Далекоисточна Русија

[мирођија]

        Амурски  тигар

[мирођија]

         Саборна  црква  у  Хабаровску

         Хабаровск је град на далеком истоку Русије и центар Хабровског краја.

Град се налази на десној обали реке Амур, у Средњеамурској низији. Хабаровск је удаљен 30 km од границе са Кином, а 8.533 km источно од Москве.

[мирођија]

        Ово  је  тај  снимак  тигра  направљен  мобилним  телефоном  па  смо  били  једино

        овако  у  могућности  да  га  поставимо!

                                    http://img21.imageshack.us/img21/101/41698497.mp4

                                                                      dada

[сербон]

28.09.2010.

Oшибка ест

Готовом послу је лако наћи ману, нарочито ако сте специјалист. А није реткост да и незналци то раде, они по правилу залутају па им је важно, оно неважно.

Од како знам за посао којим се бавим знам и за ово правило које наведох. Не знам кад сам га научио и ко ме га је научио, али се сад трудим да сваком ко жели да научи, кажем:

”Ништа што урадимо није апсолутно тачно, само је питање колика је грешка. Ако је грешка у допуштеним границама, онда је у техничком смислу урађено тачно.”

Можда ово звучи компликовано, али није, временом се навикнете на визуелни преглед, и при том  вам не треба пројекат. Чак може и да смета. Ко зна колико сам грешака открио зато што нисам гледао  пројекат, већ стање на лицу места. Ово не пишем да бих, не дај Боже, придиковао колегама које се баве пројектовањем, него као пример како се чувамо великих грешака.

Михаил Викторович

Ово чиме се сада бавим је вероватно круна моје техничке каријете. Главни инжењер на једној од пумпних станица дуж далекоисточног нафтовода.

У Русији је по традицији и наравно законској регулативи, заказшчик институција којој је поверено вођење инвестиције. Код послова овог обима то не може водити један човек, него читав штаб.

Може се рећи да је начелник штаба заправо одговоран за инвестицију, а на овој станици су се променила два млађа начелника, јер је посао изузетно напоран, али се до данас није променио заменик начелника, Симанович Михаил Викторович. Рођен у Белорусији, Рус са ознаком квалитета. Око шездесете је.

Иако би се о квалитету радова требао бринути технически надзор, што наравно и ради, Михаилу Викторовичу није тешко да сам прегледа, и процени јели ошибка (грешка) за бригу или се може занемарити.

Кад се на неком послу сретну два слична може се десити и да се слажу и да се не слажу. То ваљда зависи од личности. А од кад смо се овде срели имали смо само једно неслагање у послу. Било је бурно, али се потом претворило у обострано поштовање. Са моје стране то могу јавно рећи а од стране Михаила Викторовича, непосредно, Наиме кад сам се у јулу, после скоро двомесечне паузе вратио на посао мој тадшњи руководилац ми је пренео да је Михаилу Викторовичу драго да сам опет ту.

Пре неких седам до десет дана, један од предрадника, Рус, ми је пријавио једну грешку на једној позицији. Погледао сам  и већ дао налог да се поправи. У питању је позамашан обим радова да би се та грешка исправила. Пренео сам и Михаилу Викторовићу о чему се ради и како мислим да санирам грешку. Поново смо заједно прегледали још већу зону, и провели готовао два сата у мерењима, након чега ми је рекао:

“Молчимо, то не будет баљшаи проблем. Ти и ја провераемо ишо адин рас, ак њет ошибка, молчимо”

Технадзор ни данас не зна за ту грешку, нити ће она произвести велики проблем, а да је аљкавост у питању, ту нема збора.

Данас је као и сваког дана у 10:00 опход, сва виша и висока техничка лица извођача заједно са закашчицима и технадзором обилазе рекох већ повелико градилиште.

Ја сам већ био на плашатки раније али ме позваше неки подриадшчик у канцеларију. При доласку са плашћатке спазих Михаила Викторовича али ми траса кретања не одговараше, те га не поздравих, мислећи да ћу се брзо вратити.

Таман сам излазио из офиса, кад ме један радник Србин, пресрете

тражећи ми хитно кључеве од аута, јер је позлило главном закашчику. Одмах сам знао да је у питању Михаил Викторович,  и радници су га  сматрали главним, иако је кажем био заменик начелника.

