Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[o.Gavrilo]

*** Pomaže Bog oče Gavrilo.

o. Gavrilo - Bog blagoslovio.

*** Blagodarim. Ne mogu da verujem da ste se javili, par puta sam pokušala. Znam da ste zauzeti mnogo.Čitam redovno  tekstove na sajtu  Manastira Lepavine.

o. Gavrilo - Sada me na sreću možete dobiti, jer Vas ima sada više od 3000.

*** Jedva čekam da dođem do Vas i ,ako Bog da, lično Vas upoznam. Iz dana u dan nas je sve više. Vidite koliko ste nam potrebni.Imam  kćer od skoro 3 godine i vodim je redovno u crkvu i na pričest, ali  teško je boriti se.

o. Gavrilo - Najbolje da slušate Radio Blagovesti. To je najbolji kontakt samnom. Pojedinačno je već malo teže da komuniciramo, jer preko čata ima počesto po 300 onih koji

čekaju da im se javim, a nemoguće je da se javim svima odjednom.

*** Slušaću oče Radio Blagovesti, ali malo je problematično to, jer u to vreme ja već zbog kćeri već spavam. Jasno mi je da svi čekaju da im se javite i ovo što postižete već je čudo Božije. Mogu li da Vas pitam u vezi sa jednim problemom?

o. Gavrilo - Ko hoće da sluša radio, naćiće vreme, a ima i arhiva.

http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18

*** Slušala sam Vas preko youtube-a, kad ste pevali pesmu Bogorodici.

o. Gavrilo - Ma, to je uvek isto, a na radiju ima i veronauka.

*** Lepa je crkvena muzika. Javljam se iz inostranstva, i ovde u mom mestu imamo pravoslavnu crkvu, koja je skoro izgrađena. Imamo jako lep hor. Volela bih da se više angažujem u horu, ali mi je nezgodno zbog kćerke, jer je ona još mala, da bude sama dok traje služba.

o. Gavrilo - Ma, Vi sada kontaktirate sa mnom. Ja Vas ne pitam šta Vi imate tamo. Sada pričamo i prepuručujem Vam Radio Blagovesti, pošto ste mi se javili. Bitno je da Vi idete redovno u crkvu.

*** Slušaću redovno radio, naćiću vreme, jer se za sve nađe vreme.

o. Gavrilo - To traje samo jedan sat, tj. od 22-23 sata.

*** Da znam to, poznat mi je lepavinski sajt vrlo dobro.Čitam sve što je na Vašem sajtu. Znam skoro napamet i trudim se i da nešto naučim i iskoristim za svoj život.

o. Gavrilo - Obično kad nekoga zaboli glava, onda brže bolje  pozovi oca Gavrila da  očita molitvu za zdravlje, a da slušaju radio i veronauku za to nemaju vreme dok  se ne pojave problemi.

*** Razumem ja Vas oče,  jer mi smo ljudi takvi. Svakom je svoja muka najveća, a ko nam je kriv kad se ne molimo Bogu! Kad nas nesreće snađu, setimo se. Ovde je teško, jer bogata je zemlja i svega ima, a ono najvažnije se izgubilo. Ja sam 4 godine u braku i tu ništa ne ide glatko, ali me je to približilo Gospodu Bogu.

o. Gavrilo - Koliko me samo ljudi iz inostranstva zovu na molitve, a uveče iz tvoje zemlje samo je jedan kompjuter uključen na Radio Blagovesti. Kod mene se sve vidi iz koje države koliko kompjutera uključenih ima dok se emituje program.

*** Svaka Vama čast oče kako se dobro snalazite s tehnikom! Od sada ako vidite 2. Uključen kompjuter iz moje zemlje, onda će to biti moj.

o. Gavrilo - Odlično se snalazim mada sam samouk i 65 mi je godina.

*** Meni ste za danas ulepšali dan. U pravu ste Vi kada kažete da ima i dosta pozitivnog u ovom virtuelnom svetu. Hvala Vam oče premda nisam zaslužila, jer sam imala priliku da zimus dođem u manstir Lepavinu, pa sam odložila.

o. Gavrilo - Pa eto dobili ste me na lutriji, a ja jednog stalnog slušaoca na Radiju Blagovesti.

*** To je sigurno oče, a Vas je sam Gospod nama poslao i mene grešnu počastvovao da se sama Vama čujem malo.

o. Gavrilo - Šećer mi je danas stabilan i raspoloženje dobro za dopisivanje.

*** Malopre sam još  bila uplakana a sada ću Vas uzeti kao primer. Oče ako Vama treba nešto, neka pomoć ili da mi date neki zadatak, ja bih rado da Vam pomognem koliko bude u mojoj mogućnosti.

o. Gavrilo - Samo Vi slušajte Radio Blagovesti i ja ću biti bogatiji sa još jednim slušaocem. Zbog čega ste bili uplakani? Ko vas je ražalostio?

*** Moj muž. On me vara oče i sad već 3 nedelje nije samnom i sa kćerkom. Ja sam mu oprostila mnogo puta i pre godinu dana sam mu dala zadnju šansu, a to je bila 50. Zadnja šansa. On je uvek bio samo u kafani i sa ženama i ja sam kriva što nisam otvorila dobro oči kad sam se udavala. Ne znam šta da radim, jer me je puno puta povredio i razočarao.

o. Gavrilo - To je on  malo na odmor otišao da malo promeni sredinu.Možda je otišao na skijanje da iskoristi šansu i vreme i sneg da se malo proluftira.

*** Oče u pitanju je telesna prevara i  to ne jednom nego stalno, od početka. Za sport nikada nije bio tako zainteresovan, više za kafanu i pevačice.

o. Gavrilo - Možda se to Vama čini

*** Mislite?

o. Gavrilo - Šta ćete, veseljak čovek i društven.

*** Moguce je sve, ali to je ono što sam dosada ja videla i uverila se. To je sto posto tako. Nije on loš čovek, ali meni nije bio dobar muž. Ne mogu svi biti dobri muževi, zar ne?

o. Gavrilo - Kako ste sigurni da je sto posto? Jeste li postavili skrivenu kameru?

*** Ne, ali to je u današnje vreme lako otkriti, uz pomoć mobilnih telefona. Kao prvo, njegovo ponašenje prema meni je već sve govorilo,a našla sam i mobilni telefon sa drugim brojem koji je koristio samo da kontaktira druge žene.

o. Gavrilo -  Mogu i demončići da uđu u te mobilne telefone.

*** To je tačno, ali ipak se mi ljudi dopisujemo i razmenjujemo brojeve.

o. Gavrilo - Možda su to neke poslovne žene.

*** Oče, Vi popravljate moje raspoloženje. Hvala Vam na utešnim rečima. Da su to zaista poslovne žene,ja bih imala razumevanja.

o. Gavrilo - Vi sa njim postupite lepo, uraspoložite ga, onda neće nikuda na teren.

*** Pokušavala sam, ali nema interesa za mene.

o. Gavrilo - Biće vreme kad mu se budu godine natovarile na leđa, pa ćete mu Vi biti zlatni.

*** Ne znam da li to tako treba da bude i da li je Bog za nas tako odredio zajednicki zivot? Ako nema ljubavi ili je ima samo s moje strane onda ćemu to da se održava? Uostalom, i dete pati ako sam ja tužna.

o. Gavrilo - Koliko ste godina u braku?

*** 4 godine, ali od početka ne funkcioniše.

o. Gavrilo - Pa zar se tako kasno oženio?! Koliko je vama godina?

*** Meni je 29, a on je 6 meseci mlađi od mene.

o. Gavrilo - Zašto ste se udali kad od početka ne funkcioniše?

*** Zaljubila se. Bila sam spremna za brak, i za taj korak.

o. Gavrilo - A najlepše su vam godine... Da tu nema malo ljubomore?

*** On nije bio ljubomoran, a da li mislite s moje strane, oče? S obzirom da me vara već od početka,normalno da mi nije svejedno.

o. Gavrilo -  Možda i sa jedne i sa duge strane postoji ljubomora.

*** On uopšte nije ljubomoran i čak mi predlaže da izlazim sa mojim drugaricama, samo da bi on mogao isto da ide sam, ali mene je prošla želja za takvim izlascima. Osim toga ne vidim smisao u tome da svako ide na svoju stranu.

o. Gavrilo - Šta ćete sad? Jedino preostaje ćutati i trpiti. U tome je jedini spas. To je zapadna demokratija, ali u tome je propast duše i zdravlja.

