Епархија бихаћко-петровачка

[Зоран]

 

ЗАВРШНЕ ПРИПРЕМА ОКО ОБИЉЕЖАВАЊА ЧУДА У МЕДНОЈ

петак, 01 октобар 2010 16:33

Како се приближава 11. октобар, - дан када се десило чудо обретенија (проналаска) часних моштију преподобномученика мадљаских, припремни радови предвиђени за ову годину, приводе се крају, прије свега на новоподигнутој цркви на мјесту обретенија часних моштију. Ако Бог да планирано је, а што нам је и потврђено из Кабинета епископа, да ове године Његово Преосвештенство г. Хризостом служи прву свету литургију на Црквишту, у још неосвећеном храму. За овогодишњи јубилеј  мошти преподобномученика Медљанских по први пут послије обретенија биће пренесене у новоподигнути храм.

У Суботу, 10. Октобра у 16,30 часова биће служено васкршње вечерње. По завршетку вечерња пренос моштију из парохијске цркве Рођења Пресвете Богородице у новоподигнути храм на Црквишту.

Пошто часне мошти буду пренешене на Црквиште и постављене у новосаграђени храм служиће се молебни канон преподомученицима. Све позивамо на молитвено прослављање Бога који прослави своје угоднике Серафима, Мардарија и Авакума у Медној чијим молитвама нека Бог благослови ваш долазак и одлазак на ово Сабрање.

Богољуб-Р.

[Зоран]

 

ЗАПОЧЕЛА ОБНОВА ПАРОХИЈСКОГ ДОМА У БОСАНСКОМ ГРАХОВУ

уторак, 12 октобар 2010 08:58

Након девет мјесеци од како је Црквена Општина Грахово купила кућу за потребе парохијског дома парохије граховске и Црквене Општине Грахово, почела је и њена обнова.

Наиме, кућа је купљена највећим дјелом од средстава Министарства културе и спорта БиХ те од средстава која су сакупила наша браћа из Америке на пикнику организованом за прикупљање помоћи за куповину парохијског дома у Грахову још прошле године. Овом приликом ми им се од срца захваљујемо и ево показујемо да њихов труд није био узалудан и да ће парохија граховска ускоро добити један веома репрезентативан објекат за чију су куповину они веома заслужни. Ранија обнова није била могућа због недостатка средстава за радове који су веома скупи, али уз помоћ Божију и залагање добрих људи, успјели смо да сакупимо један дио потребних средстава да почне прва фаза обнове овог објекта.

Већим дјелом, новац за ову обнову донирало је Министарство за људска права и избјеглице БиХ а заслугом господина Драгомира Ковача те госпође Милке Драгаш Рељић родом из нашег села Пећи. Овом приликом се и њима од срца захваљујемо и позивамо их да нас ни у будућности не забораве јер њихова свесрдна помоћ на овим теренима се јако види и ми као Црква, али и наш народ то цјенимо и поштујемо.

Обнова на овом објекту изводиће се у двије фазе. Прва фаза обухвата следеће радове:

-Комплетну замјену дотрајалог крова и кровне конструкције.

-Замјена комплетне столарије новом квалитетном пвц столаријом

-Радови у приземљу објекта-радови на обнови парохијске сале.

Друга фаза ће почети тек идуће године и у њој ће бити обухваћени следећи радови:

-Радови на спрату и поткровљу објекта који је намјењен за стамбени дио.

-Радови на уређењу дворишта парохијског дома.

У првој фази, која је и важнија, као што смо видјели биће замјењен дотрајали кров те ће се поткровље куће довести у припремну фазу за израђивање стамбеног простора. Објекат ће се затворити новом пвц столаријом и на тај начин ће се спречити његово даљње пропадање услед зиме и јаких киша које нас очекују наредних мјесеци и на прољеће.

Оно што је најважније, јесте то да ће се у приземљу куће потпуно завршити и опремити црквена сала која за нас овдје у Грахову има веома велики значај.

Српски народ у Грахову заиста има један велики проблем недостатка сале у којој би се организовано сакупљао за различите вјерске и грађанске потребе. Међутим обновом ове сале ријешиће се и овај велики проблем како за Цркву у Грахову тако и за њене вјернике и Грађане Грахова.

Ова сала ће имати велики капацитет тако да ћемо од сада имати гдје да организујемо црквене прославе, промоције, предавања, вјенчања, крштења али и даће које се сада организују по оближњим кафанама а њима тамо дефинитивно није мјесто.   

