Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[stamenko]

MLADI U SRBIJI KORISTE INTERNET ZA DRUŽENJE,INFORMISANJE I OBRAZOVANJE

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/4590_18169_mladi2-m-peric-blic_f.jpg&size=500

Mladi u Srbiji su medijski osvešćeni i tehnološki pismeni, pokazali su rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija "Visa" u okviru projekta "Visa mladi lideri".

Nove generacije, u skladu sa medijskim i tehnološkim dostignućima, najviše koriste digitalne medije za pretragu informacija o obrazovanju, poslovima, trendovima i vestima.

Rezultati istraživanja pokazuju da 60 odsto ispitanika koristi internet u cilju informisanja o trenutnim događanjima i finansijskim pitanjima, ali i da bi komunicirali sa prijateljima. Petnaest odsto ipak radije koristi tradicionalne medije, dok 25 odsto koristi i jedne i druge.

"“Na internetu sam ja taj koji bira sadržaj. Ne pratim samo ono što TV stanice ili novine žele da mi saopšte. Putem interneta takođe mogu da pronađem više korisnih informacija brzo i lako i da bolje procenim šta je to što mi je nametnuto kao sadržaj, a šta je zaista nezavisni komentar u Srbiji danas", rekao je jedan od učenika foruma "Visa mladi lideri".

Više od 55 odsto mladih koristi internet svaki dan

Istraživanje je takođe pokazalo i koliki je danas uticaj interneta na mlade u Srbiji. Više od 55 odsto ispitanika koristi internet svaki dan (u Srbiji postoji ukupno 35.3 odsto internet korisnika), 11 odsto kaže da ga koriste povremeno, a samo tri odsto je reklo da uopšte ne koristi internet. Prema istraživanju kompanije, 46 odsto ispitanika u velikoj meri koristi društvene mreže (Facebook, Myspace, Twitter), prevashodno da bi ostali u kontaktu sa prijateljima. Samo 15 odsto izjavilo je da ne koriste društvene medije uopšte, a 39 odsto ih koristi s vremena na vreme.

Mladi traže informacije o zaposlenju, jeftinim putovanjima, školovanju...
Mladi u Srbiji aktivno planiraju svoju budućnost i imaju potrebu da budu informisani o finansijskim i drugim pitanjima. Na pitanje, koje su to teme koje bi oni voleli da vide u medijima, većina ispitanika je rekla da bi želela da pročita članke na temu kako pronaći posao, kako rukovoditi novcem, da dobije savet o napredovanju u karijeri, ili da pronađe izvore stipendija za dalje školovanje.

Pored ovog, većina učesnika bi volela da u medijima može da pronađe informacije o novim svetskim trendovima i tehnologijama, o mogućim jeftinijim putovanjima, kao i kulturnim događajima u inostranstvu.


Nezadovoljni tretmanom u medijima
Mladi kažu da su u domaćim medijima predstavljeni kroz dva stereotipa: kao oni koji vole da se zabavljaju i izlaze (28 odsto) ili kao netolerantni huligani (13 odsto).

Dvadeset i pet odsto ispitanika odgovorilo je da su mladi u Srbiji u medijima predstavljeni kao talentovani sportisti ili buduće sportske zvezde, odnosno kao savršeni primeri mladosti i lepote. Samo 11 odsto ispitanika misli da su mladi u domaćim medijima predstavljeni kao napredni i sposobni.

Umesto navedenih primera, mladi bi želeli da budu viđeni kao budući lideri koji su uspešni u poslu, ili kao ambiciozni, vredni i kreativni pojedinci koji planiraju da ostanu u Srbiji i tu izgrade budućnost.

Učesnici konferencije Visa mladi lideri izrazili su nezadovoljstvo načinom na koji tradicionalni mediji u Srbiji zastupaju teme koje su za mlade značajne. Samo sedam odsto ispitanika koji su učestovali u istraživanju veruje da mediji u Srbiji u potpunosti razumeju potrebe i interese mladih, 73 odsto misli da su teme koje bi bile od važnosti za mlade slabo pokrivene u medijima, dok 20 odsto veruje da mediji razumeju interese mladih, ali da i dalje ne nude odgovarajući sadržaj.

B.Tasić/ Foto: M. Perić, J. Jarić

[stamenko]

USKORO DIGITALNA ŠKOLA

Konkurs za projekat “Digitalna škola”  koji obuhvata opremanje digitalnih kabineta u svim osnovnim školama u Srbiji završen je 15. septembra. U Subotici je prijavu za konkurs podnela 21 osnovna škola od ukupno dvadeset i tri. Projekat sprovodi Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo u saradnji sa Pokrajinskom Vladom, vredan je 6.5 miliona evra, a prijavljeno je ukupno 2714 prijava.

Aleksa Zubić, učenik 7 razreda osnovne škole Matko Vuković kaže da mnoge vežbe iz informatike ne mogu da rade na računarima zbog njihove zastarelosti. On kaže da će im novi računari omogućiti da se malo više pozabave stvarima koje noviji računarski programi nude.

U osnovnoj školi Matko Vuković ima oko 15 računara na kojima trenutno učenici obavljaju nastavu iz informatike. Ti računari dobijeni su pre 4 godine, ali su već tada bili polovni. Ova škola, koju pohađa oko 700 učenika, prijavila se na konkurs za dobijanje 30 novih računara i uskoro očekuju da prostor za informatiku osveže novim i bržim računarima.

U Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo kažu da digitalni kabineti imaju od 15 do 30 mesta i da se dostava računara očekuju u drugom polugodištu.

U Ministarstvu smatraju da je ulaganje u mlade i njihovo obrazovanje neophodno za razvoj informacionog društva. Realizacijom ovog projekta omogući će da sve škole u Srbiji imaju savremene uslove za obrazovanje, nezavisno od stepena razvijenosti opštine.

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=74IKOXJHJa8&feature=player_embedded

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXLVII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5038_O%20HRI%C5%A0%C4%86ANSKOJ%20ASKETICI.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> ‎"O HRIŠĆANSKOJ ASKETICI"

A hrišćanstvo je asketesko samo po sebi. Želiš da budeš sa Hristom – moraš da žrtvuješ čak i dobro zbog boljeg i na zlo da odgovaraš dobrim, ukrepljujući u srcu dobra osećanja suprotna zlim.

Uhvatio sam sam sebe u razmišljanju da askete, koji demonstriraju svoje blistave navike blagočestivosti, trude se da obilaze sa strane kako opštenjem ne bi naudili svojoj «zvečećoj, skoro ledenoj čistoti». Takvi ljudi su zauzeti važnim poslovima – pažljivo istražuju kakvim zlim željama i strastima je obuzeto njihovo srce, i svima pokazuju da im ne treba smetati.

To su uvek ljudi, koji čitaju oce-askete, ali koji nisu shvatili suštinu Jevandjelja. I ne treba uzimati primer mračnog mizantropa koji zna sve o svojim gresima, o svojim i tudjim neprijateljima, lično zna i same neprijatelje, a Boga ne poznaje.

A hrišćanstvo je asketesko samo po sebi. Želiš da budeš sa Hristom – moraš da žrtvuješ čak i dobro zbog boljeg i na zlo da odgovaraš dobrim, ukrepljujući u srcu dobra osećanja suprotna zlim: gnevu – krotost, sebičnosti – darežljivost, zavisti – učešće u radosti ... Jer je «molitva od ljubavi, a ljubav od radosti, a radost od krotosti, krotost od smirenja, smirenje od služenja, služenje od nade, nada od vere, vera od poslušanja, poslušanje od prostodušnosti» (prep.Makarije Veliki).

I ipak samo jedna suprotnost vrline poroku za dostizanje pravednosti može da bude još jedno iskušenje, jer «pravednost» sama po sebi ne treba da postane glavni cilj hrišćanskog života. Takva je bila pravednost Starog Zaveta, na koju Gospod upozorava: «Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša od književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo Nebesko» (Mt. 5, 20).

Lik askete, po kome se mogu proveriti svoje «duhovne strele» - je onaj koji dobro želi ljudima i odaziva se na tudju bol, radostan, prostodušan i otvoren za opštenje, uzdržan, gostoprimljiv i pažljiv prema drugima, odlučan, nelicemeran i miran, blagodaran jevandjelski čovek. Ili ako se setimo reči apostola Pavla, asketika je – težnja i trud, usmerena ka tome da bi svako od nas mogao da svedoči svojim životom: «Više ne živim ja, već živi Hristos u meni» (Gal. 2, 20).

Ko od nas sretne takvog čoveka (a takvi ljudi postoje, i treba ih sresti), njemu se posrećilo jer je došao u kontakt s onim ko je pravilno (pravoslavno) primio Blagu Vest. Biti pored takvog čoveka je dobro i prijatno, mirno i takav čovek uliva nadu. Treba se potruditi obratiti pažnju na to kako taj čovek živi, šta radi, upijati od njega koliko je to moguće, i uzimati njegov primer. U tome ima smisla!

prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic

preuzeto sa http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/o_hrianskoj_asketici/

Vujicic Dragana OCE GAVRILO JA MISLIM DA STE VI NAMA PRIMJER U HRISCANSKOJ ASKETICI.IMATE SVE TE HRISCANSKE VRLINE SMIRENOST ,LJUBAV ,DOBROTA,RADOST ,NADU,VJERUI MNOGE DR.SAMO STO NE ZIVITE USAMLJENI U NEKOJ PUSTINJI.MISLIM DA JE VAMA GORE SA NAMA OVAKVIM KAKVI SMO,NEGO DA STE PO CITAV DAN I NOC SAMI SA BOGOM.I SAD MI PADA NA PAMET KNJIGA OD OCA KALISTA,KAKO MU JE LIJEPO BILO KAD JE BIO U PECINI KAD SU GA PTICE I MEDJEDI HRANILI.PUNO LJEPSE I MILIJE NEGO KAD JE BIO SA NARODOM I GRADIO MANASTIRE.BLAGOSLOVITE OCE GAVRILO I UZDRAVLJE...ZBOGOM

Jelena Stojanović Blagoslovite Oče. Mi se pored Vas osecamo mirni i ulevate nam nadu.. predivno je s Vama razgovarati i uciti od Vas. Hvala, Oče.

Milena Puaca Hvala Gospodu oce sto imamo vas. Uz vas se smirujemo ,ucimo da ne odsustanemo od Hristovog puta.Ispravaljamo se i trudimo da odbacimo starog covjeka ,da spoznamo svoje grehe pa i najmanje koji su okamenili nasu dusu.Kad padnemo vasa uvijek pruzena ruka nas doceka da se podignemo iz blata .Vas sajt nam uvijek pruzi odgovor za kojim tragama.Bog da vas cuva na jos mnoga ljeta .

