Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković) čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski, duhovna muzika po izboru O.Gavrila,

Beograd je 27. oktobra proslavio svoju svetiteljku Svetu Petku, od ranoga jutra prema Kalemegdanu je tekla rijeka ljudi, ne samo iz Beograda, nego i iz cijele Srbije, koji su zatim strpljivo stajali u red da stignu do čudotvornog izvora pored Crkve Svete Petke, da uzmu vodu, upale svjeću i da se pomole Svetiteljki. Crkva Svete Petke slavila je krsnu slavu. U Crkvi Ružici, uz sasluženje više sveštenika i đakona i pojanje hora ovoga hrama, Svetu Arhijerejsku Liturgiju služio je Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej.

Posle pričešća vjernika Patrijarh Irinej je besjedio, zatim je ispred Crkve Ružice krenula litija, koja se između kalemegdanskih zidina spustila na plato ispred Crkve Svete Petke gde je Patrijarh lomio slavski kolač, a zatim je uputio arhipastirski savjet vjernicima. Posle toga litija se uputila ka obližnjoj spomen - kosturnici gde počivaju kosti srpskih ratnika, branioca Beograda u Prvom svjetskom ratu gdje je Patrijarh Irinej služio kratki pomen.

Besjedu u Crkvi Ružici Patrijarh Irinej je posvetio Svetoj Petki, njenom podvižničkom životu, i snazi njenih svetih moštiju kroz čiju se ljekovitu silinu projavljuje Bog-(Preuzeto sa radio Svetigora) , O.Gavrilo peva duhovne pesme"BOGOMATI PREMILA" , čita "Starac Amvrosije" ,Blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 27.10.2010.

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 27.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 138 priključenih kompjutera, i to iz Bosne 47, Srbije 42, Nemačke 12, Makedonije 7, Slovenije 6, Austrije 5, Hrvatske 5, Švajcarske 3, Nepoznato 3, Italije 2, Engleske 2, Crne Gore 1, Holandije 1, Kanade 1, Amerike 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[Петар Православац]

http://www.dverisrpske.com/tekst/1873717

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CL)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5041_O%20sve%C5%A1teni%C4%8Dkom%20blagoslovu.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> ‎"O svešteničkom blagoslovu"

Sveštenoslužitelji (to jest ljudi koji su kroz Tajnu Sveštenstva dobili blagodat Duha Svetoga radi svešteničkog služenja Hristovoj Crkvi) – episkopi (arhijereji) i sveštenici (jereji) nas osenjuju krsnim znakom. ...To osenjivanje se naziva blagoslov.

Kada nas sveštenik ili episkop blagoslovi rukom, onda on tako spaja prste da oni predstavljaju slova IC XC, to jest Isus Hristos. To znači da nas preko sveštenika blagoslovi Sam Gospod naš Isus Hristos. I zato blagoslov sveštenoslužitelja treba da primamo sa strahopoštovanjem.
Kada u Crkvi sveštenici osenjuju narod Krstom ili Jevandjeljem, ikonom ili Čašom, onda se svi krste i prave pojasni poklon, a kada osenjuju svećama, blagosiljaju rukom ili kade, izgovaraju reči opšteg blagoslova “Mir svima” i druge, onda treba napraviti pojasni poklon bez krsnog znaka; tada ne treba sklapati svoje ruke kako se to radi pri ličnom blagoslovu, a tim pre ne prinositi ih ustima ili grudima.

Da bi se dobio lični blagoslov od sveštenika ili episkopa, treba krstoliko sklopiti ruke: desni dlan preko levog okrenuti nagore, izgovarajući reči: “Oče (ili Vladiko) blagoslovite”. Dobivši blagoslov, celivamo ruku koja nas blagosilja, - celivamo je kao nevidljivu ruku Samog Hrista Spasitelja. Kako kaže sveti Jovan Zlatoust, “ne blagosilja čovek, već Bog njegovom rukom i jezikom”. To je jasno I iz sveštenikovih reči: “Bog neka blagoslovi!” Prizivaj Božiji blagoslov ne samo u važnim stvarima i opasnim poduhvatima, već i u svim običnim životnim radnjama: na hranu kako bi je jeo na zdravlje; na svoj častan rad i uopšte za svaki tvoj dobar početak, kako bi on bio uspešan; na put kako bi bio srećan; na svoju decu kako bi ona rasla u veri i blagočestivosti; na svoju imovinu kako bi se ona umnožila na dobro tvoje i tvojih bližnjih.

Bez Božijeg blagoslova nijedno delo ne može imati uspeha. I zato su se naši blagočestivi preci trudili da svaki posao počinju posle molitve i primivši sveštenički blagoslov.

preuzeto sa http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/o_svetenikom_blagoslovu/
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic

AnicaNovo Jukic Hvala Vam oce Gavrilo za ovaj tekst, raduje me da sam opet nesto naucila....

o.Gavrilo Tražite naći ćete i naučićete se.

Milica Stević Hvala oce i od mene , slaozicu se sa Anicom kada kazem da sam opet nesto naucila prvenstveni kada se treba a kada ne prekrstiti u crkvi jer do sada sam se krstila i kada vism da to neko drugi uradi a i kada sama pomislim da bi trebalo.Hvala jos jednom.

Zarko Lazic Hvala oce Gavrilo

Mirjana Jovicic Blagodarim dragi oče Gavrilo, sveštenički blagoslov je za mene nemerljivo vredan, vraća mi izgubljenu blagodat, daje snagu, radost, osećaj zaštićenosti i sigurnosti.Nigde na put ne krećem bez svešteničkog blagoslova.Sreća što sam često u prilici da me sveštenik blagosilja bilo u crkvi bilo pri susretu na ulici -mesto nije važno.

Joka Marjanovic Maksimovic Nedavno sam priključila internet i veoma mi je drago sto uz Vas mogu nauciti mnogo toga sto nisam do sada znala...

Aleksandra Rukavina velika je istina da kada celivamo svestenikovu ruku celivamo Hristosa; sto vece postovanje i ljubav imamo to jasnije vidimo; tu Ruku Gospodnju moguce je cak videti sopstvenim ocima - toliko nas On voli!

Milanka Pandurevic Hvala vam Oce Gavrilo na vasem trudu, sto svaki dan nesta novo i korisno naucimo od vas.......

Joka Lakic Ex Sailovic Kada bi svi ogrezli u gordosti, bar ponekad osjetili svestenicki blagoslov...kada bi znali koliko je taj dan zivota ljepsi, radosniji..kada bi znali koliko su um i tijelo "spremniji" na sve sto taj dan donosi...manje bi bilo gordih,zalutalih dusa.... vise bi bilo spokojnih!

Predrag Tesic Kako na početku tako i na kraju.

Tko drži veliki simbol,
taj privlači sve stvari svijeta.
One ga slijede bez štete.
I živi u zdravlju miru i sreći.
Prožet njime postaješ nepresušan.
...Lao Ce

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo!Dosta sam umorna,ali nisam mogla a da ne pronađem umirujuću pouku za laku noć.Zahvalna sam Vam na svakom Vašem trudu.Prelepo je naučiti više o činu osenjivanja sa krsnim znakom za kojim svaki kršćanin čezne.Sve što je dato od Hrista sveto je.AMIN!

Bojana Srbljak Priliku da dobiju blagoslov od sveštenika neki vernici često zamenjuje samo rukovanjem sa njim, a kada bi znali da preko sveštenika sam Gospod blagoslovi nikada ne bi propuštali takvu priliku. Trebamo dobro razmisliti zašta sve tražimo blagoslov od sveštenika ili duhovnika. Ne treba ih operećivati za svaku sitnicu, ali za bitne stvari da; Na primer: ako se pripremamo da krenemo na značajno putvanje, pre operacije ili važne medicinske procedure, pre važnih životnih odluka, posle ispovesti, pomazivanja Svetim uljem, itd. Ako je naš svetenik u društvu Episkopa, onda umesto od sveštenika tražimo blagoslov od Episkopa. Pre nego zatražimo blagoslov pred Episkopom treba napraviti mali poklon, a to činimo tako što se savijemo u struku i desnom rukom dodirnemo pod. Videla sam da Grci tako traže blagoslov i od svog duhovnika ili uglednih staraca.
Oprostite ali iskoristiću ovu priliku da još nešto napišem. Ljudi često sveštenom licu na blagoslov odgovaraju: „Bog i vas blagoslovio!“ Eto i pored najbolje namere to nekako ne ide. Mi mirjani nemamo tu blagodat sveštenstva da blagoslovimo jedni druge, a još manje sveštenike ili monahe. Čak i sam sveštenik kada blagoslovi čini to sa poniznošću u ime Gospoda, kao sluga Božiji, a nikada u svoje ime.