Ако Бог да, за Божић наредне године имаћемо прилику да се први пут састанемо у већ обновљеној и сређеној црквеној сали и то ће заиста за све нас бити велики догађај.

Обнова парохијског дома у Босанском Грахову је историјска обнова. Мало је познато нашем народу да црква у Грахову никада у својој историји нија имала властити парохијски дом и салу, него су се увијек услужно користили туђим кућама и просторијама како за свештенички стан тако и за парохијску салу. Ово је за Цркву у Грахову био један од највећих проблема, али ето, Божијом вољом и овај проблем смо ријешили тако да ће мо у скорије вријеме имати како стамбени просто у којем ће бити смјештена свештена лица, те канцеларије за Црквену Општину Грахово али и преко потребну црквено-парохијску салу која ће вјерујемо, у многоме олакшати како нама  тако и нашим вјерницима и парохијанима.

Радови на парохијском дому почињу 12.10.2010. године. Радове ће изводити фирма СТЕМАР из Дрвара са којом смо већ потписали уговор и договорили све појединости око обнове.

Овом приликом позивамо све људе добре воље који нам желе помоћи на било који начин, било у новцу или у материјалима потребним за обнову, да нам се јаве на наше адресе или бројеве телефона:

e-mail adress: [email protected] Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Сајт парохије: www.parohijagrahovska.com

Телефон канцеларије Ц.О. Грахово  00 387 34 850 018

Мобилни телефон свештеника          00 387 63 815 767

Управа парохије граховске:

протонамјесник Александар Рељић

[Зоран]

Освећење капеле Св. великомученика Димитрија у селу Каменица

Посао започет прије три године ,слава Богу,  данас је завршен освећењем горе поменуте капеле. Освећење је обавио Епископ бихаћко-петровачки господин Хризостом уз саслужење свештенства. Иницијатори градње ове капеле били су отац и син, Ратко и Димитрије Шобот из Дрвара , који су  уз помоћ пријатеља успијели ово Богоугодно дјело да приведу крају. Иако није велиих габарита ова капелица је од великог значаја за село Каменицу јер оно до сада није имало никакву богомољу. Постоји предање да је постојала ту једна црквица у шуми, али је давно од Турака запаљена ,те нема на Каменици оних који би знали рећи нешто о мјесту постојања или изгледу старе цркве.

Као што је Владика Хризостом у својој бесједи рекао да је важније од величине габарита, да је капела изграђена срцем , тако се надамо да ће сваки становник Каменице капелу осјећати као своју, то јесте као нашу заједничку цркву.Након обреда освећења приређен је ручак од стране кума Димитрија Шобота  за све присутне.

парох други дрварски

протонамјесник Синиша Сердар

[Зоран]

СЛУЖЕНА ПРВА СВЕТА ЛИТУРГИЈА У СЕЛУ КАМЕНИЦА КОД ДРВАРА

четвртак, 11 новембар 2010 22:00

На празник Светог великомученика Димитрија у селу Каменица код Дрвара у новоподигнутој капели служена је прва Света Литургија. Свету Литургију служио је парох парохије прве дрварске протонамјесник Саша Црљић. Иако је вријеме било кишовито, велику молитвену радост са својим свештеником подијелио је кум капеле господин Димитрије Шобот као и неколицина вјерника тога села. На крају Свете Литургије освештан је славски колач и кољиво након чега се присутнима обратио о. Саша. Пригодном бесједом упознао је вјернике са животом, радом и страдањем Светог великомученика Димитрија. Честитајући на крају свима славу новоподигнуте капеле, предложио је да овај празник празнују као празник цијелог села те да им ова капела буде мјесто заједничког окупљања и молитве.

протонамјесник Саша Црљић

[Зоран]

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ВИСАРИОНА САРАЈА

уторак, 23 новембар 2010 12:15

У издању Светомаринског Манастира Клисина, а с благословом Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома, из штампе је изашла још једна књига, под називом „Свети Преподобномученик Висарион Сарај Сански – житије,служба и акатист“. Ријеч је о првом Житију нама готово непознатог угодника Божијег, који је своје овоземаљско постојање отпочео у санском крају 1714. године, да би се овим Житијем и вратио у њега, овај пут као неугасива воштаница пред Престолом Христа Господа, Којем је неуморно служио сав свој живот, и за Кога је мученички пострадао у 18. вијеку, у вријеме прогона православних хришћана на подручјима данашње западне и централне Румуније, када је римокатоличка црква, потпомогнута моћном Хабзбуршком монархијом, настојала да под своје окриље преведе што већи број православних Румуна и Срба.Али Свети Висарион, заједно са својим састрадалницима, неуморно се борио за очување светоотачког предања и истините Цркве Христове, због чега је себе предао страдању, знајући да вјечност пребива једино у Истини. И због тога нам се и враћа, након три вијека проведена у нашем забораву, да нас помогне, укријепи и ојача, како бисмо и ми посвједочили истинитост Јеванђеља Христовог нашим животима, ријечју и дјелима, да бисмо се показали као достојни потомци духовних предака, од којих је један свакако и Свети Висарион Сарај Сански. Колико је Промисао Божији уткан у сваки сегмент нашег овоземаљског постојања свједочи и податак да је Епископ Г. Хризостом крстио састављача овог Житија, Милоша Ернаута, баш на дан када се молитвено прославља Свети Висарион Сарај Сански, 3. новембра, сада већ давне 1991. године.