*** Slažem se i to mi je ružno.

o. Gavrilo - Ide li on u crkvu nedeljom i praznicima?

*** Ne, nikako! On ne veruje. Ja sam ga 2-3 puta bukvalno terala da ode za Badnje veče i na Vaskrs.

o. Gavrilo - Da li ide samo u kafane i na koncerte da sluša pevaljke?

*** On kaže da je život sada samo kafana. On živi dok ne umre i kaže da ćemo svi u istu rupu i njegov moto je "bolje umreti sit nego gladan". On se meni smeje kad čitam Sveto Pismo i kad postim.

o. Gavrilo - Ima novac na to da troši i da zalepi "zelenbaća" pevaljki na čelo.

*** Da, ima para, samostalan je. Ima svoju garažu. Prodaje automobile i dobro mu ide posao, tako da mu nije bitno koliko će potrošiti u kafani. Tako je barem trenutno kod njega, ali kad sam ja dala prilog u crkvi, smetalo mu je.

o. Gavrilo - Pa vidiš da ima i poslovne ženske i one koje mu reklamiraju robu, najverovatnije.

*** I ja sam se oče tako trudila da ulepšam sebi sliku, da sebi stvorim neku drugu, lažnu.

o. Gavrilo - Menadžerke.

*** Da, da oče, moguće je da su mu menadžerke. Reklama je jako bitna u tom poslu.

o. Gavrilo -  Bez reklame ništa danas ne uspeva. Ako toga nema, onda nema ni trgovine, ali to nije od Boga niti blagosloveno.

*** Para i svega mi je preko glave, kad vidim šta učine od čoveka. Ovde niko tako ne razmišlja, svima je bitno da imaju dobra auta i lepu garderobu. Bitno je pokazati se.

o. Gavrilo -  Pare su opasne za duhovno slepog čoveka.

*** Da li mislite oče da se takav čovek može promeniti, neko ko je išao da drugim ženama i u provod, te mu je bilo samo bitno dobro auto i društvo?

o. Gavrilo - Mislite pozitivno, i ako tako mislite, moguće je ponekad, ali puno puta zavisi od okoline.

*** Ja ne mogu više ovako.

o. Gavrilo - Ponekad okolina čini čoveka boljim ili gorim.

*** Teško mi je što sam svesna da je imao druge žene i da će opet imati druge, pa ne znam da li vredi da sačuvam brak.

o. Gavrilo - A kakav je bio kad ste se Vi udali za njega?

*** Bio je pažljiv kratko vreme, možda 3-4 meseca.

o. Gavrilo -  Gde ste ga našli i na koji način ste se upoznali?

*** Joj oče, upoznala sam ga u kafani. Ja sam u to vreme isto pevala u bendu, ali nikad nisam to htela da radim profesionalno. Tako sam sebi financirala fakultet. To mi je bio hobi. Nisam zavisila ni od koga.

o. Gavrilo -  Pa, pronašla krpu zakrpu.

*** U pravu ste oče.

o. Gavrilo -  Sad se sa tim trebate nositi i trpiti i dalje krenuti u život. Jeste li venčani u crkvi?

*** Jesmo oče.

o. Gavrilo -Dobro ste to učinili da barem ne živite u grehu bezbračnom.

*** Meni je to mnogo bitno bilo i to se podrazumevalo, da naša porodica bude mala crkva, ali...

o. Gavrilo - A kako je on pristao na to i da li je to njemu bilo bitno?

*** Pa posle venčanja je na svadbu došlo 500 ljudi, tako da je to za njega bila velika fešta.

o. Gavrilo - O, bogata svadba "kraljevska".

*** U jutro istog dana smo se jako posvađali, jer je on prethodno veče naravno bio u kafani. To je bilo strašno. Ne žalim se ja. Živim u najbogatijoj zemlji. Ipak ne znam kako sam mogla da pristanem na to.

o. Gavrilo - Verujem.

*** Takav je on. Njegovoj porodici je jako važno šta će ljudi reči. Mi taj dan kada je bilo venčanje faktički i nismo proveli zajedno. On tog dana bio zauzet stalno i u društvu, a ja sam samo posmatrala.

o. Gavrilo - Vi ste požurili da se venčate da ga ne bi neka druga preuzela.

*** Jesam. Priznajem. Mnogo sam se bila zaljubila. Pred udaju sam išla pod Ostrog ne bi li dobila "neki znak".

o. Gavrilo - E, da ponovim ono što sam prethodno rekao trpite i ćutite, ćutite i trpite dok se ne bude osvestio.

*** Meni su tada znakovi svi bili da se udam. To sam bar tako umišljala. Hvala Vam oče na savetu i na posvećenom vremenu. Večeras ću slušati Radio Blagovesti.

o. Gavrilo - Bog blagoslovio.

*** Blagodarim.  Nadam se da ćemo se opet čuti na ovaj način! Neka Vas Bog čuva i da budete zdravi! Mnogo ste mi pomogli!

o. Gavrilo - Amin.

7. februar 2010. god.

[Vlatka]

Pomaže Bog oče Gavrilo! Blagoslovite!

Upravo sam pročitakla tekst

O RELIGIOZNOJ PARANOJI I RELIGIOZNOJ HISTERIJI. Izuzetno koristan tekst koji može mnogima pomoći.

Razmišljma da ga iskopiram i stavim u našu parohijsku Crkvu ili slično mjesto, da se narod liječi.

Sveštenici zaista nemju vremena da se bave ovim temama.

Ne znam da li je u redu da ja sada to iskopiram ili slične tekstove i stavim jednostavno na mjesto gdje se prodaju svijeće ili neko drugo prikladno mjesto.

Ovakvi tekstovi, meni lično su kao putokazi kuda treba iće.

Kada sam se ranije bavila planinarenjem često smo idući kroz šumu tražili znakove po drveću, takozvani markeri, koji su iskusni planinari ucrtavali da bi oni manje iskusni lakše i sigurnije došli do cilja. Bez takvih znakova u planini mnogi bi se našli u velikoj opasnosti. Tako ja doživaljavam ove tekstove.

Hvala i pomjanite oče. facenew22222222

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 07.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 134 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 42, Bosne 41, Slovenije 8, Hrvatske 8, Makedonije 7, Nemačke 6, Italije 5, Austrije 4, Nepoznato 4, Holandije 2, Crne Gore 2, Engleske 1, Amerike 1, Grčke 1, Kanade 1, Norveške 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila, BESEDA-Neposredno prije svečanog ustoličenja 45. naslednika Svetog Save, Patrijarha Irineja, koje će se obaviti na Liturgiji u Pećkoj patrijaršiji, 3. oktobra, Patrijarh Irinej je, u intervjuu za RTS, rekao da je Pećka patrijaršija administrativni i duhovni centar Srpske Pravoslavne Crkve, kao i da je „ovo jedan od najtežih perioda istorije srpskog naroda“ / Biljana Savić-RTS - preuzeto sa radio Svetigora , blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 06.10.2010. >>> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_07_22_00_10.mp3

[o.Gavrilo]

Vladika Nikolaj

ZAPOVESTI SVETOGA ZIVLJENJA

"Prosveti ih istinom tvojom: Rijec je tvoja istina. Kao sto ti mene posla u svijet, i ja njih posla u svijet. Ja posvecujem sebe za njih da i oni budu posveceni istinom"(Jn. 17, 20). Ovim recima molio se Gospod Isus Hristos za svoje ucenike pre polaska na put stradanja u Getsimanski vrt.