Nenad Badovinac Danas nisam bio na treningu, ali sutra ću svakako otići.. osećam da će mi za tren ing trebati malo više energije kako bi izdržao i pobedio sve napore koje me tamo čekaju. Svaki trenin g je prava telesna borba. Ali posle toga kada se kemija u organiznu stabilizira i srčani puls normalizuje, tada je osećaj pobede pred očima i lakoća disanja u plućima. Sada sam siguran da se to može primeniti i sa duhovnom borbom. Duhovna borba se trenira asketskim vođenjem života koji je potreban svim ljudima, a ne samo monasima kako to moderni hrišćani danas misle. Askete trebamo svi biti, jer kao askete se možemo približiti duhovnoj pobedi između dobra i zla, a samim tim i Bogu. Naša duša teži ka Bogu, ka sreći, miru, radosti, većnosti. Ljudi se duhovnom borbom dovode u jednu duhovnu harmoniju, duhovno se usavršavaju i tako približavaju Stvoritelju. Ovo se odnosi na sve ljude, jer nije Hristos rekao samo monasima, "Budite savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski (Mt.5,48)" već se to odnosi na sve ljude, da svi budemo savršeni. Asketizam nam može doći samo kao sredstvo da budemo savršeni kao Bog Otac naš na nebu

Dunja Neda Pomaže Bog,oče!Upravo sam se vratila sa posla i sedoh da pročitam Vašu novu pouku.Mada umorna.Vaša me pouka okrepljuje.Sva veličina PRAVOG HRIŠĆANINA se vidi samo kroz jednu rečenicu:"Želiš da budeš sa Hristom-moraš da žrtvuješ čak i DOBRO zbog BOLJEG i na ZLO da odgovaraš DOBRIM,okrepljujući u srcu DOBRA OSEĆANJA suprotna ZLIM..."Zaista krotost,iskrenost,razumevanje tuge i bola svakog čoveka, mirnoća i suzdržljivost su najlepše vrline čoveka.Neka nas Gospod obdari tim vrlinama.Blagoslovite Oče.Amin! Bože daj!

Milena Lugonjić Blagoslovite Oče Gavrilo.Hvala Gospodu što imamo Vas i vaše poučne stranice iz kojih dobivamo snagu, smirenje, trpljene uzgajajući vječnu ljubav prema Hristu. Vaše stranice su melem za dušu, tražeći prave odgovore za svoje grehe.

Mijomir Čedomir Perovic Šta reći na sve ovo prethodno rečeno i napisano a ne ponoviti se ili ne daj Bože pogrešiti,nešto?Nedostojan sam ja rab Božiji,da bilo šta komentarišem i pišem!Mogu samo da čitam i učim od umnijih i pametnijih ljudi,a i to mi je velika privilegija i zadovoljstvo!Blagoslovite Oče Gavrilo,čast mi je da se Vama lično obraćam,ujedno sam neizrecivo srećan i radostan zbog toga!Gospode,pomiluj mene grešnog-raba Tvoga!Amin!!!

Vesna Zdravkovic a ljubav i askeza?

Marija Gasic Gajic Jako lepa fotografija " čoveka na nebu "

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog,blagoslovite oče Gavrilo.
Želim da bude dobar Hriščanin, želim da budem pravedna i dobra osoba, ali na tolika iskušenja nailazim i na tolike zamke da nekad mi se čini da sam još dalja od Boga. Teško je u ovom zemaljskom svijetu ostati nepristrasan, pravedan i na svako zlo odgovarati dobrim. Živjeti zemaljski bez zavisti veoma je teško. Ili bilo koji grijeh da navedem svi su jako prisutni. Na nama je da se trudimo da pobijedimo zlo u sebii da živimo sa Hristom-da žrtvujemo čak dobro zbog boljeg, da na zlo odgovorim dobrim. Teško je! Mnogo je teško! Valjda uz puno truda , molitve uspijem .

Snezana Bosnjakovic Pomaze Bog !
Da asketa nije samo onaj koji u pustinjama , pecinama u samoci trazi Boga i moli se za sav ljudski rod . Asketa je i ( obican ) covek koji u zajednici sa ljudima zivi i oseca svaku ljudsku dusu .
Ponekad zivimo pored takvog coveka , a ne znamo ili ne osecamo da je to on .Pored njega nam je dobro , prijatno , on,nam uliva nadu , poverenje , zelimo njegovu blizinu . To je ljubav i milost Bozija kad nam otvori oci da vidimo . Hvala Gospodu .

Saša Lazić ovaj naš monah na slici, bivstvujući u Isusovoj molitvi, ugašenih misli, prepušten je samom Gospodu...direktno, lišen svih zemaljskih briga u tom momentu se spaja na direktan izvor svakog asketizma, a to je Gospod...koliko god se trudili ako išta bez Gospoda pokušamo uzaludno je...savršeno je usklađena ova tema sa slikom i nije slučajna, zna o. Gavrilo kao i uvijek...ni cijeli život nije dovoljan da dosegnemo vrlo maleni stupanj asketizma ako se ne ponizimo, spustimo kriterije i mišljenje o sebi ispod svake granice i ne shvatimo da trebamo kao nojevi zabiti glavu u pjesak i predati se poslušanju onome tko zna, a uz nas ima onih koji znaju, nama je dovoljan i samo jedan...( pozivam se na sestru Draganu 0304_smile4.. ) Upravo zato, poznavajući neke askete, mogu naći svoj nivo asketizma, a to su milijuni svjetlosnih godina udaljeni od pravih, a to mi daje mogućnost i školu da shvatim: O ČOVJEČE SAŠA, ŠAMARAJ SE SVAKI DAN, DŽABE TI HLEB NA STOLU SVAKOG DANA KAD ZAHVALNOSTI NEMAŠ A GORDOSTI PREPUN.

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković) čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski, duhovna muzika po izboru O.Gavrila, o. Gavrilo čita iz knjige Žan Klod Larše  "STARAC SERGIJE"- Isusova molitva/..nastavak ,Blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 25.10.2010.

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 25.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 146 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 53, Bosne 42, Hrvatske 10, Nepoznato 9, Austrije 8, Nemačke 6, Slovenije 5, Makedonije 4, Švajcarske 2, Holandije 2, Italije 1, Crne Gore 1, Engleske 1, Amerike 1, Norveške 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[anastasija rimljanka]

Pomaže Bog,

povodom predhodne  teme  dijaloga crkve i mladih....Ne znam kako bi drugačije moglo približiti crkvu mladima na jedan savremen, interesantan način sem nekim od primera koje ću navesti, a koje su iskoristile neke Pravoslavne crkve ovde na Zapadu. Od svih Pravoslavnih crkava mogu reći da su Grci najmaštovitiji, pa i Pravosalvni Amerikanci. Izgrađuju  čvrste veze sa mladima kroz zajedništvo, obrazovanje, druženje...

Mladi, pripadnici određenih parohija, održavanju sastanke nekoliko puta godišnje na nivou Eparhije. Tada biraju svoje „parohijske predsednike“. Ovi zatim preuzimaju odgovornost unutar svojih parohija. U saradnji sa parohijskim sveštenikom, oni se uče liderstvu, a eto i načina da mladi preko svojih predstavika iskažu svoje želje i potrebe unutar same crkve.

Tokom godine, pored obaveznih časova katehizacije i prisustvovanja Sv. Liturgijama, omladina organizuje različite aktivnosti. Na primer:

Olimpijske igre uključujući takmičenje u odbojci, košarci, fudbalu, krosu...Zatim kreativne umtničke konkurse u književnosti (pisanje duhovne poezije, proze), muzici (kompnovanje duhovne muzike), fotografiji, vizuelnoj umetnosti.Zatim takmičenje u pisanim radovima.(Izabere se pravoslavna tema i mladi se takmiče u četiri  kategorije, podeljeni po starosnoj dobi.) Zatim tu je projekat kada svake godine članovi izberu način kako mogu da svedoče svoju veru pomažući drugima.( Prikupljaju se dobrotvorni prilozi, zatim organizuju čišćenja dvorišta starijim parohijanima, pripremaju se mali pokloni i organizovane posete bolesnicima po kućama ili bolnicama, staračkim domovima.Grupa se najčešće moli  i pali sveće za one kojima pomaže. )Svake godine srednjošklcima – diplomcima, koji su pripadnici ovih grupa pri pravosalvnim crkvama  šalju se paketići u kojima se nalaze male ikone, molitvenici, brojanice... Jednom od svojih članova, najboljem učeniku-učenici koji se upisuje na studije, a ispunjava određene kriterijme, uručuje se određena novčana nagrada.(koju verujem prikupljaju roditelji, parohijani, a služi kao neka vrsta motivacije ostalima).

Npr. Srpski Pravosalvni Manastir u Čikagu organizuje letnje kampove za našu spsku decu-omladinu. Kamp traje po dve nedelje tokom letnjeg raspusta, te tako više grupa poseti manastir tokom leta. Za to vreme mladi tu obitavaju, prvenstveno prate manastirski molitveni raspored, život, a potom im se organizuju različite aktivnosti, između kojih i dnevni razgovor sa jednim od monaha koji je zadužen za njihovu duhovnu nadgradnju tokom ovog vremenskog perioda.

Eto to su neke od ideja.Mislim da bi ovo bilo interesantno uvesti i u neke naše parohije, manastire...

Svako dobro 0120_angryy

[o.Gavrilo]

 

                                                              ŠTA AKO JE SVE UZALUD?

…Natalija je mogla da otvori vrata i izadje na ulicu; i tog trenutka kada bi se ta vrata otvorila i ona izašla, ona bi ponovo bila Natalija, a ne Zoja; nad njom više ne bi visila smrt …Ali ona nije izašla. Krhka devojka se pokazala jačom od Petra.

Autor: Mitropolit Antonije Surožski

Izvor: Škola molitve, M., 2002.

