Молитве за нерођену дјецу су гријех??!!

[Немања]

Помаже Бог,

Моја мајка и бака су извршиле свака по више од једног абортуса. Већ годинама имам обичај да након Литургије у храму запалим свијеће за ту дјецу и за још неку за коју знам да им мајке нису дозволиле да угледају свјетлост дана (или су изгубљена у спонтаним побачајима), да Бог пронађе душе њихове, крсти их и уведе у Царство Своје.

Није ми ни падало на памет да би у том дјелу могло да буде нешто што није богоугодно, поготово што видим да такве молитве и постоје у Цркви. Нпр. на овом линку са форума "Верујем" помиње се да се једном мјесечно у манастиру Јаковић код Јагодине служи акатист за дјецу која нису угледала овај свијет:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=5826.msg100673#msg100673

Међутим, истражујући нешто друго, на сајту Светосавље сам наишао на писма архимандрита Јована Крестјанкина, конкретно, на сљедећој адреси:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/PismaStaracJovanKrestjankin/PismaStaracJovanKrestjankin52.htm

Архимандрит Јован има врло строг став и забрањује молитве за нерођену дјецу. Ево неколико цитата у којима то наводи (наглашавање је од мене):

"Ако се дете није рођено због зле мајчине воље, онда се не треба молити за ту изгубљену децу која још нису добили човечији лик (она нису ни дошли на свет)."

"Многи ми пишу да постоје користољубиви проповедници, који једноставно живе од заблуда тих несрећних мајки. Они нерођенима дају и имена, и крштавају их, и шта још не чине! Међутим, све је то богохуљење које само продубљује паклену јаму и за проповедника и, што је најважније, за мајку."

"У животу се не сме прихватати оно дело, које човек не зна и не разуме. Као и нерођени, и они мртви који су убијени у мајчиној утроби не могу се помињати, а утолико пре се не могу крстити.

Вама, који сте починили тако незаконито дело, предстоји да, свако за себе, 40 дана читате покајни канон. Након читања треба да се исповедите, миропомажете и причестите. Убудуће не прихватајте на себе оно, што вам од Бога није дато!"

Ако је архимандрит Јован у праву, онда не само да се не треба молити за нерођену дјецу, него је то још и тежак гријех! Саблажњен сам овим, зар је он у праву? Молим вас да ми то неко разјасни.

[Пантелејмон Нови]

Брате, нит сам свештеник нит теолог, али одговор на логично питање: ''Коме молитва шкоди?'', наћићеш одговор на питање. Зашто бисмо недоношчад и абортирану децу оставили без молитве?

:cheesy: нек их спомене у Царству своме!  0110_hahaha

[obi-wan]

.....................................................

Архимандрит Јован има врло строг став и забрањује молитве за нерођену дјецу. Ево неколико цитата у којима то наводи (наглашавање је од мене):

"Ако се дете није рођено због зле мајчине воље, онда се не треба молити за ту изгубљену децу која још нису добили човечији лик (она нису ни дошли на свет)."

"Многи ми пишу да постоје користољубиви проповедници, који једноставно живе од заблуда тих несрећних мајки. Они нерођенима дају и имена, и крштавају их, и шта још не чине! Међутим, све је то богохуљење које само продубљује паклену јаму и за проповедника и, што је најважније, за мајку."

"У животу се не сме прихватати оно дело, које човек не зна и не разуме. Као и нерођени, и они мртви који су убијени у мајчиној утроби не могу се помињати, а утолико пре се не могу крстити.

Вама, који сте починили тако незаконито дело, предстоји да, свако за себе, 40 дана читате покајни канон. Након читања треба да се исповедите, миропомажете и причестите. Убудуће не прихватајте на себе оно, што вам од Бога није дато!"

Ако је архимандрит Јован у праву, онда не само да се не треба молити за нерођену дјецу, него је то још и тежак гријех! Саблажњен сам овим, зар је он у праву? Молим вас да ми то неко разјасни.

Mislim da je jasno da on ovde govori o pominjanju na proskomidiji, koje pripada samo krstenima...

U licnim molitvama covek svakako moze da se moli i za potpune neznabosce, a kako ne za decu koja nisu nista kriva...

[Sherlock H.]

.....................................................

Архимандрит Јован има врло строг став и забрањује молитве за нерођену дјецу. Ево неколико цитата у којима то наводи (наглашавање је од мене):

"Ако се дете није рођено због зле мајчине воље, онда се не треба молити за ту изгубљену децу која још нису добили човечији лик (она нису ни дошли на свет)."

"Многи ми пишу да постоје користољубиви проповедници, који једноставно живе од заблуда тих несрећних мајки. Они нерођенима дају и имена, и крштавају их, и шта још не чине! Међутим, све је то богохуљење које само продубљује паклену јаму и за проповедника и, што је најважније, за мајку."

"У животу се не сме прихватати оно дело, које човек не зна и не разуме. Као и нерођени, и они мртви који су убијени у мајчиној утроби не могу се помињати, а утолико пре се не могу крстити.

Вама, који сте починили тако незаконито дело, предстоји да, свако за себе, 40 дана читате покајни канон. Након читања треба да се исповедите, миропомажете и причестите. Убудуће не прихватајте на себе оно, што вам од Бога није дато!"