"Budite sveti, jer sam i ja svet, Gospod vas", upozoravao je Bog u Starom zavetu izabrani izrailjski narod. Prilikom pisanja svojih poslanica sveti apostol Pavle je najcesce hriscane oslovljavao sledecim imenima: osvecenima u Isusu Hristu, pozvanima da budu sveti, svetima, svetima, svetoj i vernoj braci. Takvim ili slicnim imenima oslovljavao je hriscane u Efesu, Filipi, Kolosu, Korintu i dr. Kroz celo Sveto Pismo naglasena je ostra razlika izmedju svetosti i nesvetosti. Svetost je najvisi hriscanski ideal. Svetost u sebi sadrzi sve druge hriscanske vrline, pa i ljubav, krunu svih hriscanskih vrlina. Pogresno se sudi kada se misli da su samo neke izuzetne licnosti pozvane da budu svete, kao sv. Nikola, Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i drugi sveci cija se imena nalaze u crkvenom kalendaru. Svi hriscani su pozvani da budu sveti, jer su vec i nazivani "sveti" od strane samih apostola; niti postoje neke drustvene razlike koje su priznate u hriscanstvu da bi bile smetnje ostvarenju ovoga ideala svetosti. Hriscanstvo ne priznaje nikakve drustvene i klasne razlike. Ljudi i zene, kraljevi i obucari, knjizevnici i odzacari, svi pripadaju istoj klasi - svetom Bozjem plemstvu. Ako su svi hriscani pozvani da budu sveti, svestenstvo je zasigurno pozvano pre svih drugih. O tome kod svetog apostola Pavla citamo sledece: "Jer episkop kao Bozji domoupravitelj treba da je bez mane, ne samovoljan, ne gnevljiv, ne pijanica, ne ubojica, ne lihvar; nego gostoljubiv, dobroljubiv, mudar, pravedan, pobozan, uzdrzljiv" (Tit 1, 7-9). I dalje: "Ali episkop treba da je bez mane, jedne zene muz, trezven, mudar, posten, gostoljubiv, kadar da poucava" (I Tim. 3, 2). Sa svim ovim vrlinama i bez mana. Isto tako treba da budu i prezviteri i djakoni. "Prezvitere koji su medju vama molim, ja koji sam prezviter i svedok Hristovih stradanja i zajednicar u slavi koja ce se javiti: Pasite stado Bozje koje vam je povjereno, i nadgledajte ga, ne prinudno, nego dobrovoljno, i po Bogu, ne zbog necasnog dobitka, nego od srca; niti kao da gospodarite nasledstvom Bozjim, nego budite ugled stadu" (I Pt. 5, 1-4). A apostol Pavle pise Timoteju sledece: "Niko da ne prezire tvoju mladost, ali budi obrazac vjernima u rijeci, u zivljenju, u ljubavi, u duhu, u vjeri, u cistoti" (I Tim 4, 12). Isti apostol dalje govori: "Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje niko nece videti Gospoda" (Jev. 12, 14).

Jedan monah u manastiru svetog Pantelejmona na Atosu u Svetoj Gori ispricao nam je jednu svoju tajanstvenu viziju: "Jedne noci", rece on, "probudise me neki neobicni zvuci. Pogledah na groblje, i videh nekoliko monaha kako stoje na svojim grobovima. Vecinu sam prepoznao, jer su nedavno umrli. Tuzno su plakali i jecali. - Sta vam je, braco? upitah. - Zar niste u raju? - Jesmo, odgovorili su u horu. Mi jesmo u raju, ali ne vidimo lice Gospodnje. Molimo te, svi se molite za nas, da se i mi udostojimo da gledamo lice Njegovo."

Da, trudimo se da postignemo svetost, jer bez nje nijedan covek nece videti lice Gospodnje.

Mir i izobilje - to moze da bude parola svetovnih ljudi. Nikako parola hriscanskog svestenstva. Bez svetosti, Bog nam nece podariti ni dusevnog mira, niti zemaljskog izobilja. Mi govorimo o svetosti pojedinacnog zivota. Organizovanje i organizacije, vicu mnogi danas. Da, dobre organizacije su dobra stvar. Medjutim, sveta organizacija Crkve Bozje mnogo je bolja od bilo koje druge organizacije. Ma koja organizacija svetskog karaktera, na kraju krajeva, pretvorice se u prah kao kip cara Navuhodonosora nacinjen od metala i ilovace pod udarom kamena Hristovog.

Svi hriscani su pozvani da budu sveti, ali na prvom mestu svestenstvo. Gle, koliko puta ih je Sveti Duh doticao, dajuci im izuzetne darove: na miropomazanju, na rukopolozenju, za djakone, za prezvitere, i najzad za episkope. Zanemariti, prezreti i zloupotrebiti toliko izobilje Bozje blagodati i Bozje milosti ne znaci nista drugo nego jednu Svetinju izopaciti u bogohuljenje. To je ismevanje i hula Boga - Duha Svetoga.

"Ne varajte se, Bog se ne da obmanjivati; jer sto covjek posije, ono ce i poznjeti" (Gal. 6, 7). Pisano je da je nas Bog ljubav i svetlost, ali isto tako da je nas Bog oganj koji spaljuje: "Jer je Bog nas oganj koji spaljuje" (Jev. 12, 29). Citajuci ove reci, svaki svestenosluzitelj mora da se duboko zamisli i zadrhti od straha. Pomislite kolika je ogromna odgovornost onih koji su primili Svetog Duha tri cetiri puta rukama polozenim na njih. To je razlog sto su nasi kanonski propisi tako strogi u presudjivanju i najmanjih grehova i prestupa episkopa i svestenika. Mnogo, mnogo stroziji nego prema gresima i prestupima mirjana.

Tako je i u Starom Zavetu Zakon bio izuzetno strog u presudjivanju svestenicima; zena i deca jednog svestenika treba da budu primerom cistoga zivota. Evo jednog zastrasujuceg propisa iz starozavetnog Zakona: "A kci svestenicka koja se oskvrni nemoralom, skvrni oca svojega, neka se ognjem spali" (III Mojs. 21, 9). Citajuci ovo, covek zanemi. Kad je tako ozbiljan zadatak postavljen za svetost svestenika u Starom Zavetu, sta tek da kazemo o svetosti novozavetnog Hristovog svestenstva.

Nas narod se ponosi Pravoslavljem, kao svojom pravom verom. Neka da Bog, da se isto tako ponose i svojim pravim svestenicima. Pobozni seljacki narod na Balkanu cesto izgovara ovu malo neobicnu molitvu: "O, Boze, daruj nam dobrog svestenika i dobru zetvu!" Kad ih zapitate zasto na prvom mestu mole Boga da im daruje dobrog svestenika, odgovorice: "Prosto zato sto dobra zetva zavisi od molitava i blagoslova dobrog svestenika." Kad kazu dobar svestenik, oni misle na svetog svestenika. Slicno onako kako je apostol Pavle pisao Solunjanima: "A sam Bog mira da vas posveti potpuno, i vascijeli duh vas i dusa i tijelo da se sacuva bez poroka za dolazak Gospoda nasega Isusa Hrista" (I Sol. 5, 23).

U nase vreme postoje suprotna misljenja o tome kakvo treba da bude pravoslavno svestenstvo. Ako bi neko rekao: "Nasi svestenici treba da budu sveti ljudi", ni jedan glas ne bi bio protiv toga. Ne samo ni jedan glas pravoslavnih hriscana na zemlji, nego bi se tome radovali i pravoslavni hriscani na nebu. I zivi i mrtvi clanovi Crkve Hristove bili bi odusevljeni i saglasno rekli: da treba da budu sveti ljudi! Neka svestenici budu sveti i ljudi ce sledovati za njima. Neka svestenici budu sveti i mirjani ce goreti revnoscu i ciniti sve za svoju Crkvu. Ako neko posumnja i kaze: "Svetost je nemoguca i neostvarljiva", mi cemo ga zapitati: Kako, onda, da budemo savrseni kao Bog? Zar da sumnjamo u istinitost reci Gospoda nasega Isusa Hrista koji je rekao: "Budite vi dakle savrseni, kao sto je savrsen Otac vas nebeski" (Mt. 5, 48)? Kako mozemo da budemo savrseni ako ne ulazemo napore da postanemo sveti? Udubimo se u to i razmisljajmo o svojim naporima i o snazi Duha Svetoga.

Ni za trenutak ne smemo izgubiti iz vida da postoje u danasnje vreme dva puta koji vode ka svetosti. Nasa braca svestenici u nekim zemljama primaju svetost kroz mucenistvo. Mi u slobodnom svetu, treba da zadobijamo svetost kroz sami hriscanski zivot.

[Vlatka]

Riječi svetog Vladike Nikolaja su zaista svete kao što je i on. Mi treba samo da slušamo.