Дотрчао сам до места где су га положили, на суве плоче пеноплекса. Одмах за мном стигао је и градилишни доктор. Причао је  али тешко и жалио се на болове у грудима, снажне шаке су му још биле топле, а врхови прстију баш као и свима нама због спољне температуре, беху хладни.Није хтео да му подигнем узглавље. Укорио нас је што смо се толико нас окупили, узео још један нитроглицерин од доктора, касније и један аспирин и то својом руком. Ја му додах мало воде да га прогута.

Мало се разиђосмо, већ је позвана хитна помоћ.

Други напад био је брз и неочекиван.

На путу за болницу умро је Михаил Викторович.

Мени остаде да молчим, сам.

[мирођија]

       Овај и следећи постови и фотографије су пренете са сајта видовдан.орг,

       уз допуштење брата Сербона и наше администрације,

       јер сам замолила да их овде постављам,

       сматрајући да су душекорисни...

       Погледајмо...

       

Пост Послато: Сре Окт 13, 2010 9:39 am

10.10.2010.

После приличне паузе, данас сам био на светој литургији.

При куповању свећа, теткица која их продаје, даде ми два диска, које сам већ помињао да ћу поставити. Али мала корекција обећања.

Мислио сам да ће на њима бити фотографије па да ћу сам направити избор шта ћу да поставим на нет, али не, ово је већ намонтиран видео материјал целога опхода. На другом диску је прошлогодишњи опход и још којешта. Дакле неких 4.7Гб, по диску.

Но како у петак долазим за Бгд, трудићу се да их предам неком Видовданцу. Мало разорачење следи јер се главни актер овог писаног журнала појављије тек у пар секунди као епизодиста крестног опхода. Ипак ме монтажер представио као раба Божјег грађанина Србије. Хвала му од срца.

Онај стамени човек који високо држи маљенке рибјаноке Георгија и Марију, је Виктор кога сам већ помињао.

Наравно, и баћушку Всеволода, ћу поменути надам се опет.

Већ је у Комсомолску. Како ми данас рече његов наследник, има дужности у два храма, Богородице Казанске и Светога Николаја. Верујем да би за њега било велико изненађење да га посетим. Ко зна, једног дана, ... можда.

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=24&t=10444&st=0&sk=t&sd=a

[мирођија]

Пост    Послато: Суб Окт 16, 2010 9:10 am

Помаже Бог,

ево ме опет кући на пар дана, донео сам два диска ко што рекох, али да видите како се

промишљу Божјом згоди ово што ћу сад да натолкујем.

Е вако је било јуче на аеродрому Шереметјево терминал Ф.

Чекамо и реду за чекирање карата и пртљага , кад с леђа ми прилази

свештеник и пита могу ли да прихватим неку од његових многобројних

торби на своје име (због овер вејта), ал ја му показах на мој не баш мали кофр од 30кг

који је таман на граници, но пођем пар корака и кажем неким мојим радницима који немају много

сопственог пртљага да прихвате сви по једну од овог свештеника.

И кад то решисмо извади отац Александар Кокановић, тако се зове, две слике и један часопис на руском.

На сликама скица срушеног храма, друга фотографија освештавање Часног Крста на истом месту у поводу обнове храма.

Иначе локација је Обручевский р-н, ул Новаторов 36.Москва, наравно.

А у часопису "КРЕСТ", од 01.фебруара ове године управо репортажа како је дошло до

тог трагичног рушења маленог храма, и како се један Србин залагао и успео да издејствује,

од власти, обнову храма

Слике и текст ћу данас касније скенирати и поставити овде.

Него, као знак добре воље дадох и ја оцу Александру копије дискова са крестног опхода.

И њих ћу данас умножити, али треба ми помоћ како материјал од 4,7Гб да подигнем на нет.

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=24&t=10444&st=0&sk=t&sd=a&start=15

[мирођија]

Пост  Послато: Суб Нов 13, 2010 7:18 am

За неки дан поново крећем на југ.

Даљнереченск, Лесозаводск, Арсењев, укупно, око 550км.

Два дана имам намеру остати у близини Лесозаводска, на једном градилишту а онда још десетак дана на другом.

Зима је стигла. По прогнози у наредних четири дана температура неће ићи у плус.

Снег је невелик али је белина овладала далеким истоком.