Milena Puaca Blagaodarim oce Gavrilo.

Biljana Ostojic Pomaže Bog, oče Gavrilo.
Blagoslov mi mnogo znači i blagoslovu pristupam sa verom.Kad idem na more sa porodicom obavezno svratim i manastir Moraču,tu primim blagoslov .Pošto sam majka dečaka od 5 i po godina i njega polako učim da traži blagoslov.Tad mi put bude lak i spokojan,u duši osećam smirenje.Prošle godine sam obišla i manastir na ostvu cveća,manastir Prevlaka,celivala sam mošti i dobila sam blagoslov.
I u tom manastiru sam i kupila ikonu Bogorodice Lepavinske.Neka nas sve BOG čuva i blagoslovi.

Magdalena Pasalic Stanisic Hvala vam Oce Gavrilo!

Ratimira Simundic Bog Vas blagoslovio, oče Gavrilo. Svećeničke ruke su pomazane u redu biskupstva od samog vrhovnog svećenika Isusa Krista da njima dijele blagoslov i utjehu narodu Božjem i nikad se ne smiju umoriti blagoslivljajući. Isto tako njegova usta trebaju služiti za evangelizaciju i ohrabrenje umornih i opterećenih.

Nikolina Borovcanin Hvala Gospodu nasem na svemu,sve je od njega i kroz njega i na ovom lijepom kazivanju i hvala vama Oce!

Marko Popović Meni sveštenički blagoslov uvek puno znači, uvek sam srećniji i lakše mi je. Osećam odgovornost da kad vidim sveštenika kojeg znam, da mu celivam ruku. To je pokazivanje poštovanja, to je pokazivanje ljubavi, to je nastavljanje vekovne tradicije ...srpskog naroda. Naši preci su ljubili ruke i ocu i majci i učiteljima i svima koje su poštovali. Međutim, ne treba uporno tražiti od sveštenika blagoslov, ako vidimo da nas blagosilja-amin. I to je poštovanje koje ukazujemo, i to se računa kod Boga. A puno puta čovek tako iz čista mira traži blagoslov, ja sam pre to radio, posle se pitam za šta mi je uopšte trebao blagoslov i za šta sam dolazio u crkvu. U crkvu treba ići iz ljubavi, kad osećamo za to potrebu, nikako da to preraste u naviku! Neka Bog da da budemo dostojni svešteničkog blagoslova, a samim tim i Njegovog Blagoslova, koji neka nam pomogne u vekove vekova, amin.

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković) čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski, duhovna muzika po izboru O.Gavrila,

Posle zajedničke Svete Arhijerejske Liturgije koju su služili u manastiru Svetog Arhangela Stefana u Slancima Njihova Preosveštenstva Episkop istočnoamerički G. Mitrofan i Episkop hvostanski G. Atanasije (Rakita) zajedno su u nedelju 17. oktobra u manastirskoj sali za skupove i predavanja održali predavanje „Živeti u molitvi“. Predavanje je otpočeo Episkop Atanasije obrazloživši zbog čega je odabrana ova tema „Živeti u molitvi“, zatim je predavanje nastavio Episkop Mitrofan. On je, pored ostalog, ukazao da molitva predstavlja razgovor duše sa Bogom u kojoj i tjelo učestvuje pomažući duši da se istakne u molitvi. Primjere za molitvu treba tražiti u životu Gospoda našega Isusa Hrista, zatim Apostola Pavla i brojnih svetih otaca.-(Preuzeto sa radio Svetigora), Blagoslov Oca Gavrila!!!

>>>RADIO SNIMAK 27.10.2010.<<<

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, sinoć 28.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 145 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 52, Bosne 47, Hrvatske 8, Austrije 7, Nemačke 7, Makedonije 6, Slovenije 5, Nepoznato 3, Švajcarske 3, Italije 2, Amerike 1, Danske 1, Crne Gore 1, Holandije 1, Kanade 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

NA DAN SLAVE SVETE PETKE U MANASTIRU LEPAVINA

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5042_DSC01870.JPG&size=500

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveta Petka je najpoštovanija i najviše slavljena svetiteljka. Posebno u Banjalučkoj eparhiji u Crkvi Svete Trojice svakoga petka u 18.00 časova poslije večernje službe, čita se akatist svetoj Petki u znak blagodarnosti za njenu molitvenu pomoć. Još davne 1969 godine, kada je Banjaluka postradala od zemljotresa, grad i njegovi žitelji su ipak bili čuvani njenim molitvama, po kazivanju vjernog naroda. Mnogima je sveta Petka i krsna slava i krsna slava arhimandrita Gavrila Vučkovića, igumana manastira Lepavina. Mnogi poslužuju svetu Petku , tj. obilježavaju svečano dan svete Petke po porodičnom naslijeđu ili po blagoslovu sveštenika u znak blagodarnosi za izbavljenje od nevolje na taj dan, ili za iscjeljenje molitvama ove svetiteljke.

Odlučili smo se da krenemo ranije nego uobičajeno, u 04.00 sata ujutro radi mogućih zastoja na graničnom prelazu da bismo na vrijeme stigli pred početak svete Liturgije. Neki od vjernika su se dovezli autima na autobusku stanicu prije polaska, a mnogi su i pješke rano ujutro krenuli od svojih kuća. U gradu od 03.00 do 04.00 nema uopšte policije, niti patrola kao ranijih godina, te se kroz puste ulice bojazan i strah može odagnati jedino toplom molitvom. Iz Banjaluke, 27.10.2010. godine rano ujutro kreću četiri autobusa puna vjernika na pokloničko putovanje u manastir Lepavinu.

Jutro je hladno, 3 stepena Celzijusa, a na granici stroge kontrole, zadržavamo se oko sat vremena. Dok su svi izašli iz autobusa da bi nam se skenirale lične karte što je uobičajena procedura, s nestrpljenjem čekamo nastavak putovanja pocupkujući na hladnoći. Uz put s vremena na vrijeme slušamo duhovnu muziku, gledamo pravoslavne dokumentarne filmove i upoznajemo nove putnike sa istorijatom i vrijednostima manastira Lepavina.

Pošto smo stigli nešto ranije prije početka Liturgije iskoristili smo to vrijeme da odmah sipamo vodu na izvoru. Pomažemo da se natoči i voda za manastirsku kuhinju. Na izvoru je uvijek živo, voda teče u jakom mlazu, prirodna zdrava i za nas sve sveta. Ikona na izvoru prosto plijeni pogled, ikona Majke Božije Životvorni izvor, rad čuvenog slikara iz Moskve Nikolaja Muhina. Još poneki cvijet jarkih boja krasi uredno manastirsko dvorište. Stigli su tu još braća i sestre autima iz Banjaluke, pozdravljamo se jedni s drugima i razmjenjujemo utiske o putovanju.

Početak Liturgije su najavila zvona sa visokog zvonika, i nekoliko trenutaka kasnije svi već stojimo u Crkvi i pratimo bogosluženje. Topao glas oca Gavrila iz oltara, otac Vasilije sa kadionicom, za pevnicom otac Teofan, braća i sestre u molitvenom stajanju, sve su to za dušu divne i blagotvorne slike koje ostaju neizbrisive u dušama vjernika.

Sa lijeve strane unutar Crkve vjernike ispovijeda otac Ilija Karajović, rodom iz Valjeva koji već 45 godine služi u Hrvatskoj. U Crkvi su i već poznata nam i draga lica ljudi, svi su okupljeni ovdje na današnji praznik svete Petke da bi svojim prisustvom uveličali današnji praznik. Danas je i veliki broj vjernika pristupio Svetoj Čaši pripremivši se postom i molitvom, dok se sa pevnice i iz naroda orila pjesma posvećena svetoj Petki:

Čisto srce Gospod želi,

Jevanđelje tako veli,

o predivna svetiteljko,

naš uzore Sveta Petko..

Za vrijeme molitve ispred ikone Presvete Bogorodice Lepavinske i za osvećenje stvari neki vjernici su ostali ispred manastira, tu je čojvjek koji korača uz pomoć štaka, majke sa bolesnom djecom, jedna trudnica sa poodmaklom trudnoćom...Došli su na molitvu i ljudi katoličke i muslimanske vjeroispovjesti i drugi, svi ovdje su u potrazi za utjehom od životnih nevolja i  sa nadom u iscjeljenje od raznih neduga.

Poslije bogosluženja svi su pozvani u trpezariju na svečani ručak. Mnogi ljudi ovdje najčešće su ipak samo pojedinci koji pripremaju sebi posnu hranu i prava su rijetkost porosdice u kojima svi poštuju posne dane, tako da je za većinu ljudi neobičan i izuzetan doživljaj ova zajednička trpeza sa preko 300 ljudi. Na početku ručka pročitana je molitva, a onda je otac Teofan čitao današnje žitije svete Petke.

Za vrijeme manstirske trpeze otac Gavrilo nas je obradovao viješću da je danas služena prva sveta Liturgije u novoj Crkvi posvećenoj Svetoj Petki u banji Mlječanici. Napomenuo je da bi se slična crkva trebala izgraditi i u banji u Gamzigradu, kao i u drugim liječilištima, da bi se vjernici mogli uz fizičko liječenje liječiti i duhovno, molitvom, ispoviješću, postom, Pričešćem Svetim Tajnama.

http://www.manastir-lepavina.org/cms/slike/upload/DSC00770.JPG[/img]

Na polasku otac Gavrilo nam je potpisao na blagoslov novu knjigu Duhovni razgovori broj 2 koja je laka i razumljiva za svakog čitaoca. Poslao je knjigu na dar našem episkopu Gospodinu Jefremu, kao i  braći i sestrama, duhovnim čedima u Banjaluku. Mnogi su ovu knjigu kupili sa radošću jer se u njoj nalaze odgovori na mnoga pitanja koja izazivaju nedoumice za savremenog čovjeka.
http://picasaweb.google.com/stamenkom/ManastirLepavinaSvPetka2010God?authkey=Gv1sRgCM21vemZ99WHzQE#slideshow/5533059090021811202

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA[/url][/center]

Tekst: Nataša Ubović
27. oktobra 2010 godine

[o.Gavrilo]

                                                              SVEDOČANASTVO

                                                                        21

“Moja mama Ljubica Prodanov rodjena je u Blatu na ostrvu Korculi 1925. godine i krstena iste godine u rimokatolickoj crkvi u rodnom mestu, a udala se u Beceju (Vojvodina) za moga oca Branka, pravoslavne veroispovesti. Pre otprilike desetak godina pocela je da oseca psihicke tegobe. Smetnje su u pocetku bile slabijeg intenziteta, da bi s vremenom postajale sve jace. Posebno su postale jake i vidljive posle oceve smrti, decembra 1989. godine. Od tada se kod nje javlja neki veliki nemir. Te psihicke smetnje su se ispoljavale na sledeci nacin: u sebi je nosila unutarnji strah, osecala je iza sebe prisustvo “neke sile” u vidu osobe koja joj nesto govori. Kada bi se okrenula, nikoga nije videla iza sebe, pa bi se jos vise uplasila. Taj “neko” je stalno bio iz nje i proganjao je. Pod uticajem, odnosno dejstvom “toga”, ona je vidjala “to” po sobi i svuda gde bi se u tom trenutku zatekla. Tada bi obicno gubila kontakt sa okolinom, tj. sa svim ovozemaljskim, i za nju je postojao samo taj unutrasnji svet. Padala bi u neki trans, branila se od toga, ali bezuspesno. Vristala bi, pocela se kociti, padati u nesvest… Sa njome se tada nije mogao uspostaviti nikakav kontakt.

Ovakvi najdramaticniji napadi su se desavali otprilike jednom godisnje ili redje, a u to vreme joj je zivot visio o koncu. Nikakve injekcije ili lekovi nisu pomagali u tim trenucima. Samo bi vikala: “Vidi ga!” i pokazivala negde gde nije bilo nikoga. Napadi su se retko desavali, ali je stalno, i kada je bila “zdrava”, u njoj bio prisutan strah, a onaj “neko” joj je stajao iza ledja i nesto joj govorio. Ako taj “neko” i nije govorio, ona je osecala njegovo prisustvo. Bez “toga iza ledja” nije bila ni trenutka.

Zeleci majci sve najbolje, nas tri brata, njezini sinovi, i tri snahe zajednicki smo pokusavali sve da joj pomognemo. Od pojave tih smetnji mi smo je vodili kod najboljih lekara u Beceju, Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu, Splitu. Doktori su je lecili svim najnovijim i najpoznatijim metodama i lekovima. Dva puta je lezala u bolnici po cetrdeset dana, no sve je bilo bezuspesno, bez nekog vidljivog rezultata. Lekove za smirenje je redovno pila, svaki dan, a rezultati su bili skoro nikakvi. Doze lekova su postajale sve vece, ali su se smetnje pojacavale. Postala je ovisnik o lekovima, a rezultati su ipak bili zanemarivi. Prisutnost “onoga iza nje” je bila sve ociglednija i intenzivnija. Stanje je svakim danom postajalo sve gore. Moram napomenuti da je mama vernik. Ide u crkvu i svakodnevno se moli Bogu. Redovno ide u pravoslavnu crkvu, dok u katolicku ide na Bozic, Uskrs, Veliku Gospu, te za svetu Vicencu i svetoga Antu. Nas je odgojila u duhu ljubavi prema Bogu, porodici i svim dobrim ljudima.

U drugom mesecu 1996. godine ona je dosla kod nas u Zagreb. Psihicke tegobe su postale intenzivne i stalne. Stalno se zalila na prisutnost “onoga iza ledja”. Apaurine nije prestajala da pije. Vodili smo je u nekoliko zagrebackih bolnica, no uzalud. I mene je pocela da hvata panika, jer sam joj zeleo pomoci, a nisam znao kako. Ali, Bog mi je pomogao. Jednom sam joj ispricao da u manastiru Lepavini postoji cudotvorna ikona Presvete Bogorodice koja leci ljude od mnogih bolesti, pomaze vernima i usrecuje ih. Ispricao sam joj da sam cuo kako su mnogi ljudi izleceni, da je Presveta Bogorodica mnogima pomogla. Potrebno je samo da ode tamo i da joj o. Gavrilo izmoli molitvu pred cudotvornom ikonom. Kao vernik, mama je odmah prihvatila moj predlog. Nazvao sam o. Gavrila i objasnio mu situaciju sa mamom, a on je rekao da je odmah sutra dovedem da bi se pomolio za njeno ozdravljenje pred cudotvornom ikonom Majke Bozje.

Mami sam objasnio da sutra idemo u manastir Lepavinu i ona se odmah slozila sa time. No, tada se u njoj javio “onaj iza ledja”, govoreci joj nesto nerazumljivo i pojacavajuci joj strah. Te noci ona nije oka sklopila . Kako se priblizavao cas polaska, bila je sve uplasenija. Jednog trenutka se pokolebala da li da krenemo u manastir ili ne. Ipak, u njoj je pobedila vera i mi smo krenuli.

Celim putem je bila prestrasena. utala je, samo bi povremeno prosaptala: “Sine, mene je strah”. U manastir smo dosli pred samu noc. Primili su nas najljubaznije sto se moze. Mama je sa mnogo muke, uz moju pomoc, objasnila sta joj se dogadja zadnjih desetak godina. Pogled joj je bio zamucen, reci nepovezane, ruke su joj drhtale, lomila je prste. Otac Gavrilo je samo rekao: “Idemo pred cudotvornu ikonu!”, i uz osmeh dodao: “Ne mozemo da je pomladimo, ali ce duhovne smetnje nestati”. Usli smo u crkvu i o. Gavrilo je poceo da cita molitvu. Mama je stajala ispred ikone sa spustenom glavom. Ja sam bio tri metra iza nje, gledajuci u nju i u cudotvornu ikonu. Jednog trenutka, negde polovinom molitve, iz mamine glave (tj. kose) pocela je da izlazi neka maglica u obliku dima, svetle boje, i da se dize. Posle kraceg vremena to se ponovilo. Pred kraj molitve to se i treci put dogodilo, ali je sada ta izmaglica koja je izlazila iz glave bila jedva primetna. Mama je tada podigla glavu i pocela da gleda oko sebe, kao da se probudila iz nekog sna. Molitva je zavrsena. Mamin pogled je bistar, ruke su joj smirene. Jednog casa je samo upitala: “Gde je ikona svetoga ordja da mu se pomolim?” (Sveti ordje je nasa krsna slava).

Izasli smo iz crkve i posli na izvor da se umijemo i napijemo vode. Hvatam mamu ispod ruke da joj pomognem, a ona me zacudjeno pogleda i kaze: “Sine, mogu ja i sama”. Ulazimo u trpezariju, gde su bili svi ostali, ali za razliku od pre pola sata, kada sam izasao sa uplasenom staricom, sada sam sa starijom zenom bistrog pogleda i veselog raspolozenja. Svi su primetili veliku promenu kod nje. Mama se raspricala kao da u manastir dolazi godinama ili kao da je medju najboljim prijateljima. I put do kuce je prosao u slicnom raspolozenju. Ujutro se mama probudila u ranu zoru. Napila se svete vodice i njome prekrstila stan. Popodne smo izisli u setnju i kad sam je pitao kako je, ona je odgovorila: “Sine, odlicno sam. Juce me je bilo jako strah, no “onoga iza ledja” vise nema”. Tada sam joj kazao: “Mama, nije tebe bilo strah, nego “toga iza ledja”, jer je znao kuda idemo i sta ce mu se tamo desiti”. Mama se nasmijala od srca i rekla: “Hvala Bogu dragom i Presvetej Bogorodici, koji su me izlecili od onog velikog zla”.

Od tada je proslo godinu dana. Mama se vratila normalnom zivotu. Godine cine svoje, 72 su joj. Teret starosti je prisutan, ali psihickih, odnosno duhovnih problema vise nema. Od nase posete manastiru Lepavini ona nije popila nijedan lek za zivce, bez kojih se do tada nije mogao zamisliti nijedan dan. Sada ona u Beceju, gde zivi, svima prica o svom cudesnom izlecenju. Ja to isto pricam u Zagrebu, a osnovni motiv i argument su mi u tome sto sam se na vlastite oci uverio u izlecenje tokom citanja molitve pred cudotvornom ikonom. Svima govorim o tome. Vecina ljudi mi veruje. Tako je nasim stopama po pomoc u manastir poslo desetak ljudi, i svi se su se uverili u to, ali neka oni sami pisu o svojim iskustvima. Meni ostaje samo da se celi zivot zahvaljujem svemogucem Bogu i Presvetoj Bogorodici, koji su mi izlecili mamu.

Ovde ne mogu zaboraviti ni sve one divne i skromne ljude iz manastira koji su nas primili kao svoje, a i dalje se odnose prema nama kao prema najboljim prijateljima. Oni su takodje deo te velike pomoci. Sam Bog ih je poslao u manastir. Zato i njima jedno veliko hvala, u moje ime i u ime moje mame”.

Zoran Prodanov

U Zagrebu, 17. aprila 1997.

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5043_starac%20pajsije.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> "Monasi se mole čak i za demone"- Od starca Pajsija Svetogorca

Monasi se ne mole samo za žive i za upokojene, već i za najbednija bića, za demone, koji na žalost, ikao je prošlo hiljade godina, postali su još gori i napredovali su još više u svome zlu.

Jedan monah(*) osetivši veliki bol, a dok je klečao na molitvi, reče: „ Ti si Bog i ako želiš Ti možeš naći načina da spaseš jadne demone koji su prvobitno uživali tako veliku slavu, a sada su puni svakoga zla i lukavstva svetskog. Bez Tvoje zaštite, oni bi proždrali svako ljudsko biće.“ Dok je izgvarao ove reči, bolno se moleći, video je pseću glavu pored svoje kako mu se plazi i podsmeva mu se. Izgleda da je Bog dozvolio da se to monahu desi kako bi mu pokazao da je On spreman da prihvati demone ako se pokaju, ali oni sami ne žele svoje spasenje.

Iz ovoga događaja moguće je prepoznati veliku ljubav monaha, ljubav koju su zadobili od beskrajne Božije ljubavi,a koja je spremna da, uprkos milijardama zločina koje su počinili, spase čak i demone samo ako bi se oni pokajali.

(*) Znamo iz drugih priča starca Pajsija da je ovde verovatno govorio o sebi, jer je kasnije priznao da je jednom postio i molio se dve nedelje za spasenje đavola, ali posle svega, đavo mu se javio i samo mu se narugao.

Prevod prof Bojana Popović

PREUZETO: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/10/monastics-even-pray-for-demons.html

Spejs Nigrutin Nevjerojatno, ovo prvi put čujem, hvala, oče, na informaciji!

Andrej Banovic Na zalost demoni su presli crvenu liniju toliko im se greh osladio da i pored toga sto znaju sta ih ceka oni ne da nece vec ne mogu da se pokaju

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog, blagoslovite oče Gavrili.
Velika je ljubav u monasima i upravo ona im daje snagu da se mole i za demone. Ja se ,iskreno da kažem, prepadnem snage demona i nikad do sad nisam ni pomislila da se neko može da moli za demona. Ali to je ljubav koja je beskrajna i Bogom dana , koju samo monasi mogu da imaju i da se mole za demone.
Ne znam, možda je to i onaj dio koji nam kaže da se molimo za svoje neprijatelje, tako su monasima neprijatelji demoni za koje se mole.

Brankica Banjac Dragovic Gospod neka je na pomoci i prijateljima i neprijateljima.

Dejan Bićanić U knjizi o ocu Tadeju Štrbuloviću je ostalo zapisano da je starac tvrdio da demoni mogu da se kaju!

Bosko Zivkovic čitajući knjige svetih staraca koliko se sećam ovo je jedan od najtežih podviga i samo za one koji su duboko pronikli u isihazam!

Predrag Jevtic prelepa slika starca Pajsija...

Andrej Banovic Demoni bi hteli da se kaju ali ne mogu. Zamislite recimo da neki demon dodje pred Hrista da klekne na kolena i da kaze oprosti.Oni su izgubili jedanu od najvaznijih stvari a to je ljubav.

Jazzabella Bebbucci Dobro vece, pomaze Bog, zaista treba zaista imati veliko srce i moliti se za druge, a to za demone je i nepojmljivo nama ljudima. Oce, a kako mi obicni ljudi da se borimo protiv demonskog dejstva, ili kako da uopste prepoznamo njihovu prisutnost? Ili svako ima svoju borbu i svoju molitvu?

Slavica Vujakovic Milanovic svi mogu da se pokaju, ali ako to istinski žele...ova priča je jako poučna...

Goran Slađa Ivanović gordost je ta koja ih je bacila tako nisko....

Zarko Lazic I mi bismo trebali sto vise da se svakodnevno opominjemo u mislima, kada nas demoni napadaju, da ih pobijedimo lijepom, duhom nadahnutom i svijetloscu obasjanom rijecju Hristovom!