Želim da vam ispričam o jednoj ženi koja je po ljudskom rasudjivanju samo poginula, a za verujuće srce i za one koji shvataju, zadobila pobedu večnog života za sebe i za druge. Ta žena se zvala Natalija; nije tada imala trideset godina. Bio je rat. U predgradju jednog gradića skrivala se žena sa dvoje dece: Zoja, mali Andrej i mala Tatjana. Nju su tražili; bila je suvišna na zemlji. Ona se skrivala u pustoj kolibi i čekala vreme da izbegne smrt i spase svoju decu. Uveče je neko pokucao na vrata. Otvorila je sa strahom i susrela se licem k licu s njoj dotada nepoznatom Natalijom. “Ti se zoveš Zoja?” – upitala je Natalija. – “Da”. – “Traže te, treba da se skloniš, neko te je izdao…”. Zoja je gledala Nataliju (bile su istog uzrasta) i rekla: “Gde da idem? Ovi mališani ne mogu daleko da idu, prepoznaće nas”. I tada je Natalija uzrasla u meru toga što Jevandjelje naziva bližnjim; rekla je: “Tebe Zoja niko neće tražiti, ja ću ovde ostati umesto tebe”. – “Ali ubiće te!” – rekla je Zoja. “Nije važno, ja nemam dece..:”. I Zoja je otišla a Natalija je ostala.

Čovek ne može da zamisli šta se sve dešavalo te noći; ne mogu se zamisliti sve ljudske predsmrtne borbe. Ali možemo da zavirimo u Jevandjelje i upitamo se šta se dešavalo u Nataliji kada je po liku Hrista Spasitelja, polagala svoju dušu za drugog čoveka, davala je svoj život da se neko drugi spase.

Setite se Getsimanskog vrta: bila je noć, tamna, hladna noć. Hristos je bio sam u toj noći. Sledila Mu je nekako nepotrebna smrt; ne Njegova smrt; On je umirao našom smrću – ne Svojom; u Njemu nije bilo ničega što je zasluživalo smrt ili moglo da Ga prinudi da umre. On je bio bez greha; u Njemu nije bilo nepravde; u Njemu nije postojao mračan svet; On je čekao našu smrt da bi nas oslobodio večne smrti. O, mi nastavljamo da umiremo na zemlji, ali to već nije ta smrt! Umreti pre Hrista značilo je da se prekida i mala veza vere, veza duševnog jauka, i čežnje za Bogom; pre Hrista su i pravedni I grešnici odlazili od lica Božijeg. Eto te smrti više nema, otkako je Hristos umro i vaskrsao, otkako je On zavapio: “Bože Moj, Bože Moj zašto si me ostavio? – s nama podelivši svu dubinu čovekove bogoostavljenosti, njegove napuštenosti, otkako je sišao u ad, slično svakom čoveku koji umire, bio zarobljen i razorio ta ad, unoseći večni život u oblast konačne smrti …

Umirao je, čekao smrt Hristos – radi drugih. I Natalija je u zgusnutom mraku čekala da joj dodje smrt; ne njena smrt – Zojina smrt. Hristos se borio sa predsmrtnim užasom: Bože da Me mimoidje čaša ova …Zar mislite da tridesetogodišnja devojka Natalija nije plakala pred Bogom? Hristos je tražio ljudsku pomoć – pogled, stisak ruke; tri puta je išao kod trojice učenika koje je On izabrao, kojima je rekao: “Pobdite sa Mnom”, - I tri puta su oni spavali. Niko Mu nije pružio ruku, niko Mu nije rekao ni reč, niko Ga nije pogledao ljudski. Natalija je sigurno poželela da joj neko kaže: “Ne boj se Nataša! Posle smrti će doći večni život; ne boj se Nataša – ja sam s tobom!” Ali tama je ćutala – i niko joj to nije rekao.

Te noći je najjači od učenika Petar pošao za Hristom, kada su Ga vodili na nepravedni sud. Zajedno sa Jovanom oni su došli do arhijerejeve kuće; njih nisu pustili kao Hristove učenike. Jevandjelje svedoči veoma strašnu reč: njih su pustili jer je Jovan bio tamo poznat. Pustili su ih kao svoje, a Hrista, njihovog Učitelja i Boga, su vukli tamo, da bi Ga osudili na smrt, istukli, ponizili, oklevetali i predali na raspeće. Oni su ušli, njima nije pretila nikakva opasnost, i medjutim mlada služavka i nekoliko muškaraca koji su se grejali pored vatre su rekli: “Mi te poznajemo, ti si takodje bio u Getsimanskom vrtu: ti si Galilejac, prepoznajemo te po govoru” – da bi se Petar tri puta odrekao od Hrista: “Ne poznajem tog Čoveka! Ja nisam s Njim, - ja sam – s vama…On nije rekao “ja sam s vama”, ali zar se može reći “ja nisam s Njim” i ne podrazumevati ovo drugo. Petar je izašao, - bilo mu je strašno …I Hristos se okrenuo; On je pogledao na Petra kroz otvoren prozor na tom mestu gde su Mu sudili, gde su Ga tukli, i Petar je gorko zaplakao. Ali Petar je izašao, on je bio na slobodi, on već nije tamo gde smrt diše …Natalija je mogla da otvori vrata i izadje na ulicu; i tog trenutka kada bi se ta vrata otvorila i ona izašla, ona bi ponovo bila Natalija, a ne Zoja; nad njom više ne bi visila smrt …Ali ona nije izašla. Krhka devojka se pokazala jačom od Petra.

Setite se još i ovoga: u predsmrtnom užasu, u tamnici se nalazio najjači čovek, najveći od svih na zemlji rodjenih – Jovan Krstitelj, Hristov prijatelj. On je čekao smrt; i odjednom se pred licem smrti pokolebala najjača duša koja je ikada živela na zemlji. On je poslao dvojicu svojih učenika da pitaju Isusa: “Da li si Ti taj koga smo čekali, ili da čekamo drugog?”. Pitanje izgleda jednostavno ali evo šta ono znači: “Jesi li Ti taj koga smo očekivali kao Spasitelja sveta, zbog Koga sam ostavio svu svoju mladost u pustinji, bio omrznut i stran svima, I sada očekivao svoju smrt (kako je on sam govorio: “Ja moram da se smanjujem da bi se Hristos uvećavao”). Ali ako to nije taj Isus, Koga je on krstio na Jordanu, i ako On nije Spasitelj – tada sve postaje bezumno i pretvara se u košmar besmislenosti; tada su mladalačke godine zaista izgubljene, tada nije morao da bude stran ljudima, odbačen i sam; zbog čega sada da umre obmanut maštom i Bogom … Isus mu nije dao nikakav odgovor. Protoku je dao proročki odgovor; “Idite k Jovanu i recite šta vidite: slepi progledavaju, hromi hodaju, siromašni blagoveste, - blažen je onaj koji se ne sablazni o Mene”..I umro je Jovan.

Sigurno je i Natalija takodje u toj zgusnutoj tami, u toj sveprožimajućoj hladnoći, pred licem nastupajuće smrti mislila: “A šta ako je sve uzalud? Šta ako ja umrem a Zoju uhvate i decu ubiju?”. I niko joj ništa nije odgovorio. “Samo veruj, Nataša, - govorila joj je duša, - samo veruj i umri”. I ujutru je umrla …

I da se sve završilo na tome, to bi bila samo priča o tome kako je velika ruska duša umela da zavoli i uzraste u meru svog Učitelja-Hrista. Ali time se nije sve završilo. Zoju poznajem, ona je starija žena, a Andrej je – moj vršnjak, Tanja je mladja. I nekako pričajući mi o Nataliji, neko od njih mi je rekao: “Znate ona nije uzalud umrla; evo već kako mnogo godina živimo s tom mišlju da je ona umrla našom smrću, - a mi smo dužni da proživimo njen život, tako kako bi ona proživela na zemlji: u meri punoće rasta Hristova!”. Setite se apostolskih reči: “Ne živim ja, već živi Hristos u meni!”. Ona kao da je umrla na zemlji; ali sećanjem, duhom, silom, nadahnućem, ona sada živi utrojenim životom, u troje ljudi, koji se trude da prožive tako da bi njenom smrću bili živo seme.

I zato kada je oko vas tama, kada je strašno, kada vam se čini da se nema snage, da je krhkost naša ljudska, crkvena, hrišćanska takva da ne može da joj se suprotstavi – setite se Natalije. Ona je svojom krhkošću pobedila adske sile, ljudsku nemoć, uzrasla je u meru Hrista i dala novi (verom- večni) život ne samo troma ljudima, već može biti i vama ako je moja reč došla do vaše duše; i meni – jer ne mogu bez suza da slušam ovu priču; i mnogim, mnogim drugima. A sada ona, krhka devojka, moli se pred Bogom snažnom molitvom. Daj nam Gospode da primimo to seme života i da ga uzgajimo kako bi donelo plod. Amin.

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_2095.html

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 26.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 149 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 57, Bosne 47, Hrvatske 8, Makedonije 8, Nepoznato 6, Austrije 6, Nemačke 5, Engleske 2, Slovenije 2, Švajcarske 2, Italije 1, Amerike 1, Danske 1, Crne Gore 1, Holandije 1, Švedske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković) čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski, duhovna muzika po izboru O.Gavrila,„Duhovna i duševna stradanja koje trpe muževi i žene kao posledica pobačaja“ - Razmjere grijeha čedomorstva sa duhovne i medicinske strane sagledavane su u ponedeljak veče 25. oktobra i na duhovnoj tribini u Parohijskom domu Svetosavskog hrama. Uvodna izlaganja za predavanje pod naslovom „Duhovna i duševna stradanja koje trpe muževi i žene kao posledica pobačaja“ podnijeli su jerej Vladimir Marković, sekretar Vjersko – dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko – karlovačke i  dr Bojan Cakić, sledbenik dr Stojana Adaševića i član nevladine organizacije Centar za brigu o porodici. Govorilo se i o post abortivnom sindromu koji  se iskazuje u više oblika i koji u kasnijim godinama majkama, a često i očevima pričinjava velike duševne patnje. Tribinu je vodila pravoslavni publicista Janja Todorovića.-(Preuzeto sa radio Svetigora) , Blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 26.10.2010.

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXLVIII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5039_BRAK%20ILI%20MONA%C5%A0TVO.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> "BRAK ILI MONAŠTVO"

‎- Oče Aleksandre, da li se u našim poslednjim vremenima može tvrditi da je monaški put poželjniji i smatrati da je danas teže spasti dušu u porordici? Da li je porodični put isto tako spasonosan kao i monaški?

- Pitanje je veoma karakterist...ično i takodje predstavlja znak našeg vremena. Rekli ste: “u našim poslednjim vremenima”. Nama nije dato da znamo vremena i rokove. Mi ne znamo da li su naša vremena poslednja ili ne. Takvo stanje se u istoriji više puta ponavljalo. Iskreno govoreći, meni se takodje čini da se istorija čovečanstva neće dugo još odvijati, ali ipak ja ne znam da li će kraj biti dok sam još živ, ili će to biti za života moje dece i unuka, ili još kasnije.

Tako da ja ne bih ništa tako odredjeno tvrdio o poslednjim vremenima. Što se tiče toga gde je poželjnije spasavati se – u manastiru ili porodici, u Božijim očima su oba puta podjednako spasonosna, a konkretan izbor zavisi od individualnog duhovnog nastrojenja svakog čoveka. Blagoslov za manastir, kada duhovnik tako radikalno opredeljuje život čoveka koji mu je poverio svoju dušu i svoju sudbinu je – momenat izuzetno tajanstven, individualan izmedju duhovnika i duhovnog čeda. Monaštvo je – put izabranih. Monaha je uvek bilo malo. Istina, u Rusiji je pre revolucije bilo oko milion monaha dok je carevina imala 180 miliona stanovnika. Ali tada je sav narod bio pravoslavan.

Način života, i tradicija su bili orijentisani na crkveni ritam i čoveka je sve obraćalo ka Crkvi. U crkvama je služilo oko sto hiljada sveštenika. Danas ih ima otprilike 18 hiljada … Tada je narod postojao kao jedna celina. A danas smo rasparčani, podeljeni, danas po meni nema ni pomena o narodnoj blagočestivosti, o crkvenom životu, o duhovnim vekovima osvećenim tradicijama – sve je to razrušeno, i veoma često izopačeno. Od koga se danas stvaraju monasi? Od mladih ljudi, često neiskusnih, koji žive u ovako obezboženo vreme, kada zloba vlada svuda naokolo i čak i struji u našim venama – tako se duboko usadila u nas.

Mi kao da smo se srodili sa tom zlobom – čak je i ne primećujemo …A ako se uporedimo sa živim likom iz prošlog veka – dadiljom Arinom Rodionovom iz Puškinovog dela? Nikako nije bilo moguće zamisliti da je ona mogla da se naljuti na nekoga. A uzmite primere iz ruske klasike: Tatjaninu dadilju iz “Evgenija Onjegina”, pa čak i Saveljiča iz “Kapetanove ćerke”. I uopšteno govoreći čak iako se ličnosti iz ovog predivnog Puškinovog dela čak i gneve onda je to veoma zabavno. Zato što u njima nema nikakve zlobe. A kod nas je unutra u nama. Prožima nas kao vazduh koji dišemo, uselila se u naše telo i krv.

I danas duhovnik uzima na sebe ogromnu odgovornost kada upućuje svoje duhovno čedo u manastir, jer je veoma strašno pogrešiti u tome.

Jednom je kod mene na ispovest došla žena malo čudno obučena: imala je kao neku dugu suknju, pa da li je to bio podrjasnik, a na glavi skufija, nakrenuta kao beretka. Pokazalo se da je to monahinja. Počela je da se ispoveda. Kažem joj: “Kako se ti to kaješ samo za obične grehe koje čine i obični mirjani? Ti si monahinja?”, a onda odgovara: “Ne, ja sam čak shimnica!”..” Kažem joj: “Mati moja, i ti se kaješ za razdražljivost, za uvrede, za zlopamćenje – kao i svaki drugi parohijan?! Kakva si ti to shimnica?..”Jer shimnik je molitvenik za ceo svet, a ova nesretnica luta sada od crkve do crkve (video sam je u nekoliko crkava) …Ko ju je postrigao i zašto? Kako je bilo moguće zamonašiti takvu dušu neučvršćenu u veri?

To je njena lična tragedija i tragedija onoga ko ju je postrigao jer će on dati odgovor na Strašnom Hristovom Sudu što je tako opredelio sudbinu čoveka koji za tako nešto uopšte nije bio spreman. To je u širem smislu i tragedija naše Crkve jer se stanje te obogaljene duše nekako prenosi drugima. To je tajanstven momenat o kome apostol Pavle kaže da smo mi telo Hristovo, i kada strada jedan član onda strada i celo telo. Možemo čak i da ne znamo da li neko strada ili ne, ali se to na neki način saopštava svakome od nas …Tako da je pitanje monaškog puta – veoma tajanstveno. A ja mogu samo da kažem da sve zavisi od nastrojenja duhovnog oca i čeda kome on daje blagoslov za taj put – izuzetan, uzvišen, neobičan. Ali to je put samo za odabrane. I ne ići po njemu iz duboke unutrašnje potrebe već “po poslušanju” samo što se u nekim krugovima oko crkve formiralo mišljenje da se u “svetu ne spasavaš” – je krajnje nerazumno i lakomisleno…

Kako kažu iskusni duhovnici, monaštvo je – put za ljude koji su bogati ljubavlju, koji umeju da vole (a ne da odlaze u manastir zbog svojih nedostataka misleći da će tamo dobiti ono što im nedostaje u životu) i nose svu punoću svoga srca, svu lepotu svoje duše radi toga da bi u manastiru prosijali takvom svetlošću, kakvom je u svetu teže prosijati radi životnih uslova, da bi se oslobodili od svega i da im ništa ne bi smetalo da se u potpunosti predaju Bogu i služe Mu svom snagom i lepotom svoje duše …A porodica je – škola ljubavi koja se projavljuje bukvalno u svemu. Naprimer mala deca su veoma često jogunasta i šta da radi majka koja se još nije oporavila od porodjaja niti se naspavala?

A dete plače noću i ne zna da majka nema snage, ili da je boli stomak ili još nešto - ono plače ne razlikujući dan i noć …Koliko je ovde potrebno trpljenja, kakav treba da bude podvig smirenja i ljubavi, da bi se podneli kaprici malog deteta, koje plače ne zato što je loše ili zlo, već zato što njemu nije dobro – i treba izdržati i ne gneviti se zbog tog plača!

Zadivljujuće je kolika je ranije bila duboka rezerva smirenosti kod ljudi – majku ništa nije moglo da izvede iz takta. A danas se može videti i čuti kako se žene gneve, viču. One ne umeju da vole, ne žele da vole – jer je podvig čak i voleti svoju decu. I to veoma težak podvig. Zato se mladencima u vreme Tajne venčanja stavljaju venci na glavu – kao venci carski, slavni, zadivljujuće lepi, a s druge strane kao mučenički. Zato što Crkva zna da brak uopšte nisu ruže, već težak ali istovremeno radostan put koji zahteva veoma veliku snagu, savladjivanje prepreka i svojih sopstvenih nedostataka.

prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic

preuzeto sa http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/brak_ili_monastvo/

Dragan Kovačević Pitanje nije na mestu. Nije moguće svetu tajnu braka suprotstaviti monaštvu i obrnuto. Naročito ako se treba opredeliti šta je "bolje" a šta " lošije" od ponuđenog.

Jadranka Marović Dobro pitanje!

Dejan Bićanić Ljudi su kao elementi u periodnom sistemu elemenata ! Svi smo ga učili uškoli! Svaki element teži da postigne stabilnu elektronsku konfiguraciju! Iz tog razloga se sjedinjuje sa drugim elementima! Jedan manji broj elemenata u periodnom sistemu se nazivaju plemeniti gasovi! Oni imaju po svojoj prirodi stabilnu elektronsku konfiguraciju i nemaju potrebu da se sjedinjuju sa drugim elemntima!
Tako se i neki ljudi rađaju sa monaškim prizivom i oni treba da se monaše ,po daru Božijem ,dok oni drugi treba da idu u svetu tajnu braka,sjedinjujući se i stvarajući stabilnu bračnu konfiguraciju !

o.Gavrilo Ova tema nije postavljena da se glasa ili neka vrsta kviza da bi se sakupili nekakvi bodovi već je tema za komentarisanje.

Dimitrij Slavov Oce zasto ako je brak sveta tajna i ljudi isto tako i u braku mogu da se podvizavaju,ipak malo ili upste nema svetitelje koje su se podvizavali u brak???

Zoran Monevski SVETI JOVAN KRONŠTADSKI

Sanja Knežević Zorić Oče Gavrilo, ovo za kviz ste u pravu Ali šta ja da kažem nakon ovih poučnih priča i tekstova - nego da mi se sviđa.Sviđa mi se pouka svake priče koju postavite.

Milena Madzar Ja mislim da se to sve desava po Bozijem promislu i da ljudi se radjaju za to da budu Monasi i Monahinje ,mnogi ljudi pomisljaju da se zamonase i predaju zivot Gospodu'ali ima i onih koji bjeze od zivotnih problema ali konacna odluka je od Boga.

Saša Lazić čitajući ovo u najmanju ruku divno i jednostavno objašnjenje oca Aleksandra za tako kompleksnu stvar dolazi mi misao kako je i najkompliciranija tema jednostavna kad se nađe u rukama smirenog i duhovno uzrastalog čovjeka kakav je, vidi se, otac Aleksandar vjerujte mi, unazad nekoliko dana već nekoliko puta sam čuo od braće: MA KO ME NATJERA SAMO DA SE OŽENIM? ovo pitanje koje se motalo po njihovim glavama nije tu zato što im je u braku lako i divno, nego borbeno i trnovito, a i sam ih razumijem:) e, ali kad se sjetim teških bdjenja i borbi monaha sa samim sobom i sa zamkama lukavaca, borbi duhovnika protiv svojih i još više naših demona, tek onda shvatim kako je naš bračni put iako težak ipak lakši...ZATO JE PUT MONAHA PUT ODABRANIH I NIJE ZA SVAKOGA, ZATO MNOGI NE PROĐU VEĆ KAO ISKUŠANICI... a svjedoci smo mili moji da ni mnogi "iskušanici" u braku ne prođu i čim prije rastanu se, to je šteta jer taj trnoviti put trebamo doživit kao našu "monašku" borbu jer to uistinu i jest...ZNAČI, MONAŠTVO I BRAK SU PROŽETI JER SU TO SAMO RAZLIČITI PAKETI KOJIM NAS GOSPOD SPASAVA, ALI TREBA U OBA SLUČAJA USTRAJAT.

Jovan Hrnjakovic I danas duhovnik uzima na sebe ogromnu odgovornost kada upućuje svoje duhovno čedo u manastir, jer je veoma strašno pogrešiti u tome.
Sa ovim se slazem,nisu svi za monaštvo,monasi treba da su poslušni svome duhovniku,bez rezerve,al je i presudno vaspitanje,šta su poneli od kuđe je olakšavajuća okolnost,Čuo sam oče da su monasi kao deca,on bez duhovnika nezna ništa,dok ne stasa i poraste duhovno.Arhimandrid Gavrilo sad blazeno počivši,mislim da je došao iz Juzne Amerike u manastir Slance kod Beograda ,i posle nekog duzeg vremena se tamo i upokojio, Otac nam je rekao,,vi tamo u svetu se spašavate,, Oče znam da je bio prozorljiv jer mi je kroz priču ukazao na neipoveđen greh,Hvala oče Gavrilo na poukama i srećan praznik Prepodobne Mati Paraskeve neka va Ona čuva + + +

Nedeljko Kecman POSTO JE GOSPOD ISUS HRISTOS SVETIONIK SVIMA NAMA SVI MI TREBA DA SMO U ZAJEDNICI . DZABE CEMO BITI ILI JEDNO ILI DRUGO AKO SE NEDRZIMO BOZIJIH ZAKONA . U JERUSALIMU SE PAR PUTA POTUKLI MONASI , KAKAV PRIMER ,A I KOD NAS JE TOGA BILO . BRAKOVI SE RASPADAJU . SVE OVO JER NENOSE ISKRENO BOGA U SEBI ,NEGO SAMO NA JEZIKU LANCICIMA I KRSTICIMA I HVALISANJE DA SU VERUJUCI , SVE JE LAZ...CAST I SLAVA OD BOGA KO SPROVODI ZAKONE .

Jovan Hrnjakovic Lepa slika Oče Gavrilo ,,Angeli,, + + +

Nedeljko Kecman NA KRAJU KRAJEVA BOG JE DAO SLOBODNU VOLJU COVEKU GDE CE SE OPREDELITI ALI DA TO ZA DOBRO BUDE .

Aleksandra Ajka Glavinic za koji god od ova dva puta da se covek opredeli cilj je isti...

o.Gavrilo Kratko i jasno brate Nedeljko, bez mnogo mudrovanja, ko misli da mu je bolje neka i bira krst koji hoće da nosi i podvig da izabere.

Veka Crnjanski Blagoslovite,o.Gavrilo!Zaista je tačno da ne spasava mesto već način života!A takođe je tačno da se u manstir i u monaštvo ne ide zbog "razočaranosti" već "Očaranosti"Bogom i Božijom ljubavlju!Ljubav monaha prema svim ljudima je tolika da on želi samo Boga i život posvećen Bogom,radi velike ljubavi prema celom čovečanstvu!U tome on oseća radost i zato je monah-molitvenik za ceo svet!Brak je takođe svetinja gde svako ima svoje poslušanje a cilj je svima(i monasima i onim u braku) -Hristova ljubav i ljubav u Hristu!

Nikola Marinković Draga braco i sestre malo toga ja gresan imam da kazem osim da covek moze da se ostvari u oba. Najbolji primer za to vam je zivot Igumana Save Rukumijskog koji je upravo postigao oba. Ostvario se kao roditelj i kao duhovnik.Neka mu je vecna slava i milost Gospodnja.

Ivan Zelić Mislim da nije pitanje što MI MISLIMO da je bolje, nego je pravo pitanje na koji nas put BOG POZIVA. I najsigurnije ćemo se spasiti ako slijedimo put na koji Bog poziva baš svakoga pojedinoga od nas. Jer samo On najbolje zna koji je put najbolji za svakoga od nas.
Onaj koji bude izabirao "lakši" put, taj će mu put sigurno poslije izgledati teži.Nažalost, mladi danas masovno ne biraju ni brak niti monaštvo, jer im jedno i drugo izgleda previše zahtjevno.Ali mi ne možemo biti sretni sami u svojoj sebičnosti. "Za sebe si nas stvorio, Bože moj, i nemirno je srce naše dok se ne smiri u Tebi!" (sveti Augustin)

Blazo Markovic to je sve u rukama bozijim,nismo mi konpotetni da o tome komentarisemo,na nama je samo da se molimo bogu,a bog ce se ostalom postarati i sve to prepoznati

Jovan Hrnjakovic Bravo Nikola pozdravljam te,i u Rusiji se tako radilo i ponegde radi,kada deca stasaju i odrastu,Matuškta u zenski manastir,Bađuška u muški,i spremaju se za Carstvo Nebesko,ima i toga + + +

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog , blagoslovite oče Gavrilo.
Brak je isto tako težak put kao i monaštvo, u braku treba da dvoje ljudi odgoje djecu i izvedu na pravi put, da se brinu o njima i da ih uče o dobru i zlu,da to dvoje ljudi nauči da se vole i da poštuj...u jedno drugo. Da na iskušenja odgovore zajedno jako i da brak i porodicu sačuvaju kao cjelinu i da svojoj djeci ostave u nasljeđe da se i isto tako brinu o svoj porodici kao svetinji.
Monaštvo je zajednica ljudi koji zajedno sa Bogom brinu o čedima svojima to jest o nama grešnoj djeci njihovoj.
I jedni i drugi se brinu o djeci svojoj , pokušavajući da djecu izvedu na pravi put i sačuvaju od iskušenja i zla.
I jedni i drugi imaju težak zadatak da se izbore sa nedačama i da se sami ne okaljaju u grehu. Jako je teško sve to istrpiti i sve te muke ponijeti, ali svaki čovjek koji je jak u vjeri i ide pravednim putem na da izabere pravi put i krene njime, vođen Božijom rukom. Bar ja tako svatam i razmišljam prosto i ljudski o svemu ovome.

Beba Djuricic hvala vam Oče Gavrilo za ovako lijepe i poučne priče

Milan Medenica fin tekst.ali ne mislim da je život sveden na ''anku ili kamilavku'' izbor, mislim da je pre Sveto Pričešće odraz spasenja, podviga i ljubavi - a ne prilaze putiru samo bračnici ili monasi.

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo! Pomaže Bog,svim verujućim! Zahvalna sam Vam,Oče,na novim poukama koje ne samo da prosvećuju već i rešavaju naše unutrašnje dileme.Istina je da živimo stresno;da su deca u nezavidnom položaju s obzirom na minula vremena kada su majke MOGLE BITI MAJKE;kada je porodica bila ispunjena mnogo više Blagoslovom Božijim ´nego sada.`Jeste da je teško,preteško,obavljati svoj posao s ljubavlju-ali se MOŽE; voleti svoju decu i svu našu decu-ali se MOŽE;voleti sve bližnje svoje- i to se MOŽE;a GOSPODA ...pa,ako mi NJEGA VOLIMO u tako teškim vremenima - koliko će onda ON voleti nas?! Poželimo,draga braćo i sestre,od GOSPODA NAŠEGA,da nam podari snagu i da sve naše DOMOVE pretvorimo u MANASTIRE koje će ispunjavati molitveni duh,skromnost,trpljenje - BOŽIJA REČ. AMIN! BOŽE DAJ ! Blagoslovite,Oče!

Jelica Vučetić Bilo koji put da se izabere,tezak je.I svaki zahteva trpljenje,i poslusanje,i ljubav,jedino tako se stize do cilja.

Bojana Srbljak Ne može se poreći različitost između monaškog i bračnog života, ali ta različitost ne menja zajedničku odgovornost i monaha i ljudi u svetu prema Bogu i zapovestima Njegovim. Obe staze zahtevaju napor i odlučnost, a kojom će stazom neko krenuti jeste predmet ličnog izbora.

Toma Dackovic Pomaže Bog!
"Svi smo mi monasi, manje ili više".
(citat o. Raše)

[stamenko]

IMATE REČ, "PRIJATELJU" INTERNET PRETRAŽIVAČU!


iguman Danilovog manastira Petar (Mešćerinov)

Kako se Crkva odnosi prema internetu? U molitvi postoji prozba «i ne uvedi nas u iskušenje», a na mreži su iskušenja na svakom koraku.

O paradoksima interneta u razgovoru sa dopisnikom časopisa Anom Palčevom rasudjuje rukovodilac jednog od pravoslavnih foruma, iguman Danilovog manastira Petar (Mešćerinov), koji je i upravnik Škole omladinskog služenja pri Patrijaršijskom centru za duhovni razvoj dece i omladine.

- Kako se vi odnosite prema tome što ljudi počinju da se mole pred ekranom računara? Ne odvlači ih li to od crkve – jer je jednostavnije moliti se pred monitorom i ne treba nigde da se ide ...

- Molitva je obraćanje srca k Bogu. Ako ikona koja se pojavila na ekranu predstavlja povod za to, onda u tome nema ničeg lošeg. A čovek može da se ne moli a da stoji u crkvi. Danas naprimer postoje kasete sa snimcima raznih molitvi, Psaltira. Stavio sam kasetu u magnetofon, pritisnuo dugme – i čuju se jutarnje ili večernje molitve. A da li će se ljudi pritom i sami moliti – to zavisi od njih. Internet se može razmatrati kao povod za molitvu. Ali taj povod može da se nadje u svakoj situaciji.

Slika ikone koja se pojavila na ekranu nije osvećena. Ali ja mislim da niko neće otvoriti akatist i čitati ga pred monitorom. Dovoljno razgovaram sa omladinom i nisam primetio da bi veliki broj ljudi pretpostavilo molitvu pred monitorom molitvi u crkvi. Jer internet je virtuelni prostor, i na njemu može postojati samo informaciono uputstvo za ikonu.

Ili uzmimo internet-linkove sa molbama «molimo za molitve». Neko može da sakupi stotine molitvenika, ali ti ljudi često i ne znaju za koga se mole. Medjutim to nije problem interneta. Na Zadusnice nam donose u oltar kilometarske cedulje, koje sveštenici treba da pročitaju. Mi takodje ne znamo te ljude koji su na njima zapisani. Ili na radiju «Radonjež» čujemo u svakoj emisiji: «Braćo i sestre molimo vas pomolite se» - i dalje nabrajaju imena. I kada to čuješ, misliš u sebi: «Gospode pomozi!». To je takodje povod za molitvu. Ako imamo tako strog pristup, onda mi i u crkvama treba da se molimo samo za one koje znamo.

Čini mi se da će taj internet-povod za molitvu zauzeti neku svoju nišu, ali to neće biti masovno. Posebno kod nas, s našim obrednim prihvatanjem Crkve. Ljudima će uvek biti važno da sami dodju u crkvu, celivaju ikone u njihovom «realnom» a ne virtuelnom vidu, upale sveće i napišu cedulje.

- U realnom životu internet može ćutljivca da napravi brbljivim, smirenog čoveka – strasnim itd. Zaključuje se da internet hipertrofira neke pojave u čoveku ili ga u potpunosti menja?