Često očekujemo od sveštenika više nego što je u njihovoj moći zaboravljajući da su oni ljudi isto kao i mi i zaboravljući da smo svi na isto pozvani. Ima ljudi koji budno prate šta rade sveštenici i da li su nešto "pogroješili",  pa prosto , Bože mi oprosti, kao da im je i drago radi toga. To koriste kao izgovor zašto ne idu u crkvu, jer je sveštenik "loš" pa neće  valjda kao da se "uprljaju", ne poste zato što kao i sveštenik ne posti, rade nedeljom i praznikom jer, kad radi sveštenik mogu i oni itd. Ne znam otkuda sve to znaju pošto se u Crkvi rijetko vide.

Mi očekujemo da se sveštenici mole za nas i da slušaju naše ispovijesti i čitaju oprostne molitve. Mnogi kažu današnji sveštenici su ovakvi ili onakvi a da li se mi molimo za naše sveštenike.  Mnogi ne znaju to kao što ni sama nisam znala da i mi imamo obavzu da se molimo za naše sveštenike ako hoćemo da nam bude bolje. Na sreću, Bogu hvala, ima mnogo i onih koji poštuju svoje sveštenike. Neka da Gospod da se svi ljudi osvete  i posvete,da svoje greške uvijek spoznamo i iskreno se pokajemo, da nam Gospd da snage da svaki put kada padnemo ponovo ustanemo. kriminalac Bogorodicaaaaaa

[o.Gavrilo]

                                              Nepripremljeni klirici koji su od Boga

                                                  bili sprečeni da služe Liturgiju

    U pećini Svetog Atanasija živeo je Starac sa dva učenika. Jedan je bio jeromonah, a drugi jerođakon. Jednoga dana, učenici su otišli u crkvu da bi služili Liturgiju. Međutim, sveštenik je mnogo zavidio đakonu, jer je ovaj bio pametniji i za sve sposobniji; ali ni đakon, svojim gordim držanjem, nije pomogao jeromonahu.

    Sveštenik se, na spoljašnji način, pripremao za Svetu Liturgiju, čitajući molitve pred Sveto Pričešće i čineći sve drugo što bi bilo neophodno. Ali, nažalost, ono što je najvažnije, nije učinio - nije se duhovno pripremio, smireno ispovedio, kako bi ispovešću odagnao iz srca zavist i ljubomoru, koji se ne odgone promenom odela i pranjem glave.

    Tako, dakle, pripremljenspolja, približio se strašnom Žrtveniku da bi činodestvovao. Čim je počeo da proskomidiše, začula se velika buka, i Diskus je nestao sa Proskomidije!

    Naravno, više nisu mogli da služe. Pomišljam-da ih dobri Bog nije sprečio, i da dopustio je jeromonah služi Svetu Liturgiju u (lošem) duhovnom stanju u kakvom se nalazio, kasnije bi ih zadesila neka velika nesreća.

    Isto tako je i otac Varlam iz Vigle, koji mi je i ispričao ovaj događaj.

    Iz pouka Starca Pajsija Svetogorca

[Зорица екс Милева]

Оче Гаврило надам се да се не љутите што Вам тек сада од срца желим добродошлицу. Хвала вам што сте нашли времена да својим присуством допринесете квалитету нашег форума. Надам се да вам је пријатно овдје. Помјаните оче сестру Зорицу у вашим молитвама. Нека вам Господ дарује сваког добра. greengrin

[o.Gavrilo]

                                                  KAKO ĆEMO SE SPASTI?

      Šta nam je činiti? Kako ćemo se spasiti? Naše spasenje je lako. Ne kažem ti da ideš tamo u neku spilju na Svetoj Gori i da se zamonašiš. Ne kažem ti da uzmeš brojanicu, kao sveta Marija Egipćanka i da ideš u pustinju i da tamo živiš teškim isposničkim životom. Ne kažem ti da napustiš svoju ženu i decu. Ne kažem ti da ideš na brdo, ne. Ostani sa svojom ženom i decom u društvu i veruj, da, da veruješ pored tolikih dokaza da postoji Bog. Lako se spasiti na taj način.

Da veruješ da je Hristos sišao na zemlju, da ponese teret naših grehova. Da veruješ da samo jedna kapljica njegove krvi, je izbavljenje za čovečanstvo, i zatim da se približiš skrušeno i sa suzama Raspetom i da kažeš: «O Bože moj! – da izgovoriš jednu reč. Jednu reč da kažeš i dovoljno je. Da kažeš «sagrešio sam». Sagrešio sam da kaže malo dete, sagrešio sam da kaže veliki čovek, sagrešili smo da kažemo svi mi.  Da kažeš sagrešio sam iskreno a ne podsmešljivo i gordo, da kažeš sagrešio sam sa suzama kao Marija Egipćanka u pustinji. Da kažeš sagrešio sam, gde? Pred ikonama? Ne, pred ikonama, ali pred svojim duhovnikom, pred ispovednikom. Pred njim stani i sa pažnjom reci sagrešio sam i učinio sam to i to. A tada će anđeli i arhanđeli u svoje ruke te uzeti i poneti do zvezda nebeskih jer radost biva na nebu zbog svakog pokajnika. Sagrešio sam očekujemo. Poslao sam ispovednika, kao episkop koji imam odgovornost pred Bogom i koji ću dati odgovor za vaše duše pred Bogom, za sve vas koji ste sada ovde i slušate reč Božiju. Poslao sam duhovnika u jedno mesto i kada je on zazvonio od 4.000 stanovnika koje je to mesto imalo samo se 300 duša došlo ispovediti i to su bila deca Osnovne škole i Gimnazije, a muškaraca ni 20 nije došlo da se ispovedi. O Bože moj! O Bože i Stvaraoče svega osvetli  duše, pošalji  duh pokajanja u naša srca.

Želim da svi vi koji ste ovde  odete kod svoga duhovnog oca i kažete «sagrešio sam». Otvoriće se nebesa i raj ćete osetiti u svome srcu i tada će nastati radost i veselje na ovome svetu. Amin.

Deo iz govora Episkopa Avgustina Kandiota

(Amindeo E Nedelja Posta 1977 godine)

[Драган Јашић]

Оче Гаврило и ја сам тек данас видео ваше , како да кажем , беседе и много сам се обрадовао . Чуо сам о вама много и јако ми је жао што се нисмо и лично срели и упознали . Са Вама овај наш форум је доста додио на духовности и лепоти ! Нека Вас Господ на многаја лета одржи међу нама и подари Вам пуно здравља и истрајности међу нама ! АМИН Боже дај !!!!!!

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 08.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 123 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 40, Bosne 35, Nemačke 8, Hrvatske 8, Austrije 7, Nepoznato 5, Slovenije 4, Makedonije 4, Grčke 2, Crne Gore 2, Danske 2, Engleske 2, Italije 1, Norway 1, Amerike 1, Holandije 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18  U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[Зорица екс Милева]

0110_hahaha bandit 0110_hahaha Svaka čast! :291291291:

[Lepavina-administrator]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila, Prijem za direktore beogradskih osnovnih i srednjih škola. Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej, bio je u Patrijaršiji u Beogradu 7. oktobra domaćin direktorima osnovnih i srednjih škola, ali i načelnicima visokih i srednjih vojnih škola sa područja Arhiepiskopije beogradsko – karlovačke. Na ovom redovnom sastanku, koji je organizovao Odbor za vjersku nastavu Arhiepiskopije beogradsko – karlovačke, okupilo se oko 160 direktora. Pored Patrijarha Irineja na ovom skupu, u ulozi domaćina, bio je i Njegovo Preosveštenstvo vikarni Episkop Hvostanski G. Atanasije (Rakita), koji je na čelu Odbora za vjersku nastavu, a ovde su bili prisutni i članovi Odbora. Preuzeto sa radio Svetigora , blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 8.10.2010. ->> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_08_22_00_13.mp3

[o.Gavrilo]

                                                      DUHOVNIK ODGOVARA.....

Mene uznemiruje pitanje o Pricescu. U crkvu sada idu svi: verni i neverni, klosari i donedavni robijasi. Svet je toliko postao inficiran da je tuberkuloza stekla otpornost na najjace lekove, pa cak ni najmocniji antibiotici na nju ne deluju, a da hepatitis, dizenteriju itd. ni ne spominjemo. Mi, pak, na pricescivanje nosimo malu decu, idemo i sami, te svi primamo iz jedne kasicice koju svestenik sve do kraja cak ni ne spusta u Casu sa Pricescem. Sta da se radi?

