Medjutim, za tih 10 godina otkako su se na Internetu pojavili prvi pravoslavni sajtovi, portret pravoslavnog hrišćanina je pretrpeo suštinske izmene. Danas su to uglavnom omladina, inteligencija, društveni i politički radnici, predstavnici krupnog, srednjeg i malog biznisa. I nadamo se da religiozni principi svakog vernika ne predstavljaju samo stvar mode, jer svaki čovek može da posluži na dobro Crkve. Za to nije potrebno ići i propovedati medju paganskim narodima. Mi smo dužni da donosimo plodove na tim mestima na koja nas je Gospod postavio – svako na osnovu svojih mogućnosti. To se naprimer može raditi bez nekih velikih materijalnih sredstava, osvajajući Internet-prostore ali ne samo kvantitativno, već i kvalitativno.

Primedbe:
(1) Projekat nove koncepcije misionarske delatnosti RPC str. 23
(2) Isto
(3) Projekat nove koncepcije misionarske delatnosti RPC str. 24
(4) Isto, str. 13
S Arhiepiskopom Jovanom razgovarala Evgenija Žukovska

preuzeto sa http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=507
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic