Да ли сте се причестили?

[w.a.mozart]

očajna vremena traže očajne poteze  0104_cheesy

[BojanR]

Прочитах пар коментара и видјех да није свима баш јасно око ИСПОВЈЕДИ и ПРИЧЕШЋА или то пак  недао БОГ олако узимају....  На примјер... Исповедити се на вечерњој, а сутра на Литургији се причестити... Ја лично сам против тога, јер замислите исповедите се тад и до Причешћа сутра на Литургији  згрешите нешто, а знамо да СЕ ТРЕБАМО ПРИЧЕСТИТИ АКО ЈЕ МОГУЋЕ ШТО ДОСТОЈНИЈЕ, јер се тада сједињујемо с Христом. А и у задњој реченици молитве пре св. Причешћа се каже: Нека ми причешће светим тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или осуду већ на исцељење душе и тела. Амин!  Хвала Богу код мене у БЛ људи се већином исповедају и причешћују ујутро на Литургији, док видим из коментара да у другим мјесима није баш тако... Друга ствар прочитах, коју сам требао навести као прву је као што написа један брат, а и раније сам је чуо од неких да се може причестити и без исповједи, а неки кажу и без поста што је тотално погрешно! И опет морам рећи ПРИЧЕСТИТИ СЕ ШТО ДОСТОЈНИЈЕ и требамо се спремити за то најмање 6 дана и 7. причестити. А припрема за причешће треба да садржи молитву, пост (духовни и тјелесни), добра дјела и ост. што треба један Хришћанин да поседује... А кад се дође ујутру на литургију кад смо мислили да се исповедимо и причестимо...треба ли би да дођемо прије почетка литургије, јер има случајева да дођу само да се причеште и исповеде....  Кад нас свештеник на исповести упита да ли имамо шта исповедити, немојмо рећи да немамо ништа специјално и слично или се стидјети, већ завиримо у себе у своју душу, јер само је ГОСПОД наш ИСУС ХРИСТ без гријеха...  Још сам нешто хтео да прокоментаришем, ал заборавих..    ОНО ШТО БИХ ХТЕО ДА КАЖЕМ ЉУДИ НЕМОЈМО БИТИ ЛИЈЕНИ У ВЈЕРИ, ТРАЖИТИ ЗА СВОЈЕ ПОСТУПКЕ ОПРАВДАЊА, НЕГО ТРУДИМО СЕ РАДИ ХРИСТА КОЈИ ЈЕ ЗБОГ НАС ПРЕТРПИО МНОГЕ МУКЕ, ТУДИМО СЕ ЗА СПАСЕЊЕ СВОЈЕ ДУШЕ И ОСЈЕТИМО У СЕБИ ЉУБАВ ЈЕР  ЉУБАВ ОД БОГА ИСХОДИ, КАО ШТО КАЖЕ АПОСТОЛ ПАВЛЕ: ЉУБАВ СВЕ ПОДНОСИ..... А ЈА БИХ ДОДАО ЉУБАВ НАС БОГУ УЗНОСИ!

Опрости те ако сам био мало нејасан, ал сам само хтео истаћи да се не смије тако олако схватати причешће и исповјед.  Опрости те ако сам нешто погрешно рекао, ово су само моја мишљења!

[Млађо]