Ateisticka propaganda je proteklih godina tvrdila da Pricesce, ikone i druge crkvene svetinje prenose zarazu. Uostalom, ona je tvrdila da ni Svemoguceg Boga nema...

Kao prvo, istorija ne poznaje ni jedan jedini slucaj da se neko od onih koji su se pricestili iz jedne Case razboleo od hepatitisa, tuberkuloze, itd. Istovremeno, poznato je mnostvo slucajeva kada su nasmrt bolesni ljudi posle Pricesca dobijali potpuno ozdravljenje. U knjizi "Sveti Jovan Cudotvorac", koja opisuje zivot i cuda svetog Jovana (Maksimovica), spominje se slucaj kada je covek bolestan od besnila pljunuo u Sveto Pricesce, nakon cega je vladika Jovan uzeo Svete Darove, upotrebio ih i pri tome mu se nista lose nije desilo.

Kao drugo, Crkva se prema onima koji zele da pristupe Svetoj Casi ne odnosi bez razlike. Pred Pricesce se vernici obavezno ispovedaju i posle ispovesti svestenik donosi odluku moze li se doticni covek pripustiti Pricescu ili ne. U Evharistijskoj Casi nalazi se Telo i Krv Hrista, koji je isceljivao gubave, besomucne, uzete. Strasno je i pomisliti da covek koji sebe naziva hriscaninom sumnja u to da je Hristos "isti juce i danas" (Jev. 13, 8).

Moze li se moliti svojim recima? Ja se svakog dana molim po tekstu molitve koju sam sama smislila; tekst molitve je po mom misljenju dobar, ali uvek pocinjem molitvom Ocenas, kojom i zavrsavam.

Katkad covek ne zna sta mu je neophodno da moli od Gospoda za svoje spasenje. Zato je pametno koristiti se molitvama duhonosnih Otaca. Sveti Jovan Kronstatski je savetovao da se svetootackim molitvama dodaje pokoja svoja rec. Zamolite svestenika da kaze svoje misljenje o tim recima koje vi govorite iz svoje glave u vreme jutarnjih i vecernjih molitava.

Casni oci, odgovorite mi, molim vas: ako sam bogojavljensku vodicu dobila tek dan posle osvestanja vode (7. 1.), posto nisam mogla da cekam u redu, kakva je onda ta voda? Da li je zaista voda celu sedmicu bogojavljenska?

Bogojavljenska voda postaje takva od trenutka svoga osvestanja i ostaje i godinu, i dve, i vise, sve dok u kuci ne nestane zaliha. Koji god dan da je uzeta u hramu, ona svoju svetost nikada ne gubi.

Bacuska, sta znaci bogatiti se u Bogu (Lk. 12, 21)? I, shodno tome, ne u Boga?

Sta znaci bogatiti se u Boga (za Boga, Bogom)? To znaci sabirati u vreme zemnog zivota takva blaga kakva se mogu sobom poneti u drugi zivot: "Nacinite sebi kese koje nece ovestati, riznicu na nebesima koja se nece isprazniti, gde se lopov ne priblizava, niti moljac kvari" (Lk. 12, 33).

Drugacije su bile namere bogatasa iz price, koji je sakupio obilnu letinu i naumio da sagradi jos vece zitnice: "I kaza u dusi svojoj: Duso, imas mnoga dobra sabrana za mnoge godine; pocivaj, jedi, pij, veseli se" (Lk. 12, 19). Taj se covek bogatio u sebe, u svoj stomak, umesto da je zablagodario Bogu i sagradio zitnice u "utrobama ubogih" (blaz. Teofilakt Ohridski). A mi verujuci smo pozvani da se bogatimo za Carstvo Nebesko, za koje se upravo i pripremamo ziveci ovde na zemlji: "Jer Carstvo Bozje nije hrana ni pice, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome" (Rim. 14, 17). Blazeni Teofilakt, tumaceci tu pricu o bogatasu, pise da se bogati u Boga onaj koji se uzda u Njega, ko Ga smatra svojim bogatstvom i spremistem bogatstva. "Necemo govoriti: dobra su 'moja', nego dobra su Bozja. A ako su dobra Bozja, onda ne mozemo otudjivati Boga od Njegovih dobara. Bogatiti se u Boga znaci verovati da ako sve (svoje) razdelim i potrosim, niti onda mi ni u cemu nece biti oskudice. Jer riznica mojih dobara je Bog: ja uzimam i otvaram sto mi je neophodno" (Sveto Jevandjelje sa tumacenjem blazenog Teofilakta, arhiepiskopa bugarskog, Moskva 2000.). A kakva su to dobra kod Boga dragocena? To su vrline: uzdrzanje, celomudrenost, nesticanje, krotost, trezvenost, smernost, ljubav.

Objasnite mi, molim Vas, sledece: moja mama je na samrti, nalazeci se u polusvesti, izgovarala imena ljudi koji su ranije umrli, ona je, takoreci, sa njima razgovarala. Obracala se svojoj majci i drugim srodnicima. Neki su to objasnjavali time da dusu, u trenutku kad se ona priprema da napusti telo, susrecu duse ranije umrlih ljudi koji su joj u zemaljskom zivotu bili najblizi. Da li su u pravu? Nesto slicno opisuje doktor Mudi u svojoj knjizi "zivot posle smrti" pisuci o slucajevima klinicke smrti i osecanju umirenosti i istinske srece koju dusa oseca u trenutku kada napusta telo. Da li je to zaista tako? Kakav stav zauzeti prema toj cinjenici i Mudijevoj knjizi? I jos: sta se dogadja sa dusom u trenutku smrti, treceg, devetog i cetrdesetog dana te nakon toga?

U trenutku smrti dusa napusta covekovo telo i kod nje se pojavljuje sposobnost da licno gleda duhovni svet: okruzuju je istovrsna duhovna bica, medju kojima moze da vidi ne samo andjele i demone, vec i duse svojih srodnika. Takav pogled je zasnovan na Svetom Pismu ("Kad umre siromah, odnesose ga andjeli u narucje Avraamovo" - Lk. 16, 22) i na svetootackom nasledju (prepodobni Sisoje je, lezeci na samrti, bratiji koja se okupila oko njega kazao da su dosli andjeli, koje je on zamolio da mu daju jos malo vremena za pokajanje). Sto se tice opisa osecanja umirenosti i srece pri ishodu duse u knjizi "zivot posle smrti", prema tome treba biti uzdrzaniji. Sveti oci nas uce (npr. sv. Kirilo, patrijarh aleksandrijski) da dusa pri priblizavanju andjela drhti, posto ce je oni povesti na mitarstva (demonske carinarnice), gde ce se dusa ispitivati za svaku vrstu greha. Mada se trudi da bude nepristrasna, po misljenju o. Serafima Platinskog blazene uspomene, knjiga Rejmonda Mudija nehotice sacinjava lazni model posmrtnih dozivljaja uzimajuci sa svih strana ponesto, oduzima ljudima strah od smrti predstavljajuci je kao prijatan korak u daljem razvoju licnosti, te nesvesno biva uticajno oruzje u demonskoj mrezi, koja stvara laznu sliku sveta i posmrtnog zivota. Rad demona na ovoj laznoj predstavi posmrtnog zivota narocito se ubrzao proteklih tridesetak godina.

Pravoslavna crkva o tome svedoci trezvenije, ozbiljnije, odgovornije. Pitate sta se dogadja sa dusom u treci, deveti i cetrdeseti dan. Kako pise sveti Atanasije Veliki, pravednici posle smrti iskusavaju "delimicnu nasladu", a gresnici "delimicna mucenja". U gore navedene dane Crkva je ustanovila pominjanje preminuloga: u treci dan - radi Gospoda Isusa Hrista, "koji je vaskrsao u treci dan" (prema drugom tumacenju, manje rasirenom, radi Svete Trojice); od prvog do treceg dana, prema ucenju Crkve, dusa upoko+g boravi na mestima gde je ovaj obitavao u zemaljskom zivotu. U deveti dan - zbog podsecanja na devet andjelskih cinova, kojima bi preminuli, kao nematerijalni duh, mogao biti pribrojan (sveti Simeon Solunski); od treceg do devetog dana dusi se pokazuju rajske obitelji. U cetrdeseti dan - zbog Vaznesenja Spasiteljevog; toga se dana objavljuje odluka Bozja gde ce se dusa nalaziti do Strasnog suda. Sta se dalje desava? Duse cekaju Drugi dolazak Hristov, kada ce se nad ljudima izvrsiti konacni sud.