Визура из које је схватљивији израз да је Русија једина држава која се граничи са Свевишњим.

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=24&t=10444&st=0&sk=t&sd=a&start=15

[мирођија]

15.11.2010.

Јуче сам опет, слава Господу, био на литургији.

А по отпусној молитви баћушка рече да ко може дође у два сата поподне у парохијски дом, да помогне, на каквкм послу не разумедох.

И зато припитах Василија, једног од оних које ми зовемо црквењацима, дакле који се старају о животу у парохијском дому. Он ме поведе до просторије где видех и схватих шта је посао. Рече ми и шта им од материјала треба одмах а шта касније. С радошћу се понудих да искористим свој положај унутар компаније и обезбедим што је требало.

Док сам спремао делове које поменух, врло интересантно, неки ме радници питаше, како могу да оду до цркве. Мало се направих важан и рекох да су већ питали и да могу сваке недеље. Наравно овде је то јако тешко јер је црква њима на 45км, од места становања, али веујем да ће већ следеће недеље бити још Срба на литургији.

21.11.2010.

У Арсењеву сам. Град познат у малом кругу познавалаца хеликоптера, некада затворен за странце. Али ја се и не осећам странцем у Русији. Но данас је посебан дан.

Јуче* ми на градилишту рекоше да један млади колега треба да на једну ноћ, у пансиону у ком станује, уступи своју собу, владики. Одах сам помислио на Његово Високопреосвештенство Архиепископа Хабаровског и Приамурског Марка, кога сам већ имао срећу да сретнем и што сам већ забележио.

Из знатижеље уместо у свој смештај, пођох да то вече поздравим владику. И имао сам прилику да га само видим, онако у монашкој ризи, без икаквих ознака владичанског достојанства на пар секунди , колико је трајао његов пролаз кроз део трпезарије у ком смо га чекали. Са владиком, у пратњи,било је још клирика, наравно. И тих пар секунди, било је довољно да се уверим да је поред нас прошао, неки други владика, и наравно, на крају сазнадох да нас је Бог наградио сусретом са Високопреосвештеним Архиепископом Владивостовским и Приморским Венијамином.

Власница пансиона, средовечна жена Марина, рече нам да ће владика служити у новом храму, те се ујутру нешто пре осам сати нађосмо испред порте новог храма у Арсењеву. Али брзо се снађосмо и одосмо да мало скровитијег места , цркве посвећене Архангелу Михаилу, чији сабор данас славимо.

У цркви гужва, али стрпљиво како приличи испратисмо целу литургију, а и беседу владичину, након литургије. Још смо пратили и честитке, за седамдесетпети рођендан, старешини цркве, оцу Михаилу.

Неподготовљени за причест ни ја, а ни мој млађи колега на приђосмо светој чаши. Моја навика да се причешћујем само кад по својој мери будем припремљен, ни овај пут није била добра. Владика рече да нико од нас смртинка није достојан чаше, али да управо због тога и приступамо причешћу, не би ли постали достојни.

И да не заборавим, говорни руски ми још није на нивоу, али без већих потешкоћа испратих беседу владикину, једино што не разумех једну сликовиту причу управо о достојности прчешћа. Прича је о монаху који на Велики петак у својој келији узима јаје које је спремио за Васкршњи дан, и о томе како га походи његов игуман, али због оскудног знања не разумех до краја причу која ја изазвала свеопшти смех у цркви. Владика је дакле са великим стилом држао пажњу свих нас мирјана, и са великом енергијом

служио и беседио, тако да не осетисмо да смо пуна четири сата на ногама.

А за мог млађег колегу све похвале, ваљда због мог старешинства, безпоговорно али и са радошћу је испратио целу службу. Може бити да је случајност али ево стигао је приказ о његовом унапређењу. Слава Господу.

*) пишем са закашњењем од неколико дана, па понекад може бити конфузије у датумима. Овде “јуче” значи, дан уочи Аранђеловдана.

а ово је фотографија (из аута у покрету) новог храма у Арсењеву.

(Извињавам се што не сазнах коме је посвећен)

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=24&t=10444&st=0&sk=t&sd=a&start=15

[мирођија]

ПостПослато: Суб Дец 04, 2010 6:10 am

Ово је први покушај, из возила, не замерите,...

[Milan Nikolic]