Ово Житије представља први корак ка поновном сједињењу санског краја са својим јединим Светитељем, а за којег се доскоро, нажалост, није ни знало. Наиме, на канонским подручјима Српске Православне Цркве не постоји ни један храм посвећен овом дивном Преподобномученику, те је наша обавеза да ту историјску неправду исправимо својом захвалношћу и памћењем, како бисмо били удостојени благослова Светог Висариона Сараја Санског, који и данас молитвено заједничари са нама у Христу Господу.

[Зоран]

ПОВОДОМ ВАВЕДЕЊА ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ СЛУЖИО У ШИПОВУ И РУКОПОЛОЖИО У ЧИН ЈЕРОМОНАХА о. ТЕОФИЛА ЂУРИЧИЋА, НАМЈЕСНИКА МАНАСТИРА ГЛОГОВЦА

недеља, 05 децембар 2010 21:36

Празник Ваведења Пресвете Богородице свечано је прослављен у храму св. Јована Крститеља у Шипову гдје је служио Преосвећени Владика бихаћко-петровачки г. Хризостом, као и увијек кад је ријеч о Шипову у препуној цркви вјерника. Након прве седмице овог Божићњег поста сви су ту ради исповјести и свете тајне причешћа.  Овогодишње Вавдење на радост и задовољство пуноће Цркве божије обиљежено је и рукопложењем намјесника Манастира Глоговца оца Теофила Ђуричића у чин  јеромонаха. Благословом и одлуком Преосвећеног Владике Хризостома још је у Јулу  ове Године благости господње о. Теофил Ђуричић, до тада сабрат манастира Клисине, постављен за намјесника манастира Глоговца.

free movies. last movies

У бесједи након прочитаног јеванђеља Преосвећени Владика г. Хризостом бесједио је о ''.... том чудесном и изненађујућем догађају у историји Јеврејског народа у којем је Божанском интервенцијом измјењен Закон да само мушко дијете које отвори метерицу матере своје буде посвећено Јахве-у. Данас се то промјенило. Уводи се у храм и бива посвећена Господу трогодишња дјевојчица коју је Господ изабрао да буде САСУД БЛАГОДАТИ.  Отуда можемо рећи ТАМО ГДЈЕ БОГ ХОЋЕ МЈЕЊАЈУ СЕ И ОДРЕДБЕ ЗАКОНА КОЈЕГ ЈЕ БОГ ДАО СИНОВИМА ИЗРАИЉЕВИМ. Управо то се десило увођењем трогодишње дјевојчице Марије у Храм господњи и њено посвећење Богу. ............ Само је оваплоћени Бог могао спасти гријехом затрован и иструлели свијет Старог вијека. О томе су јавно говорили римски и јелински мудраци, а пророци Старог завјета јасно пророковали и најављивали. Да би се пак то очекивано и највљено и обистинило било је потребно изменити прописе Закона и увести дјевју Марију у храм, у светињу храма у којој ће се она приготовити да се у њену утроби смјести оваплоћена Ријечи Божије. Она није изабрана и уведена у Храм како би постала Месија већ како би постала она Јаковљева љествица низ коју ће Анђео Господњи,- односно Логос- Ријеч Божија,- друго Лице Свете Тројице сићи Несмјестиви и смјести се у Њену утробу. Ева је била смјештена у Рају и кроз њен пријеступ уђе смрт у свијет и свијет постаде смртан. Гле, Пресвета Богородица би уведена у светињу Храма и својим послушањем исправи пријеступ своје праматере Еве. И више од тога постаде посредница нашег искупљења, нашег спасења. Зато је ово велики дан, велики Празник нашег спасења. ..'''

Прије самог рукоположења о. Теофила Владика је позвао све вјернике  да се данас заједно са њим усрдно моле Богу да благодат Духа Светога сиђе на слугу божијега монаха Теофила и уведе га у свето свештенство којем је Господ подарио благодат да наставе дјело спасења свијета кроз свете тајне и благодат божију која се даје кроз њих. Владика је нагласио да је човјек благодаћу божијом удостојен веће части и од самих анђела и свих небеских сила.Тумачећи то истакао је чињеницу да је човјек створен по  слици и подобију божијем. Сваки од нас поједниначно је слика и прилика божија. И то је оно што човјека чини супериорнијим над другим створењима, и што му даје толику вриједност и значај...

Богољуб-Р.

[Guest]

ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ

понедељак, 20 децембар 2010 21:06

Служењем Свете Литургије у новој капели Светомаринског Манастира Клисина, у трећу недјељу Божићњег поста, молитвено је обиљежен празник којим наша Света Црква прославља Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, Светитеља из четвртог вијека, који је својим многоструким трудовима, човјекољубљем и богољубљем непроцјењиво обогатио Цркву Христову.На велику радост манастирског братства и присутних вјерника, светониколајевском богослужењу присуствовали су и монаси Манастира Ковиљ, отац Теодосије и отац Агатон, који су својим препознатљивим појањем у духу древне византијске традиције овој Светој Литургији дали посебан печат.Иначе, Манастир Ковиљ и Манастир Клисина већ више од десет година његују братске односе, вежући се једни за друге љубављу Христовом, тако да је ова посјета ковиљских монаха још једна потврда трајних и нераскидивих односа ова два манастира.    Свети Николај Мирликијски је и Крсна Слава настојатеља Светомаринске обитељи, Високопреподобног Игумана оца Василија, који се ове године, на дан своје Крсне Славе, затекао на Светој Гори, у вишедневној посјети.

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=460:2010-12-20-20-21-08&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН СВЕТИ НИКОЛАЈ АРХИЕПИСКОП МИРИЛИКИЈСКИ-СЛАВА МАНАСТИРА РМАЊ

уторак, 21 децембар 2010 16:36

Светониколајевска обитељ чувеног манастира Рмањ данас је прославила Славу манастира - Светог оца Николаја Архиепископа мириликијског чудотворца. Евхаристијском сабрању началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом, уз саслужење игумана Сергија, сабрата овог манастира, протонамјесника Саше Црљића, пароха дрварског и ђакона Здравка Богојевића.

Посебна радост за манастир и за вјернике данас је било рукоположење ђакона Здравка Богојевића у други степен свештенства - у презвитера. Епископ Хризостом је у бесједи на рукоположењу истекао значај и потребу свједочења свештеника у народу божијем, као и огромну одговорност која сваку свештеничку службу прати.

free movies. free online movies. last movies

Послије благосиљања славског колача и жита, Епископ је присутној дијеци која су дошла у већем броју, коју оштри и хладни вјетар није поколебо да дођу на Славу манастира подијелио пакетиће.

Наставак прослављања манастирске славе настављен је ручком за вјерне у трпезарији манастира.

ФОТОГРАФИЈЕ:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=461:2010-12-21-15-39-43&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ У БИХАЋУ

уторак, 21 децембар 2010 17:31

У петак, 17. децембра о. г. Његово Преосвештенство г. Хризостом службено је посјетио Општину Бихаћ. Циљ посјете био је сусрет са в.д. Начелника општине г. Муслић Албином те донедавним Начелником општине Бихаћ  г. Липовача Хамдијом. Сусрет је протекао у правој пријатељској атмосфери, атмосфери која усистину већ годинама траје. Преосвећени Владика Хризостом желио се захвалити г.Липовачи за све оно што је учинио на побољшању људских и међунационалних односа како у самом Бихаћу тако и шире. Господину Муслићу је пожелио исто тако успјешан почетак на овој веома одговорној функцији и да, ако Бог да, буде изабран за новог Начелника Општине, сигурно најмлађег у историји овог древног града.

Прилика је да се истакне чињеница да су управо млади кадрови и млади људи окупљени око г. Липоваче дали нови и свјежи дах живота овом поприличнпо уморном граду од разноразних кадрвника из његове недавне и не тако давне прошлости. Бихаћ је уистину најбољи примјер у БиХ-ни гдје су млади људи показали старијима како се прави искорак из тешкоћа, односно, како се иде напријед, ....  итд.  итд. Била је ово прилика да се сумира урађено на Епархијско-парохијском духовном ценру ''Митроплит Георгије Николајевић'' у Бихаћу како би се све преузете обавезе  на обострано задовољство привеле крају.

Управо Преосвећени Владика Хризостом  обавјестио је в.д. начелника Муслића, и г. Липовачу и све присутне да је заказао освећење овог Центра за Четвртак, 30. децембра о.г. са почетком у 14,30. часова. Ово је уистину историјски дан и догађај не само за Српску православну Цркву већ и за град Бихаћ, за Бос. Крајину и уопште за БиХ-ну. Можда то многи не разумију, као што нису разумјевали ни све оне потезе које је вукао Преосвећени Владика Хризостом за ових задњих 15 година. Његов је историјски аманет био и остао да обнови старо сједиште Епархије бихаћке. Ево, овим освећењем један дио тог историјског императива већ се остварује, а већ наредне године, како рече Владика Хризостом пред нама је нови посао, а то је завршетак Конкатедралног храма у Бихаћу.

Позивамо, рече Преосвећени Владика Хризостом, све драге Бихаћане, или Бишћане, - расуте по цијелом свијету да се врате свом Бихаћу, да га не забораве, да помогну ову духовну и материјалну обнову и надградњу наше Цркве и Бихаћу.

Посебно се осврнуо Епископ на случај цркве у Притоци, која ће ако Бог да ускоро ући у програм санације и реконструкције и позива све Приточане, Лоховљане, Хргарчане и друге да се одазову овом историјском позиву и да помогну историјксу реконструкцију и санацију цркве у Притоци.

Богољуб-Р.

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=462:2010-12-21-16-34-10&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Зоран]

КАКО СЕ ПРИПРЕМИТИ ЗА ПРИЧЕШЋЕ (О ИЗМИРЕЊУ)

недеља, 26 децембар 2010 00:30

Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој има нешто против тебе, остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој (Мт. 5, 23−24) – говори нам реч Божија.

            О томе у какво ужасно греховно стање могу да западну људи који приступају причешћу гневни и неизмирени, говори нам Кијево-Печерски патерик: „Била једном два брата по духу: ђакон Евагрије и свештеник Тит. Један према другом су осећали тако велику и нелицемерну љубав, да су се сви дивили њиховој слози и безмерној љубави. Нечастиви који пак мрзи доброчинство, и који као лав ричући ходи и тражи кога да прождере (1 Пт. 5, 8), изазвао је међу њима кавгу. И такву је мржњу он усадио у њих, да су један другог избегавали, не желећи да се погледају у очи. Више пута братија их је молила да се измире, али они нису хтели ни да чују. Када би Тит пролазио са кадионицом, Евагрије би се склањао од тамјана; а када се Евагрије не би склонио, Тит би пролазио поред њега не окадивши га. И тако су они у том греховном мраку провели много времена, приступајући Светим Тајнама: Тит не тражећи опроштаја, а Евагрије гневећи се – до те мере их је нечастиви изазвао. Једном се Тит био страшно разболео и, пошто је био већ на самрти, стаде туговати због свог прегрешења и посла ђакону молбу: „Опрости ми брате мој, Бога ради, што сам се узалудно гневио на тебе“. Евагрије је одговорао сурово, проклињући. Старци, видевши да Тит умире, силом доведоше Евагрија, како би га помирили са братом. Угледавши га, болесник се придиже, паде ничице пред његове ноге и рече: „Опрости и благослови ме, оче мој!“ Он пак, немилостив и љут, одби да опрости у присуству свих, говорећи: „Никада се нећу помирити са њим, ни у овом веку, ни у будућем“. И одједном се Евагрије истрже из руку стараца и паде. Хтели су да га подигну, али видеше да је он већ мртав. И не могоше му ни руке исправити, ни уста затворити, као код давно упокојеног. Болесник тог тренутка устаде, као да никад није ни боловао. Запрепастише се сви због изненадне смрти једног и брзог оздрављења другог. Са пуно суза су погребли Евагрија. Уста и очи су му остале отворене, а руке раширене. Тад старци упиташе Тита: „Шта то све значи?“ И он исприча: „Видех ја Анђеле, како узмичу и плачу над мојом душом, и нечисте силе које се радују гневу моме. И тада почех молити брата да ми опрости. Када га пак доведосте код мене, видех Анђела немилостивог, који у руци држи пламено копље, и кад ми Евагрије не даде опроштај, он га удари те овај мртав паде; А мени Анђео пружи руку и подиже ме“. Чувши то, братија се побоја Бога који је рекао: Опраштајте и опростиће вам се (Лк. 6, 37). [1]