- Internet odražava život. Kako je rekao Eklezijast, «šta je bilo, to će i biti; i šta se radilo, to će se i raditi, i nema niućeg novog pod suncem» (Ek. 1, 9). Naprimer u savremenom društvu ima mnogo toga bludnog (sve reklame se tako prave, pogledajte kako se ljudi oblače, na kom nivou medjusobno opšte itd.) i na internetu je više od polovine sajtova – pornografija. Specifičnost interneta je u tome što on deluje direktno i zbog toga direktno odražava interesovanja u društvu. Koliko na internetu ima pravoslavnih foruma? Možda dvadesetak, i njihova posećenost nije velika. Ako je na našem sajtu pretpostavimo pet članova i tri gosta, a na bludnom – 150 članova i 1400 gostiju, znači da je takav odnos snaga i u realnom životu, i internet to odražava.

Cekicem se može zakucati ekser, ali i ubiti čovek. Isto važi i za internet. To je sredstvo. Ali sve zavisi od toga kako ga čovek koristi. Ljudski život se komplikuje. Gospod daje sve prefinjenije i raznovrsnije instrumente, koji u odredjenim situacijama postaju i opasniji. Pojavio se internet i rasvetlio mnoge specifične strane ljudske duše. To treba prihvatiti kao danost. Ne može se reći da je čovek u realnom životu pravi, a da to na internetu nije, jer je virtruelni deo ličnosti takodje deo iste osobe.

U čoveku je založeno mnogo toga. Čini mi se da je mudrost hrišćanina upravo u tome da kako kaže apostol Pavle, sve ispituje i drži se dobrog (pogl. 1 Sol. 5, 21). Kao što se kaže u Sirahovoj knjizi: «...sine moj! U životu dalje ispituj tvoju dušu i rasudjuj šta je za nju štetno, i ne daj joj to; jer nije sve korisno za sve, niti je svaka duša za sve raspoložena» (Sir. 37, 30-31). Sve duše su različite i ne odgovara svakoj duši nešto što je dobro za neku drugu. A kako saznati šta je štetno? Samo iskustvom – svojim ili tudjim.

Da, postoji internet-zavisnost. Ako je čovek na mreži ceo život to je onda loše. Ali nije internet kriv za to. Zar ćemo svima zabraniti da jedu zbog toga što neko zloupotrebljava hranu? Postoje skupi transporti pošiljaka, avioni padaju, brodovi tonu. Ali taj problem se ne rešava nekorišćenjem automobila, aviona, brodova. Tako je i ovde. Treba se boriti sa zavisnošću, a ne sa internetom.

- Zbog čega je po vašem mišljenju internet koristan, a zbog čega štetan za Crkvu?

- Kao prvo, internet je bezuslovno koristan u delu informisanja. Često sveštenonačalstvo ustanovljava jedno, a crkvena stvarnost živi potpuno drugim životom. Tipičan primer su postavke Patrijarha i Sinoda o mladostarčestvu, o duhovničkoj praksi, prihvaćeno 1998. godine. Svevremeno i neophodno, prouzrokovano kolosalnim problemima u crkvenom životu. Ali za njih niko ne zna, ljudi kao i ranije traže starce i polustarce – kao da se nije ni čuo glas sveštenonačalstva. Postavke treba javno objaviti, i obavestiti ne samo klir već i mirjane. I internet-mreža omogućava da se to uradi maksimalno jednostavno i brzo. Kao drugo postoji internet-opštenje. Iako ono ima očigledne minuse – ono je manje odgovorno, zbog toga što je u njemu manje neophodno nego u «realnosti» da se «uključuje kočnica» - ali ono je ipak važno. Dobro je kada pravoslavni ljudi opšte na internetu, na forumima. Postoje veoma besmisleni pravoslavni forumi, ali su onivredni zbog toga što omogućavaju da se vidi čime živi crkveni narod, šta je za ljude važno, šta je u njihovim glavama. Kao treće, internet je koristan još i kao skladište informacija. Postoji veliki broj udobnih i dostupnih biblioteka, u kojima se može čitati Biblija sa linkovima i komentarima.

Ali za Crkvu je apsolutno štetan grehovni deo interneta, jer Crkva naravno prihvata svet s jedne strane kao pali, a s druge strane kao – Božiji. Ta dvojnost stvara polje za jevandjelsku delatnost. Crkva ne preobražava spolja, već uvek deluje na društvo i kulturu iznutra. Tako je Crkva preobrazila paganski svet. Rim je pao ali su ostali iskonski instituti: država, porodica – monogamija je postala norma. Crkva uvek ima veoma trezven pristup prema čoveku. Čovek je sklon grehu, njegova priroda je pala priroda, i ako mu govore: «To nemoj da radiš!» on će to obavezno uraditi. Zabranama se ništa neće postići. Daleko je produktivnije iskoristiti to što mladi ljudi ionako «sede» na mreži i nekako ih vaspitavati. I zbog toga Svjatijejši Patrijarh sve vreme podvlači neophodnost korišćenja internet-tehnologija, kako bi postojali najraznovrsniji i eparhijski, i parohijski, i manastirski sajtovi. Život donosi pitanja i Crkva treba na njih da reaguje.

Veoma je važno iskustvo tih petnaest godina, koje su protekle od tada kada je Crkva prestala da zavisi od države. To iskustvo je pokazalo da je prva reakcija crkvenog čoveka, crkvene zajednice na nove stvari negativna: zabraniti, greh! Ali pritom je Crkva prinudjena da konstatuje da to nije rešenje. Crkva je bogočovečanski organizam, i Duh Sveti prosvećuje ljude iako sa velikim trudom. Sa trenjem savladjujući inerciju, Crkva mora da spozna problem i rešava ga konstruktivnije. Internet-prostor naravno nikada neće zameniti realnost. Ali prisustvo interneta u životu se širi, a posebno za mladu generaciju. Uskoro ljudi neće moći da postoje bez interneta. I zadatak Crkve je da vodi svoju prosvetiteljsku delatnost uzimajući u obzir tu činjenicu.

Tehnologije će se naravno i dalje razvjati. Ali će tradicionalizam ostati u Crkvi, a posebno u bogoslužbenoj praksi. Setite se samo: kada se pojavio internet zaboravili samo na brigu o tome da sada tobože ni knjiga neće biti. Ali ne dešava se ništa slično – postoje i knjige, i časopisi, i TV. Jedno drugom ne smeta.

Čini mi se da postoje dva pravca u crkvenoj delatnosti. Prvi je – zaštita. Kada ona izlazi iz okvira zdravog konzervatizma i postaje totalitarna, predodredjena je na propast. Drugi pravac je onaj koji je uvek istorijski postojao – jevandjelski, stvaralački smisao života. Crkva je nastala u Rimskom carstvu, preživela epohu gonjenja, potom je bila hrišćanska imperija, a onda period jeresi, pa se imperija raspala ... i Crkva je uvek uspešno izlazila iz svih tih situacija. Zašto? Zato što je ona osmislila savremenost, te istorijske uslove u koje ju je Bog postavio, i nije ih negirala. A ti koji su ih poricali našli bi se u raskolu, u jeresi. Čini mi se da crkveni ljudi treba bodro da reaguju na izazove vremena: Gospod nam daje nešto novo, i mi to treba jevandjelski da osmislimo. To je veoma interesantno.

prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic

preuzeto sa http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/tata_tata_nase_mrezeimate_rec_prijatelju_brauzeru/

[Vlatka]

Dragi oče Gavrilo srećna Vam Slava, Sveta Petka!

mojeslike.co.rs http://mojeslike.co.rs

[o.Gavrilo]

                                                                    hvala

[Vlatka]

                                                                     hvala

:cheesy:

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXLIX)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5040_SAMO%C4%86A%20%20MU%C5%A0KARAC.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> ‎"SAMOĆA: MUŠKARAC"

Ali kako razbiti tu ljušturu našeg ega, kako se osloboditi samoće? «Voleti bližnjega se ne može drukčije ni pre nego u našem srcu budu izbačeno svako samoljublje, svaka gordost, - govorio je sveti pravedni Aleksej Mečev I dalje je još jače: «Ljubav se zadobija radom na sebi, prisiljavanjem samog sebe i molitvom».

“Zdravo Marija. Pročitao sam vaš članak u “Ruskom časopisu – Nedelja” “Priča o predanoj ljubavi” i želim da napišem nešto o tome o čemu mi je sada neprijatno i da pričam. O usamljenosti muškarca. Pre dve godine otišla je (ruka ne može da napiše “umrla”) je moja žena. Otišla je brzo, za tri meseca – onkologija. Tamo je bilo mnogo takvih mladih, lepih na tom odeljenju. Otišla je tada kada je još mogla da živi.

Ela i ja smo zajedno skoro petnaest godina, dece nismo imali, ali za mene to nikada nije bio problem. Bilo nam je dobro zajedno. Naravno ponekad se osećao neki umor. I već smo se spremali da usvojimo dete, počeli smo da idemo po lekarima, kada su Eli i postavili tu strašnu dijagnozu. Elku je Bog darežljivo nadario svime – bila je talentovana slikarka, ali isto tako je znala i sve ostalo čega bi se prihvatila – bilo da peče kolače ili sadi alpsku gorku na letnjikovcu. Lagana, vesela, velikodušna, ona je reklo bi se sve radila igrajući, nije hodala već letela po kući, sve vreme nešto pevajući. Čak i kada se spremala na onkologiju, obrisala je sve prozore, prostrla sve zavese, i prebrala nešto što se godinama povlačilo po ormanima. Sećam se kako sam pokušavao da je zaustavim, govoreći: “Ostavi sve to vratićeš se pa ćeš završiti, hajde da ovu nedelju prosto budemo zajedno!”. A ona je odgovarala: “Ne, sada ću to! Ako dovedeš nekoga dok sam ja u bolnici da bi ta videla kako imaš čudesnu ženu…”. Pokušavali smo da se šalimo. Elka me je volela i nekako pokušavala da mi olakša život bez nje.

Sećam se njenog mršavog lica sa smešnom i žalosnom jež kosom – sve što je ostalo od nekada raskošne, neposlušne, kovrdzave kose. Sećam se u šta se na moje oči pretvarala njena bolest. Sećam se kako se hrabro borila. Sećam se kada sam stajao i plakao – zbog nemoći, jer je bilo jasno da ona odlazi, od stida, što ona strada, a ti si živ, i čak hoćeš da jedeš i piješ. Poslednje dve nedelje svog života Ela se mnogo promenila – u njoj se pojavila neka usredsredjenost i otudjenost od mene. Ona je otišla, a ja sam ostao.