          Пази Боки. У твојим речима види се добра намера, али ја морам да приметим да или те је неко погрешно научио или си ти то тако сам закључио. Црква је један жив организам, а не механички робот. Љубав коју помињеш треба да постоји и она је тесно повезана са слободом, а ако постоје некаква ограничавајућа правила где је ту слобода? Не може човека нико натерати да воли ако он то слободно не жели. Кад је у питању однос између исповести и причешћа сасвим одговорно ти тврдим да нигде ни у једном канону немаш исповест као услов за причешће. Покајање да, али је то нешто сасвим друго. И реци ми једну практичну ствар: да ли би било изводљиво да на Литургију дође 200 људи и сви желе да се причесте и да се претходно исповеде? Претпоставимо да исповедају два свештеника и да се свако у исповедаоници задржи најмање 5 минута. 5 пута 100 је 500 минута, у преводу око 8 сати. Ако је Литургија у 9 то значи следеће: Дође свештеник у један и крене да исповеда, а онај ко се исповедио први у међувремену је нешто погрешио и морао би опет да се исповеда пре него што се причести. Узео сам произвољно 200 људи, али и ако тај број сведеш на двоцифрено видећеш и сам да је таква пракса неизводљива. Осим тога треба имати у виду да те турбо исповести и нису праве, то је више испуњавање форме. Неко ко је заиста препознао грех у себи и има потребу за покајењем чисто сумњам да му је два, три, па и пет минута довољно да са својим духовником полако и у миру поразговара о томе. Није исповедаоница аутомат где нешто убациш да би ти изашло нешто што тражиш, већ је то духовна ординација где ти пред свештеником признајеш Богу да си се удаљио од заједнице са Њим. Та заједница са Њим је Црква, и ми се кроз исповест враћамо Оцу своме и тек тада добијамо опроштај својих сагрешења, а не исповешћу. Јер да се исповешћу опраштају греси, причешће нам не би ни било потребно. И без тога били бисмо свети. Ипак, светост нам даје сам Христос. Кад ово поменух хоћу да ти скренем пажњу да Христос значи Помазаник. Уколико кажеш Христ, као горе што си урадио, то је исто као да си рекао помаз. Шта је помаз? Таквом непажњом скрнавиш име Христово. Ово је веома важно па те због тога молим да у будуће водиш рачуна о томе.

          Литургија је догађај сједињења Бога и човека. Она се служи управо ради тога. На свакој литургији, служила се она у посту, ван поста, приносе се хлеб и вино које Дух Свети освећује и чини их Телом и Крвљу Христовом и ти Дарови се онда дају нама да бисмо се ми Њима осветили и постали свети. Када Црква заповеда пост - пости се, када заповеда мрс - мрси се, а ради нашег освећења и вечног живота на свакој Литургији требало би да се причешћујемо Богом Живим и Истинитим, чијом помоћу се једино можемо борити против греха. Уколико се ретко причешћујемо нечастиви ће у одсуству Христовом лакше да нас улови. Ако се Литургије служе неколико дана узастопно и на свакој смо позвани да са страхом Божјим приступимо, питам се да ли је могуће пре сваке се исповедати? Не бих да повредим твоју веру и твоу уљуљканост у оно што знаш, али морам да ти кажем да су та правила о обавезној исповести пред причешће од стране унијата дошле до кијевске Русије, па преко схоластичких катихизиса руских до нас, до Карловачке митрополије и касније се проширили по осталим нашим крајевима. Црква је захтевала обавезну исповест пред причешће код оних који су само једном или два пута годишње долазили у Цркву да би се ето ради обичаја причестили... Они који су редовни чланови Цркве и који редовно посте све посне дане током године које Црква заповеда и који се повремено по својој савести код својих свештеника или духвоника исповедају и одговорно воде рачуна о свом духовном животу могу сасвим слободно да се причешћују на свакој Литургији без да се претходно формално исповеде. Свети Васлилије Велики наводи да су се они у својој заједници четири пута седмично причешћивали, а свети Сава у Студеничком типику саветује братији да се причешћују неколико пута недељно, али да се и често исповедају, међутим нигде не казује да се морају обавезно пре сваког причешћивања исповедати.

          Ја знам да ваш владика Јефрем не дозвољава да се народ причешћује без исповести и без поста недељу дана, без обзира да ли је пост или не. То нигде у предању Цркве не постоји, али сте ви ипак упућени да слушате њега и да се тако спасавате, јер је он икона Христова и све што он благосиља као да сам Христос благосиља. Треба ипак имати у виду да таква пракса није општеобавезна и да постоји много крајева по свету где православни живе светим животом, а сасвим им је неизводљива таква пракса. То колико ће се неко често или ретко исповедати је питање слободе и савести, а не морања, јер где је морање ту нема слободе а сходно томе нема ни љубави. Господ нам је увек говорио, ако хоћеш, а не мораш.