            Припремајући се за причешће Светим Тајнама, треба (уколико постоји таква могућност) да затражимо опроштај од свих, које смо хотимично или нехотично увредили, и да сами свима опростимо. Уколико је немогуће учинити то лично, треба се измирити са ближњима макар у свом срцу. Наравно, то није једноставно, јер смо сви ми људи гордељиви и осетљиви (узгред, осетљивост увек произилази из самољубља). Али како ми можемо да тражимо од Бога опроштај својих грехова, рачунајући на њихово отпуштање, ако сами не праштамо онима који су нас увредили? Мало пре причешћа верника на Божанстваеној литургији поје се молитва Господња „Оче наш“ – као напомена, да ће Бог „опростити нама дугове (тј. грехе) наше“, онда када ми „опростимо дужницима својим“.

из књиге ''СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЋА'' - Свештеник Павле Гумеров

------------------------------------------------------------

[1] Кијево-Печерски патерик. М., 1911. С. 55.

[Guest]

У БИХАЋУ ОСВЕЋЕН ДУХОВНИ ЦЕНТАР ''МИТРОПОЛИТ ГЕОРГИЈЕ НИКОЛАЈЕВИЋ''

петак, 31 децембар 2010 17:02

Јуче је, 30. децембра о. 2010. г. у Бихаћу освећен новосаграђени Епархијско-парохијски Духовни центар ''Митроплит Георгије Николајевић''. Овај историјски догађај благословили су својим присуством и началствовањем у чину освећења Њихова Преосвештенества Епископи бихаћко-петровачки г. Хризостом и сремски г. Василије, који је специјално за ову прилику допутовао у Епархију бихаћко-петровачку. Нашим владикама саслуживало је бројно свештенство Епархије бихаћко-петровачке и ђакон из епархије сремске.

Уистину може се рећи да је ово био историјски догађај из разлога што је ово први објекат СП Цркве подигнут у Бихаћу након  више деценија и година. Најбоље је то казао Преосвећени Владика Хризостом у пригодној бесједи коју је произнео након освећења, а коју у прилогу достављамо. Након бесједе Преосвећеног Владике Хризостома све присутне је поздравио Владика Василије, сремски, који је изразио своје задовољство што је данас на овом свечаном и историјском чину, те честитао Владици Хризостому овај велики успјех. ''... За кратко вријеме, колико сам могао видјети, ова Епархија је веома  узнапредовала.

Обзиром да сам био ђакон Владике Стефана те да смо ви и ја врло често били на овим крајевима, тешка ситуација ми је била итекако позната. Сад видим да је то све узнапредовало и искрено се радујем... '' истакао је владика Василије.

Након бесједе епископа Василија бесједио је парох бихаћки о.Далибор Ненић, којег је Преосвећени Владика Хризостом управо унапредио у чин протонамјесника. У краткој, али веома садржајној бесједи, о.Далибор је изразио задовоство изградњом овог Центра и захвалио се Владици Хризостому '' које се највише заложио за све ово. Хвала Вам пуно Преосвећени владико...''

Духовни центар је посвећен успомени ''Митроплита Георгија Николајевића'',-митроплита који је уистину заслужио да му се оваква  објекат посвети, јер је Српском народу и Српској Цркви

Бихаћ је од 1924-1931.године био сједиште бихаћке Епархије. ''.....На жалост, како на једном мјесту пише епископ Хризостом, Црква није имала довољно 'слуга' и пастирске бриге за овдашњи Српски народ. Посебно се то исказало 30-тих година прошлог вијека. Црква се према Бос. Крајини односила крајње неодговорно и некоректно. То је управо доприњело стварању атеистичко-револуционих и антицрквених покрета у Крајини. Да ли треба потсјетити да су и многобројни свештеници приступили тим и таквим покретима, јер су већ 1928/29.године осјетили горчину неоговорности тадашњег епископа, који их је напустио,  а посебно чланова Сабора и Синода, са посебним акцентом на вилшебан став и понашање Епископа Нектарија Круља, који је истовремено и највећи кривац за гашење Бихаћке епархије. Иста се пракса наставила и након Другог свјетског рата и масовног страдања Срба Крајине. Нико није обраћао пажњу на проблеме Српског народа и Цркве у Бос.Крајини. Као човјек овог поднебља, дакле као онај који је поникао и одрастао у Крајини, а сада ево и као Епископ овог Народа и ове Епархије, не могу а да не изразим и излијем свој бол и своју горчину због таквог односа Цркве према овом народу и Крајини уопште. Зар је требало чекати 1990.годину, навечерје распада Државе и етничког рата, да би се обновила Епархија бихаћка? Зар је могуће да нико раније није угледао потребе Српског народа ових простора и покренуи иницијативу да се грешке прошлости (укидање епархије) исправе?.... Ова и многа друга питања ја ћу увјек и непрестано постављати и понављати, јер ме боле ране овог народа и ове Цркве божије.....'' 