Prvih pola godine posle Eline smrti je prošlo kao u adu – posao je leteo u kantu, i da nije bilo prijatelja ne bih isplivao. Činilo mi se da se ruši sve okolo i ako ćemo iskreno nije mi bilo žao. Čudo je da sam uspeo da se zaustavim: shvatio sam još malo i više niko neće moći da mi pomogne. Ali nad glavom mi je visio ogroman kredit – on me je i spasao. Ali ostao je osećaj hladnoće od toga što šetam krajem, što je pored provalija, i da mogu i da se ne uzdržim.

Opet sam naučio da zaspim bez Henessy, i navikao sam se na tišinu u stanu. Nisam radio bezumne stvari, samo jednom, ne znam čak šta mi je bilo, uzeo sam Eline haljine i noću kao lopov izneo sve iz kuće samo da više ne gledam i ne osećam njen miris. Činilo mi se da me je izdala time što je otišla. I danas me je stid da se sećam toga.

Sestra i Elkine prijateljice su organizovale neka slučajna poznanstva sa nekim naprednim studentkinjama, razvedenim damama i udovicama. Od njih se moglo spasti samo namernom grubošću. Par puta sam i sam odlučio da nešto promenim,ali bih se u najvažnijem trenutku počeo da ponašam kao poslednji idiot. Sećam se da mi je jedna ne tako lepa ali pametna žena rekla: «A znaš tebi ništa ne treba ti se samo svetiš zbog svog bola». Nisam se svetio već ništa nisam mogao da uradim sa sobom. Znam. Jelka je bila mnogo dobra, i bilo bi joj nepodnošljivo da gleda kako ja stradam. Ona bi se radovala zbog mene kad bih ponovo mogao da postanem srećan, oprostila bi mi tu sreću bez nje, kao što mi je opraštala moje muške slabosti – sve je praštala. Ali ja ne mogu. Pokušavao sam ne da zavolim, već samo da se naviknem na ljudsku nežnost. I kada bi neka druga žena sutradan počinjala da skuplja po uglovima tvoje sokne i košulje i bila spremna da mi pruži svu svoju nežnost, ja sam je skoro mrzeo ...

Znate u mladosti kada si večno gladan, kada je ljubav igra tela i bujanje hormona, tada te sve neizrecivo vuče ka svakoj nežnosti, i čak i slučajan osmeh sluti avanturu, i sve se čini jednostavno. Imam prijatelja koji ima nešto manje od pedeset godina, zajedno smo počinjali devedesetih, potom sam ja promenio posao, napredovao i ponekad se čujemo. Tako on ima bojazan da ga vole zbog položaja,novca, boji se ali se svaki put upeca. I svaki put ostavlja odredjenoj prijateljici te stan, te vikendicu, kaje se i misli da će postati pametniji. A potom se opet zaljubi. I to opet nakratko i znate ja mu zavidim.

Muškarac bez ljubavi se pretvara u zver. Ali zar meni to više nije dato – da ljubim? I koliko ću još umirati? I kako dalje živeti ako se ti odjednom usred noći budiš i iznenada osetiš da nema nikog više pored tebe i jasno osećaš da je ona samo na minutu skliznula sa kreveta. I da će se vratiti. I čak osećaš to kretanje od njene plastične mačke i znajući sve i shvatajući, pri trezvenom umu i zdravoj pameti očekuješ da će se bosonoga vratiti ...Čekaš, a potom shvataš da je to bilo samo strujanje vazduha ...Oleg N.

Odgovor: Zdravo Oleg. Vjačeslav Ivanov ruski pesnik-simbolik, je napisao tako divne duboke stihove:

«S ljubavlju u srcu živimo
...iako ono samo ne pokazuje
kakvo zlato u njemu čuvamo
i čiji je na zlatu žig».

Verujućem čoveku ne treba objašnjavati čiji je žig na tom zlatu. Kome se obratiti sa svojim bolom, Kome prići ranjen. Nije slučajno da u jednoj molitvi za upokojene postoji sledeća molba Bogu: «Utoli tugu moju zbog rastanka sa sluškinjom Tvojom, prijateljem mojim, ...». To je pored reči za oproštaj grehova upokojenog i moljenja za milost prema njemu molba da te ne muči bol rastanka. Oleg, ta rana s kojom vi sada živite je poznata svima ko je preživeo gubitak voljenog čoveka. Kada je sveštenik otac Aleksej Mečev, sveti pravednik XX veka, izgubio svoju ženu, onda je njegova tuga prema svedočenju očevidaca bila blizu očajanja. I tada je iznemogao potražio pomoć od Jovana Kronštatskog koji mu je odgovorio: «Ti se žališ i misliš da na svetu nema veće tuge od tvoje, tako ti je teška. A ti budi sa narodom, udji u njegovu tugu, svaku tugu uzmi na sebe i videćeš da je tvoja tuga mala i laka u poredjenju sa tim tugama; postaće ti i lako». Podvig na koji je jedan sveti pozivao drugog bio je u stvari podvig ljubavi jer da bi se primio bol nekog čoveka, treba ga voleti – to ne treba uraditi ni zbog kog drugog osećanja ili pobude već samo iz ljubavi. I od tada otac Aleksej u potpunosti ulazi u tudju tugu, u tudje stradanje. Sveštenik Pavle Florenski je pisao o tome s kakvom nežnošću se otac Aleksej odnosio prema svima koji su dolazili kod njega. Gde je on u sebi našao tu ljubav? I zbog čega to zlato koje se kako tvrdi pesnik čuva u našim srcima sada postaje nedostupno?

Bol kapsulira ćoveka. Čovek se instinktivno fiziološki zatvara od sveta koji mu je naneo udarac – to je prirodna reakcija na nanešenu bol. A ljubav prema rečima velikog mistika Pravoslavlja Isaaka Sirina – je veliki dar otvorenosti. Otvorenosti prema svemu što postoji. Setite se kako su zaljubljeni darežljivi i milostivi prema celom svetu! Ali ako se bol ne leči Time, Čije je zlato, Čiji dar da volimo nosimo u našem srcu, onda ona počinje da nas izoluje od svih. I tako živimo žaleći sebe i ne primećujući druge.

Ali kako razbiti tu ljušturu našeg ega, kako se osloboditi samoće? «Voleti bližnjega se ne može drukčije ni pre nego u našem srcu budu izbačeno svako samoljublje, svaka gordost, - govorio je sveti pravedni Aleksej Mečev. I dalje je još jače: «Ljubav se zadobija radom na sebi, prisiljavanjem samog sebe i molitvom».

Naravno zapremina srca svetog je drukčija nego kod nas običnih ljudi. Ali ako se molite Oleg verujem da će jedno slučajno duvanje vetra podsetiti vas ne samo na bol i gubitak, već će ispuniti vaše srce zahvalnošću za to što je bilo. I obuzeće vas neizreciva nežnost prema svemu živom – tako ranjivom i krhkom.

S poštovanjem, Marija Gorodova

prevod sa ruskog dr Radmila Maksimović
preuzeto sa: http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/samoca_muskarac/

Bojan Radic Vidi se jedna linija zivota,od zemlje ka nebu,od zivota ka beskonacnom zivotu...Svetlost obasijava jednog brata koji razmislja o zivotu u beskonacnoscu... Ipak se vidi zivot i pun snage,voda daje pitkost....

Ljiljana Batricevic Da ,ljubav se zadobija radom na sebi,prisiljavanjem samog sebe i molitvom........

Dragan Kovačević Interesantna tema... Dodao bih da i bol gubitka (nekadašnje) voljene osobe usled rastanka ili razvoda što implicira gubitak porodice može da se uvrsti u ovu temu. Suštinsko pitanje je šta raditi u datom momentu gubitka? Da li se povući u manastir (ukoliko je osoba o kojoj govorimo i prethodno bila religiozna, inače nema smisla) - to je legitimno. Postoje još 3 "rešenja": 1. totalno se povući u sebe do kraja života (definitivno nije dobar pravac), 2. odati se promiskuitetu (takođe ne služi na čast i na spasenje) i na kraju 3. ponovo se oženiti/udati (?).

Dunja Neda Pomaže Bog,Oče! Istina je da´bol kapsulira čoveka`i da se čovek instinktivno zatvara od sveta koji mu je nanio bol,pa čak još i gore,od sveta.Prava je sreća ako čovek pronađe LJUBAV kojoj jedino veruje - a to je ONA koja ga neće NIKADA IZNEVERITI - LJUBAV PREMA GOSPODU.Na takvu ljubav se NIKADA nisam prisiljavala - ONA je uvek bila u meni prisutna; spašavala me u najtežim trenucima...iskušenjima...i rečenica: "A šta ćeš da celom svetu ugodiš,a duši svojoj naudiš!"...i nju mi je Gospod poslao. Slava Gospodu! I toliko toga bi se moglo pisati o molitvenom duhu,krotosti,trpljenju,skromnosti - svemu onome što nam dariva ljubav;a samoljublje,isticanje svoga ´ega`,pohlepa su rezultat ili neverovanja,ili zalutalih duša kojima treba pomoći. ISUSE HRISTE,SINE BOŽIJI POMILUJ NAS GREŠNE. AMIN! BOŽE DAJ !

Jelena Stojanović Blagoslovite Oče. Čovek zivi onda kada voli.. Ljubav Gospodnja uvek je tu, samo je treba pronaci u sebi, svaki je covek ima..

Željka Kremenović Bol zbog gubitka osobe koju smo jako voljeli se uistinu čini strašnom, svi živi oko tebe su ti tada, u tom jadu, krivi što te osobe više nema. Pitaš se 'Zašto Bože?". A Bog ti pruža svoju ruku, daje ti vremena. Prihvataš, shvataš, bol je lakše podnijeti. Vjeruješ Bogu, vjeruješ da je voljena osoba kod njega, čak ti se i osmjeh pojavi na licu jer znaš da joj je lijepo kod oca našeg nebeskog. I kažeš "Hvala ti Bože"! I ne boli! Blagoslovite oče Gavrilo!

Dragana Tešanović Bol oplemenjuje coveka,patnja ga cini covekom....Kada mu je bezbrizan zivot,gde je tu ljubav,tu se sve pretvara u telesna zadovoljstva,materijalnu bezbriznost,ali tu nema one tanke niti ljubavi,pozrtvovanja,celomudrenosti.....

