Фонд за развој зомбија и пријатеља

[ego]

Фонд за развој зомбија и пријатеља

Четири питања за летњи квиз

Хајде, летњи квиз. У којој земљи су дршке за метле и кошнице за пчеле стратешки извозни производи: а) нигде, наравно, б) у Папуа Новој Гвинеји, в) у старој Југославији. Одговор – то се стварно десило у СФРЈ, крајем осамдесетих. Тек на трећем месту по стратешком значају, то јест по извозним субвенцијама био је „пиротехнички материјал“ (што је било шифровано име за оружје). А мене је годинама узалуд копкало питање – чија ли је тетка производила те дршке за метле и стављала милионске субвенције себи у џеп?

Настављамо квиз, друго питање гласи: ко то јавно спроводи кампању „купујмо домаће“, док истовремено тајно – кроз Фонд за развој – финансира иностране компаније: а) Институт за ментално здравље б), Бил Гејтс, в) Република Србија? Да вам помогнем, у питању је Република Србија. Ако вас интересује које су то стране фирме у питању, ево цитирам „у питању су хрватска 'Nexe grupa' (производња грађевинског материјала), словеначка фирма 'Grah automotive' (аутомобилски делови) и 'Reum GmbH' (такође ради делове за возила)”, изјавила је за ,,Блиц” Оливера Божић, дугогодишња (и однедавно бивша) директорка Фонда за развој.

Иначе, кредити Фонда за развој су прави правцати Елдорадо. Не само што дају невероватно ниску каматну стопу, него уопште не контролишу како се паре троше! То су и сами потврдили у допису Савету за борбу против корупције, кажу – није предвиђена наменска контрола средстава! А Горан Џафић из Националне агенције за регионални развој преко РТС-а обавештава нас да је чак десет одсто фирми злоупотребило кредите. ,,Седам одсто фирми угашено је одмах пошто су добили старт-ап кредит“, пошто су очигледно основали фантомске фирме само да би покупили паре, док је „три одсто фирми добијени новац издавало под камату, или су га користили за летовање“.

На страну крађе, летовања и остале злоупотребе, због тога може у затвору да се заврши. Много је већи проблем то што је редовна процедура одлучивања у Фонду таква да фирма може да добије кредит чак и кад се из авиона види да га никада неће вратити. И то нам потврђује бивша директорка Фонда: ,,Ето, пре неколико дана имали смо седницу Управног одбора на којој су стручне службе Фонда предложиле да се неколико захтева, због презадужености клијената, одбије, али Одбор је одлучио другачије. Ма, за једну од тих великих фирми, видећете какав ће бити рачун за 2010. – катастрофа”. О којој се то зомби-фирми ради, бивша директорка није рекла, али се након тога десило нешто сасвим необично. Наиме, директоркин крај мандата уследио је скоро у исто време када су у ,,Блицу” објавили ову њену изјаву, па се нешто мислим, колико ли случајних подударности има у овој Србији, то је чудо једно.

Е сад, тај одбор – то је Управни одбор Фонда, који је састављен од пет величанствених министара из владајућих странака – Милосављевић-Љајић-Угљанин-Драгутиновић-Мркоњић) – петорка за плеј-оф, одмах се види. Треба ли рећи да екипу предводи министар Динкић? И баш ме интересује, сумња ли неко од вас у стручност ових експерата за привредни развој?

Али време је да наставимо квиз, ево трећег питања које гласи: ко то у медијима прозива тајкуне да износе паре из земље, док им истовремено тајно уступа милионе евра из Фонда за развој: а) руководство Коза ностре, општина Палермо, Сицилија, б) то не ради нико нормалан, в) то ради владајућа коалиција Републике Србије. Тачан одговор опет је – Република Србија! Штури подаци који су процурили у јавност говоре да је Делта аграр добио кредит од око пет и по милиона евра, а то је више него што су добила браћа Хрвати и Словенци. Што је са становишта економског патриотизма вероватно у реду…

Но, будимо фер. Прво и прво, не би се овакве ствари у Фонду никадa ни десиле да су министри знали да ће их бивша директорка цинкарити! А и ово са финансирањем тајкуна, то је тек случајност. До тога је дошло само зато што Милка Форцан више не управља Делта холдингом, па је њен несрећни (и остављени) власник брзоплето улетео у овакав ,,дил” са државом! Јер, узети од малих предузетника и гладне српске деце чији су родитељи остали без запослења и стрпати паре себи у џеп, тога у Делти за њезина вакта није било, нити је могло бити. У то смо се уверили сви ми, обожаваоци шпанских серија, док смо са неверицом у новинама читали потресну исповест некада најмоћније жене Србије.