Jovan Hrnjakovic Čuo sam od bratije u manastiru Slanci,da je otac Tadej čuvao mladića koji je bolovao od sizofrenije ,ne znam tačno koje bolesti, neko vreme,,i dok su sedeli bolesnik mu pričao šta je video,kaže,,eno idu beli,u grupi,eno ,eno crni je ušao među bele,kaže,eno crnog vode gore,sada ga oblače u belog,,otac Tadej je to svo vreme slušao,ali nije video,al je rasudio da su beli bili -povorka anđela i da je rogonja uspeo da se umuva među njih,pa su ga anđeli sproveli do Nebeskog Cara Hrista on se tamo poklonio Njemu i anđeli ga obukoše u pređašnju slavu.Toj priči sam se začudio oče Gavrilo ne znam dal je neko to isto čuo,ili pročitao,al mi ostaje da se divim Svemilostovom Gospodu,
Isto sam pročitao, da na Svetoj Gori ima monaha koji od ljubavi Božije neznaju za zlo u svetu + + +

Predrag Tesic to je ljepo za nas koji dolazimo iz ubjedjenja presli smo granicu oce to vise nismo ni psi

Milena Puaca Gospod da je pomoci nama svima,da nas svojom desnicim odbrani od nasrtaja demonskih a mi nemocni da strazimo.

Danijela Madjarevic Lunic Pomaze Bog, blagoslovite oce Gavrilo, moja pokojna baka Aleksija je bila veliki vjernik. Sjecam se da je govorila uvijek se moli i za prijatelja i za neprijatelja, isto tako zapali i svijece upokojenim prijateljima i neprijateljima!

Zaklina Mancic Ja ovo prvi put cujem, monasi koji se mole cak i za demone su se potpuno pretvorili u Ljubav ( pisem velikim slovom jer je to jedna visa kategorija od obicne ljubavi).To je ljubav prema svemu i nada da se sve i svako moze spasti postom i molitvom ciste duse kao sto je monaska. Hvala oce Gavrilo na ovom tekstu.

Nenad Badovinac Kada se starac Pajsije molio za demone, morao je doživeti iskušenja. Radi toga mu se pojavila ta pseća glava. Kada se molio za bilo kojeg čoveka opet je morao da doživi iskušenja, neretko verovatno i od samog čoveka za kojeg se molio. Postaje normalno da će doživeti iskušenja, inače bi se bilo najlakše moliti za demone i svi bi se demoni spasili. Suštinu ove priče vidim u svom bratu u Hristu ili mojoj sestri. Priča pokazuje da treba da se molimo za svoju braću i sestre, da moramo ponekad pretrpiti iskušenja zbog toga, ali da nas to ne treba sputavati, već da nam to daje snagu i da se tako učvršćujemo u Hristu. Moleći se za svoje bližnje, Gospod neće ni nas ostaviti u teškim trenucima, nego će poslati baš te bližnje da nam pomognu za koje smo se mi molili. Takva pomoć će nam biti utrostručena, a naša vera umnožena, jer tada primećujemo i doživljavamo samog Hrista.

Zaklina Mancic Ako nismo dovoljno duhovno jaki mozda je bolje dati imena bliznjih koji jako stradaju da se pominju na Liturgijama nego se direktno moliti za njih upravo zbog iskusenja koja mozemo doziveti?

Marica Radonjic vecita borba dobra i zla!!!tame i svetlosti!uzak put,kojim se manjina odlucuje da hrabro devstvuje i koraca!!!molimo se za neprijatelje svoje i ljubimo ih,kao bliznje svoje!!!:)tesko izvodljivo u tome i jeste velicina monastva!!kakva iskusenja tek oni imaju!!!:)mislim da bi mi ,obicni umovi poludeli od takvih iskusenja!!blagoslovi,Gospode sve koji se podvizavaju u gorama i pustinjama da bi nas zastupali u svojim molitvama pred tobom i tvojom Svetom majkom!!amin!!

Radomir Vucic Slažem se sa bratom Nenadom povodom pseće glave posebno. Pas je u neku ruku simbol podzemnog, htoničnog svijeta, ali u neku ruku i "čovjekov najbolji prijatelj" što bi se reklo i to je postao nakon velikog čina pripitomljavanja vuka.

Marko Popović Pomaže Bog oci, braćo i sestre! Jeste, i ja sam čitao tu priču od starca Tadeja sa pokajanim demonom. Oni sami ne mogu da se pokaju, jer čim i dobiju takvu pomisao, druge zle mislene sile ih srede i oni ostaju tamo gde su. Ali, po Svetom Pismu, anđeli su jači od demona, sveti arhangel Mihail je srušio zloće sa neba i tako da ako anđeli naiđu na demone, mogu da spasu nekog od njih (koji se u tom trenutku pokaje, pretpostavljam).
Oni se trenutno ne kaju, i zato treba biti jako oprezan. Starac Tadej je pričao još jednu priču kako je jednom podvižniku došao starac i zamolio ga da se moli da vidi može li Bog oprostiti njegove grehe. I podvižnik naravno kaže dobro i starac ode. I pita ga Bog u dubini njegove duše:-Znaš li ko je taj starac?' -Ne znam. -To je đavo. -On hoće da zna ima li za njega pokajanja. -Ima, on je duh i stalno je u pokretu, i zato neka se moli na jednom mestu tri godine okrenut ka istoku i oprostiće mu se gresi. I prođe neko vreme, kad eto ti dede i pita on njegovo pitanje, a podvižnik mu odgovara i đavo odmah odlazi skačući na jednoj nozi. Jer on je to več znao da može da se pokaje i da mogu da mu se oproste gresi, ali neće.
Međutim, ima tumačenje Njegoševih dela u Bogoslovskim spisama iz Prizrena, da je Bog dozvolio pakao da bi zlikovci videli šta je zlo i da se na kraju i oni pokaju, i demoni i ljudi, i da se i oni nađu u Carstvu Nebeskom. Tolika je ljubav Božija! Amin.

Jovan Hrnjakovic DA BRATE MARKO. TAJ STARAC ŠTO MU JE DOŠAO ROGATI JE- AVA ANTONIJE VELIKI'-ŽITIJA SVETIH ILI PROLOG + + +

Jovana Čonjić Ako sam lijena da se molim i za roditelje,koji me trpe i samo mi dobro zele i cine,a cak sam i bezobrazna prema njima, cemu li onda drugi da se nadaju....

Nikola Marinković Draga braco i sestre velika je hriscanska ljubav! Tako da se i za njih gresne treba moliti! Pa ako vam se rugaju i udare samar podajte im i drugi! Jer vas je put pravi put spasenja i duhovnog vaskrsenja! Amin

Ana Mamic Pomaze Bog! Slazem se, da se uvek u obracanju Bogu treba moliti kako za prijatelje, tako i za sve zle duse, da ih Gospod pomiluje i nas spasi od njih i njihovog dejstva. Blagoslovite oce Gavrilo.

Aleksandar Ivanovski Ali jednom kad se neki monah molio, javi mu se demon i poceo da se ismejava i onda je mohan sfatio da se ne treba moliti za demone.

o.Gavrilo da, zato što monahove molitve nisu bile jake demon je to osetio tako da je monah mogao da nastrada.

Aleksandar Ivanovski Hvala!

Veka Crnjanski Božije milosrdje je beskrajno,toliko je veliko ,da bi Bog dao oproštaj i POKAJANOM demonu.Ali, pokazuje ova istinita priča koliko je važno -pokajanje!I ispovest.Ovih dana rekla mi je sestra u Hristu,da su naši poznati duhovnici-naši savremenici, nekima zabranjivali da se mole poput velikih podvižnika i blagoslovili samo odredjene molitve jer kada su čovekove molitve slabe, a demon to oseti,kako reče o.Gavrilo onda se svom snagom okomi na tog čoveka i nastaju problemi,jer nema bogatog duhovno ,molitvenog opita.Najbolje je da svakome duhovnik da blagoslov za odredjeno molitveno pravilo.

Mirjana Jovicic Blagoslovite oče Gvrilo, mislim da naša nepokolebljivost u rešenosti da ne zlopamtimo, praštamo, molimo i za neprijatelje svoje okilavi te demone.Ako smo kadri sve napred navedeno onda nam nije velik problem podneti ruganje blagodareći Gospodu.Hvala velika za divnu sliku Starca Pajsija i radosno sećanje na Njega.