[w.a.mozart]

i što bi reko v.Atanasije...... šta??? ispoveda se za vreme liturgije.... ne treba da se ispoveda.... ne treba da pali sveće... tu se dešava nešto mnogo veće od njegove ispovesti....

[мирођија]

    Хвала  ти  Ђомла, 8084.gif

[w.a.mozart]

nisam se pričestio jer sam radio...al u nedelju ću

LEPA LUKIC ... Jedva chekam da nedelja dodje

[Вера]

           Пази Боки. У твојим речима види се добра намера, али ја морам да приметим да или те је неко погрешно научио или си ти то тако сам закључио. Црква је један жив организам, а не механички робот. Љубав коју помињеш треба да постоји и она је тесно повезана са слободом, а ако постоје некаква ограничавајућа правила где је ту слобода? Не може човека нико натерати да воли ако он то слободно не жели. Кад је у питању однос између исповести и причешћа сасвим одговорно ти тврдим да нигде ни у једном канону немаш исповест као услов за причешће. Покајање да, али је то нешто сасвим друго. И реци ми једну практичну ствар: да ли би било изводљиво да на Литургију дође 200 људи и сви желе да се причесте и да се претходно исповеде? Претпоставимо да исповедају два свештеника и да се свако у исповедаоници задржи најмање 5 минута. 5 пута 100 је 500 минута, у преводу око 8 сати. Ако је Литургија у 9 то значи следеће: Дође свештеник у један и крене да исповеда, а онај ко се исповедио први у међувремену је нешто погрешио и морао би опет да се исповеда пре него што се причести. Узео сам произвољно 200 људи, али и ако тај број сведеш на двоцифрено видећеш и сам да је таква пракса неизводљива. Осим тога треба имати у виду да те турбо исповести и нису праве, то је више испуњавање форме. Неко ко је заиста препознао грех у себи и има потребу за покајењем чисто сумњам да му је два, три, па и пет минута довољно да са својим духовником полако и у миру поразговара о томе. Није исповедаоница аутомат где нешто убациш да би ти изашло нешто што тражиш, већ је то духовна ординација где ти пред свештеником признајеш Богу да си се удаљио од заједнице са Њим. Та заједница са Њим је Црква, и ми се кроз исповест враћамо Оцу своме и тек тада добијамо опроштај својих сагрешења, а не исповешћу. Јер да се исповешћу опраштају греси, причешће нам не би ни било потребно. И без тога били бисмо свети. Ипак, светост нам даје сам Христос. Кад ово поменух хоћу да ти скренем пажњу да Христос значи Помазаник. Уколико кажеш Христ, као горе што си урадио, то је исто као да си рекао помаз. Шта је помаз? Таквом непажњом скрнавиш име Христово. Ово је веома важно па те због тога молим да у будуће водиш рачуна о томе.

           Литургија је догађај сједињења Бога и човека. Она се служи управо ради тога. На свакој литургији, служила се она у посту, ван поста, приносе се хлеб и вино које Дух Свети освећује и чини их Телом и Крвљу Христовом и ти Дарови се онда дају нама да бисмо се ми Њима осветили и постали свети. Када Црква заповеда пост - пости се, када заповеда мрс - мрси се, а ради нашег освећења и вечног живота на свакој Литургији требало би да се причешћујемо Богом Живим и Истинитим, чијом помоћу се једино можемо борити против греха. Уколико се ретко причешћујемо нечастиви ће у одсуству Христовом лакше да нас улови. Ако се Литургије служе неколико дана узастопно и на свакој смо позвани да са страхом Божјим приступимо, питам се да ли је могуће пре сваке се исповедати? Не бих да повредим твоју веру и твоу уљуљканост у оно што знаш, али морам да ти кажем да су та правила о обавезној исповести пред причешће од стране унијата дошле до кијевске Русије, па преко схоластичких катихизиса руских до нас, до Карловачке митрополије и касније се проширили по осталим нашим крајевима. Црква је захтевала обавезну исповест пред причешће код оних који су само једном или два пута годишње долазили у Цркву да би се ето ради обичаја причестили... Они који су редовни чланови Цркве и који редовно посте све посне дане током године које Црква заповеда и који се повремено по својој савести код својих свештеника или духвоника исповедају и одговорно воде рачуна о свом духовном животу могу сасвим слободно да се причешћују на свакој Литургији без да се претходно формално исповеде. Свети Васлилије Велики наводи да су се они у својој заједници четири пута седмично причешћивали, а свети Сава у Студеничком типику саветује братији да се причешћују неколико пута недељно, али да се и често исповедају, међутим нигде не казује да се морају обавезно пре сваког причешћивања исповедати.