Pre sest godina mi je umrla baka. Pet godina je bila prikovana za postelju. U detinjstvu je bila krstena, ali je zatim nastupilo takvo vreme da se udaljila od vere. Medjutim, dok je bila nepokretna, opet se obratila Bogu, pa nas je zamolila da joj kupimo krstic. Pred smrt je veoma zelela da se ispovedi, ali u selu nije bilo svestenika, te se ona ispovedila mojoj mami. Recite da li je potrebno tu ispovest ispricati svesteniku? Bila je sahranjena bez opela; da li je sada, posle toliko godina, moguce izvrsiti opelo?

Velika je steta sto je Vasa baka sahranjena bez opela, a jos je gore sto je Crkva ni dosad nije opojala. Vasa majka treba da obavesti svestenika o tome da se u takvim okolnostima kakve su bile u trenutku smrti Vase bake ova pokajala pred Bogom za svoje grehe. Sadrzinu te ispovesti Vasa majka ne mora nikome da prepricava. Obavezno otidjite u hram sa molbom da preminulu opoju, molite se za nju kod kuce, davajte listic sa imenom za pominjanje njene duse u crkvi.

U Simvolu vere nema pomena o djavolu ili satani, znaci moze se biti hriscanin ne verujuci u njega. No zasto onda sveti pravedni Jovan Kronstatski kaze: "Uporna nevera u zle duhove jeste pravo besomucnistvo, zato sto prkosi istini, Bozjem Otkrivenju. Gospod je dosao na zemlju da razrusi djavolova dela i da spase coveka od njegovog nasilja. Ako nema djavola, onda nema Hriscanstva, onda dolazak Sina Bozjeg ne bi ni bio potreban. No to je suludo. I iskustvo svakoga od nas, i zdrav razum, istorija zivota svetih i istorija svih naroda svedoci nam o postojanju zlih duhova..." Ako hriscanin treba da veruje u djavola i zle duhove, zasto se to ne spominje u Simvolu vere?

Da li bice koje vi pominjete veruje u Boga? "I djavoli veruju, i drhte" - kaze Sveto Pismo (Jak. 2, 19). No jedna je stvar priznavati postojanje Boga, a druga ispovedati Ga licnom verom, nerazdvojnom od zivotnog podviga po veri. U ovom drugom smislu besovi, naravno, ne veruju. U postojanje zlih duhova Crkva nikad nije sumnjala. O tome dovoljno govori dogmatsko ucenje Crkve. Ipak, ispovedati veru u ta mrska bica (sto ne znaci tek priznavati njihovo postojanje) sumanuto je i bogohulno. Mi ispovedamo veru u Boga Koji je dosao da nas spase, u Crkvu koju je stvorio i u kojoj je moguce covekovo spasenje, u Krstenje kroz koje postajemo udovi Tela Hristovog i sanaslednici vecnog zivota, u Drugi dolazak Hristov; jednom recju, u ono sto stoji u neposrednoj, a ne tek posrednoj vezi sa nasim spasenjem, tj. verujemo Onome koji nas spasava i u ono sto nas spasava. A zamislite da ispovedate veru u to bice o kojem pisete... U tom slucaju se nikako ne bi moglo biti hriscaninom. Sa uzasom moram reci da takvo ispovedanje postoji na crnim misama. I to ispovedanje izgovaraju oni koji veruju i sluze protivniku ljudskog spasenja. Da Vas sacuva Bog od takve vrste zablude!

U poslednje vreme sam primetila da mi se tokom punog meseca veoma pogorsava dusevno stanje. Osecam bezrazloznu uznemirenost i zabrinutost. Kakva je priroda tog "mesecevog" uticaja?

- Ljudi se svesteniku cesto obracaju ovim pitanjem. U odredjene dane oni osecaju neopravdani strah, psihicko rastrojstvo, neki cuju glasove... Ali kada se sa njima ozbiljnije porazgovara, postaje jasno da su mnogi od tih ljudi odlazili vracarima ili ekstrasensima. Neki su i sami zavrsili kurs za ekstrasense ili su citali okultnu literaturu, koja se moze naci na svakom sajmu knjiga: o astrologiji, meditaciji, raznim horoskopima... Ekstrasensi i vracari cine od ljudi pacijente psihijatrijskih bolnica, a mnoge dovode do samoubistva. To se desava zato sto je dusa bez molitve nezasticena te kao pometena soba postaje staniste palih duhova.

Po prirodi svoje sluzbe cesto susrecem ljude stradale od kontakta sa takvim pojavama; jedni na javi vide pokojnike, drugima se cini da su svima izrasli rogovi, trecima u stanu boravi "kucni duh". Jedna zena je posle meditacije cula glas koji ju je uporno nagovarao da sedne u kadu i prereze vene. Jedan mladi covek je posle "inicijacije", koju je obavio budisticki lama, poceo da pati od epileptickih napada. To je tek mali deo onog sa cime se svestenik susrece. Sada se vracam Vasem pitanju, i kazacu Vam pretpostavku: moze biti da se uzrok Vasim "strahovima" nalazi u nekadasnjem zanimanju za okultizam. Naravno, ne treba jednostrano prihvatiti uzrocno-posledicnu vezu. Mozda je Vasa nevolja nastala zbog odsustva molitve, koja stiti dusu.

Izvesno je da pojava kao sto je mesecarstvo potice odvajkada. U Jevandjelju po Mateju (gl 17, st. 14 i 15) pise: "... pristupi mu covjek i pade na koljena pred njim govoreci: Gospode, pomiluj sina mojega, jer je mjesecar i muci se ljuto; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu". Tumaceci ovo mesto iz Jevandjelja, blazeni Teofilakt Bugarski pise: "Uzrok bolesti njegovog sina nije bio mesec, nego demon; on je cekao mlad mesec i tada napadao bolesnika, da bi tvorevina Bozja hulila kao zlotvor. Zapamti da se svaki bezumnik menja, prema Pismu, kao mesec, pa se cas pokazuje kao veliki u dobrodetelji cas kao mali i nistavan. Tako on ispada mesecar bacajuci se ili u oganj gneva i strasti ili u vodu - u talase mnogobrojnih zivotnih briga, u kojima obitava Levijatan, djavo, tj. car pod vodama".

Crkva Bozja na zemlji u Svetom se Pismu predivno uporedjuje s mesecom, jer ona svoj sjaj dobija od Sunca Pravde - Hrista: "Ko je ona sto se vidi kao zora, lijepa kao mjesec, cista kao sunce, strasna kao vojska sa zastavama?" (Pesm. 6, 9). Ali to sto premudri Solomon u svojoj Pesmi nad pesmama i drugi bogonadahnuti proroci tako pesnicki velicaju, to neprijatelj roda ljudskog narocito zeli da ponizava i ocrnjuje.

U tumacenju stiha iz Jevandjelja po Mateju (4, 24), kako je Hristos isceljivao "...sve bolesnike, raznim mukama i bolestima obuzete, i bjesomucne, i mjesecare", arhimandrit Mihajlo kaze: "Ime mesecar (lunatik) dano je od latinske reci luna, sto znaci mesec; po tome je nastao naziv bolesti jer su ranije mislili da je ta pojava u vezi sa mesecevom menom. Sacuvalo se ime bolesti iako ta veza nije dokazana. Ta bolest je vrsta padavice sa nekim posebnim tajnovitim pojavama".

Neophodno je reci da su sve navedene pojave - glasovi, strahovi, nemiri, mesecarstvo - znakovi delovanja mracnih sila na coveka, a ponekad cak i opsednutosti. Svako ko pati od takvih iskusenja treba da zivi hriscanskim duhovnim zivotom: moliti se ujutro i uvece, drzati sve postove; Sam Gospod je rekao: "Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom". Treba cesto ici u hram i pricescivati se. Veoma je dobro imati duhovnog oca i po poslusanju ispunjavati molitveno pravilo od njega dano, i on ce se moliti za vas.