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković) čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski, duhovna muzika po izboru O.Gavrila, o. Gavrilo čita iz knjige Žan Klod Larše  "STARAC SERGIJE"- Uloga demona u razvijanju i održavanju strasti , o.Gavrilo peva duhovne pesme - "PESMA ČASNOM KRSTU", Blagoslov Oca Gavrila!!!

>>>RADIO SNIMAK 29.10.2010.<<<

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 29.10.2010 na Radio Blagovesti bio je 121 priključeni kompjuter, i to iz Srbije 40, Bosne 39, Hrvatske 8, Austrije 7, Makedonije 5, Nemačke 5, Slovenije 4, Nepoznato 4, Engleske 2, Italije 2, Norveške 1, Amerike 1, Švajcarske 1, Crne Gore 1, Danske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLIII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5045_Kiparska%20ikona%20Majke%20Bo%C5%BEije.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> Kiparska Majka Božija - 9. juli.

Kiparska ikona Majke Božije pripada tipu “panahrana” Na ovoj ikoni, Bogorodica je naslikana kako sedi na prestolu sa Bogomladencem u svome naručju. Sa obe Njihove strane nalaze se Anđeli.

Ikona je oslikana po... uzoru na prototip iste koja se pojavila na grobu pravednoga Lazara (17. oktobar), prijatelja Hristovog,a na ostrvu Kipru 392. godine. I danas se čuva tamo, u manastiru. Poznate kopije Kiparske ikone nalaze se u Uspenskoj crkvi u Moskvi i Nikolo-Golutvinskoj crkvi u selu Stromjin, Moskovska eparhija(praznuje se na dan Nedelje Pravoslavlja).

Tokom nedelje Pobede Pravoslavlja, Grčki Sanaksarion (zbirka kratkih žitija svetaca i događaja) ima zabeleženi događaj koji se verovatno odnosi na Kiparsku ikonu. Na ostrvu Kipru neki Arapin prolazio je pokraj crkve posvećene Presvetoj Bogorodici. Da bi pokazao svoju mržnju prema Hrišćanstvu Arapin odape strelu na ikonu Majke Božije koja je stajala na vratima. Strela je pogodila Bogorodicu u koleno, odakle je potekla krv. Prestrašen, poterao je Arapin svoga konja da bi pobegao, no nije stigao do kuće. Pao je mrtav uz put. Na taj način bio je kažnjen za svoje bezbožnišvo.

Silazak Svetog Duha na Apostole (20. april) je još jedan dan kada se praznuje Kiparska ikona. Neke kopije Kiparske ikone imaju dodatna imena “Čista”, “Nož,””Jastreb”. Ikona “Jastreb” dobila je naziv po tome kako je otkrivena. Jednoga dana jedan kiparski velmoža, Hrišćanin, bio je u lovu sa svojim obučenim jastrebom. Leteći za drugom pticom jastreb se uplete u neko šipražje, a velmoža naredi da šipražje rasčiste kako bi oslobodio jastreba. Njegov sluga rasčisti šipražje, a kada oslobodi jastreba otkri i ikonu Majke Božije. Velmoža kasnije izgradi manastir na tom istom mestu. “Čista” Kiparska Ikona bila je u jednom manastiru na Kipru, a poznata je po tome što je iscelivala bolesti očiju. “Stromjinska “ Kiparska ikona postala je poznata 1841. godine. Osamnaestogodišnja devojka iz sela Stromjin, nedaleko od Moskve, beše blizu smrti zbog bolesti. U snu ona vide Kiparsku ikonu postavljenu nad ulazom u crkvu i glas dođe od Nje: “Vodi me u svoj dom. Neka svešenik služi moleban i osveti vodicu, a ti ćes biti izlečena.” Bolesna devojka je doneta u crkvu, a posle duge pretrage ikona je pronađena. Devojka je poslušala reči Presvete Bogorodice, a na kraju molebana bila je dovoljno jaka da ustane sa postelje i odnese ikonu nazad u crkvu. Ubrzo nakon toga ona je potpuno ozdravila. “Stromjinska” ikona nastavila je da čini čudotovrna iscelenja koja je sveštenik crkve redovno prijavljivao Sv. Filaretu, Mitropolitu moskovskom ( 19. novembar).

Prevod prof Bojana Popović
Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/07/icon-of-mother-of-god-of-cyprus.html

Svetlana Ležaić Hvala Majci Božijoj za sve!Blagoslovite oče Gavrilo.

Zaklina Mancic Bogomati premila, uvek si nas štitila, zastupala pred Sinom Tvojim jedinorodnim, isceljivala, branila... Hvalimo Te i slavimo vo vjeki vjekov!

Saša Lazić OČE BLAGOSLOVITE, JELI POZNATO DALI JE JOŠ UVIJEK IKONA "ČISTA" NA KIPRU I U KOM MANASTIRU? VEĆ SE NA OVOJ SLICI VIDI KAKO JE KIPARSKA IKONA RAĐENA JAKIM DUHOM I SMIRENJEM...SVAGDJE GDJE JE BILO VJERE BILO JE I ČUDA OD VREMENA KADA JE GOSPOD BIO NA ZEMLJI PA DO DANA DANAŠNJEG...TO JE PUT OJAČANJA VJERE, A I OBRAĆANJA ONIH KOJI NEVJERUJU...A UJEDNO, KAKO VIDIMO MOŽE BITI I KAZNA ZA ONE KOJI SE DRZNU NAŠTETITI IKONI I KOJI NEMAJU STRAHOPOŠTOVANJE...SVE U SVEMU, SVAKOG DANA GOSPODNJEG IMAMO PRIMJERE, IMAMO POUKE SAMO DA UČIMO IZ NJIH REVNO.

Mirjana Jovicic Blagodarim oče Gavrilo, mnogo pomažete da proširim svoja znanja. Nisam znala ni da postoji ova ikona a kamoli za posebne, različite nazive vezane za čuda koja se dešavahu posredstvom Bogomajke kroz ovu ikonu neobične lepote i žitija .Znam da veru ne čine samo osećanja, da je potrebno i znanja kako bi se vera čuvala, branila i lepo prenosila na bližnje a vi ste neiscrpan izvor.Bog vas poživio u zdravlju i radosti za vaš trud.

Ekaterina Grozdanova Keti mnogu interesna... po malku cudna i nesekojdnevna !!!

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo!Mnogo Vam hvala na svakoj lepoj reči,svakoj novoj pouci.Svi nosimo u duši Prečisto Ime Bogorodice i radujemo se svakoj njenoj PORUCI.Svi koji ljube SVETU TROJICU,ljube i PRESVETU MAJKU. " RADUJ SE,MAJKO NAŠA,JER SE U MOLITVAMA TVOJIM GOSPOD U DUŠAMA NAŠIM RAĐA!" AMIN ! BOŽE DAJ!

Veka Crnjanski Hvala oče Gavrilo,za dušekorisne istne.Majka Božija je toliko milostiva i dobra da Gospod radi njenih suza i molitava za nas i zbog svog velikog čovekoljublja i milosrđa,oprašta nam grehe i spasava nas.