Али хајде да ми гледамо своја посла и да завршавамо овај квиз, ево последњег питања: Шта ће прво учинити нова директорка Фонда за развој: а) увешће ригорозну наменску контролу свих кредитних линија, б) увешће потпуну јавност у раду Фонда, или в) неће урадити ништа oд тога. Па да, и мени се чини да ће баш тако да буде, баш тако.

професорка Економског факултета БУ, чланица ЦЛДС-а

Даница Поповић

објављено: 01.09.2010.

[ego]

Фонд за развој

Саша Радуловић

МУП Србије је ухапсио службеника Фонда за развој и још шест особа због малверзација с кредитима Фонда за развој који су били намењени привредницима.

Исто као што је комунизам био добар у теорији, али на жалост пропао у пракси (по заговорницима због тога што човек још увек није достигао тај ниво свести), исто важи за државне службенике који инвестирају новац пореских обвезника у привреду. Звучи супер. Само системски не ради. Нити ће икада моћи системски да ради.

Фонд за развој "располаже" са више од пола милијарде евра новца пореских обвезника. Новац "инвестирају" државни службеници по "програмима" које праве политичари. И увек је служио и данас служи за политичке пројекте и изборе. На папиру служи развоју неразвијених, помоћи привредницима, стартуп кредитима за почетнике итд. У пракси служи за све и свашта. Од кредита друштвеним предузећима у вечитом реструктурирању да закрпе рупе у неповезаном стажу "запослених", од кредита "привредницима" са пословним плановима који не задовољавају ни најосновније захтеве анализе тржишта и конкурентности, кредита које добијају они са одличним везама, па све до ових кредита за летовање које је на нашу срећу МУП прекинуо.

Никада нико не мери ефекте тих пола милијарде евра (то је 500.000.000 €) нити некоме пада на памет да се тиме бави.

Државни службеници не умеју да инвестирају, нити ће икада умети. Нису њихове паре. Када неко инвестира своје паре, десет пута мери, а једном сече. А онда се брине за своју инвестицију. Свакодневно.

Државни службеници не умеју да инвестирају нигде у свету. Ни у најразвијенијим земљама. Фондови слични нашем Фонду за развој су виц и у Канади. И тамо служе политичарима да се сликају и причају приче. Никаквих позитивних ефеката по друштво и економију од њих нема. Уместо ефеката, постоје разне шеме како се до тих кредита долази. Постоје проверени људи који вас уводе код проверених државних службеника, инвеститора и евалуатора. Ти исти проверени људи вам помажу да пишете пословне планове који се допадају државним службеницима/инвеститорима. Они знају како. И тако долазите до повољних средстава. Од тих средстава, порески обвезници немају ништа. Имају политичари и ви, односно ваша фирма. Говорим из искуства и из прве руке.

Та иста Канада има и разне програме за примењену науку у привреди. И ту је иста шема. Исти људи. Исти програми. И поново, ни наука ни порески обевзници никакве користи немају. Имају политичари и ви, односно ваша фирма. Говорим из искуства и из прве руке.

И нико не мери успешност ових програма. Нити њихове ефекте. Ни у Канади. Па када је рецесија, ови програми се секу, јер сви знају да ничему не служе. А када има новца, онда се он расипа и на овакве ствари. Разлика у Србији је само да је то код нас обратно. Код нас се на овакве програме арчи више новца кад је криза. Под паролом да је у овоме спас. Моја претпоставка би била да су у време кризе сви остали извори финасирања пресушили. Боље ишта ...

Када сам се вратио у Србију пре 4 године, радио сам са министарством науке на подршци иновацијама у Србији. Имам доста искуства у покретању и градњи компанија базираних на иновацијама, и доста искуства са свим фазама раста и финансирањем које мора да прати раст таквих компанија. Иначе раста компаније неће ни бити. Финансијска индустрија која се овим бави у Америци (и Канади) се зове Venture Capital индустрија. Ми смо те Venture Capital фондове превели као: Фондови ризичног капитала. И није неки превод, али за бољи не знам. А и одомаћио се помало.

Ни Venture Capital фондови нису монолитни, већ се фокусирају на разне фазе раста. Па тако имате:

- Иницијалну фазу (фазу гараже)- Seed фондови, ангел инвеститори, инкубатори, сопствена средства

- Рану фазу - Early VC фондови

- Фазу раста - VC фондови

- IPO фазу - излазак на берзу.

Немам намеру да у овом тексту то детаљније образлажем. Једна фаза храни другу. О овоме сам и писао нешто раније.

Мој рад је почео са идејом да покренем први Early stage VC фонд у Србији. Када правите инвестициони фонд, и за њега пишете пословни план као и за сваки други пословни подухват. Пословни план оваквог фонда мора да има константан прилив пословних планова иноватора од којих ће одабирати њабоље и у њих инвестирати. Тако да сам од тога и кренуо. За рани VC фонд, извор пројеката су seed фондови. А Seed фондовима, извор су сами иноватори. Где да нађете иноваторе у Србији?

