Кристијан Хајгенс

[Milan Nikolic]

Кристијан Хајгенс
Из Википедије, слободне енциклопедије

Кристијан Хајгенс (хол. Christiaan Huygens, 14. април, 1629 – 8. јул, 1695), био је холандски математичар, астроном и физичар; рођен у Хагу као син богатог Константина Хајгенса. Студирао је права на Универзитету у Лајдену и на Оранж Колеџу у Бреди пре него што се посветио науци. Историчари науке често говоре о Хајгенсу као једном од најсвестранијих научника.

Хајгенс је релативно мало признат по својој улози у развоју модерног интегралног и диференцијалног рачуна. Запамћен је и по томе што је тврдио да се светлост састоји од таласа. То је у физици познато као Хајгенсов принцип. Године 1655. открио је Сатурнов месец Титан. Такође је испитивао Сатурнове прстенове, и 1656. претпоставио да се прстенови састоје од великог броја мањих тела која заједно чине прстен. Исте године открио је и описао маглину Орион. Његов цртеж маглине Орион, први такве врсте, објављен је у Systema Saturnium 1659. Користећи модеран телескоп успео је да разлучи маглину на појединачне звезде. (Светла унутрашњост маглине Орион носи име „Хајегенсова регија“ у његову част.) Такође је открио неколико међузвезданих маглина и неке двојне звезде.

На наговор Блеза Паскала Хајгенс је написао прву књигу о теорији вероватноће, коју је објавио 1657.

Радио је и на изради тачног сата, који би био погодан за поморску навигацију. Године 1658. објавио је књигу под називом Horologium. Његово откриће сата с клатном (који је патентирао 1657) било је прекретница у мерењу времена. Математичке и практичне детаље својих открића објавио је у "Horologium Oscillatorium" 1673.

Хајгенс је развио и сат са балансном опругом, готово истовремено, мада независно од Роберта Хука, а спорења око овог открића трају вековима. У фебруару 2006. откривене су изгубљене Хукове писане белешке са састанака Краљевског друштва у једној остави у Хемпширу, и по тим белешкама утврђено је да је Хук први открио балансну опругу.

Краљевско друштво је изабрало Хајгенса за свог члана 1663. Године 1666. Хајгенс се преселио у Париз где је радио у Француској академији наука под заштитом Луја XIV. Користећи Париску опсерваторију (која је изграђена 1672) вршио је даља астрономска посматрања. Године 1684. објавио је "Astroscopia Compendiaria" у којој је приказао свој нови "ваздушни" телескоп (без тубуса).

Хајгенс је размишљао и о животу на другим планетама. У својој књизи Cosmotheoros, замишљао је како универзум буја од живота, врло сличног животу на Земљи 17. века. Либерална клима у Холандији је охрабривала овакве спекулације. За разлику од њега, филозоф Ђордано Бруно, који је такође веровао у постојање живота у другим световима, спаљен је на ломачи због својих веровања 1600. године.

Године 1675. Хајгенс је патентирао џепни сат. Изумео је бројне друге направе и поступке.

Хајгенс се вратио у Хаг 1681. после тешке болести. Покушао је да се врати у Француску 1685, али је опозив Нантског едикта (који је укинуо верску толеранцију) спречило његову намеру. Хајгенс је умро у Хагу 8. јула 1695.

По Хајгенсу су названи

* Хајгенс (летелица): летилица која се спустила на Сатурнов месец Титан, део Касини-Хајгенс мисије на Сатурн
* Астероид 2801 Хајгенс
* Кратер на Марсу
* Планина на Месецу
* Хајгенс софтвер, програм за мироскопску проучавање слика
* Хајгенс-Френел принцип, једноставан модел за разумевање таласа у свемиру
* Хајгенсови таласи, математичка основа за скаларну дифракциону теорију
* W.I.S.V. Christiaan Huygens: Холандски студијски клуб за студије математике и компјутерских наука на Делфт Универзитету за технилогију
* Хајгенсова лабораторија: Одељење за физику Универзитета у Лајдену, Холандија

[Milan Nikolic]

Шта је c у E = mc

Ајнштајнова чувена једначина E = mc, обухвата квадрат брзине светлости, c. Зашто је изабрао c на квадрат а не c на куб или c на неки други степен? Зато што Ајнштајнова једначина важи за енергију, па мора имати општа својства енергије.

Научници су почели да откривају својства енергије у Њутново време, а први их је уочио његов савременик Кристијан Хајгенс док је припремао научни рад који је намеравао да изложи пред Краљевским друштвом у Лондону, јануара 1669.

Хајгенс у свом раду говори о сударању тела и настоји да објасни тадашњу забуну у вези с физичком природом тих судара. Физичари су се нарочито спорили око кретања две металне куглице које висе и стално се сударају. (Вероватно сте видели савремене верзије такве направе, сличне оној на слици 11-2.) Научници нису могли да објасне зашто се након једног таквог сударања куглица која је ударила другу куглицу потпуно зауставља, док се ударена куглица зањише до висине на којој је прва била пре судара. Дотадашња сазнања о енергији и брзини нису ппружала одговор на питање зашто се прва куглица не би одбила брзином једнаком половини брзине пре судара, а друга куглица почела да се креће половином брзине.

У своме раду Хајгенс је објаснио понашање куглица. Ако саберемо производ масе сваке куглице и квадрата њене брзине, збир је увек исти пре и после сваког судара. Енергија кретања (кинетичка енергија) једнака је половини производа масе и квадрата брзине сваке куглице.

Енергија сваке куглице мења се при судару куглица, али при сваком судару куглице размењују енергију тако да укупна количина енергије остаје иста. Ова идеја постала је моћан принцип одржања енергије. Константна размена енергије чија се укупна вредност не мења, разлог је што ударена куглица мора увек да полети и достигне исту висину кад год је прва куглица удари.

Према Хајгенсу, енергија кретања тела добија се из производа његове масе и квадрата брзине којом се креће... Ајнштајнова једначина енергије такође је производ масе тела и квадрата брзине, али у овом случају, то није брзина тела већ брзина светлости.

Dr Carlos I. Calle

Viši naučni istraživač NASA

[zejak]

Evo razumevanja Ajnštajna, Njutna i Hajgensa o fizičkoj prirodi svetlosti. Ko je pobednik, procenite sami ? Napominjem da leva strana Ajnštajnove formule E=mc^2 predstavlja samo energiju relativnog mirovanja nekog masenog fizičkog objekta. U slučaju svetlosti koja ne može nigde relativno mirovati (brzina svetlosti je fizička konstanta prirode), njena masa je jednaka nuli, a njena (relativistička) energija E=pc (p-impuls) nenulta. Dakle, svetlost ima impuls (kreće se), a nema masu što se razlikuje od klasičnog (nerelativističkog) pojma impulsa (p=mv; v-brzina masenog fizičkog objekta), kao i pojma kinetičke energije (E=mv^2/2; v-brzina masenog fizičkog objekta). Primetite da u klasičnoj (nerelativističkog) Njutnovskoj fizici bezmaseni fizički objekti koji poseduju samo energiju nisu definisani.