Iskreno Vam zelim dobro zdravlje i dusevno spasenje. Sve ce biti dobro ako poslusate moj savet.

Kakvu moc ima osvestanje stana, kuce?

Znamo da svuda po svetu ima andjela cuvara: nad svakom zemljom, nad svakim gradom, nad svakim selom. Osvestavajuci stan ili kucu, svestenik molitvama priziva Svetoga Duha i izgoni zle duhove iz toga obitalista. Ono se osvestava, posvecuje se Bogu, i dolazi pod zastitu svetog andjela toga grada ili sela. Anceo cuva te stambene prostore pod uslovom da se u njima vodi ispravan, naravstven zivot. Secam se jednog slucaja. Sluzio sam u Zarkama Jurjeveckog rejona Ivanovske oblasti. Kod nas je u kuhinji radila jedna zena, Raisa iz Alatora. Ona nam je ispricala kako joj je muz bio pijanica, vikao je, galamio. Doslo je do takvih ispada, da se sa njim u istoj kuci vise nije moglo ziveti. Raisa nam prica: "Pozvala sam svestenika, pa nam je osvestao dom. Uvece, eto muza, ide s posla - vidim ga kroz prozor. Mislim se, hoce li prepoznati da je kuca osvestana. Gledam, a njega nema i nema. Prodje tako i petnaest minuta. Gledam, mislim se gde li je. Otvorim vrata, a on u tremu lezi. I nije pijan, nego trezan! Pitam ga: 'Pa sta ces tu? Ulazi u kucu!' A on mi veli: 'Ne mogu, za mene ovde nema mesta'. 'Ma, ulazi!' I on na sve cetiri dopuza u kucu. Dovuce se do stola, skide radio i stavi ga na pod, ukljuci ga i kaze: 'E, ovo mi je uteha, ovo je olaksanje'. Zaprepastila sam se kad sam videla kakvu moc ima osvestanje kuce."

Pre neki dan mi je jedna devojka ispricala sledece. Sama je bila kod kuce - majka i otac su otisli na odmor. Nocu je nesto ruzno sanjala i probudila se. Videla je kako pored televizora prolazi neki beli lik... Spopao je strah i trepet. Nije mogla da spava, svu noc se molila. Obratila mi se sa molbom da joj osvestam dom. Nekoliko dana nakon osvestanja vratili su se roditelji. Oni nisu bili verni, majka nije bila ni krstena. Samo sto je ona zakoracila u stan, zaustavi se na pragu, pa veli: "Sta se desilo? Ja ne mogu da prepoznam nas stan. Sta si sa njim ucinila?" Devojka joj je sve objasnila. Majka je zatim na zidu videla krstice, pa je upozorila: "Ne govori ocu, ljutice se".

Naravno da demonske sile koje zive u coveku osecaju da su kuca ili stan osvestani. Oni tamo vise ne mogu da borave, pece ih kao oganj. Kada kazu da u kuci zivi kucni duh, to znaci da u neosvestanom domu zivi zloduh. Ima i takvih nerazumnih ljudi koji prilikom selidbe u novi stan prvo pustaju macku (posto se ona, bajagi, druzi sa duhovima, pa oni zato nece napadati ljude), a ne ikone ili svete knjige. Ne osvestavaju dom kropljenjem svetom vodom, vec nastoje da umilostive duha. Nazalost, to se veoma cesto moze videti.

Nedavno su me zamolili da osvestam jedno obdaniste. Tamo ima oko 400 dece. Osvestane su sve prostorije, a od jedne nikako nisu mogli da nadju kljuc. I sta se ispostavilo? Da su bas u toj prostoriji odrzavali spisritisticke seanse... Tako je ta soba i ostala neosvestana.

sa ruskog: A.

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXLI)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5020_MOJ%20PUT%20K%20BOGU%20I%20U%20CRKVU%202.jpg&size=500

Молебен у разрушенного храма в Троице-на-Бору. Паломница
Село Троица-на-Бору.
Фотография Василия Нестеренко

o.Gavrilo >>> ‎"MOJ PUT K BOGU I U CRKVU"

Moj put ka Bogu je poceo od najranijeg detinjstva. Mnoge stvari koje sam radila su bile posledica mojih unutrasnjih potreba. Iskreno sam tugovala, tugovala i radovala se, i ne znam zasto savetovala se sa nekim ljudima, radeci stvari u ciju sam ispravnost bila duboko uverena. Sto sam bivala starija, time sam uvidjala zlo ne samo nepoznatih ljudi, vec i rodjaka i meni bliskih ljudi. Kuci sam prolazila kroz nepoznata iskustva i nista nisam shvatala. Zasto je sve pocelo da se rusi? Gde je ta lakoca s kojom se sve dobijalo? Sve vise sam osecala ravnodusnost i beznadeznost, zeleci necemu da stremim. Unutra je bila praznina. I svim silama sam se trudila da vratim ono sto je odlazilo bez traga. Pokusavala sam da se skoncentrisem na mnoge druge stvari, trudeci se da ispunim prazninu, ali me nista nije zadovoljavalo. Nijedan posao mi nije donosio zadovoljstvo kao ranije. Poznanstva, susreti, svi moguci praznici su za mene postali prazni, cak primitivni. Uvek mi je sve, iako ja to mozda nisam zelela, izgledalo usamljeno. Moji svetli dani su poceli da tamne postepeno. Pojavio se veliki broj pitanja. Mnogo toga me je mucilo. Trazila sam odgovore. Prijatelji, odrasli, stari ljudi – svako je odgovarao na osnovu svog iskustva. Slusajuci njihove mudre i u to vreme za mene prazne reci, ja kao da nista nisam cula. S vremena na vreme su pocela da se desavaju cuda: pomalo sam progledavala u datoj situaciji, neki odgovori na pitanja su dolazili sami, ali je posle toga opet nastajao mrak, i meni je bivalo sve gore. Tada sam osecala jaku duhovnu glad.

Jednom sam se nasla u situaciji iz koje je reklo bi se bilo nemoguce izvuci se. Tog trenutka me je neko uputio da se obratim Bogu. Posle usrdne unnutrasnje molitve desilo se neobicno, tajanstveno cudo. Zivot mi je bio tezak, te sam i u divljoj zivotinji videla coveka, koji je sposoban da sastradava i voli. Trebalo mi je dugo vremena da dodjem k sebi. Nisam nista mogla da objasnim, a nista nisam pricala jer sam se bojala da cu biti neshvacena. Sve cesce sam razmisljala o Bogu. Moja porodica nije verovala u Boga. Otac se uvek podsmejavao, a majka se bojala uroka imajuci laznu predstavu o veri. Krstena sam u 16-oj godini. Ranije nije bilo mogucnosti za to. Otac je bio vojno lice, sto sobom povlaci zabranu. Posle krstenja nisam odlazila u Crkvu. Nekako je sve prolazilo mimo mene. Ponekad, kada su se oblaci skupljali nad mojom glavom sa velikom silom, odlazila sam u Crkvu. Bilo mi je tesko. Boraveci u Crkvi, nista nisam ni videla ni cula, samo sam plakala. Zatim bih odlazila.

Tada se u mom zivotu pojavio jedan covek. U njemu sam videla brata, druga i oca, cak i ucitelja. Njegovom pojavom je sve dobilo smisao. Prvi put sam osetila dubinu odnosa, koji je ranije bio sakriven od mene. Poceli smo zajedno da planiramo nas zivot. Cesto sam se osecala veoma dobro. Ali vremenom, sto smo cesce bili zajedno, tim jace sam osecala strah. Napetost je rasla, ali nisam imala snage. Jednog prelepog dana sam shvatila da je moj drug psihicki bolestan. Tog trenutka me je opet neko uputio da se obratim Bogu. Bog mi je projavio Svoju silu. Sve cesce sam susretala vernike. Pocela sam da odlazim u Crkvu, ali retko. Neprimetno za mene pojavile su mi se misli da cu u jednom trenutku ostati bez roditelja. Bila sam u kosmaru. Odjednom sam jasno uvidela svoju nedostojnost – nisam bila prava cerka. Sve vise sam se udubljivala u sebe shvatajuci svoju gresnost. Osecaj krivice me nije napustao. Molila sam Boga za oprostaj, nadajuci se da cu ga dobiti. Kao odgovor, i pored sve moje nedostojnosti, osetila sam Ljubav.