Svetlana Ležaić Pomaže Bog i srećan praznik. Ukoliko je bilo ljubavi, između supružnika, čovek će da oseti strahovit bol od otcepljivanja druge polovine svoga bića, ukoliko nije onda će osetiti slobodu.
Ukolio ima ljubavi prema Bogu, on će osetiti da će samo u...z Božiju pomoć ovo iskušenje prevazići.U suprotnom, ako nema ljubavi, pašće u depresiju, samosažaljenje i stalno će skretati pažnju na sebe, pa će, posle nekog vremena, njegova porodica imati problema sa njim.
Jedan put vodi Bogu, drugi ne.
Onaj ko veruje zna da će nas Bog ponovo spojiti. Samoća je teška ali je to možda bio način da se neki okrenu Bogu. Blagoslovite oče Gavrilo.

Dragica Mamić Ako vjerujemo da je ljubav koju osjećamo prema bliskim osobama dar od Gospoda,ako uspijemo nekoga voljeti na način da ta ljubav nije opterećena samoljubljem i gordošću moramo biti zahvalni Gospodu na tim darovima.Sve je od Gospoda pa i gubitak voljenih osoba....Opet novo iskušenje da to prihvatimo kao trpljenje i kao povećanu molitvu za pokoj duše izgubljene osobe.Molitva zahvalnosti Gospodu što je u naša srca uselio tu i takvu ljubav,molitva da ne tražimo utjehu zbog gubitka voljene osobe na mjestima gdje je ona samo prividna, već u nezamjenljivoj Vjeri našoj. Gospod će naći načina da nam pruži utjehu, prema tome koliko u tim teškim trenucima kada izgubimo voljenu osobu, bodemo spremni da mu se obraćamo.Samoća kao posledica gubitka nama dragih osoba, ne b ismjela biti opterećena samosažaljenjem i isticanjem našeg bola već misaona veze sa upokojenima i molitva Gospodu da pruži mir dušama njihovim! Slava Gospodu!

Nenad Badovinac Supružnici su kao jedno.. Oni su si najbliži rod na zemlji, koliko znam ne postoji niko tako blizak jedan drugome kao što su supružnici. Čak nisu ni rod prvog kolena, već nešto iznad toga. Važniji su nego otac i sin, čiji rod spada u prvo koleno. Ako im se dogodi da jedno mora otići odavde, ovaj drugi nastavlja da živi tužno i bolno. Medjutim, znamo da je Bog stvorio ljubav da sve trpi i da bude večna i ako je njihova ljubav dovoljno jaka na zemlji, tada i jedan i drugi posle smrti sigurno nastavljaju da zajedno žive u večnosti po svojoj ljubavi koje se nisu odrekli na zemlji. Nihovu međusobu istinsku ljubav Bog neće zaboraviti, već će je preneti u večnost.

Svestenik Aleksandar Mitkovski ‎"Muškarac bez ljubavi se pretvara u zver."...Sad but true...hvala vam oce Gavrile.

Veka Crnjanski Kako je rekao sv.Jovan Kronštatski,naša tuga ja mala kada je uporedimo sa tugom drugih ljudi koji nas okružuju....ovo sam danas osetila dok sam stajala u crkvi na sv.Liturgiji u bolničkoj crkvi, sa bolesnom decom koja su paralizovana u kolicima prisustvovala službi.Sva težina mog života i opterećenost brigama,sav bol nestao je na trenutak dok sam posmatrala njihova bolesna telašca,ali lica nasmejana...Osvrnimo se oko sebe i pogledajmo možemo li pomoći drugima čija je bol možda veća od naše!Zaista U Hristu Gospodu sve naše nesreće bivaju lakše podnošljive!On koji je Vaskrsao daje mi snagu da gubitak dragih ljudi prebolim živom verom,da se oni svi sada nalaze u naručju Hristovom i mole se za nas na Zemlji,kao i mi za njih!Molitva i post,i opet molitva kao disanje potrebna da bi se duša u razgovoru sa Bogom oslobodila - ega,strasti,očaja...Ljubavlju u Hristu,sav bol za dragim bićima se prevazilazi!I muškarac i žena, bez ljubavi u Hristu su duhovna siročad.

Snezana Trajkovic Blagoslovite Oče. Neznam kako da počnem,ali želela bih da iznesem i moje slično stanje sa Olegom. Pre 16.god. sam nesrećnim slučajem izgubila rodjenog brata,tada nisam znala za Boga kao što znam od tog trenutka pa nadalje,Ubrzo sam izgubila... i brata od ujaka i sestru od tetke i sestrića,sve su to bili nesrećni slučajevi. Ja sam bila izgubljena,ako može tako da se kaže, nekoliko godina.Nisam dozvoljavala nikom da mi se približi i pomogne.Krenula sam u crkvu i tamo našla utehu, i sada posle toliko vremena ima trenutaka kada me uhvati kriza ali uz Božju pomoć uspevam da se izvučem, i svima koji su u sličnoj situaciji pokušavam da pomognem. Hoću reći i to da sam izgubila mnogo mojih dragih rodjenih ali sam i dobila mnogo prijatelje,ali tek onda kad sam shvatila da treba da se otvorim i da dozvolim da mi pridju.Pomenite Oče!

Zorica Spika Pomisljam na zivot onih koji su se odrekli suzivota u smislu braka i telesne ljubavi, zarad ljubavi Svevisnjeg.Oni nisu ni proziveli takvo iskustvo pa ipak cvrstinom duha jacaju nasu krhkost i daju smisla ovom zivotu nasem prolaznom.Cija je tuga veca? Tuga se izmeriti ne moze.A ni sreca.

Jovana Čonjić Prema jednom psiholoskom istrazivanju od svih gubitaka sa kojima se covjek moze susresti tokom zivota najteze se podnosi gubitak bracnog druga, cak je ispred gubitka sopstvenog djeteta..sto bi mozda mogla biti neka vrsta indirektne potvrde o ispravnosti izabranog puta - braka. Ne znam na koji nacin monasi podnose gubitak sabrata (kad vec spomenuh 2 moguca puta), ukoliko se to uopste moze na neki nacin porediti..

I moram stvarno reci da mi se najvise svidja komentar brata Nenada, ne mogu samo da lajkujem..zvuci onako idealisticki,i primjenjivo na sve ljubavi,rodbinske,prijateljske,bracne,prema duhovniku..

Marko Popović Pomaže Bog! Meni je pradeda bio sveštenik i ja se često molim ispred njegove slike, obraćam mu se, kako da kažem, pogotovo kad je teško. I verujte, uvek odem iz sobe srećan i uvek mi bude lakše. To je to, naši upokojeni su još sa nama. Pogrešno je, čak sektaški, očekivati da vidite pokojne osobe, jer one nam dolaze kad je baš teško, a ne kad smo mi radoznali. A, i toga se čuvajmo, hvala Bogu, otac Gavrilo je lepo napisao o duhovnim viđenjima. Ali su oni tu, spremni su kako god mogu da nam pomognu. Kad su neki naučnici vršili merenja na skeletima od 2000 godina, našli su oko njih energiju i nikako nisu mogli da objasne od čega je to. Međutim, čovek mora i da se moli za pokoj duša njegovih bližnjih, a ne samo da očekuje pomoć.
A teško je biti sam, verujte to znam, imam 18 godina i nikada nisam bio u vezi, ali na krajnjoj liniji ništa nije lako. Sve je to Bog dao na spasenje nama ljudima. Ako je već čovek sam, onda se treba truditi da pomaže drugima, da pruža milostinju na bilo koji mogući način. Jer milostinja nije samo davanje para. To je i usrdan pozdrav, i pomoć u teškoći, i pružanje pažnje. A milostinju je svaki Hrišćanin dužan da daje, Gospod lepo kaže da će razdeliti sa leve i desne strane kao ovce i jariće one koji su pružali milostinju i koji nisu. A zna se šta će sa kojima biti. Eto, izvinite sad što sam se raspisao. Nadam se da će ovo nekome biti na korist.

Saša Lazić Nije uzalud rečeno da se Oca Nebeskog najviše voli jer sve na ovom svijetu izgubiti možeš ali Njega nemožeš...svaka prava ljubav ovdje na zemlji ujedno nosi i sol na ranu, ali ljubav prema Gospodu je vječna i neuništiva...sve je lakše podnijeti ako ljestvicu ljubavi podignemo do samog Boga, svaka druga će manje boljeti...zato je otac Abraam bio i spreman i sina žrtvovati za ljubav Božiju i vjeru...ZATO TREBA RADITI NA SEBI, PRISILJAVATI SEBE I MOLIT...

Snježana Simovic Čitajući mi se učinilo da naslov moze komotno biti ČOVJEK I SAMOĆA premda žena je često jos tuznija osjecajuci i tugu "drugog".

Bojana Srbljak Sve smo mi na neki način osetili samoću, tugu, razočarenje. No, verujuća osoba drugačije tuguje od one koji nema vere u sebi, verujući zna da će se nad njim ostvariti Gospodove reči „blaženi oni koji plaču, jer će se utešiti“, a neverujući? Neverujući neuporedivo više strada u teškoćama i razočaranjima. Njegov život gubi smisao, baš kao život ovog usamljenog čoveka iz današnje priče koji gubeći svoju voljenu ženu više ne zna za radost. On traži načina da je izbaci iz srca, da je zaboravi kroz laka zadovoljstva, druge osobe...misli da ako sve njene stvari izbaci iz kuće, oslobodiće se i sećanja na nju. Kakva obmana! Ako je ljubav iskrena smrt nikada ne može odvojiti ljude jedne od drugih zajedništvo zasnovano na ljubavi nikada se ne može prekinuti. Ono se nastavlja zauvek.

Sam Gospod nam je dao način da i dalje ostanemo u vezi sa onima koji su nas napustili privermeno, dao nam je molitvu. Mi nismo samo fizički vezani jedni za druge, vezani smo i duhovno. Iako nas smrt lišava fizičkog prisusva nama bliskih osoba, ipak duhovna veza nije prekinuta...ona se nastavlja. Kada bi mi znali koliko naši mrtvi potrebuju našu molitvu, činjenje dobrih dela, dvanje milostinje u njihovo ime ne bi sebično tugovali nad sobom „jao jadan ja...ostah sam.“ Već bi se trudili da tu energiju lične patnje, ljutnje, razočarenja usmerimo na sve to, gore nabrojano. SREĆAN SVIMA DANAŠNJI PRAZNIK SV. PETKA!

Snježana Simovic Da sve je dobro dok tuga ne ugasi plamen nade u čovjeku.

VUK ROGANOVIĆ divna i poucna prica.hvala vam od srca oce GAVRILO.Ovu pricu ljudima treba besediti, jer tuga i samoca ovladala puno ljudskim srce nazalost.