Bojana Srbljak I u ovom našem virtualnom duhovnom sabranju mi svake večeri odajemo zahvalnost Presvetoj Majci Božijoj čitanjem Akatista. A kolika je to blagodat i šta se nudi onima koji zaista celim svojim bićem uznose ovu zahvalnu pesmu Bogorodici govori sledeći događaj:
Sveti Jovan Kukzel bio je makedonskog plemićkog porekla,a u srednjem veku podvizavao se na Svetoj Gori. Ne želeći da otkrije svoje poreklo, on kaza igumanu manstira da je celog svog života čuvao koze i ovce, te i u manastiru dobi poslušanje pastira. Odlazeći za svojim stadom na ispašu, a misleći da ga niko ne vidi i ne čuje, pevao je tako divno zahvalne pesme Bogu i Presvetoj Majci Božijoj da su životinje, ta nerazumna, beslovesna bića, prestajale sa ispašom, okruživale ga i slušale njegov predivan anđeoski glas.
Jednom u crkvi, a posle bdenija, nakon pročitanog Akatista Presvetoj Bogorodici, on sede pred ikonu Njenu i malo zadrema. Odjednom, nežan glas stade da ga budi:
“Jovane,…raduj se Jovane!”
Jovan se na te reči prenu iz sna, a pred njime sva u svetolsti i zlatu stajaše Presveta Bogorodica.
“Pevaj Jovane i ne prestaj pevati; zbog tvoje pesme nikada te neću ostaviti.”
Nakon ovih reči ona mu u ruku dade jedan zlatnik.
Kakva blagodat njemu kao revnosnom i odanom molitveniku. Njemu koji je svake večeri pevao: “Raduj se Nevesto Nenevesna.” A da li i mi bar jednim delom svoje duše, srca i uma tako predano i u ljubavi uznosimo himnu zahvalnosti Presvetoj Majci Božijoj? Možda kada bismo samo iskreno i iz srca rekli bar svako “Raduj se Nevesto Nenvesna”…možda,… Presveta Majko Božija spasi nas grešne!

Gille Djosan BOMOZ BOG BRACO I SESTRE DOBRO CUJTE OCEVE RECI POZ SVIMA SIROM ZEMLJE OD MAJKE BOZIJE CH

Zarko Lazic Slava Tebi Sveta Marijo Majko Bozija!

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković),čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski ,duhovna muzika po izboru O.Gavrila , beseda Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita zagrebačko - ljubljanskog i cele Italije Gospodin Jovana u manastiru Lepavina u subotu, 30/17 oktobra 2010. godine, na dan sv. prorok Osija, prepodobnomučenik Andrej Kritski , čita  - "STARAC ILARION-GRK", blagoslov Oca Gavrila!!!

>>>RADIO SNIMAK 30.10.2010.<<<

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, sinoć 30.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 112 priključenih kompjutera, i to iz Bosne 41, Srbije 34, Austrije 6, Hrvatske 6, Slovenije 5, Nemačke 5, Nepoznato 3, Engleske 2, Makedonije 2, Amerike 2, Crne Gore 1, Italije 1, Holandije 1, Švedske 1, Norveške 1, Švajcarske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18. U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLIV)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5048_O%20smradu%20demonskome%20i%20grehu.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> ‎"O smradu demonskome i grehu"- Sv. Nikolaj Velimirović

Među mnogim tajanstvenim viđenjima iz duhovnog sveta, sveti oci su takođe imali osete slatkih mirisa koji su dolazili od dobrih duhova i nepodnošljivog smrada koji je dolazio od nečistih duhova.

Prilikom svakog pojavljivanja svetlih, čistih duša, osetio bi se i životodavni, sladak miris, a prilikom svake pojave tamnih i nečistih duhova, zagušljiv, nepodnošljiv smarad ispunjavao je vazduh.

Svetitelji su bili u stanju da po mirisu koji je čovek odavao razotkriju strasti koje on poseduje. Tako se dogodilo da je Sveti Jeftimije Veliki otkrio smrad greha preljube u monahu Emilijanu iz lavre Svetog Teoktista. Jednom odlazeći na Jutrenje, Jeftimije je prolazio pored Emilijanove kelije i osetio zadah demona preljube. Emilijan nije počinio nikakav fizički greh, ali je imao bludne pomisli koje je demon posejao u njegovom srcu. Svetitelj je to osetio po mirisu.

Snaga ovog viđenja još jednom se čudesno otkrila kod Svetog Ilariona Velikog. Neki pohlepni tvrdica posalo je malo povrća Svetom Ilarionu. Kada su Svetom Ilarionu doneli to povrće rekao je: „Uzmite ovo odavde, ne mogu za podnesem smarad koji dolazi od njega. Zar ne osećate, braćo, kako zaudara na pohlepu?“ Bratija je ostala zapanjena,a Ilarion im kaza da povrće odnesu volovima, pa da vide kako ga ni oni neće jesti. Zaista, volovi su samo pomirisali hranu i okrenuli glave u gađenju.

Prevod prof Bojana Popović
Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/10/on-stench-of-demons-and-sin.html

Tomislav Lončar Slušajući ova divna pojanja koja ste pustili na Radio Blagovestima i čitajući ovaj tekst, pade mi na pamet da ste baš nedavno u jednoj od emisija Radio Blagovesti čitali o starcima i monasima shimnicima, koji su prinosili veliku fizičku žrtvu dok su se molili. Ostade mi u sjećanju kako su se nekima i rane na nogama otvarale, od dugog stajanja, pa im je iz rana izlazila tečnost koja je blagouhano mirisala oko njih.

Zaklina Mancic Kako velika istina saopstena na jednostavan nacin! Kako razotkriti prisustvo demona u kontaktu sa nekom osobom? U obicnom razgovoru? Ne samo smrad, vec i osecaj nemira, teskobe, mucnine, neprijatnosti. Zasto kad razgovaramo sa nekim ljudima osecamo se posle toga prijatno, opusteno, razdragano,a neki nam unesu nemir? To je prisustvo demona i demoncica oko njih, palih duhova koji su svuda a koji se lako zakace za slabe ljude.
Nedavno je kod nas preminula jedna veoma draga mi parohijanka, koja je bila uvek vesela,redovna na bogosluzenjima, ozarenog izraza lica uprkos bolesti.Bilo je prijatno i gledati je i slusati, a kad sam cula da je preminula osetila sam sta znaci u pravom smislu izraz 'sestra u Hristu', osetila sam fizicki bol kao da mi je rod rodjeni.Kad bi me zagrlila u crkvi osetila bih se lepo i lako, i oko nje se sirio blagi miris kao sto nekada od dunja koje su nase bake ostavljale u gostinske sobe koji bi me podsetio na detinjstvo kada sam bila naivno razigrano dete.

Toma Dackovic Eh, kako li je tek bilo Gospodu Isusu Hristu kome je u nozdrvama dan i noć smrad greha ljudskog bio? Pa i pored toga, On je hteo i nalazio ono što je hvale i pohvale vredno kod ljudi u Svom okruženju. A mi? Čim nam nešto malčice zasmeta kod bližnjeg, brzi smo da ne, ne, mi 'nikada' ne kritikujemo niti osudjujemo , mi 'samo' savetujemo bližnjeg da bi to bilo za njegovo dobro! Umesto toga verujem da bi bilo bolje da Bogu u molitvi govorimo šta nam kod bližnjeg smeta a da bližnjem govorimo pohvale svega onog što je kod njega Hristoliko a - ima toga! Sve nas je po Svom Liku Bog stvorio.

Jovan Hrnjakovic Otac Stefan sa Karulje je sav mirisao,neki detinji miris,pomešan sa kutijom tamjana koju mu je dao otac Simeon Karuljac,tako sam prvi put video starca.Kada je pričao iz usta mu se osećalo blagouhanije.

Dragana Tešanović Moram vam ispricati jedno iskustvo Jedna sestra je dugo godina patila od nesnosljivog zadaha iz usta , i nicim nije mogla da ga eliminise.Pokusavala je raznim vodicama ,mentolom, osvezivacima daha i slicno,ali joj nista nije pomagalo.Isto tako se nenormalno znojila,i nije nikako mogla to da regulise,i pored mnostva savremenih sredstava.Bila je ocajna,nije znala sta da radi,jer su je poceli u drustvu ignorisati zbog tog nemoguceg smrada,mada je drzala redovno higijenu.Kada je krenula u crkvu,kada je pocela da posti,imala je epitimiju,nije smela da se tri godine pricescuje,zbog mnostva grehova,koje je pocinila.Kada se pokajala toliko,da je mogla da primi svetu Tajnu,pricestila se.Taj dan,non stop joj je iz usta izlazio neki smrad ,da nije znala kako da ga se resi,i ceo dan joj je non stop izlazilo,a cudila se kako niko ne primecuje.....Shvatila je da joj je sveta Tajna izbacila iz tela svu smrad i svu necistocu iz tela.Otada nikada vise nije imala smrad,normalnim zivotom zivi....Eto sta znaci pokajanje i ispravan hriscanski zivot.