Овом историјском догађају присутвовало је много православних Срба из Бихаћа и његове околине, али и многобројне узванице и пријатељи Епархије бихаћко-петровачке.

Оно што треба посебно да радује како самог пароха бихаћког о.Далибора Ненића и његове парохијане ''јесте чињеница да су добили нову капелу - светих жена мироносица-  у којој ће имати редова богослужења.''-каже Преосвећени владика Хризостом. У разговору са Преосвећеним Владиком Хризостомом он је нагласио ''да је срећан и пресрећан што ће ево послије толико година Срби Бихаћа имати свету литугију на Божић, што ће имати бадњак и бадње-вече,... што ће од сада имати гдје да се састану, Богу помоле....''

Богољуб-Р.

БЕСЈЕДА ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=465:2010-12-31-16-06-17&catid=43:2009-07-22-12-41-52

[Guest]

ОБНОВИМО ХРАМ У САНИЦИ

субота, 01 јануар 2011 01:21

У току је прикупљање средстава за обнову храма Светих Апостола Петра и Павла у Саници Горњој, Општина Кључ – Епархија бихаћко-петровачка.

Овај свети храм потпуно је девастиран 1995.г. од стране Армије БиХ-не и до данас се налази у веома лошем стању. У више наврата је покушавана његова обнова али безуспјешно.

Телеком Српске је у периоду од 1-31. јануара 2011.г. додијелио на кориштење Црквеној Општини Саница „Хуманитарни број“ 1458 који ако корисницу услуга Телекома Српске позову донираће за обнову овог храма 1 КМ.

Унапријед се захваљујемо на Вашем прилогу!

ЦОУО-р ЦО Саница

[Guest]

КОЛИКО СЕ ЧЕСТО ПРИЧЕШЋИВАТИ СВЕТИМ ТАЈНАМА?

уторак, 04 јануар 2011 09:21

У првим вековима хришћанства верници су се причешћивали често. Многи чак сваки дан. Традиција честог причешћивања чувала се на свакој Божанственој литургији и у наредном периоду. Многи свети оци позивају да се причешћујемо по могућности што чешће.

У Русији се од 18. века, нажалост, усталила пракса ретког причешћивања. Било је доста људи који су се причешћивали само једанпут у години. Сматрало се да је довољно приступати причешћу у току сваког од четири вишедневна поста (Великог, Петровског, Госпојинског и Божићњег) и на имендан. Неки су се причешћивали исто тако и на велике празнике. Појавила су се чак бесмислена мишљења о штетности честог причешћивања, а оне људе који су се често причешћивали могли су сумњичити за јерес и секташтво.

Свети праведни Јован Кронштатски пише: „Неке личности говоре, као да је грех ако се мирјани причешћују често, и да млади као треба само једанпут у години да приступају причешћу, а стари само за време свих постова, и да они који се често причешћују постају луди. Какав апсурд! Какво богохуљење и скрнављење вере! Какво неразумевање! А због чега онда свакодневно на литургији одјекује Спаситељев глас, који позива на причешће?... Зар да читаве године огрежњавамо у гресима, а само једанпут да се очишћујемо покајањем и причешћем? Зар се не грешимо, не изопачујемо морално и не скрнавимо гресима сваки дан? Зар нам не треба свакодневно очишћење, освећење, обновљење? Могу ли се грехови који се свакодневно нагомилавају чистити само једном у години? Има ли то смисла?

Зар се ви не умивате и не купате редовно? Зар не треба душу, непрекидно изложену скрнављењу гресима, свакодневно умивати? Неумесни и бесмислени људи, они који мисле и они који говоре безумно, незналице су које не разумеју потребе душе човекове. Немилосрдни су! Они нису спознали дух Христов“.[1]

Није довољно чистити душу своју једанпут, па чак ни четири пута у години. Рецимо, ако бисмо пробали да кућу не чистимо целе године, да ствари не враћамо на своје место, да не чистимо прашину, да не бришемо под и не износимо ђубре, у шта би се претворило наше место становања? Исто тако апсурдно је не одржавати ред и чистоћу у кући своје душе. Но, ипак отац Јован Кронштатски упозорава оне који се причешћују често, да им то не пређе у навику, формалност, и да не дође до хлађења и немарности за њихов духовни живот: „Ви који себе називате духовном децом мојом, који се досада већ неколико година причешћујете свакодневно Светим Тајнама Христовим, нисте се научили послушању, незлобивости и дуготрпељивој љубави и предајете се озлојеђености и непокорности“.[2]