Ако је архимандрит Јован у праву, онда не само да се не треба молити за нерођену дјецу, него је то још и тежак гријех! Саблажњен сам овим, зар је он у праву? Молим вас да ми то неко разјасни.

Mislim da je jasno da on ovde govori o pominjanju na proskomidiji, koje pripada samo krstenima...

U licnim molitvama covek svakako moze da se moli i za potpune neznabosce, a kako ne za decu koja nisu nista kriva...

To sam i ja pomislio.

[Немања]

Не бих се сложио, мислим да архимандрит говори не само о проскомидији, већ и о "обичној", личној молитви и помињању. Отиђите на страницу коју сам дао, па провјерите. Посебно је јасан први цитат, гдје је речено "не треба се молити" и јасно је да није у питању проскомидија.

[Evdokija]

Слажемо се сви да је чедоморство - убијање нерођеног чеда. Црква стално истиче да је то узимање живота рођеном дјетету. Мени изгледа логично да нерођено, те тиме и некрштено, чедо може да се помиње у личној молитви и да му се на молитви прислужи свијећа код куће. Било би добро, у сваком случају, да нам неки свештеник, а доста их учествује на форуму, изнесе мишљење Цркве.

Брате Немања, Бог да опрости, а ја знам за случај брата који је, у незнању, годинама у Цркви, прслуживао свијећу за покој душе Бруса Лија.  0110_hahaha

[Grizzly Adams]

Ма нису брате молитве за ту децу грех, што би биле... Шта год тај архимандрит писао треба тумачити у контексту питања на које одговара (које није наведено на линку), а не као генерално правило. Колико видим он је одговарао на питање о некој јереси у којој су "крштавали" умрле и слично.

Није грех ни молитва за Брус Лија, али само ако помињеш и Чак Нориса... 0110_hahaha

[obi-wan]

Не бих се сложио, мислим да архимандрит говори не само о проскомидији, већ и о "обичној", личној молитви и помињању. Отиђите на страницу коју сам дао, па провјерите. Посебно је јасан први цитат, гдје је речено "не треба се молити" и јасно је да није у питању проскомидија.

Evo Zvonko me pretekao...

Osim toga, cuvajte se od apsolutizovanja misljenja i reci duhovnika, jer se svacije misljenje/savet - pa i njihovo, naravno - uvek proverava ukupnim Duhonosnim iskustvom Crkve...

[Guest свештеник Иван]

У мојој цркви се служи сваког задњег понедељка Акатист покајаних мајки. У Акатисту има једна дивна молитва:

Помени Господе  у Своме Царству,  Човекољупче Господе,  одбачена чеда  Твојих случкиња, која су  у   утроби   православних  мајки   неочекивано  умрла   због   случајних   дејстава,  или   због   тешког порођаја, или због неке  непажње, или свесно  убијених,  не примивши  Свето Крштење.

Крсти  их,  Господе,  у мору  милосрђа Твога,  и  спаси  неизмерном благодаћу  Твојом,  а  мени  која  сам  извршила убиство  чеда  у утроби  својој,  опрости,  и не  лиши  Твога  милосрђа. Амин.

Господе,   помилуј   чеда   моја,   која  су  умрла   у  утроби  мојој,  због  вере   и  суза   мојих,  ради милосрђа Твога,  и не лиши их Твоје Божанске светлости. Амин.

[Guest свештеник Иван]

Текст Акатиста

[Немања]

Видим да се једним дијелом о овој теми већ расправљало и то овдје:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5963.0.html

Углавном се развила дискусија са форумашем Емилијаном који је заступао овај "крути" став. И он, исто као архимандрит Јован о којем пишем, види некакву суштинску разлику између тога да ли је дијете убијено абортусом или је до смрти дошло без слободне воље родитеља.

Искрено, ја ту не видим ама баш никакву разлику - и у једном и у другом случају дијете је умрло некрштено. Каквог онда смисла има да се за једно може молити, а за друго не?

С друге стране, остаје чињеница да архимандрит сигурно говори истину када каже да оригинални облик таквих молитава није помињао дјецу која су абортирана, него само ову другу дјецу. Ево шта каже:

У новом, савременом тумачењу, та молитва даје простор за јерес, али је у својој првобитној варијанти била намењена оним младенцима који нису били крштени, тј. који су умрли приликом рођења или због неких неочекиваних околности. Намењена је, дакле, онима који су умрли по вољи промисла Божијег а не по вољи мајке - преступнице.

Зашто? Е то је питање које ми остаје без одговора, чак и ако прихватимо да је архимандрит, можда, погријешио.

[Немања]

Исправљам властити криви навод:

није у питању био форумаш Емилијан, него Емануил и није се бавио тим питањем на исти начин као што је архимандрит којег цитирам, то сам изгледа на брзину прешао ту другу тему.

[Grizzly Adams]

Брате, наша вера није неки крути скуп правила, него живи Богочовек Христос. Многи греше када покушавају да у Светом Писму и делима отаца пронађу "правила" по којима ће сигурно доћи до спасења. Тога нема. Шта год неки старац рекао, то не треба узимати као генерално правило већ само као савет конкретној особи у тој конкретној ситуацији.

Нема апсолутно никакве сумње да је молитва за те мале велико-мученике (чак је и та реч слаба...) добра и Богу мила. Што више суза треба за њима да пролијемо јер смо сви криви.