Коментатори канона- Аристин, Зонара и Валсамон

[Guest свештеник Иван]

Најважнији коментатори канонског корпуса Источне Цркве живели су у 12. веку, и то су Алексије Аристин, Јован Зонара и Теодор Валсамон. Њихови коментари су се, практично, стопили са текстом канона и тиме постали извор црквеног права.

Алексије Аристин се родио у Грчкој. Био је на високим дужностима у Цариграду. Као економ Аја Софије, написао је коментаре на Синопсис Стефана Ефеског.

Аристин је себи за главни задатак узео да дође до тачног догматског смисла канона и да га протумачи. Приликом тумачења се служио пуним текстом канона и схолијама. Исправљао је синопсис на нејасним местима, попуњавао садржинску недореченост синопсисне верзије канона, а јасне каноне је означавао као такве. И поред свега тога, неки канони су остали необјашњени или су нетачно протумачени.

Аристинова тумачења чине велики део Законоправила св. Саве и Кормчије.

Јован Зонара се родио у Цариграду, у угледној породици. Био је на високим државничким позицијама. Изгубивши жену и дете, напушта двор и одлази у монаштво. Као монах, посветио се књижевном раду. Написао је хронику од стварања света до смрти цара Алексеја I Комнина 1118, као и тумачења друге редакције Фотијевог Номоканона (крај 9. века), који садржи пун текст канона.

Не зна се ко је старији тумач – Аристин или Зонара – али је очигледно да су били независни један од другога. Зонарина тумачења су опширнија од Аристинових.

Зонара је променио распоред канона – уместо према времену настанка, каноне је распоредио према значају црквеног ауторитета од ког потичу: најпре апостолски и васељенских сабора, затим помесних сабора, и на крају отачки. Претходно даје кратку историју сабора и описује црквене околности у време настанка канона, упоређујући их са својим временом. Тумачења су му опширнија од Аристинових.

Противречности у канонима исте тематике решавао је према следећим принципима: 1) од веће ка мањој важности градација је апостолски – васељенског сабора – помесног сабора – отачки; 2) каснији канон укида ранији; 3) ако се разликују по строгости, важи блажи канон.

У тумачењима је веома објективан и практичан, због се за касније добре канонске зборнике уобичајио назив „Зонара“. Има обичај да полемише са римокатоличким тумачењима. Често одступа од гласвног задатка, оштро разобличавајући непоштовање канона и опште морално стање, не устежући се да прозове чак и цара и патријарха.

Теодор Валсамон је као ђакон био на високим положајима у Аја Софији. Ту је стекао богато искуство. Добро је познавао и грађанске законе. Често су му се обраћали за помоћ у области права. Касније је постао антиохијски патријарх. Катедром је управљао из Цариграда, јер је Антиохија била под влашћу крсташа.

Тумачења Валсамонових претходника била су, на неки начин, припрема за Валсамона. Он тумачи пун текст Номоканона, затим касније саборске одлуке, као и императорске новеле о црквеним питањима сабране у Василикама, чиме је допунио Номоканон, који се претходно није мењао од краја 9. века. Обилато наводи праксу свог времена и пореди је са праксом из времена настанка канона. Није био довољно смео и објективан. Премда веома оштро полемише са римокатолицима, често угађа цару, патријарху, или чак личним интересима.

[Guest о. Агапије]

Одлична тема! 

[deda]

На којим језицима и где могу да се нађу коментари Аристина, Валсамона и Зонаре? И, има ли нешто од тога у е-формату?

[Zoran Đurović]

On 18/8/2013 at 19:11, deda рече

На којим језицима и где могу да се нађу коментари Аристина, Валсамона и Зонаре? И, има ли нешто од тога у е-формату?

На руском, али нема све: http://www.agioskanon.ru/sobor/011.htm

Сналази се, ђеде... Имају и на грчком...