Често причешћивање мора бити усаглашено са духовником, и ако он примети да учесталошћу човек губи страхопоштовање према светињи, онда може посаветовати да оно постане ређе. „Ја причешћујем сваке недеље и чешће, али то само у њима (духовној деци – прим.аут.) изазива љубомору једних према другим, и због тога им понекад не дозвољавам.[3] Једна духовна кћи оца Јована рекла му је како се причешћује једанпут у две недеље, на шта јој је он одговорио: „Одлично чиниш, чешће и не треба“. Тако да сваком човеку од стране његовог духовника или парохијског свештеника, треба да буде одређена своја мера учесталости причешћивања. Неко може да се причешћује сваке недеље, док неко други не треба тако често; али сваки православни хришћанин мора да се труди да се не причешћује ређе од једанпут месечно, како се не би отуђио од евхаристијског живота Цркве.

из књиге ''СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЋА'' - Свештеник Павле Гумеров

[1] Святой праведный Иоанн Кронштадский. Душа-христианка: Созерцания и чувства христианской души. М., 1997. С. 233.

[2] Цитат из: Епископ Арсений (Жадановский). Воспоминания. М., 1995. С. 172.

[3] Духонина Е. Как наставил меня на путь спасения отец Иоанн Кронштадский: Дневник духовной дечери. М., 1998. С. 256.

[Guest]

ПРОСЛАВЉЕНО БАДЊЕ ВЕЧЕ У МАНАСТИРУ КЛИСИНА

Традиционалним паљењем бадњака и пијукањем за најмлађе у Манастиру Клисина започело је прослављање Вадње вечери, које је настављено служењем великог повечерја у манастирској капели. Овој прослави присуствовало је мноштво вјерника, а на крају саме службе присутне је пригодним ријечима поздравио Настојатељ ове Свештене обитељи, Игуман Василије (Рожић), који је изразио увјерење да ће се прослава наредне Бадње вечери молитвено прославити под сводовима манастирског саборног храма, који је у изградњи.       

Након великог повечерја присутни вјерници су се, како доликује овом светом и свечаном дану, окријепили куваним вином, да би у претпразничној радости дочекали Свету Литургију.

free movies. free online movies. last movies

Јутарње богослужење у Манастиру Клисина започеће у четири сата ујутру, а у току Свете Литургије биће прочитана Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=470:2011-01-06-20-47-37

[Guest]

БАДЊИ ДАН У МАНАСТИРУ ТРЕСКАВЦУ

И ове године је врло свечано било у Светоархангелском манастиру Трескавцу уочи Рождества Христова на Бадњи дан. Ујутро је служена Света Литургија Светитеља Василија Великог на коме су се у Светој Тајни Причешћа са Господом сјединили многи вјерни који су се припремали постом и молитвом за ту Светињу!

Послије Свете Литургије неколико вјерника са Намјесником Манастира кренули су по Бадњак. Ове године домаћин бадњаку је био честити домаћин Петар Ђукић са својом породицом. Бадњак је у послијеподневним часовима довезен у Манастир и постављен на мјесто на ком ће послије вечерњег богослужења бити освештан и запаљен.

У 16:00 часова је почело вечерње богослужење у ком је узело учешћа много вјерних којима је послије службе прочитана и посланица Патријарха Српског Господина Иринеја и свих архијереја наше Свете Цркве. Усљедило је освештање и потпаљивање бадњака те пијукање и додјела поклон пакетића са слаткишима најмлађим члановим Цркве Божије.

Оно што је посебним учинило овај Дан јесте Света Тајна Крштења коју су примили петеро дјеце Мирослава и Слађане Марјановић из Заблећа. Новопросвећени Биљана, Драгана, Петар, Бане и Михајло су примили ову Свету Тајну у овај Велики Дан Христовог Рођења те ће тако на Божићној Литургији моћи да учествују у Тајни над Тајнама тј. да приме Пречисто Тјело и Часну Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Новим члановима Цркве Христове МНОГАЈА ЉЕТА кличемо и да им ова Света Тајна буде на спасење.

Свим онима који су упутили своје честитке Управи Манастира овом приликом благодаримо.

Све посјетиоце сајта Манастира Трескавца  поздрављамо поздравом радости,

МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

фотографије:

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=471:2011-01-07-09-49-20