O.P.

Prevod s ruskog sestra Radmila

Jovan Hrnjakovic Po nečemu iz iznetog sam prepoznao sebe,ovo je stvarno trnovit put,ko zna sta bi bilo samnom da nisam sreo starca Stefana u man.Slanci,verovatno bi propao i izgubio se ne znajuci kud i kako da idem.Bogu hva la i slava što još uvek ima duhovnika i staraca na ovoj planeti koji umeju da uteše i upute nesrećnu i napaćenu dušu.Blagodarim Oče na slici i priči + + +


Biljana Dimitrijevic Ex Kamenica Mislim da svaki covek vodi svoju unutrasnju borbu, da ima dileme i pitanja, da pokusava da shvati sta se to desava oko njega i u njemu samom. Potrebno je samo imati u srcu ljubav...

Marko Popović Pomoz Bog! Ovo je priča jako slična mojoj, s tim što je moj put možda bio i gori. Mislim da put još uvek traje i da sam jako daleko od Hrista. Da imam još mnogo toga da radim da bih se sjedinio sa Njim. Spomenite me u vašim molitvama. Bog pomogao svima što Ga traže i što veruju u Njega.

Saša Lazić svatko od nas je, kako kaže brat Jovan, u nekim djelovima našao sebe, čim smo ovdje uz oca Gavrila bez nevolje nema bogomolje rijetki su slučajevi poput naših monaha i našeg oca Gavrila koji u ranoj mladosti već streme ka Bogu i upute se..., mogu reći, kao djeca na uzak put prema CARSTVU NEBESKOM...to ide sa koljena na koljeno, plod se po drvetu pozna a mi koji idemo stranputicom tek kad neki oblik "šamara" dobijemo, trgnemo se, tek onda shvatimo i pitamo se: pa kamo ovo vodi, što ja to činim? Zašto sam "gladan", a ručao sam prije pet minuta? Tek kada sam u manastiru Lepavini osjetim šta znače riječi da čovjek živi o svakoj riječi Božijoj, a ne o kori hleba... tamo čovjek može biti danima da ne jede, samo da sluša monahe, provodi vrijeme sa njima i sit je, hrana mu je tad zadnja rupa na svirali...ŽIVJETI HRIŠĆANSKI JE NAJVEĆE I NEPROLAZNO BOGATSTVO, TO JE PIJENJE SA IZVORA ŽIVE VODE OD KOJE SE VIŠE NE ŽEDNI...!!

Nenad Badovinac Starim, dani i godine prolaze.. vera s godinama bledi, kao i kosti, sve polako ali sigurno nagriza vreme. Upravo veru koju nemam, nju i tražim i za nju molim, molim da Gospod pomogne mom neverju. Nekad je bolje stajati nego krenuti krivim putem! Da li su moji putevi uopšte usmereni ka Bogu ili nekud u bezdan? Kojim putem krenuti, prema zvezdi ne mogu, pa ću radije stajati. Kako se devojka iz priče zapitala: gde je lakoća s kojom se sve dobijalo? Sve je nestalo osim praznih susreta. Gde je suština? Zašto je sve prazno, čak i kada je ispunjeno. Uvek su u nama neke sukobljene strane, mišljenja, kako onda prepoznati prave puteve. Cini mi se da ljudima koji ne znaju za Boga u ovakvim slučajevima može biti mnogo lakse, kod njih je sve sudbina, nema puteva, samo sudbina, na koju nemogu uticati, sve im je zapisano u šalici kafe i zvezdastim tačkicama na nebu, pa nemoraju ništa da misle, ali sta ja da radim? koji put? kod mene nema ni kafe ni sudbine, vec samo ono sto moje srce odluci, a šta ako nešto krivo odabere i odluči.. da sam makar više puta ponavljao molitvu "Gospode Isuse Hriste sine Božije, pomiluj me grešnoga" sada bi moje srce bilo čišće. Nebi se ispunjavalo praznim susretima i tešilo praznim mislima.

Dinko Blagojevic Draga starica...Svaki dan sve više volim dragi nam ruski Pravoslavni narod.

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo!Pomaže Bog,svoj mojoj braći! Ispovest ove sestre dotiče,pomalo,svakog od nas;svi mi imamo svoj put,svoju prazninu,ili smo je imali.Na rzliku od sestre po Hrist,krštena sam još kao mala devojčica,kradom od oca,ateiste....Baka,Milica bila je pobžna žena,kao i djed Emilijan,pa sam i ja jako zavolela Boga.Odlazila sam u crkvu kradom,a što mi nije nimalo teško padalo.Moja ljubav prema Bogu je bila dovoljno jaka da mi nije smetalo što to moj otac nije znao.Tako sam i odrasla u ljubavi prema Bogu;i fakultet završila...i uvek morala od nekog da krijem tu moju ljubav prema Gospodu,ali mi tu ljubav nitko nije mogao istisnuti iz srca i duše,Bogu hva la.Ali kada bi se nalazila u vrlo teškim iskušenjima moje molitve Gospodu u suzama su uvek bile uslišene,hvala Gospodu i Prečasnoj Bogorodici.Pa zar i sada našu prazninu ne popunjava naš otac Gavrilo stalnim provećivanjem uz pomoć Božiju - neumorno nas poučava,podiže pale,podseća na moltve i ljubav i puteve Gosponje...i još će dugo, AMIN! BOŽE DAJ!

Željka Kremenović Svi smo mi grešne duše koje se dragog Boga sjete kada im je teško. I ateistima koji glasno i jasno negiraju postojanje Gospoda, kada se nađu u bezizlaznoj, teškoj situaciji iz duše izađe vapaj "Bože pomozi". Njihov razum pokušava pobiti vjeru njihove duše, ali ne uspjeva. Gospod je u nama i svugdje oko nas. A kad postanemo svjesni svoje vjere, onda počinje, istovremeno i jednostavan i težak put, - slijediti Gospoda. I sad i ja kažem "Bože pomozi!"

SNEŽANA BARIĆ Po rođenju i još u utrobi majke Gospod je u nama jer nam On život daje,i to je prirodno stanje svake ljudske duše!Krštenjem zadobijamo Duh Sveti i u prirodi je čoveka stvorenog od Tvorca sveta i svega da njemu teži ali po paloj prirodi ljudskoj odlazimo od Gospoda,da bi smo se ponovo vratili i tada spoznajemo svu slavu Gospoda,jer On osluškuje svaki otkucaj srca našeg,svaki uzdah i svaki vapaj Njemu-On je pored nas i daje izobilno!Svako od nas ima priziv od Gospoda,dešava se i više puta u životu ali čovek kad spozna i počne da primećuje oko sebe prirodu,biljke,ptice i svu tvar oseća i ustrojsvo Gospoda,tada se odaziva i ne zato što je to Gospodu potrebno-Gospod je toliko milosrdan jer nas trpi-to je naša potreba za Bogom živim da kroz Njega živimo!
U svemu što činite,živite,dišete,decu dobijate vidite delovanje Gospoda našeg,spremanje hleba uz Oca i Sina i Svetog Duha je ispunjenost i punota ovozemaljskog života!
Kroz duhovnike kao što je otac Gavrilo koji nadahnjuju da izrazimo najdublja osećanja prema Gospodu,koja bi ostala u kovdžegu koji čuvamo u svojoj duši,duhovno se hranimo i radujemo u Gospodu!Hristos Vaskrs!Radujte se!

Bojana Srbljak Bog nam je dao slobodu, tako da smo mi sami pisci svojih životnih priča, ali pomoći radi, Bog nam je dao i okosnicu za pisanje-zapovesti svoje, koje ako sledimo ostajemo na sigurnom putu.
No, svako životno doba donosi drugačiji skup izazova.... Detinjstvo, mladost, sredovečnost i starost se razlikuju, kako u načinu života, tako i u odgovornostima koje svako doba nosi.U svakom dobu neophodno je da se čovek trudi i ostane van negativnih životnih uticaja, no nekako u starosti to se najlakše postiže. Kako sazrevamo kao ličnosti, putevi koje biramo trebalo bi više da vode jednostavnosti i miroljubivosti, neporočnosti...