           Ја знам да ваш владика Јефрем не дозвољава да се народ причешћује без исповести и без поста недељу дана, без обзира да ли је пост или не. То нигде у предању Цркве не постоји, али сте ви ипак упућени да слушате њега и да се тако спасавате, јер је он икона Христова и све што он благосиља као да сам Христос благосиља. Треба ипак имати у виду да таква пракса није општеобавезна и да постоји много крајева по свету где православни живе светим животом, а сасвим им је неизводљива таква пракса. То колико ће се неко често или ретко исповедати је питање слободе и савести, а не морања, јер где је морање ту нема слободе а сходно томе нема ни љубави. Господ нам је увек говорио, ако хоћеш, а не мораш.

Баш леп пост. Хвала! 0409_feel

[Jadranka1]

Da,divan post i lepo umeren.Ko kaze da treba postiti 6 dana na vodi,a 7. se pricestititi?Ako se krene u ponedeljak,znaci treba postiti i subotu,pa u nedelju se pricestiti,a znamo da samo Velika subota se posti na vodi.Brat je ocito pogresno nastrojen,ali ,dace Bog vremena,da se malo spusti.

Dobro rekoste,ako se ispoveda ujutru,u toku Liturgije,ometamo i tog svestenika i red u hramu guranjem i sami sebe u molitvi ometamo,ne slusamo Liturgiju,nego prevrcemo po gresima,misli lutaju,a jos ako navali 200 ljudi,masala...Kod nas to jeste praksa,pa kad zene udare stampedo,auuuu...Samo se vidi masa ljudi koja talasa u hramu,neki moraju da se sklanjaju od siline udara,kao cunami...A,dobro...

Sve u svemu,ne treba biti zadrt,a posebno ako si u krivu ,brate iz BL.

Preporucujem Svetigorinu knjigu Duhovnost kao odgovornost.

[BojanR]

Сестро ја нигдје нисам рекао да се пости 6 дана НА ВОДИ, а 7. причести.  Очигледно изврћете моје речи и хватате се за мање важне ствари, а од суштине бјежите...као на примјер да ја скрнавим Христово име зато што сам написао Христ, а не Христос...мислим да је важније то што Га носим у срцу искрено и нелицемјерно и то што се трудим да живим како је Господ заповедио, те да се уз Божију помоћ борим против гријеха.  Ја сам спортиста и дипломирани професор физичког васпитања и спорта и знам када се тежи неком циљу треба имати љубави према томе,вјере,воље,наде и стрпљења и трудити се....а не тражити сваки пут себи оправдања и успаван и лијен бити...

Мени је сад још драже што живим у БЛ и што нам је владика наш драги Јефрем који подиже нове и обнавља старе цркве и манастире, који ако Бог да отвориће православну гимназију и увести уз помоћ владе, вјеронауку и у средње школе, који је строг односно није попустљив и успоставио је ред и дисциплину, који воли Господа и покорно Му служи и због тога је један од најслободнијих људи, ако ћемо о слободи!  Кажеш ја задрт, хвала...то значи да су ми неке ствари јасне и да их осјећам и недам да манипулативни утицаји утичу на то.  Изгледа да се бојите да изнесете грехе своје Богу, свештеник је ту као посредник....А Господ вас посматра и чека када ћете се исповедити и покајати...А сатана вам то одлаже, па вас је стид, па гужва је неда вам се, па ово, па оно.... ако сте схватили?