То ме је довело до министарства науке. Пошто иноватори у Србији немају никога другог да му се обрате за инвестицију (банке не финансирају њихове пројекте, не само код нас него нигде у свету), окупљају се око министарства науке. А министарсто науке је у то време, а и данас, иноваторе каналисало кроз програм Најбоље технолошке иновације, односно годишњег такмичења за најбољу технолошку иновацију. Програм је био, и данас је, веома вредан и добар почетак и покушај. Укључио сам се пројекат и као рецензент и као предавач на тренинзима о томе како се пишу пословни планови.

На жалост, јалов је. Након што победите, или будете други, или трећи, или десети, нема ништа после. Добијете неку кинту и крај. Овај коментар о јаловости није никаква критика људи који су осмислили тамичење и који на њему раде. И даље у програму учествујем као рецензент. Међутим.

У циљу превазилажења јаловости, министарству сам предложио програм сличан програму који је држава Израел спровела почетком деведесетих година прошлог века. Име пројекта је Yozma. Овај програм је најзаслужнији за креирање hi-tech индустрије у Израелу у периоду од 15 година.

Укратко, суштина пројекта је да држава не даје кредите, нити инвестира директно у комапаније, већ да уместо тога креира фонд фондова. Тај фонд фондова инвестира у приватне Venture Capital фондове, који онда инвестирају у компаније. Читав концепт је осмислио Yigal Erlich који је био CTO Израелске државе крајем осамдесетих. Његов задатак је био креирање hi-tech индустрије у Израелу. У том време Израел није имао hi-tech индустрију. У својој анализи он се прво окренуо Америци и поставио питање: због чега иновације успевају у Америци, а у остатку света, not so much. Одговор је био (поједностављно говорећи наравно) је: у Америци постоји део финансијске индустрије који служи иновацијама. Venture Capital индустрија. Њихов пословни модел је да одабире успешне технологије и иноваторе и да им финансијски и на све друге начине помаже да постану успешни и велики. Многе велике компаније у свету које су засноване на иновацијама је изнедрила ова индустрија. Изнедрила, јер млади иноватори мало знају о томе како се праве компаније. Треба им помоћ. Треба неко да их упути и каналише њихову енергију. А за то вам треба искуство.

Пошто државни службеници не умеју ни да дају добре кредите, а камо ли да инвестирају у капитал компанија, јер нити умеју да одаберу нити после умеју да надзиру и прате, уместо тога, идеја је да се новац инвестира у VC фондове који ће онда тај новац пореских овезника, заједно са својим новцем, инвестирати у комапније, вршити одабир и свакодневно водити рачуна о својој инвестицији. Како је државни новац заштићен? Пошто држава даје "само" трећину капитала тих фондова, остале две трећине су приватан новац великих компанија, банака, богатих појединаца. А они воде рачуна о свом новцу.

Са истом аргументацијом сам покушао да направим исту ствар код нас. Yigal Erlich је дао пуну подршку и био је спреман да учествује у пројекту и пренесе нам сва Израелска исккуства. Велики људи се радују успеху других људи. Само је био мало скептичан да ће наша држава то прихватити. Ја сам га уверавао да греши.

Написах пројектни план, одбраних план испред државне комисије састављене од свих релевантних министарстава, одобрисмо средства, додуше једна десетина тражених средстава, а и план је морао да се разводни јер нико није имао искуства са оваквим стварима, али је још увек био препознатљив и ... Паде влада. Онда поче нова влада, а нови министар ... И онда паде још једна влада, а нови министар ...

Пројекат сам давно напустио. Одмах након пада прве владе. А са њим и стварање Venture Capital фонда. Јер нема основне претпоставке за стварање фонда: прилив квалитетних пословних планова и иноватора који стоје иза њих, који познају не само технологију већ и тржиште и знају шта хоће. Yigal Erlich је разумео. Било му је жао, али већ је све то видео на другим местима. То што је Израел од пољопривредне земље на почетку деведесетих постао hi-tech индустрија, то очигледно није од неког великог интереса. Наша објашњења су: то је сигурно од војне индустрије, неких тајних америчких фондова итд. Јер наша идеја економског развоја је теорија сисе: економски развој почиње са проналажењем сисе. Најновија сиса код нас су приступни ЕУ фондови.

Срећа наша, уместо свих ових глупости имамо Фонд за развој и разне субвецнионисане кредите за све и свашта. А и непотребни покрајински администратори имају своје идеје за развојну банку, па чак и развојну банку у Хрватској. Кад је бал нек' је маскенбал.

http://blog.b92.net/text/15618/Fond-za-razvoj/