Nenad Badovinac U jednoj maloj crkvici posvećenoj Uspeniju Presvete Bogorodice - Velika Gospojina postoji jedan lekoviti izvor vode. Po tu lekovitu vodu dolaze mnogi da bi se izlečili i ozdravili. Tako dolaze i oni koji se bave raznim crnim stvarima. Jednom tako kada sam bio na jutarnjoj službi tamo, došlo je i nekoliko tih ljudi u crnom. Mi smo stajali u crkvi , a oni su vani točili vodu i pricali, bila je noc, jutro, ali sunce još nije svanulo.. odjednom sam iza sebe stojeći na službi osetio jaki smrad i čuo neko duboko disanje, okrenuo sam se mada nije nikoga bilo iza mene. Tako nekoliko puta.. Nakon nekoliko mojih okretanja, kada vise nisam mogao izdrzati, taj jaki neugodni smrad je prestao. Tada kao neki hladni znoj da me oblio, i vise nisam izdrzao da stojim na sluzbi, nego sam morao da sednem na klupu.. Nakon sto sam seo, sve je bilo uredu nista se vise nije osetilo. Kada smo posle jutarnje službe hteli da krenemo kući. Video sam da mi je bio veliki ekser u gumi, trebalo je zameniti gumu, pa onda tek krenuti kući.

Veka Crnjanski Da,demoni imaju specifičan smrad,koji nije kao smrad zbog ne održavanja lične higijene,već karakterističan smrad zla i greha Samo svetitelji znaju da ih razlikuju i razotkriju kao što saznadosmo iz kazivanja o.Gavrila.A svetitelji mirišu na Duh Sveti jer su Njime oblagodaćeni,ispunjeni!Oče Gavrilo,da li ih monasi,svetitelji raspoznaju ove demone zbog borbe koju su imali protiv njih ili je to dar od Gospoda kao što je i prozorljivost dar,isceljivanje bolesnih i drugi darovi.

Mirjana Jovicic Blagodarim oče Gavrilo, Kad mi obični ljudi "imamo nos" da osetimo ko vonja po zlu i širi oko sebe neku "negativnu energiju" pa izbegavamo blizinu tj.izloženost tome uticaju, onda Starci (svetitelji) nas sigurno vide bolje od rentgena i detektora laži. Sretan vam sutrašnji praznik dragi oče Gavrilo.

Bojana Srbljak Ova ikona sa sigurnoću pedstavlja onu Jevanđeljsku priču o čoveku iz grada koji mučen od stane đavola mnogo godina nag, bez haljina živeše u grobovima. U prvom veku kada se ovaj događaj zbio nije bilo sedativa, nije bilo duševnih bolnica; sve što zajednica činla da se od takvih ljudi oslobodi jeste da ih okuje u lance i protera van grada. Čovek je bio u potpunoj vlast demona. A zašto? Zbog greha koji je počinio. I to ne beše jedan demon u njemu nego Legion. A zna se da je legion bila rimska vojna jedinica koja je brojala negde oko 10,000 vojnika. Koliko li je demona bilo u njemu kada je po naredbi Hristovoj taj legion pobegao u svinje i udavio njih 2000. Da li je ovaj jadan čovek počnio 2000 grehova u mislima, delom i rečju ili možda više?
I demon videvši Gospoda Isusa Hrista pade pred Njegove noge i povika: „ Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga živoga? Molim te ne muči me!“ Ovo nije glas ovog napaćenog čoveka već demona koji su u nepokajanom, gršnom čoveku već godinama sebi gradili dom, a opet po čovekovom dopuštenju. No ove reči takođe svedoče i nešto drugo – svedoče o vlasti koju je Gospod imao i uvek će imati nad demonima. I sada taj Legion u agoniji moli Gosoda, čiju moć i sam oseća da ga ne dira, jer mu je lepo u grešnome čoveku. "I moljaše Gospda da mu ne zapovedi da ide u bezdan."Demon ovim priznaje autoritet Gospoda i strah od bezdana, onog bezdana od koga se i demoni kao duhovi podnebesja plaše, a hoće u njega da survaju čoveka. I otide Legion u krdo svinja, a one sve jurnuše u jezero i utopiše se. I sada nastupa kulminacija priče. Meštani, vlasnici ovih svinja ne osećaju radost zbog isceljenog besomučnog čoveka, več ljutnju zbog ekonomskog gubitka-zbog 2,000 svinja koje im se udavilo. Ovo ogromno čudo ne menja jevrejsko srce. Oni zahtevaju od Gospoda da napusti njihov kraj. A onaj, nekada demonizovani čovek, iako je želeo da krene za Gopodom ipak po volji Njegovoj ostaje u svome mestu (u kome će iako isceljen biti i dalje prepušten predrasudima i večito obeližen) da zauvek svedoči isceljenje koje mu je Gopod dao.
Pa eto, i nama ostaje da se od strašne zle sile duhova podnebesja branimo samo molitvom, postom, ispovesću i pričešćivanjem. Račju Božijom kao mačem i verom kao oklopom.

Dragana Tešanović Da li ste videli,tj osetili kako pusaci imaju oko sebe neki karakteristican smrad?Znam jednu sestru,kojoj je svekrva bila pusac,kada se upokojila,ona nikako ne moze da otkloni smrad iz sobe,u kojoj je pokojna boravila,dzabe sto je krecila....Non stop joj je soba otvorena,a uzasan vonj nikako ne izlazi....Kako li tek pakao smrdi,ne daj mi Boze da to ikad osetim,samo miris Rajskih naselja.

Oprostite sto sam vec dosadna,ali moram vam ispricati iskustvo kao bivseg(slava Gospodu)pusaca.Kao zakleti pusac,uzimala sam dve do tri kutije dnevno.I jednoga dana za docek Nove godine,pozli mi od cigara,i kazem sebi-nikad vise.Ostavila sam trajno,i proslo to dve nedelje,i meni pod desnim pazuhom izadje nesto,kao velicina zrna graska.To je raslo i raslo,do velicine male piramidice,i toliko je izraslo,da mi je puklo.Pocela je neka tecnost izlaziti,uzasno je smrdela.Sto je najgore,bila je neke neonsko zelene boje,kao iz onih filmova strave i uzasa,i obilno je tekla,sireci nesnosljiv smrad.Pokusavala sam da zavijem,ispirala bebi sapunom,parfemisala,a smrad nikako nije izlazio....nedelju dana nisam nigde isla,jer je to zaudaralo,da me je bilo sramota...posle toga,rana mi je jako sporo zarastala.Shvatila sam kakav sam ja smrad uzimala,i mrzela sam samu sebe.I dan danas,kada mi neko dodje u kucu,pozli mi ako zapali cigaretu,ali,slava Gospodu,retko ko mi dodje,da je pusac.

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog, blagoslovite oče Gavrilo.
Strašan je smrad grijeha i on se teško pere,smrad tijela neopranog se da oprati. Savčuvaj nas Bože smrada grijeha.Ovo je isto kao i ona stara narodana poslovica koja kaže da se prljav obraz lako pere ali... prljav obraz od grijeha teško se pere.

Svjetlana Mirkovic Volela bih kada bi ovde ljudi pricali o svojim vlastitom iskustvu, slabostima i snazi.....osecala sam demonski smrad jer sam dozvolila da mi se priblizi, pala sam u greh.... ono sto je vazno a sto nam i sam Gospod govori kroz Sveto jevanjdjelje jeste slava Bogu....volela bih da kroz vlastita iskustva i prozivljeno znamo zasto smo izabrali Hrista....SLAVA GOSPODU.

Jelena Vukelic Jelic Sveti oce Gavrilo Ikona i pouka je prava za sve ljude.Svako od nas vernika treba da se budi i leze sa molitvom uz sahvalnost GOSPODU ISUSU HRISTU,da nas cuva od svakog zla i da nas izvede na pravi put,da nam pokaze pravi put da ne dozvolimo u zivotu da padnemo u razna iskusenja..........Samo jaka vera u GOSPODA I MOLITVA SPASAVA.NEKA MU JE VECNA SLAVA I HVALA.AMIN.