Сад су ми неке ствари јасније!  Опростите, нисам мислио одговарати, али после неких речи и како видим тежњи да се неке ствари релативизују морао сам одговорити. БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО И ВОДИО ПРАВИМ ПУТЕМ БРАЋО ПРАВОСЛАВНА!

[w.a.mozart]

nema potrebe da budeš melodramatičan.... u tvome tonu se vidi šta si osećao dok si pisao...

i nisi rekao na vodi ali si na to ciljao.... требамо се спремити за то најмање 6 дана и 7. причестити. А припрема за причешће треба да садржи молитву, пост (духовни и тјелесни), добра дјела и ост. што треба један Хришћанин да поседује...  

ne mogu da verujem koliko su pojedinci ovde infantilni i toliko brzo planu i ogradjuju se zidinama da je to strašno...eto,njemu je sad duplo drago štio mu je vladika Jefrem vladika.....

Изгледа да се бојите да изнесете грехе своје Богу, свештеник је ту као посредник....А Господ вас посматра и чека када ћете се исповедити и покајати...А сатана вам то одлаже, па вас је стид, па гужва је неда вам се, па ово, па оно.... ако сте схватили?

Сад су ми неке ствари јасније!  Опростите, нисам мислио одговарати, али после неких речи и како видим тежњи да се неке ствари релативизују морао сам одговорити. БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО И ВОДИО ПРАВИМ ПУТЕМ БРАЋО ПРАВОСЛАВНА!

ovo neću ni da komentarišem jer ću morati sam sebe da cenzurišem i obrišem post....reći ću samo-kakva sloboda...presudjivati a uz to na finjaka ubaciti reči Изгледа да..... 0203_cool

inače, hvala za dijagnozu,šta smo dužni...

[w.a.mozart]

molim članove da ubuduće ne zalaze u ovu temu ako se ne pričešćuju Gospodom a ovde dolaze da brane Hrista od grešnika ...

[konstantin]

ondak promjenite naslov,jer ovaj daje pravo svima da odgovaraju

[w.a.mozart]

daje pravo svima da pišu o tome da li su se pričestili a ne da nam drže predavanja

[Млађо]

Сестро ја нигдје нисам рекао да се пости 6 дана НА ВОДИ, а 7. причести.  Очигледно изврћете моје речи и хватате се за мање важне ствари, а од суштине бјежите...као на примјер да ја скрнавим Христово име зато што сам написао Христ, а не Христос...мислим да је важније то што Га носим у срцу искрено и нелицемјерно и то што се трудим да живим како је Господ заповедио, те да се уз Божију помоћ борим против гријеха.  Ја сам спортиста и дипломирани професор физичког васпитања и спорта и знам када се тежи неком циљу треба имати љубави према томе,вјере,воље,наде и стрпљења и трудити се....а не тражити сваки пут себи оправдања и успаван и лијен бити...

Мени је сад још драже што живим у БЛ и што нам је владика наш драги Јефрем који подиже нове и обнавља старе цркве и манастире, који ако Бог да отвориће православну гимназију и увести уз помоћ владе, вјеронауку и у средње школе, који је строг односно није попустљив и успоставио је ред и дисциплину, који воли Господа и покорно Му служи и због тога је један од најслободнијих људи, ако ћемо о слободи!   Кажеш ја задрт, хвала...то значи да су ми неке ствари јасне и да их осјећам и недам да манипулативни утицаји утичу на то.   Изгледа да се бојите да изнесете грехе своје Богу, свештеник је ту као посредник....А Господ вас посматра и чека када ћете се исповедити и покајати...А сатана вам то одлаже, па вас је стид, па гужва је неда вам се, па ово, па оно.... ако сте схватили?

Сад су ми неке ствари јасније!  Опростите, нисам мислио одговарати, али после неких речи и како видим тежњи да се неке ствари релативизују морао сам одговорити. БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО И ВОДИО ПРАВИМ ПУТЕМ БРАЋО ПРАВОСЛАВНА!

          Да Боки, у праву си. Нигде ниси поменуо на води. Да јеси, ја бих први обратио пажњу на то. Мој отац је у Москви, а неколико другара мојих је завршило МДА па чак сам упознао и једног Руса теолога који ми је то све потврдио. У Русији пост на води практикују само два пута годишње: На Крстовдан и на Велики Петак. Могуће је да постоје варијације. Што се тиче поста на води ту су строжији Источњаци, јер им приморје и клима пружају више могућности... То да свако треба да се исповеда непосредно пред причешће је нереална и немогућа пракса и мислим да сам то већ објаснио. Нико никоме не забрањује да свог свештеника или духовника пронађе током недеље... Исповест треба да се обавља у миру и сабраности, а не у журби. Раније док нисам имао одређеног исповедника, исповедао сам се код разних свештеника и то у току литургије, и био сам сведок како ме сам свештеник пожурује да што пре завршим како би могао све то да "одради" и да после иде у олтар и да ћаска са својом сабраћом. Осим тога, не могу да схватим како је свештеник који је читаву празничну литургију исповедао осетио празничну радост и на који начин је он сам учествовао у догађају сједињења Бога и човека.

        Што се тиче имена: Ти ниси Бој него Бојан, ја нисам Мла него Младен, администратор форума се не зове Ив него Иван, па према томе ни Господ наш није Христ него Христос, јер је то грчка реч. Ако би Грку рекао Христ он не би знао шта му причаш, али уколико кажеш Христос са акцентом на последњем слогу, он ће разумети да је Он Помазаник, да је он Месија Спаситељ света. Целомудреност подразумева да је читав човек комплетан и беспрекоран и да се у свему труди... Ниси комплетан ако си једностран. У светом Писму имаш: Ко прекрши само једну заповест крив је за све.

        Ради свог комлетног усавршавања и душе и тела узео сам на себе подвиг да и поред строгог поста одем мало и у теретану и да вежбам па сам добио благу упалу трицепса... Уколико ми буде требао какав савет у том погледу ја ћу ти се професоре са задовољством обратити. Исто желим и са твоје стране... Ја ћу у скорије време бити дипломирани теолог тако да, без лажне скромности, позивам тебе да тамо где ниси довољно стручан питаш, а не да будеш искључив и да са једне стране говориш како се трудиш да служиш Христу, а при том нападаш људе које и не познајеш и немаш никакво сазнање колико се ко често или ретко исповеда... Исповест је интимна ствар, али је и ствар конкретне литургијске заједнице. Не бих да изгледа како држим придике, али мислим да ако је то да се ти сваки пут исповедаш непосредно пред причешће твоја мера спасења не оптерећујеш друге том праксом, оне који од стране својих епископа имају другачије благослове. Наш епископ жички је благословио да на нивоу његове Богом му поверене епархије, свако ко пости све редовне постове које Црква заповеда и ко се по својој савести исповеда може да се причешћује на свакој литургији. Владика Јефрем пак другачије благосиља, други владика опет другачије, али те разлике никако не могу да укину љубав међу нама. Ја, као што сам и у претходном посту исказао, немам ништа против тога што ти тако практикујеш, јер ти на добар и примеран начин слушаш свог епископа, али ти то не даје заправо да тако нешто захтеваш од осталих и да такву праксу намећеш као правило за читаву Цркву, јер кроз историју она није никада тако нешто признавала као нешто општеобавезујуће за све.

           Црквени историчари Јевсевије Памфил и Сократ Схоластик казују како у 4 и 5 веку није постојало ниједно правило за васкршњи пост него је свако постио по својој савести и позивао се на апостолску праксу коју никако није могао да докаже. Неки су пред Васкрс постили три дана, неки седам, неки четрнаест, а неки 40 дана. Неки нису до три сата ништа јели, а после су јели сваку врсту хране, други су пак, јели само поврће, други су јели и птице чак,... И нико се никоме није мешао у начин поста, јер је свако постио онако како је научен и како је могао, а ипак су се и поред тога волели и служили заједно и заједно се причешћивали и заједно се радовали. Ако желиш ја то могу да ти и цитирам дословце.

           Тако да, немој стављати у калуп нешто што није за калуп... Храни се Богом и немој вирети у туђи тањир... На основу чега можеш знати да некога ђаво обмањује а да га у животу ниси ни видео?

           Твоја примедба о релативизацији свега ми је разумљива. Међутим, то је твој угао посматрања. Ту се, заправо, ради о прихватању слободе другога, о прихватању других онавим какве их је Бог створио. Све нас је Бог створио слободне. Рећи некоме да је правилно само онако како владика Јефрем каже, мислим да је врло опасно јер тада њега стављаш као мерило Цркве, а он то никако не може бити, нити и један епископ и један свештеник и један верник не може бити. Мерило свега је Богочовек Исус Христос. Он који никога не одбацује и све и свакога прихвата. Он је рекао жени мироносици не дотичи ме се, а Томи стави прст у ребра моја. Значи може и једно и друго, зависи само шта је за кога спасоносно... То бих ја пре назвао православни релативизам који се разликује од протестантског који ти вероватно имаш у виду. Да се наш православни релативни релативизам вековима као такав обдржава и да не угрожава јединство Цркве гарант је Дух Свети који је Дух слободе... Мало парадоксално али истинито. Не може се назвати слободом ако мене неко натера да се ја пре сваке литургије обавезно исповедам. Мени допушта Бог, који ми је слободу даровао, да поступам другачије, а да опет припадам Телу Христовом које својом богоделатном благодаћу освећује Дух Свети, исто као и ти који се пре сваког причешћа обавезно исповедаш. Пошто се ја причешћујем увек кад се служи литургија, непрактично ми је, а и непотребно да се пре сваке исповедам. Али уколико неко приступа прићешћу свега неколико пута годишње, та твоја прича је јако логична. И ја сам је заступао док сам се ретко причешћивао... Тада нисам имао никаквог погодног начина да се ослободим својих многих греховних склоности, али сада сам много обазривији јер од претходне до следеће литургије морам се трудити да будем спреман... Нема опуштања... То ми помаже да "вазда будем будан на духовној стражи". Деси се и да задремам... У том случају постоји исповедник коме излажем свој проблем и он ми помаже како и где и шта следећи пут да чиним како ми се то исто не би десило. Употребио сам синтагму релативни релативизам јер није све у Цркви баш до те мере слободно да можеш да радиш шта ти се прохте. Не смеш да угрожаваш слободу другога... Да то можеш онда би било речи о апслолутном релативизму који укида присуство Тројичног Бога Који је Личност и Који је апслолутно слободан будући да ничим није омеђен.

         Хвала ти Боки на лепим жељама и позитивним настројењима. Не обазири се пуно на нападе појединих са форума. Деси се да неко то учини без лоше намере. Мораш признати да смо различити и да су нам ступњеви духовног живота такође различити. Прихватамо ми тебе са свим твојим различитим гледиштима. Слободно пиши и учествуј са нама у Живим Речима Утехе.

[Млађо]

        Да, умало да заборавим... Имао сам прилику да упознам владику Јефрема, а такође имам и неколико добрих другара из бањалучке епархије. То што владика Јефрем ради је нешто што је за сваку похвалу! Толико подигнутих и обновљених и освећених богомоља за тако кратко време је резултат његове љубави према Цркви којој служи. То су његови умножени таланти које приноси Христу и Господ његов и наш ће му свакако за то подарити непролазни венац у Царству Божјем. Ја у то верујем.

        Е сад, пошто на земљи, поготово у ово наше плуралистичко доба, не постоји човек који се у све области живота разуме, морамо ипак признати да је што се тиче академске теологије ипак танак... Владика бачки је рецимо недовољно упућен у грађевинске послове, али је зато доктор богословских наука... Свако Богу и Цркви служи сходно својим даровима.

        Једва чекам сутра да се причееееееестииииииииим!!!!!!!!!!!